Poreklo prezimena, selo Štrbac (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Štrbac (po knjizi Štrpci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Štrpci se nahodi u ravnici na desnoj obali Trgoviškoga Timoka. Istočnim krajem sela prodire Živulićinski Potok. Vrlo je bujan, ali ne čini štete selu. Drugi omanji potok teče zapadnim krajem sela, Barski Potok, te je selo upravo između dva potoka, koji silaze sa kosa Čuka, Velje Vra i Vite Granice. Prema selu je, preko Timoka, Dubravsna Čuka sa koje silazi potok Beđino, Grnčar (Mali i Veliki), Bižino i Gorunov Del. Na taj način selo je sa severne i južne strane ograđeno visovima i planinskim kosama. Kuće su na ilovači, beljuši, crvenici i peskuši zemlji.

Klima.

Sa severne strane duva košava; sa južne — beli vetar; sa istočno — krivac, a sa zapadne (uz Timok) — banjac. Najjači su i najhladniji krivac i banjac. Krivac vedri, a kišu donose košava i jug.

Vode.

U selu se nije više bunarska voda.. Ima pet bunara. Ima i jedan izvor — kladenac, zvan Nikolin Kladenac. Proko Timoka (pod Grnčarem) ima jak izvor Šopur. Zimi se pije i sa Timoka kao i sa pomenutih potoka.

Zemlje i šume.

Zemlja je ova oko sela. Ima vrlo plodne ravnice oko Trgoviškog Timoka, na kojoj rađa osobito dobro kukuruz i pšenica. Po visovima i kosama zemlja je nerodna, prljuša. Kao što je u ravnici, za jednu porodicu dovoljne bi bilo 20—25 ralica zemlje. Mesta na kojima se zemlja ebdelava ova su: Uševica, Selište, Rgošći Dol, Polje, Strladža, Bara, Stranje, Čečurica, Golema Njiva, Rosulje. Džajino, Crkvište.

Najdaljo je mesto za jedan sahat hoda.

Utrine za stoku ima prilično u Osoju, Straža, Bregu, Grnčaru, Kamenju, Veljem Vru, Stranju i Grotu.

Seoske šume ima u Grotu. Sitnije šume („prskun“) ima u okolini podosta. Šuma je granica, grab itd.

Tip sela.

Štrpci se odlikuju svojim tipom od ostalih sela u Zaglavku time, što je ne samo vrlo zbijenog tipa, nego što je one u „kupu“, gomili, te se ne pruža u dužinu. To pak dolazi otuda, da bi se očuvale više zemlje (ravnice) za obrađivanje. Kroz selo prolazi drum, ali je samo šest kuća ispod puta. Onaj kraj ka Živulićinskom Potoku zove se gornji kraj, a na Barskom Potoku – dolnji kraj. Između njih nema nikakva razmaka. U gornjem kraju su mahom Živulićinci, a u donjem – Velojinci, te se stoga ta dva kraja zovu i Živulićinska mala (ili kraj) i Velojinska mala (ili kraj).

Ime sela.

Selo se zove Štrpci, ali se ne zna ništa o postanku njegova imena, niti ima kakvih priča kojima bi se tumačile ime. Možda je ime selu dato po imenu sela odakle je prvi doseljenik („Arnautin“)!

Starine u selu.

Južno od sela na jednoj visoravni, daleko od sela pola kilometra, nalazi se na levoj obali Trgoviškoga Timoka otkopana crkva, od koje se lepo čuvaju temelji. Evo kako je otkopana ta crkvina:

„Ženi jednoj bolovale je dete više od godine dana, i ona je tražila. leka, po seoskom običaju, od baba i vračara. – i nikakove pomoći. U oči sv. Tome prošle godine [1888], javi joj se u snu neki čovek i kaže joj, da joj dotle neće ozdraviti, dok ne otkopa crkvu sv. Bogorodice, pokazav joj i mesto na kome je crkva. Ovakova joj se pojava više puta u snu pojavljivala i ona, u nadi i veri, da će joj dete ozdraviti, otpočne sa svojim domaćinom otkopavati na mestu gde joj je obeleženo da je crkva, i zaista naiđu na zidine. Po kazivanju seljaka, detetu, od dana kad su počeli otkopavati crkvište, pođe na bolje i ozdravi. Seljaci, kad su to uvideli, iz religijskog poštovanja otpočnu listom svi otkopavati crkvu, i do Uskrsa je svu iznutra otkopali i očnstili“.’

Crkva je sa opsidom i zidovima dugačka 21,40 M. a široka sa zidovima 8,95 m. Oltar je polukružan. Srodina hrama dugačka 13 m. a široka 7,50 m., paperta široka 3 m. a dugačka koliko i sredina hrama. Iz paperte na sever vode vrata u jedno odeljenje, za koje se ne može tačno utvrditi čemu je moglo služiti (možda kakva kapelica?). Zidovi su visoki do 1 metra, debeli 0,70 m. (južni 0,75 m.). Zidana je običnim lomljenpm kamenom sa šljunčastnm malterom, a između kamenja i cngljom dugačkom 0,34 m, širokom 0,26 m. a debelom 0,04 M. Patosana )e bila cigljama dužine 0,37 m., širine 0,18—029 m. a debljine 0,04 m. Pokrivena je bila opekama na luk savijenim i običnom na luk savijenom ćeramidom. U ruševinama je nađeno nekoliko stubova, od kojih ima još nekoliko nalomljennh i nekoliko glava – kapitela od stubova.

Crkva je bila jednobrodna. Po mišljenju Valtrovićevu, ova je crkva starija od Nemanjina doba, jer je ovakav raspored postao i poglavito se upotrebljavao u prvim hrišćanskim vekovima. „Crkva u Štrncima”, veli Valtrović, „zanimljiv je podatak za istoriju srpske crkvene arhitekture. Ona pojavom svojom uvećava zanimljivost istočne granice naše otadžbine, gde oe nalaze oblici arhitektonski, kakvi se — do danas još nisu našli u ostalim krajevima njenim“.

Pričaju seljaci da je bilo tragova kaldrmisanog puta od crkve uz Timok desnom njegovom obalom. Prema crkvištu nahodi se vis Grnčar na kome ima tragova od gradskih ruševina i staroga života.. Narod ne ume ništa da priča o njemu.

Postanak ovaca i poreklo stanovništva.

O postanku sela Štrbaca priča se ovo: Na ovome mestu u davna vremena nije bilo sela, nego je ovde sedeo samo Turčin, subaša. K njemu dođe jedan Srbin, momak, iz Arnautluka, te ga ovaj primi za seiza. Turčin oženi ovoga Arnautina srpkinjom iz Balanovaca (u srezu zaglavskom sada), udovicom, koja mu dovede jednog muškarca. Kada Turčin umre, „Arnautinu“ ostade celokupno imanje njegovo. Od „Arnautina“ su proizašli današnji sv. Tominci, a od onoga deteta pastorčeta, što ga dovode udovica. današnji sv. Nikočinci.

Prema današnjem selu, preko Timoka, pod visom Grnčarem, ima dva sedišta: Malo Selište i Golemo Selište. Štrpčani su u jedno vreme „opodili’ (probali) da žive gde je Malo Selište, ali se tu nisu mogli zdržatn od vode iz Trgoviškog Timoka. Odatle se isele u Golemo Selište. y potok zvani Beđino. Tu su, vele, živeli duže, u daljini od druma, kojim su prolazili Turci, vojska itd.

Kada je gurgusovačni kraj pripao Srbiji, selo je bilo rastureno po visovima, a ovde je bio turski čivlik. U sred današnjega sela bila je subašina kula, u kojoj su Turci Srbima činili razna bezakonja. Po oslobođenju (1833.) Štrpčani se spuste sa okolnih visova, iz pojata, ovde gde je danas selo.

Stanovništvo ćemo štrbačvo po starini ovako rasporoditi:

a) Starosedeoci:

-Arnauti (98 k.) su vrlo velika i razgranata porodica, tako velika da se samo po slavi znaju da su svojština. Oni su, kao što je napred rečeno, osnivači sela, ćutuklijs. Poreklo im je Stara Srbija („Arnautluk“). Došli su u nezapamćene doba. Novija su imena:

-Živulićanci, koji su dali ime jednom kraju sela (Živulićinska mala) i jednom potoku (Živulnćinsni Potok),

-Velojinci, (Velojinsna mala),

-Kneževci, Ćosiči, Beljčiči. Sv. Tominaca ili Arnauta ima u Knjaževcu, Jelašnici (plrugu i srezu timočkom), Mučibabi, Donjoj Kamenici (Živadinovci), itd. Slave sv. Tomu.

-Džurdžiči i Kaladžijiči (26 k.) su jedna familija, koja vodi poreklo iz Balanovaca (u srezu zaglavskom), o čemu je napred bilo govora. Zahvataju donji kraj sela. Slave sv. Nikolu.

b) Noviji su doseljenici:

-Ćurčijiči (7 k.) su u prvoj polovini prošloga veka došli iz sela Miljkovaca u Svrljigu, ovde zahvatili pustaru – zemlju i tu se stavili. Slave sv. Đorđa (Z. nov.).

-Radenkovci (5 k.) su starinom iz Crvenja u srezu zaglavskom. Doselili su se, otprilike, kad i Ćurčijiči, i to zbog oskudice u vodi. Prvi je došao Radenko, to otud: Radenkovci. Slave Vračeve.

-Dzandziči (2 k.) su se spustili iz Crnog Vrha u pirotskom okrugu, y prvoj polovini prošloga veka. Slave sv. Luku.

-Rudinjani (1 k.) su iz sela Rudinja u pirotskom okrugu. Doselili su se kad i Dzndziči. Slave sv. Savu.

-Krstiči (2 k.) su iz porodice Krstiča u Pričevcima (Zaglavak). Slave sv. Aranđela.

-Mučibapci (1 k.) su iz sela Mučibabe. Slave sv. Stevana.

Selo Štrpci je od starijih sela, svakako mnogo starije od 18. veka. Stanovništvo mu je skoro sam starinac. Od 142 kuće, koliko je u selu, na starince ide 124 kuće. Stanovništvo je raslo priraštajem, a tek u doba oslobođenja (1833.) selo dobi sedam porodica (sa danas 18 k.), i to mahom iz okolive (Miljkovaca, Crvenja, Pričevaca, Mučibabe).

Seoska zavetina je Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi  Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.