Порекло становништва, град Куршумлија, општина Куршумлија – Топлички округ. Према књизи Вујадина Б. Рудића „Становништво Топлице“ – издате у склопу књиге „Топлица и Добрич“ – едиција „Корени“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Куршумлија је у прошлости Топлице имала веома значајну улогу. У њој је једно време био дворац Стевана Немање.
Пре доласка Турака била је насељена српским становништвом, да би је после населили Турци, Албанци, Черкези и други.
Српског становништва y то време било је врло мало. После ослобођења Топлице од Турака, насељена је досељеницима са Копаоника, Косова, из околине Ужица, из Црне Горе и других крајева.
Према процени Бошка Јовића, структура данашњег становништва Куршумлије, према регионалном пореклу, изгледа овако: староседелаца 5°/о, црногорских досељеника 20°/о, досељеника из околних села 60°/о и досељеника са Косова и Копаоника 15%.
Само ради примера неопходно је навести порекло неких породица из Куршумлије.
-Јовићи су пореклом из Лукова код Никшића. Према казивању Бошка и Александра Јовића, раније су се презивали Војиновићи. Сматра се да су досељени у Топлицу пре њеног ослобођења од Турака. У једном документу се каже да је Милош Јовић рођен 1864. године y Лукову код Куршумлије, што наводи на претходни закључак.
-Обрадовићи су се доселили у Куршумлију из Вишесела, а даљим пореклом су из Зеленика (Црна Гора). У разговору са Богомиром Обрадовићем сазнао сам да је Обрад Обрадовић, са три сина (Димјан, Јаков и Аксентије) и супругом (Перуника), желео да се пресели у Лозницу. Како је сазнао за борбе Топличана против Турака 1876—1878. године, пожурио је са својим синовима да им помогне (супруга му је умрла y Лозници). После завршетка рата, настанили су се у Топлици.
-Јовановићи. Према казивању Светозара Јовановића, они су пореклом из Црне Горе. Имају надимак „Ломигоре“, који су вероватно добили из два разлога: према првом предању, они су у ратовима са Турцима посекли гору (шуму) да би спречили продирање Турака, те су их по томе назвали „Ломигоре“. Према другом предању, надимак су добили због тога што су се доселили из „ломне Горе Црне“. Најпре су дошли у Врело код Куршумлије, а 1969. тодине у Куршумлију.
-Лешњаци су се доселили у Пребрезу, код Блаца, из околине Сјенице 1878. године, а касније у Куршумлију.
-Лучићи су дошли у Дабиновац, 1878. године, а касније су се доселили у Куршумлију. Даљим пореклом су из Куча.
-Максимовићи су из Росуља, код Колашина.
-Милићевићи су досељени из Доње Коњуше, а даљим пореклом су из Црне Горе.
-Илићи су из Славковице, код Подујева, дошли 1878. године у Ново Село, а затим у Куршумлију. Како је Куршумлија градско насеље, огромну већину њеног становништва чине досељеници из сеоских насеља у непосредној околини.
Подручје Копаоника и западног дела Топличке котлине (друти регион) насељено је становништвом са Косова, Александровачке жупе, Расине и високих предела Копаоника.
ИЗВОР: Према књизи Вујадина Б. Рудића „Становништво Топлице“ – издате у склопу књиге „Топлица и Добрич“ – едиција „Корени“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)