Порекло презимена, село Вољавац (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вољавац, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сара Порекло становништва села Вољавац, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сара Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Вољавац (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Вољавац (Бијело Поље)

Порекло становништва села Вољавац, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље на десној обали Лима са обе стране Захумског потока који ту утиче у Бистрицу. Једаи део села је на падинама брда Марине равни и Ораха, a други у алувијалној равни.

Земље, шуме и воде.

Главнији потеси су: Дворишта, Поље, Подваднице, Окутњице, Радавац, Лисичине, Требежинс, Кошариште, Лаз, Кућетина.

Осим Бистрице и потока који покреће 7 воденица, главне су воде Врело и Чесица.

Историјат и старине у селу.

У Вољавцу има много трагова из раније прошлости. На тераси су остаци цркве коју је подигао Немања. Предњи њен део и данас одолева зубу времена, јер ништа није предузето да се конзервира. На простору око црквине где се народ окупља у великом броју о Малој Госпођи, назиру се велике погребне плоче. Особито се истиче један обрађен камени блок дугачак 2, а широк и дебео 1 метар. На њему је извајан готово целом дужином мач. Без сваке сумње гроб припада неком значајннјем средњовековном властелииу. Народно предање га везује за неког „Ђака који је убио аждају“. Близу манастира једно место носи назив „Дворшите“, где је кажу био двор неког великаша. У крају Лаз виде cе остаци гробља и гробљанске капеле.

Порекло становништва.

Преци данашњег становништва су досељеници:

-Бојаџијићи (6 к.) су пореклом из Тузле. Побегла су од крви три брата и најпре oe насељавају у Царини код Сјенице, а одатле код куле у врх Бијелог Поља. Једно време су имали чардаке у Ушановићима и Родијељима. Од једног брата су Бојаџијићи, од другог Махмутовићи у Радојевој Глави, а од трећег Зејнеловићи у Расову. Бојаџијићи су населили пусту манастирску земљу у Вољавцу. Дуго су давали поклоне цркви и палили свеће на њеним развалинама. Једно време Бојаџијићи су имали утврђен чардак на кршу Чардачине који им је служио као заштита у борби.

-Диздаревићи (1 к.) су из суседног села Олуја;

-Цамићи (3 к.) су пореклом из Паучине (Рожаје);

-Котловићи (1 к.) су из Страњана код Бродарева,

-Конатари из оближњег села Височке;

-Арслановићи (1 к.) из Метањца,

-Кривошије (1 к.) из Расова, и:

-Ашиновићи из Шоље.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top