Порекло становништва село Обров, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Громадасго брдо у окуци Лима између Бијелог Поља и Затона. На његовим падинама и плећатом темену налази се насеље истог имена.
Тип села, земље и шуме.
Издвајају се три дела: стране према Бијелом Пољу, Равни Обров и падине окренуте Затону. Насеља су на пропланцима измећу шума. Најнасељенија је падина према Бијелом Пољу на којима се степенасто врстају њиве, воћњаци и шуме.
Главни крајеви и потеси у Оброву су: Махала, Петковице, Зечковине, Јаричиште, Башче, Зејњеловића коса, Јоховаче, Увезац, Вукова Вода, Равни Обров н Витаче. Ова три последња краја су засеоци Оброва.
Цео Обров је пошумљен до врха Цакотина, који досгиже висину од 1000 метара. Важнији комплекси распрострањених листопадних шума су: Раниште, Колибиње, Јаришга и Алуге.
Воде.
Пошто је Обров састављен од вододржљивих кристаластих шкриљаца, у њему има свуда извора. Од њих су најважнији: Пашиница (чесма у Maxали), Студенац, Нестан душа, Букова вода и Бијела вода. Букова и Бијела вода су појила и за стоку.
Порекло становништва.
Данашња насеља у Оброву су заснована на крчевинама. То не значи да Обров и раније није био насељен. Зарастао је у шуму и поново насељаван.
Најмногобројније братство су:
-Међедовићи (40 к.), чији је предак дошао из Роваца (Булатовићи). Доселила су се два брата и закрчила се усред шуме Вељег брда. По томе што су живели у шуми као медведи, назвали су их Међедовићи. Брзо су се намножавали и расељавали у друга села.
-Хајдарпашићи (3 к.), род су са Хајдарпашићима из других бихорских села.
-Ракоњци (4 к., сл. Св. Никола) из Ракоња близу Бијелог Поља;
-Ковачевићи (2 к.), живели као чифчије у заселку Петковици, а одавде прешли 1926. године у Букову Воду.
-Ђурђићи (1 к., сл. Ђурђевдан), досељени из дробњачких Језера,
-Ћетковићи (1 к.), дошли су из Мораче.
-Дрпљани (3 к.), дошли су из Дрпа код Колашина после 1878. године.
-Поповићи (2 к.), пореклом су из Бјелојевића близу Мојковца.
У засеоку Витаче живе:
-Ћеранићи (10 к.), који су род са Ћеранићима у Затону н Пашића Пољу.
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)