Порекло становништва села Горанце, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на високој језерској површи (око 700 м), која је око села врло изразита. На западној страни у површ се усекла Горанска Река, лева притока Вардара.
Воде.
Становништво добија воду са чесама и неколико извора. Главнији извори су: Студенец и Врело.
Земље и шуме.
Село је богато шумом и утринама, а на заравни око кућа има нешто њива. Називи појединих места су: Поле, Бразда, Равниште, Лозја, Ђорђијева Карпа, Ђуриноец, св. Петка, св. Ђорђе, св. Илија. Ајдучка Чешма, Броштање, Голем Жеден, Мал Жеден, Мала Река, Длага.
Тип села.
Горанце је по типу збијено, а куће груписане у махалама. Највећа је Кодралска Махала, затим Рисјанска, Каљошска, Мусоска, љусњанска и Виљска. У свему село има 62 дома (1940 г.).
Прошлост и старине.
Горанце је старо село, јер је оно под именом Гориани 1348 г. било је приложено Хиландару. Доцнијих писаних помена o селу нема. Да је село старо види се и по очуваном старом православном јужнословенском становништву, по живој народној традицији и рушевинама од седам цркава. Трагови појединих храмова и данас се распознају. Највећи је храм био св. Атанаса у средини села. По причању, њега су разорили досељени преци данашњег муслиманског рода Мусовци. Они су саградили куће поред цркве. Од храма се и сада познају плоче са црквеног пода. Рушевине храма св. Илије су изнад села. Ту је, по предању био манастир. На дан славе око манастира су се скупљали православни становници из Горанца, Котлине, Длабочице, Режанца и других суседних, данас муслиманских, села. На западној страни од Горанца су рушевине цркве св. Николе и св. Петке; а на североистоку и истоку св. Богородице, св. Ђорђа и св. Арханђела. Храм св. Ђорђа, по казивању порушен је пре око 80 година. Тада су од његовог тесаног камена сеоски муслимани направили своју прву сеоску џамију. На месту храма св. Богородице сада се православни сељаци најчешће окупљају (на дан Мале Госпође). Ту су очувани стари брестови, постоје темељи од већег храма, који се познају изнад земље и види се један масиван камени стуб, што сведочи да је црква била знатнија грађевина.
Село Горанце сада припада парохији свештеника из Bpaтнице (Д. Полог). Православни становници из Горанца удају се и жене са становницима из суседних полошких села и из Кучкова (Скопље). Њихова је ношња доњо-полошка.
Име села.
Име села дошло је „од гора“ која је ту раније искрчена. То првобитно село било је велико: имало „триста атлари“ (коња седланика), „седум стотини рисјански кући“, много винограда, великих сточара и друго. Касније је Горанце опадало због присилних исељавања стариначких православних родова. Од средине 19 века Горанце је почело поново да расте досељавањем муслиманских родова из Арбаније. Око 1900 г., Горанце је имало 10 православних и 32 муслиманске куће“.
Порекло становништва.
Сада у Горанцу живе стариначки православни и досељени муслимански родови. Први говоре македонски, а други арбанашки.
Старинци православни:
-Сибиновци (8 к). Један од свега два заостала рода старинаца. Раније је број домова у роду био већи и живот у задругама нарочито развијен. Са доласком муслимана у току 19 века од Сибиноваца иселили су се 7 породица у Тетово, 4 породице „од сила“ прешле у Скопље, а око 1919 г., „од качаци“ избегло 12 њихових породица у тетовска села: Ратаје (6, тамо се зову Вучески), Јажинце (2), Рогачево (1) и Долно Фалише (3, зову се Горанци или Стојчевци). Славе св. Николу.
-Китановци (4 к), други још преостали род старинаца. Пре 100 година, због муслимана који су им преотели сестру, из овог се рода иселиле 4 породице у Д. Блаце, а после прешле у Бањане (Скопска Црна Гора). Славе св. Димитрија.
Из Горанца је пореклом и род Горановчанн (5 к), који сада живе у Бањану код Скопља. Они су се у Горанцу звали Поповци, јер од њих је увек било сеоских свештеника.
-Доброски (7 к, св. Петка), сада живе у Кучкову (Скопље). Тамо су из Горанца прешли пре око 120 година. (Филип, жив, 32 године-Петко-Јане–Димо-Добре, који се иселио). Једна њихова породица из Кучкова прешла је у Ђорче Петров.
-Спасевци (4 к, св. Петка), исто тако живе у Кучкову. Тамо су дошли из Горанца. Један њихов огранак у Кучкову зове се Пешоски. Од Спасеваца има исељеника у Скопљу (1).
Из Горанца, до иза првог светског рата, било је непрестано исељавања православних стариначких становника, само се о свим тим исељеницима сада не могу прибрати потпунији подаци.
Сеоска слава је св. Илија по свецу порушеног манастира. За венчавање и крштавање сељаци похађају цркву у Вратници. У данима осталих светаца они се скупљају око рушевина наведених храмова.
Муслимански родови су:
-Каљош (10 к), од фиса Бериш. Доселили се средином 19 века из Колесјана у Северној Арбанији. У село дошао предак Каљош као католик; овде био пољак. На ислам прешао одмах по досељењу. Сматрају се као први овдашњи досељеници.
-Бајрамовци (9 к), дошли као католици одмах иза првог рода. По месту старине у Љуми (Северна Арбанија) познати су још под именом Љусњан. Сада су муслимани.
-Myсовци (10 к), доселили су се као муслимани. И њихов оснивач рода овде најпре дошао „како пољјак“, па се стално задржао. Порекло и време досељавања као код Бајрамоваца.
-Кодралар (15 к), пореклом су из места Љусњан у Љуми (Северна Арбанија). Овде дошли преци као муслимани у другој половини 19. века, преко призренског краја, где су неко време боравили.
-Bиљ (5 к), од фнса Бериш. Име добили по месту старине у Љуми (Северна Арбанија). У Горанце су дошли крајем 19 века. Имају исељеника у тетовском селу Нерашту (Вајље, 4 к).
Од 1930 г. иселили су се три муслиманске породице у Скопље.
Цигани-Роми су у селу заступљени само једним родом (1 к). Овде су ковачи. Доселили се после 1920 г. из Ђенерал–Јанкопића, а даље им је порекло у Скопљу.
Привредне прилике.
Њиве су око села, постале у крчевинама. Из неких њива збира се камење и слаже на гомиле. Међу њивама има и понека ливада, али се оне после неколико година опет преобрађују у њиве. 1947 г., било је под ораницом 165 ха, а под ливадама 29 xa. Ораница је по усевима била овако подељена: под кукурузом 46, под пшеницом 42, под јечмом 32 и под ражи 32 ха.
Становници Горанца важе и као сточари. Стоку хране на паши великој око 80 ха и у шумама које су простране око 55 ха. Године 1948. у селу је било укупно: говеда 182, оваца 475 и коза 382. Неплодног земљишта има свега око 8 ха.
Поједини мушкарци из Горанца раде у руднику Радуши.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)