Порекло презимена, село Сечиште (Качаник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Сечиште, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. год Порекло становништва села Сечиште, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. год Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Сечиште (Качаник)

Порекло презимена, село Сечиште (Качаник)

Порекло становништва села Сечиште, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази у доњем делу Крвенске Реке, у долинском проширењу. Са истока насеље је заклоњено планинском косом.

Воде.

Становништво добија воду из већег броја бунара и неколико извора. Називи извора су: Извор, Старо Сел, Врбин Извор, Бела Вода, Калунђере.

Земље и шуме.

Шуме, раније изнад села, сада су искрчене. Оголела места претворена су у утрине, а ређе у њиве и ливаде. Најплодније су њиве поред Лепенца североисточно од насеља. Назив појединих места су: Рамниште, Рамној, Бела Вода, Забел, Ворба, Враџи Вир, Драч, Лока, Старо Сел.

Тип села.

Сечиште је збијеног типа. Састоји се из пет махала, које су међу собом незнатно удаљене. Махале су: Калис, Шкрета, Љур, Кука и Дибран. У свему село има 51 дом (1940 г.).

Постанак села.

Сечиште је на данашњем месту релативно новије насеље. Пре тога, како се прича, село се налазило око 1.000 м северније ближе Лепенцу на месту сада званом Калунђepe. Због проласка „татара“ и услед њиховог честог навраћања, ранији су становници напустили старо село и основали ново данашње насеље у заклоњеној речној долини.

Првобитно Сечиште на старом положају код Калунђера и на данашњем месту, по општем и врло раширеном казивању, било је насељено јужнословенским православним становништвом (Арбанаси веле: „крет крисјан“, тј. да су стари сеоски становници сви били хришћани). Касније су се ти стари православни родови из села потпуно иселили или изумрли.

Године 1900. Сечиште је имало укупно 36 муслиманских домова.

Старине у селу.

На месту званом Рамниште у близини старог села налазе се трагови најстаријег насеља, још из римског доба. Ту сељаци откопавају широке цигле и црепове. Пре су налазили још и остатке од зидова, новац и камене стубове. Године1940. су на Рамништу запажени земљани ћункови, вероватно траг ранијег водовода. Да се овде ради о старом римском насељу постоји такво мишљење и код других исраживача.

Има трагова од некадашњег села и на месту званом Старо Сел, које лежи на граници атара према селу Крвенику југозападно и изнад Сечишта. Подаци o томе изнети су при опису Крвеника.

Порекло становништва.

Данас у Сечишту живи један понсламљен стариначки род и досељени муслимани. Сви говоре арбанашки.

Поисламљени старинци:

-Вљач (1 к), једини старинци. На ислам прешли почетком 19 века и отада се убрајају у фис Бериш.

Досељени муслимани:

-Кука (1 к) и:

-Нур Ђок (1 к), су од фиса Бериш. Сматрају се као најранији муслимански досељеници, овде су од краја 18 века.

-Мемет (7 к),

-Јусуф (2 к),

-Јaa (2 к),

-Рамадан (1 к),

-Бекташ (3 к) и:

-Раман (2 к), су од фиса Краснић. У Северној Арбанији, одакле су се доселили, чинили су један род и имали заједнички назив Шкрета. У Сечишту живе од почетка 19 века.

-Фида (3 к) и:

-Салаови (2 к), не знају фисну припадност. Доселили се из околине Пишкопеје (Доњи Дебар), по чему овде добили назив Дибрани и живе у истоименој махали.

-Зећир (4 к), од фиса Краснић. Доселили се из места Љур у Северној Арбанији.

-Myслиови (6 к),

-Џепови (5 к),

-Веселови (2 к) и:

-Мифтарови (2 к),доселили се из Калиса у Љуми (Северна Арбанија). Тамо су били један род. Сматрају се као најмлађи досељеници, и по месту старине добили су назив Калисњан. Живе у истоименој махали.

-Таир (4 к), од фиса Краснић. Доселио се бежећи „од крв“ предак Таир, који је у Северној Арбанији био католик и звао се Марко.

-Деарови (3 к), од фиса Бериш. У Сечиште су дошли пре 15 година као једна кућа. Пре тога неко време живели су у Старом Пустенику, где имају рођака (Љач). Даље им је порекло у Северној Арбанији.

Исељени: За последњих 20 година из села је исељено 12 муслиманских породица. Од њих 11 је прешло у Скопље (од Кука 3, Дибран 2, Таир 3 и Шкрета 3) и једна у Тетово (од Дибран).

Привредне прилике.

За земљорадњу Сечишта велики значај имају добре и дебеле оранице. Оне леже око Лепенца на дну котлинице Ђенерал-Јанковића. Ове дубоке земље важе као јако плодне и поуздане за род. Око села има и плитких, каменитих њива. Оне леже на неравним теренима, те им је привредна вредност незнатна. Године 1947. Сечиште је имало под ораницом 139 ха (кукуруз 57, јечам 34, пшеница 21, раж 19, овас 10 ха), под ливадама 3 ха и под баштама 1 ха.

За потребе земљорадње и због исхране, становници из Сечишта баве се и сточарством. За гајење стоке, поред исхране са њива и ливада, служе 45 ха испаше и 16 ха шуме. Године 1948. у Сечишту је укупно било: говеда 165, оваца 185 и коза 563. Неплодне земље има око 7 ха.

Неки сиромашнији мушкарци из Сечишта преко године раде у суседној фабрици цемента у Ђенерал-Јанковићу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top