Порекло презимена, село Штутица (Глоговац)

29. децембар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Штутица, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Штутица је дреничко планинско село, џематског разбијеног типа, а налази се на брду званом Гурина. Сеоске куће у џематима су гомиластог положаја.

Воде.

Штутица има заједничку сеоску чесму, која служи за потребе целог села. Исто тако, Штутица има и колективно појило за домаћу стоку. Сеоске баште и родовска гумна, налазе се у сеоским окућницама.

Старине и гробља.

Сеоско гробље се налази покрај села, а у близини гробља је сеоска чесма. Ту се налази и црквина, трагови древне цркве, коју Арбанаси називају именом Зидина. Ту се налазе и трагови древног старог српског гробља, званог Vorre shkijeve.

Напокон, Штутица има колективну сеоску мерају и уз то шуму.

Историјат и приноси.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Хомоштица, са 42 куће. У 1478. години исто се помиње као Хомоштица, са 20 кућа, потом, 1487. године бележи се као Хуштица. са 14 кућа. Из датих података види се да је становништво овога сеоског насеља било у сталном опадању.

Свакако, то је данашње село Штутица. Поред датих имена, на то упућује и чињеница да се оно налази у групи дреничких села из наведеног пописа тога доба. У поменутом попису области Бранковића, наводе се и извесни подаци о земљорадњи, Хомоштице – Хуштице, данашње Штутице, и то: производња пшенице је износила 600 ликана, а спахијски доходак 75 лукана. Производња јечма и зоби износила је 440 лукана, а спахијски доходак 55 лукана. Производња каплуџе износила је 400 лукана, а спахијски доходак 55 лукана. Производња вртова, износила је 560 акчи, а спахијски ушур 70 акчи. Производња лана износила је 1120 акчи, а спахијски ушур 140 акчи. Производња од једнога млина износила је 120 акчи, а спахијски доходак, 15 акчи. Принос од домаћих свиња износио је 1120 акчи. а ресум на домаће свиње, износио је 140 акчи, док је село имало 2240 комада свиња.

Према статистичким подацима из 1914. године Штутица је имала 242 становника.

Према попису становништва из 1921. године Штутица је имала 255 становника, са 30 домова.

Порекло становништва.

Према проучавањима насеља и порекла становништва у 1935. години, Штутица је имала следеће популационе стање:

А р б а н а c и:

-Дервишовић, фис Краснић, 1 кућа. Овај род припада братству Љац. Води порекло из Негровца у Метохији, одакле је досељен 1879. године, доселили су се на купљено имање.

-Азировић, фис Бериш, 10 кућа. Досељени су из Грамачела – Метохија, одакле је 1815. године доселила 1 кућа. По народној традицији у Штутици је у поменуто доба само 4 куће, а село је било чифлак Махмутбеговића, пећких пашалара. Од овога рода 1930. године, одсељена је 1 кућа у дреничко село Градицу.

-Бајрактаровић, фис Бериш, 14 кућа. Од старине из овог рода су били барјактари у арбанаса Горње Дренице, по чему је тај род и добио име. Припада ронђи Марк. Досељени су из Метохије, а старином су из Малесије у Арбанији. И овај је род досељен 1815 године у Штутицу, а дошла је 1 кућа.

Од истога рода, доселила се још 1 кућа, али се кратко и етапно задржала у Штутици, те је одсељена у Скровно – Косово. Од овога рода из Штутице је одсељена 1 кућа 1885. године у Призрен, затим је одељена 1 кућа 1929. године у Малу Азнју, а 1930. године 1 кућа у Арбанију.

-Рамовић – Рамоц, фис Гаш, 12 кућа. Пореклом су из Малесије — Арбанија, одакле је 1815. године досељена 1 кућа.

-Елезовић, фис Гаш, 2 куће. Пореклом су из Арбаније, одакле је досељена 1 кућа, 1825. године.

-Раћ, фис Гаш, 5 кућа. Досељени су у старини из села Врмице – Подрима, а воде порекло из Будакова у Призренском подгору.

Према изнетоме, у 1935. години, у Штутици је било арбанашких родова 5, са 42 куће.

Премa попису становништва из 1948. године Штутица је имала 321 становника, од тога 165 мушких и 156 женских, са 56 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.