Порекло презимена, село Црвљевине (Беране) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Црвљевине, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадни Порекло становништва села Црвљевине, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадни Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Црвљевине (Беране)

Порекло презимена, село Црвљевине (Беране)

Порекло становништва села Црвљевине, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље на пространој тераси Лима. Куће су поређане на додирној линији равни која је под кукурузом и ливадама, и страна под шумама и ливадама. Плодна раван се наводњава из Лапљачког потока.

Земље и шуме.

Сеоски потеси су: Јагњила, Окутннце, Ораћа ливада, Башче, Селиште, Станиште, Долина. Шуме су на странама изнад равни (Бјеловац, Жеженице, Лапњар, Потоци). У шумама има пропланака, ливада и њива (Паљ).

Старине у селу.

Црвљевине су старо насеље. Најважнији остатак из прошлости је Црквина на Јагњилу близу обале Лима. На том месту са равни диже се купасто узвишење под којим се крију темељи цркве. Око тог хумчића се види урасло гробље по ливади. Осим овога, било је још једно старо српско гробље у Сућеској код куће Вула Шћекића.

Постанак села и порекло становништва.

Најстарије становнгшггво Црвљевина за које се зна били су неки муслимани. И сада се виде остаци њихове куће. Богати ага је побегао од срамотс, јер му је ћерка узела слугу православног Богавца. Кажу да су од тог касније поисламљеног слуге Исламошћи у Биочи. Било тако или не, Исламошћи се и данас роћакају са Богавцима, пореклом из Роваца.

Пре данашњег становништва живеди су овде и:

-Ђурашковићи, који су се одавде иселили у Будимљу, јер cу им досађивале чете из Брда. Те Ђурашковиће у Будимљи и данас зову „Црвљевине“ по селу из којег су се доселили. Уместо Ђурашковнћа су се населили:

-Шћекићи (20 к.), чији су преци дошли из оближњих села. Једној групи су родоначелници два брата: Радован и Петар, који су живели прво у Брзави, Подима и Црном Врху. Из Црног Врха, пошто су „пали на крв“, пошли су у Трешњево код кнеза Маријана који их је помирио са Кораћима. Затим су се населили у Црвљевинама, где их је од чета штитио Маријан, јер је за једног била удата његова тетка. Од досељења броје појасеве Радован, Милосав, Радош (богослов) и Ристо, који сада има 85 година. Од Радовановог брата Петра су Шћекићи у Распорима и једна кућа на Бабину.

Друта грана Црвљевинских Шћекића је од Пеја из Заграда (Пејовићи, Драгићевићи и Радовановићи).

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top