Порекло презимена, село Стража (Качаник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Стража, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. годи Порекло становништва села Стража, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. годи Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Стража (Качаник)

Порекло презимена, село Стража (Качаник)

Порекло становништва села Стража, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мање село у подножју Љуботена. Куће су поређане са леве стране Котлинске Реке на заравњеној коси преко које води пут из Полога за Косово.

Воде.

Становништво добија воду са извора, неколико чесама и више поточића, који теку са Љуботена.

Земље и шуме.

Зиратног земљишта око  села има мало. Више је букових шума на местима: Каља, Гребен, Кодра Фалишес и Тупан. Знатан је број и травних ледина.

Тип села.

Стража је по типу збијено село. Куће су груписане у две махале: Лика и Булица или Апартеми (Супротна Махала). Удаљење између махала је незнатно. Стража има укупно 24 домова (1940 г.).

Прошлост, име села и старине.

Стража је старо село, раније са православним јужнословенским становништвом и црквом. По казивању, црква се налазила на путу који води из Страже према Котлини. Није познато из ког је доба утврђење (Каља) у непосредној близини насеља ниже Љуботена. Рушевине од зидова данас се не познају, а нема нарочитих трагова ни у традицији. Данашњи су родови у селу новији досељеници из Арбаније и по вери муслимани. Код њих не постоји традиција ни o животу ранијег села, већ једино казују, по слушању, да је име селу дато по „стражи“ која је раније боравила у утврђењу и штитила пролаз путника од напада качака, разбојника.

Са доласком муслимана, старо православно становништво из села се потпуно иселило. Слушао сам да су последњи стариначки родови из Страже прешли у села Скопске Црне Горе и у Полог. Несумњиво да овдашњих православних исељеника има и у другим селима и областима, само нема у Стражи очуваних старинаца који би о томе могли рећи нешто одређеније. После исељавања православних становника порушена је сеоска црква и уништено гробље око ње. 1896 г., Стража је имала свега 19 досељених муслиманских домова“.

За време бугарске окупације у првом светском рату (1916 год.), село је, због одметника против окупатора, било запаљено и становништво интернирано у Неготин (Србија). Иза рата већина се породица повратила и обновила село на истом положају.

Порекло становништва.

Сви су данашњи сеоски становници досељени муслимани арбанашког говора. Родови су:

-Ajредин или Булица (3 к), од фиса Краснић. Порекло им је y Северној Арбанији из села Булица (Булица) у Дукађину (Дукагјин). Овде дошли преци из четвртог појаса преко Сиринића, где се неко време задржавали. Овде имају истоимену махалу.

-Ликај (21 к), од фиса Круја Зи. Доселили су се из Дукађина у Северној Арбанији. Оснивачи рода су три брата, који су дошли иза рода Ajредин. Пре тога су неко време боравили у селу Никовцу (Горња Морава), кажу као „исполџин“.

Из села, за последњих 20 година, иселило се 5 муслиманских породица у Тетово и једна у Качаник (од рода Ликај).

Привредне прилике.

Њиве око села су мале и све су постале у крчевинама. Испод кућа била је раније испаша, а сада су  већином њиве. Сељаци имају жито 2 до 6 месеци, а неки га купују преко целе године.

Већа корист у селу је од стоке. Сточарство је главно занимање становништва, те се богатство сељака цени по броју стоке. Нарочито се гаје козе због обилности шуме и лакше исхране лисником.

Дрва за огрев и јапију сељаци доносе на коњу, саонама и на себи. Сеоска гора продаје се још трговцима (1940 г.) из Скопља и Тетова. Они секу шуму помоћу најмљених радника и одмах иза тога дрва превозе колима.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top