Порекло презимена, село Петраштица (Штимље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Петраштица, општина Штимље – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до Порекло становништва села Петраштица, општина Штимље – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Петраштица (Штимље)

Порекло презимена, село Петраштица (Штимље)

Порекло становништва села Петраштица, општина Штимље – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај тип села и воде.

Петраштица се налази на брежуљкастом тлу, с обе стране сеоског потока, а припада џематском типу дреничких села, и има четри џемата. Скоро свака сеоска кућа има у својој окућници бунар са пијаћом водом. За време зиме за пиће се упогребљава и речна вода. Покрај села постоје два извора, чијом се водом служе за пиће, као и за напајање домаће стоке.

Верски објекти и гробља.

Пеграштица има два сеоска пута који се зову: Udha e kllisyrés, Udha e gurit. До села је извор Krom“ plakés. Ceлo има џамију, коју је подигао Шабан Ферале, из сеоског рода Ферале из Петраштице, почетком ХХ века. До џамије постоје три гробља где су за свога живога платили џамији по 500 динара да могу бити сахрањени покрај џамије. У селу постоји старовремско гробље звано: Vorre [г murtajé’s, које и данас служи као савремено сеоско гробље. Постоји и сеоско гробље махале Дугол. У Петраштици има и старо српско гробље, које се зове Vorri Balloshl.

Остали подаци о селу.

У старо време село Петраштица се налазила нешто височије, од данашњег положаја овога села. Од старине, па све до почетка ХХ века, Петраштица је имала своје појате на Липовици. Свака сеоска кућа је ту имала по две колибе, од којих једну за чобане, а други за домаћу стоку. Како је главно занимање сељака било сточарство, и то гајење коза, то су чобани изгонили козе на Липовицу после Митровдана, па су тамо са стоком остајали до пролећа, док се козе почну младити.

У Петраштици се обичава да се удруже по неколико кућа и да начине заједничку воденицу, у којој ред млевења траје по 24 сата.

Наводњавању земљишта поклања се знатна пажња. Оно се обавља по реду који траје дан и ноћ, а ред се одређује жребом.

Историјат и приноси.

У катастарском допису области Бранковића из 1455. године, помиње се село Петраштица, са 69 кућа. Toje данашње дреничко село Петраштица. У наведеном попису даје се и аграрна производња у Пеграштици, која износи: принос од пшенице износио је 1200 лукана, а спахијски доходак 150 лукана. Принос од јечма и зоби био је 880 лукана, а спахијски доходак 110 лукана. Принос од каплуџе био је 560 лукана, а спахијски доходак 70 лукана. Принос од проса износио је 176 лукана, а спахијски доходак 22 лукана. Принос од грахорице износио је 48 лукана, а спахијски доходак 6 лукана. Принос од вртова био је 640 акчи, а спахијски доходак 80 акчи. Принос од лана износио је 1200 акчи, а спахијски ушур 150 акчи. Принос од црвеног лука износио је 96 акчи, а спахиј ски ушур 12 акчи. Принос од воћа износио је 40 акчи, а спахијски ушур 5 акчи. Принос од винограда износио је 300 чаброва, а спахијски ушур 30 чаброва. Принос од кошница пчела износио је 1280 акчи, а спахијски доходак 160 акчи. Принос од два сезонска млина износио је 480 акчи, а спахијски доходак 60 акчи. Принос од производње домаћих свиња износио је 1120 акчи, а спахијски ресум је био 140 акчи, док је село имало 2240 свиња.

Према статистичким подацима из 1914. године, Петраштица је имала 436 становника.

Према попису становништва из 1921. године, Петраштица је имала 398 становника, са 53 домаћинства.

Порекло становништва.

Према мојим проучавањима насеља и порекла становништва из 1934. године у Петраштици је обитавало следеће становништво.

Арбанаси:

-Ајрифовић, фис Гаш, 6 кућа. Од овога рода 1 кућа се одселила 1884. године у дреничко село Коморане.

-Саитовић, фис Гаш, 12 кућа. Од овога рода доселило се 5 кућа 1844. године из дреничког села Нековца.

-Јатуловић, фис Г аш, 13 кућа. Овај род има надимак Ороз. Према родовској традицији неки њихов предак ишао је на суд те се парничио санеким својим суседом. На суду, услед зиме, која је те године била особито јака, често је подизао ноге, те ће га судија запитати: „Што подижеш ноге, као ороз?“ Према традицији овога рода, његово порекло је из Малесије – Арбанија, одакле су досељени 1809. године.

-Дошљак, фис Гаш, 9 кућа. Од овога рода доселиле су се 2 куће 1754. године, из Малесије – Арбанија.

-Дугол, фис Coп, 10 кућа. Доселила се 1 кућа 1834. године из дреничког села Дуге, а пореклом су из Топила.

Ц и г а н и (Мађупи):

-Панђел, фис Шаљ, 2 куће, по занимању су ковачи. Досељени су са Косова 1912. године, а из православља у ислам су прешли 1834. године.

Према изнетоме у 1934. години у Петраштици је било арбанашких родова: 4 рода, са 44 куће. Циганских родова Мађупа: 1 род, са 2 куће.

Према попису становништва из 1948. године, Петраштица је имала 611 становника, од тога 318 мушких и 293 женских, са 95 домова.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top