Порекло презимена, село Каменово (Петровац на Млави) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Каменово, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Прире Порекло становништва села Каменово, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Прире Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Каменово (Петровац на Млави)

Порекло презимена, село Каменово (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Каменово, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Каменово се налази на странама потока, који се у своме извору зове именом Саставни. Село је опкољене двама брдима; са десне је стране потока брдо Светлица, а са леве брдо Пескови, иза којих су друга брда још веће висине, као: Мекота, Сиљевица, Смрдан и Беле Воде.

Воде.

Поток не плави, нити засипа куће сеоске, јер му је корито дубоко усечено. У селу има извора и то су: Поточак на Брду, Калина, кладепац у Ћелији, у Смрдану, код Букве, Вељковски Кладенац и кладенац у Потоку. У атару сеоском су: Кладенчић и кладенац у Грабовцу.

Калина је лековита вода. Тамо иду Младе Недеље пре зоре, те се умивају и лече од „очију.“

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је ван села на местима: Дубраве, Бела Вода, Трскин Поток, Падина, Разлевци, Мртвица, Кључеви, Преко-Млаве, Селиште, Мекота, Сиљевииа, Међа, Рамна, Беглук, Смоква и Јасење. Јасење је најдаљи крај, који је за 3/4 сата од села удаљен.

Општина има 2 ха земље y Беглуку, коју је наследила од бега. На свим осталим местима земља је приватна својина. Имања су груписана. Њива има на свима овим местима, а тако исто и ливада и шума. Најроднија је земља у Млави.

Тип села.

Каменово је збијено село. Куће су сеоске око потока поређане једна за другом, те се због тога село пружа готово целом дужином потока. У селу имају два сокака, који иду паралелно са потоком. Куће су у целом селу на одстојању од 20—50 м. Поток дели село на два дела, који се деле на мале, које носе назив према породицама, које у њима живе, као: Војинска Мала, Кршићска Мала, Јелинска Мала, Пајићсна Мала, Палилулска Мала, Кућиштанска, Вељковска, Кучајнска, Влашка, Орсанска, Мишићска и Мидарска Мала.

Задруга у селу нема великих. Највећа је Станка Стојићевића, која броји 15 душа.

Приче о имену села.

Прича се да је име дошло од камена, који је подлога села.

Оснивање села и порекло станоништва.

Каменово није било на овоме месту на коме је данас, него у Млави, на месту Селишту и то заједно са Трновчем. Овде није било више од 6—7 кућа. Али, Турци их претерају одатле и ови се растуре. Једни пребегну у Трновче, а једни у Каменово, на место Ћелијс, где је био неки манастир.

Овде су дошли преци Пајића, Вељковаца и Мишића и основали село. Ово је могло бити крајем XVII века. Овим се породицама не зна њихово раније порекло. Оне су најстарије и за њих веле да су ту од старине. За овима су после долазиле и остале.

Досељавање је било у два пута. Прве су породице дошле између 1700.— 1730. год. Други досељеници су новији, око свршетка XVIII и почетка XIX столећа.

У селу су ове породице:

-Пајићи (45) y средини села, славе Св. Јована.

-Вељковци (20) лево од потока, славе Св. Врачеве.

-Мишићи (11) у Мишићској Мали, славе Петровдан.

-Војинци (12) y средини села, из Јошанице у Хомољу. Славе Св: Илију.

-Јелинци (19) у Јелинској Мали, досељеници из Јошаница у Хомољу. Саве Св. Тому.

-Јаковљевићи (12) на врх села, досељеници из Јошанице у Хомољу. Славе Св. Илију.

-Ђурђевићи (12) у Палилулама, досељеници из Јошанице у Хомољу. Славе Ђурђиц.

-Мидарци (16) у Мидар—Мали, досељеници из Суводола у Хомољу. Славе Св. Тому.

-Кучајнци (10) y Кучајнској Мали, досељеници из Кучајне. Славе Св. Стевана.

Све до сад поменуте породице досељене су пре почетка XVIII века.

-Влачићи (15) у Влашкој Мали, досељеници из Каоне у Звижду. Славе Св. Аранђела.

-Орсани (18) у Влашкој Мали, досељеници из Касне у Звижду. Славе Св. Аранђела.

-Стојковићи (3) у Кућиштанској Мали, досељеници из Хомоља. Славе Св. Николу.

-Кутрићи (8) у Кућиштанској Мали, досељени из Хомоља. Славе Св. Николу.

-Шорићи (6) у Кућпштанској Мали, из Каоне у Звижду. Славе Св. Аранђела.

-Влачићи, Орсани, Стојковићи, Кутрићи и Шорићи су се доселили крајем XVIII или у почетку XIX века.

-Поповићи (1) y средини села, досељеници из Ресаве. Славе Св. Тодора.

-Јовановићи (1) поред друма, дошли из Ресаве. Славе Св. Николу.

-Кршићи (8) у Кршићској Мали. Старином су из Ресаве, одакле су прво ишли у Голубац, отуд у Накршку Реку у Рановцу, па одатле овде. Славе Св. Николу.

Као што се из овог прегледа вили, село је расло више прираштајем, него досељавањем.

У помињатом извештају Максима Радковића (стр. 148.) помиње се село Каменово између осталих села парохије каменовске. Оно је тада имало свега 17 „хљебов“, сад има око 217 кућа.

Са овога места Каменово се није премештало. Кад су их Турци гонили, они су бежали у Грабовац, а тако и од чуме, али су се поново враћали на ово место. Ред и старост досељења појединих породица огледа се и у распореду породица, које су махом груписане. Најстарије породице заузимају и средину села.

Сеоска је заветина Младенци, а преславе су: Св. Сава, Св. Трифун, Марковдан, Св. Јован, Јелисеј. Црквена је слава Цар Костантин и Царица Јелена.

Старине, седишта, гробља и др.

Каменово има једно селиште у Млави. Ово је заједничко и за Трновче. Ту је била, вели се, и нека црква, с тога га зову и црквиште. Вероватно то је она црква, коју је походио егзарх Максим 1733. године. И сад се овде скупљају људи из околних села о Марковдану. Друго је селиште у Ћелијама, где је такође прво село било. Овде је такође била црква. Старих седишта има у Трскину Потоку, за која се ништа не зна чија су. Тамо се налазе темељи кућа, гробнице, тугле и парице. Исто тако код извора Калине налазе се тугле, римске парице и стакла. У Прегудову налазе се згуре – рудишта, посуђе, ситне парице, по који прстен и тугле.

У Мидарској Мали, у селу има темеља и тугала, а нађе се и по која парица. У самом селу код суднице налазе се развалине цркве, која је срушена приликом земљотреса 1893. године.

Старо гробље, које зову Јелинским гробљем налазило се у Трскину Потоку. Сад нема трагова овога гробља. Осим овога, старо гробље каменовско и трновачко налази се и сада у средини села Каменова. Ново каменовачкс гробље је испод села, поред друма.

Занимање становништва.

Занимање је главно земљорадња. Али, осим овога има сељака, који се занимају и занатима, као: абаџијским, дунћерским и ћерамиџијским. Многи сељаци ваде и угаљ (терцијерни), који се у овом селу у приличној моћности налази. Овде се вади и терцијерни кречњак и пешчар.

Имају два Циганина ковача, од којих један и свира. Дошли су овде из Хомоља.

ИЗВОР: Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top