Порекло становништва села Кладурово, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан
Положај села.
Кладурово је два и по сахата удаљено од Петровца на северо–истоку. Село се налази у долини. Куће су сеоске поређане по странама потока од којих је највећи онај, што пролази кроза само село, а излазећи из Кладурова носи назив Кршка Река, која се улива у Витовницу у атару рановачком. Овај је поток некада плавио село, али сад га више не плави.
У селу се пије бунарска вода, а имају и два извора. Око села, пак, и по салашима нема бунара, али има до 25 извора, од којих су неки врло јаки. Такав је извор Бигар од кога постаје сеоски поток, који при кишном времену и после топљења снега окреће две воденице са по два камена. И други потоци имају своје изворе, као Орешац, који се у сеоски поток улива.
У ова два потока уливају се други поточићи. Тако y сеоски поток са десне стране утичу: Михаилов, Обрштеров, Крушкин, Поповски, Стојков и Цигански Поток, а с леве: Дос, Бутићев Поток, Орешац, Вујичин Поток, Чутски Поток, Бешондра и Јордачки Поток. У Орешац се сливају Рајкова Река и Кошутин Поток.
Извор у Бранику, с леве стране Мелничке Реке народ сматра за лековит, те на њега долази Младе Петке и Младе Недеље да се лечи од грознице и „очију“. Има дана, кад се сељаци скупљају око овог извора, па певају, играју и гађају у нишан.
Извори се у опште у овим селима пазе. Кад који имућнији домаћин има код свог салаша добар извор, он га очисти и лепо озида, па направи где ће вода отицати, а где ће се захватати. Око извора сагради клупе и позове много света и ту се око извора часте, намењујући при томе тај извор за душе умрлих, а где–где и живих. При тој свечаности тај се извор пусти да тече, а то се каже ослободи, и свако може са њега пити. To je обичај поман, при коме се умрлима за душу даје од свих могућих јела. Ово се сматра за најбољи спомен, због кога се умрлима греси праштају.
Земље и шуме.
Земља за рад јесте ван села, а тако и шуме. Шума је букова и граничева. Веће просторије покривене шумом јесу ове: Стрењак, Мајданска Шума, Браник и у опште цела источна коса изнад села до на 1/4 сата даљине. Осим ових има доста браника.
Тип села.
Село је збијено. Куће су сеоске једна до друге, али нису ушорене. У селу има једна главна улица, где се огледа извесна правилност, али и та је поред потока. Село се дели на крајеве, који су раздвојени било потоком каквим, било нагибом земљишта. Главни део, што се зове Село, јесте онде где су школа, судница и кафана. Овуда пролази и сеоски главни пут из Кучева у Петровац. Остали крајеви зову се: Орешац. (зову га и Зомун и Мајур) са 35 кућа, Судоми (Содом) са 11 кућа и Кршка Река са 27 кућа, рачунајући ту и оне, који су се одселили на салаше, па у селу немају куће. Од рановачког засеока Петрже Кладурову припадају 4 куће. У селу има 99 кућа.
Од средине села до Орешца има 1/4 сахата, до Судома и Петржа такође 1/4 сахата, а до крајњих кућа 3/4 сахата. До прве куће у Кршкој Реци има 20 мин., а до последње читав сахат.
Куће су у Селу, Орешцу и Петржу збијене, а остале су растурене, што је дошло услед тога што су многи отишли на салаше и тамо стално живе.
Приче о имену села.
О имену села нема никаквих прича. Крај Орешац звао се, а и данас га зову у шали Зомун и Мајур због своје одвојености од правог села. Некада се, кажу, звао Малешевац. Содом (Судоми) је добио име због улегнутог земљишта, на коме су куће.
О постанку села и порекло становништва.
Најстарији крај села је Орешац. Ту су се прво доселили стари породице:
-Негроњи. Зато, што су они први ударили колац у Кладурову, како народ вели, они се не могу никад обогатити. Осим тога њих увек куну, чим се ко наљути на суседе или земљиште. Тада село беше баш на излазу Кладуровског Потока из шуме и клисуре, и имађаше само неколико кућа. И данас се то место зове: Сеоска или Орахова Долина. Још и сад има сваки своје земљиште на своме месту. Доцније се преместило село даље низ поток и око Орешца, где је био већи и угоднији простор.
На ово место су дошле и остале породице. Највише је досељено из Црне Реке. Има неколико породица пореклом из Хомоља. Сви су се склањали од Турака. Неки су се доселили из Ердеља и Баната. Они су долазили носебице и то, како се прича, већином због рђавих дела. Ове, који су по старини из Ердеља и Баната зову именом:
-Њаму или Њамцул. Неке су се породице одселиле у Банат за време турског насиља. Сви сељаци славе славу, а има их који имају и по две славе. Једна породица слави исту славу. Тако, цео Орешац слави Св. Николу, само један, пореклом из Хомоља. има другу славу. И у другим крајевима славе највише Св. Николу, а затим: Митровдан, Јовањдан, Св. Аранђела, Петковицу, Велику Госпођу и Св. Алимпија. Многи и преслављају. Сеоска је слава и заветина о Спасову и Илијину дану.
Старине, селишта, гробља и др.
Селиште кладуровско је на месту, што се зове: Сеоска или Орахова Долина. Исто тако на данашњем месту Кладурова, прича се, некад су живели Латини. И заиста на једној коси, са које се далеко види, налази се остатак неког замка или утврђења, који зову Шетаће или Четаће. (Заједничко име за све такве остатке). Распознаје се један зид. Овде се y дубини од 0,50 м. налазе цигле и камење, а и неке ситне бакарне парице.
Занимање становништва.
Мештани се занимају земљорадњом. Највише се сеје кукуруз, па онда јечам, пшеница, овас, раж и просо. Поред земљорадње занимају се и сточарством. По попису од 1895. год. било је оваца 3.000, свиња 1.500, коња 105, говеда 400. И пчеларство је добро развијено; цело село има око 2872 кошнице.
Овде нема бачијања, али сељаци из околних села на Стига и Млаве догоне своју стоку и плаћају за попашу од брава по 0,30 дин. Често су њихова стада велика од 200—400 грла оваца. Одавде се враћају око Светог Илије.
Сем тога негују помало и воће, нарочито шљиве, а занимају се још зими и копањем камена. Има и дунђера и зидара. Има неколико сељака који знају више заната. Има их, који граде кола, каце, буриће итд. Једни су терзије, а има их и кожухара, који праве шубаре, и један који штави коже. Жене праве и сукно, с тога има и ваљавица. Осим тога жене праве и црепуље за печење проје. Чобани плету корпе од прућа за преношење. Многи људи и деца плету и шешире од пшеничне сламе и продају по 0,20—0,40 дин. комад. Сви ови радови су мање више узгредни. Они се раде поред главног занимања земљорадње. Има и један дућанџија и један мехаиџија, али они раде и земљу, поред свих послова.
Мало је њих што иду у аргаштину. Обично иду y Мајдан-Кучајну, где чисте и уређују шуме или раде по њивама, пошто рудник не ради. Плата им се по 30–40 дин. месечно. Ови се опет враћају у село.
У селу имају 3 породице Цигана-Рома. Куће су им једне до друге. Једна породица живи y земуници. Заиимају се свирањем и ковачлуком. Говоре цигански и влашки.
ИЗВОР: Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)