Порекло презимена, село Рајац (Чачак) Reviewed by Momizat on . ПРИПРЕМИО: Сарадник портала Порекло Лука Јелић Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку На северним паднима Јелиц ПРИПРЕМИО: Сарадник портала Порекло Лука Јелић Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку На северним паднима Јелиц Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Рајац (Чачак)

Порекло презимена, село Рајац (Чачак)

ПРИПРЕМИО: Сарадник портала Порекло Лука Јелић

Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку

На северним паднима Јелице простире се чачанско село Рајац. Окружују га: Јежевица, Липница, Премећа, Слатина и Губеревци (Драгачево).

Жива је још увек, легенда о томе како је насеље добило име: „Приповеда се да је у близини једног јеличког виса некада био град – и већи и старији од Градца, данашњег Чачка. Тај град се звао Рај.

Раја више нема. Познају се само, на имању Мартаћа, остаци некакве цркве.

Не зна се када је Рај запустео. Рајац чува успомену на њега.

Прича се да је и на потесу Биљеге постојао некакав стари град, чији се остаци ископавају.

Први помен Рајца у историјским изворима је из турског кастарског пописа, обављеног 1476 године. Село је припадало Брвенику. Налазило се у кнежини кнеза Ђурђа из оближње Бањице, а старешина села (примићур) био је Стана, син Добрашина. Овде је тада пописано: 21 кућа 37 одраслих мушких глава. Године 1528. у Рајцу је евидентирано 12 влашких кућа са 35 одраслих мушкараца и једно ратајско (ратарско) домаћинство са двојицом пунолетних мушкараца. Село се помиње и 1530, а 1560. године имало је 11 хришћанских и једну муслиманску породицу; све су се налазиле у баштинама и плаћале су спахији 2.129 акчи феудалних дажбина. Године 1572. у Рајцу су пописане 21 хришћанска и једна муслиманаска кућа, а 1595. године село се само помиње.

На време турске управе упућује и више топонима: Беглук, Аниште, Турски бунар, Чардачина, Даћинац (вода). На Чардачини се у XVII веку налазило веће турско насеље, које је захватало и делове Слатине и Премеће – до Ћироваче, дакле, потес на коме и данас живе Тодоровићи, Станисављевићи и Колаковићи. Остали локалитети добили су називе по људима, људским творевинама и поступцима: Биљеге, Црквине, Селиште, Стара кућа, Слава, Јездовина, Возник, Кадијуча, Пејовац, Сретенов гроб, неки по животињама – Јеленак, или по природним облицима – Котлине; иначе ту су и – Опсиште, Бабљак, Торлак, Одјалице, Вреонице. Карактеристични су и називи вода (извора и потока): поред Даћинца – кадијача, Вреонице, Шлап, Стублине, Змајевац, Бисенића извор, Бисенића поток.

Сеоска слава је на први дан Светих Тројица (Духови).

После 1820. године Рајац је углавном (након укидања кнежине и капетанија) улазио у састав среза трнавског у општини Јежевица. Имао је 1820/21. године 18 кућа, 20 ожењених 119 арачких глава, 1821/22. године: 41 кућу, 54 пореске и 120 арачких глава.

Године 1961. у Рајцу је пописано: 879 житеља у 205 домова, а 1991. године: 424 становника у 166 домова. Ови подаци речито говоре да се многи људи готово непрекидно одсељавају из Рајца. Становништво овог села је досељеничко. Истина, неколико родова вековима живе на овом простору.

Кићановићи (9 кућа, славе Аранђеловдан) су, кажу, досељени из Кусадка, у XVIII веку. По својој прилици, то се збило знатно раније. Уосталом, зна се да је пре првог српског устанка 12 генерација Кићановића свештениковало у цркви јежевичкој (уједно и рајачкој). Од речи кићанка образовано им је презиме. Њихова домаћинства постоје и у Чачку, Прељини, Кукићима, Атеници и Београду.

Лукићи (8 кућа, славе Аранђеловдан) су не зна се тачно откуда, можда и у XVII веку, приспели у Рајац. Кнезовали су у „турско доба“. Кнез Аврам Лукић рођен је у Рајцу око 1760. године, а страдао је 1815. године у логору Куршид-паше. На неког претка Луку упућује презиме овог рода. Има их и у Чачку, Атеници, Београду, Сарајеву и Енглеској.

Колаковићи (4 куће, славе Никољдан) су у XVIII веку доспели у Рајац из околине Никшића (преко Старог Влаха). Не зна им се старо презиме, а под овим се не помињу у чибучком тефтеру 1824. године. Ново презиме подсећа да су били мајстори колари, живели у Чачку, Трнави, Слатини Кукићима.

Тутуновићи (40 кућа, славе Аранђеловдан) су, као Силистрићи, дошли у Рајац под крај XVIII века. Пореклом су из Црне Горе. Продавали су тутун – дуван, па им отуда овакво презиме. Неки живе и у Чачку, Атеници, Коњевићима, Београду, Крагујевцу, Краљеву, Слатини, Мршинцима и Жаочанима.

Швабићи (6 кућа, славе Алимпијевдан) су повратници из Војводине. Отуда им „швапско“ презиме. Прешлаци су – сами кажу – из суседне Липнице пре 200 година. Знају да је дошао Гаврило, који је из Липнице отеран због бахатог понашања. Ако је ово тачно, онда је прелазак био касније. Јер, тај Гаврило Швабић унесен је 1824. године у чибучки тевтер као власник ситне стоке. Иначе, Швабића домови постоје и у Чачку, Заблаћу и Новом Саду.

Бисенићи (8 кућа, славе Пантелијевдан) су давни доселци из правца Старог Влаха. Од женског имена Бисенија образовано им је презиме. Има их и у Чачку, Атеници, Виљуши, Трнави и Београду.

Мартаћи (13 кућа, славе Светог Василија) су, како тврде, под крај XVIII века досељени из околине Берана. Други кажу – из Гостиља на Златибору. Забуну, међутим, изазива податак да је у суседној Јежевици 1881. године умро Радован Мартаћ (48), рођен у Дунишићима код Нове Вароши, а он је сродник рајачким Мартаћима. Презименом чувају успомену на Марту досељеницу. Живе и у Чачку, Слатину, Београду, Крагујевцу, Мрчајевцима и Краљеву.

Луковићи (6 кућа, славе Ђурђевдан) и Станисављевићи (15 кућа, славе Ђурђевдан) један су род, заједно са Огњановићима у Заблаћу. Доселили су се 1809. године из Богње код Сјенице. Станисављевићи тврде да им је старије презиме Кршовић, Кршигорац или Ломигора. Садашња презимена упућују на претке: Луковићи су од Луке, Станисављевићи – од Станислава, а Огњановићи од Огњена. Луковићи памте да су у Рајац дошла два њихова претка: Марко и Матија. Луковића има и у Чачку и Кукућима, а Станисављевића – Кршовића у Слатини, Чачку, Београду и Самаили код Краљева.

Вуковићи (1 кућа, слави Мратиндан) су потомци Вука Шароње, који се помиње 1824. године у тевтеру чибука као власник ситне стоке и од чијег им је имена образовано презиме. Он је доспео из Брда црногорских, али се задржавао негде у Старом Влаху. Једно домаћинство Вуковића постоји и у Чачку.

Тодоровићи (6 кућа, славе Никољдан) су у Рајац досељени са Вуковићима. Презиме им је образовано од имена претка Тодора. Живе и у Чачку, Београду, Трнави, Коњевићима и Губеревцима (Драгачево).

Бешевићи (8 кућа, славе Аранђеловдан) су се доселили из Црвског код Сјенице. У Рајцу су породично огњиште свили 1809. године. Од неког надимка или имена изведено им је презиме. Има их и у Милатовићима (Драгачево), Чачку, Атеници, Пироту, Загребу, Београду и Трнави.

Радојичићи (7 кућа, славе Ђурђиц) су 1809. године дошли из околине Сјенице. Презименом чувају успомену на претка Радојицу. Живе и у Чачку, Атеници, Краљеву и Београду.

Кастратовићи (5 кућа, славе Ћириловдан) су дошли 1809. године из Шекулара (на шта упућује и карактеристично презиме). Домаћинства су засновали и у Чачку, Атеници, Буковици код Краљева, Каони (Драгачево), Жаочанима и Трнави. Било их је, као домазета, и у драгачевском селу Горачићима, али су тамо изумрли по мушкој линији.

Мајсторовићи I (5 кућа, славе Врачеве) су 1809. године досељени као Козомори из Старог Влаха. Старо презиме користили су до средине XIX века, а ново упућује на на некакав мајсторлук њихових предака. Има их и у Београду, Чачку и Виљуши.

Прелићи (4 куће, славе Никољдан) су прешли из Јежевице. Помињу се истина и раније, али су садашњи настањени у Рајцу после 1860. године. Од надимка им је презиме, са којим су у Јежевицу стигли из Братљева у моравичком Старом Влаху. Живе и у Чачку, Београду, Атеници и Трнави.

Драговићи (8 кућа, славе Петковдан) су пореклом из црногорских Брда, а у Рајац су стигли из драгачевског села Рогаче. Презименом чувају успомену на неког претка. Настанили су се и у Чачку, Љубићу, Заблаћу, Атеницу, Брђанима и Краљеву.

Гавриловићи (3 куће, славе Никољдан) су давно досељени незнано откуда, али свакако из правца старог Влаха. Име претка Гаврила чува им се у презимену. Има их и у Атеници, Заблаћу и Трнави.

Милошевићи (6 кућа, славе Аранђеловдан) су се настанили у Рајцу после 1840. године. Нисмо прецизно утврдили одакле су. Помињу старовлашки завичај. Предак Милош уградио је своје име у њихово презиме. Живе и у Атеници, Трстенику, Чачку и Крагујевцу.

Станишићи (3 куће, славе Врачеве) су некако у исто време (други кажу касније) приспели можда из драгачевског села Властељица. Презименом чувају успомену на претка Станишу. Има их и у Чачку, Београду и Крагујевцу.

Савићевићи (1 кућа, слави Ђурђевдан) су прешли из Липнице, а пореклом су из Радаљева – Рашчића код Ивањице. На претка Савића упућује презиме овог рода. Једно домаћинство засновали су и у Чачку.

Ивановићи (3 куће, славе Аранђеловдан) су дошли после 1865. године однекуд из Црне Горе. Презименом се сећају претка Ивана. Живе и у Чачку, Атеници и Београду.

Васовићи (2 куће, славе Ђурђевдан) су Васојевићи. На ово упућује родовско, истина скраћено презиме. Тврде да су досељени 1809. године, али се то, по својој прилици, збило знатно касније. Живе и у Чачку и Атеници.

Кнежевићи (2 куће, славе Светог Василија) су из околине Сјенице. Протоколи умрлих кажу – из Штавља и Вапе. Зна се и за податак о томе да је у Рајцу 1881. године преминуо Млађен Кнежевић (28), рођен у Чипаљима код Сјенице. Преци су им кнезовали па отуда овакво презиме роду. Истог су порекла и Кнежевићи у Јежевици. Има их и у Чачку, Атеници, Заблаћу и Липници.

Радовићи (3 куће, славе Врачеве) су после 1860. године засновали породице у Рајцу, али није утврђено одакле су дошли. Свакако су из околине Сјенице. Презиме им је образовано од личног имена. Неки живе и у Чачку и Атеници.

Драгићевићи (3 куће, славе Аранђеловдан) су Старовласи – у Касином Броду рођени су они који су после 1895. године дошли у Рајац. Презименом чувају успомену на претка Драгића. Своје домове имају и у Чачку, Атеници, Заблаћу, Крагујевцу и Београду.

Пајовићи (2 куће, славе Лазареву суботу) су после 1865. године доспели из Брезове у моравичком Старом Влаху. На претка Паја упућује њихово презиме. Живе и у Чачку, Трнави и Атеници.

Ракићевићи (2 куће, славе Никољдан) су пред други светски рат призећени у Ивановиће. Прешли су из драгачевског села Губереваца. Презименом чувају успомену на неког претка.

Властелице (4 куће, славе Врачеве) су прешли из Липнице. Пореклом су из драгачевског села Властељица, на што упућује и њихово презиме. Има их и у Горичанима, Атеници, Чачку и драгачевском селу Губеревцима.

Неколико родова досељено је у Рајац после другог светског рата. Имају уобичајена презимена:

Павловићи (1 кућа, слави Никољдан) су из драгачевског села Каоне.

Вучковићи (1 кућа, слави Петковдан) – из Заблаћа, али документа помињу овај род у Рајцу и у XIX веку.

Аврамовићи (1 кућа, слави Ђурђевдан) су домазети из Премеће у Радоњићима, који су изумрли по мушкој лози.

Мајсторовићи II (1 кућа, слави Михољдан) су домазети из Брезовица у Бисенићима.

Не зна се каква је судбина неких родова које документа помињу у XIX веку. У тевтеру чибука 1824. године то су родови који су имали оваква презимена: Старовлах – можда предак Илића, којих више нема, Доловац, Станчић, Ланчета, Пештерац (ако Станислав Станоје није предак Станисављевића), Василијевић. Из тог времена је и Павле Тадић. Касније се помињу: Златићи, Ковачевићи (пореклом из драгачевског села Губереваца), Сретеновићи (пореклом из драгачевског села Церове), Јовановићи, Петковићи (пореклом из драгачевског села Трешњевице), Пантовићи (пореклом из Косовице у моравичком Старом Влаху), Орестијевићи (пореклом из Косовице), Старовлашчићи, Ђоковићи, Максимовићи, Вукајловићи (призећени из Губереваца у Кастратовиће, па се одселили у Балугу – заблаћку), Вучетићи, Ђуровићи (одсељени у Чачак и Атеницу). Занимљиво је да се 1863. године помињу и: Козоморићи, Ковачевићи, Василићи, Перишићи, Старовлашчићи, Максимовићи, Илићи, Јованчевићи, Доловци, Ђорђевићи, Василијевићи, Вучетићи и Станковићи. Извесно је да потомака ових родова још има у Рајцу, али ми нисмо успели да их идентификујемо. Иначе, у Рајцу више нема ни Мијовића, досељених из Куча у Црној Гори.

ИЗВОР: Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку, XXIV, Чачак 1995, стр 181-187. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top