Poreklo stanovništva naselja Brod, opština Gora – Prizrenski okrug. Prema knjizi „Gora i Opolje“ Milisava Lutovca, izdanje 1955. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan
Položaj naselja.
Brod je najveće naselje u Gori. Godine 1913, kada je proglašen za varošicu, imao je 500 kuća. Leži u proširenju na stavama planinskik potoka Bućkovice i Leve Reke i opkoljen je sa svih sgrana visokim planinama. Čoveka iznenadi kad se pred njim ukaže tako veliko naselje usred Šar–Planine, na visini oko 1.400 m.
Postanak naselja.
Postanak i razvitak Broda na ovoj visini uslovili su bogati i prostrani pašnjaci, koji su iz ovog mesta najpristupačniji. Osim toga, Brod je ispod prevoja preko koga vodi put iz Gore za Tetovo, te je na ovom važnom putu bio i karavanska stanica i stočno tržište.
Istorijat naselja.
Pominje se kao naselje još u Srednjem veku. Car Dušan dao je Brod sa ovim međama manastiru Sv. Arhangela 1348 godine.
Zemlje i šume.
Mnogi od starih naziva su do danas očuvani: Slap, Oblo, Milčeva Bačila, Stratorje, Gozd, Čiste, Borska Šuma kod Orćuše. Pitanje je gde je „Drugi Brod“? Po tradiciji Brođana Stari Brod je bio u Orancu na prisojnoj strani, 1,5 km nizvodno od današnjeg naselja. Pošto je prvi Brod morao biti ovde gde i današnji, najverovatnije je da to drugo naselje treba tražiti u Dikancu, i to u Prisoji kod crkvine, na granici Broda i Dikanca.
Oko Broda su njive koje dopiru do visine od 1.750 m. Pojedini krajevi ovog zemljoradničkog pojasa nose ova imena: Ograđe, Slepca, Prisuje (Prisoje), Patelejica, Popov Rit, Božanin Grob, Razalen, Breza, Bres, Koačevica (Kovačevica), Miterce, Popka, Gracki Kamen, Ušelejca, Sredoka, L’ka (Luka), Vrh, Toplec, Crni Do, Đikamenica, Crkviče, Gorčin Kamen, Rasceplenik, Breze, Kravare, Pavlića, Muca.
Brođani imaju prostrane i vrlo travne planine kojima se zasnivalo njihovo bogatstvo. Njihovi nazivi su: Roša Ćelepino, Čubrićevo, Bela Strava, Šutman, Milevo, Staro Gnojište, Kačina Glava, Carejec, Pavlića, Oblo, Doutaša, Jelica, Štirenika, Guedara (Govedara), Trpeznica (sa koje se vidi Skoplje), Koteo, Čeren, Crmnica, Duška Reka, Štedin, Seteska (Suteska), Rila, Proklja, Mavra, Stoga, Igranoica.
Tip naselja.
Današnji Brod liči na gradsko naselje. Između kuća su mnogobrojni krivudavi i dosta tesni sokaci. Iako na prvi pogled dosga homogen, Brod je bio podeljen u mahale, koje su nosile naziv nekog čuvenijeg čoveka, osnivača: Lajkova, Macina, Lokanova, Hadži-Hasanova, Milova, Čučulova, Bećirska, Bajmakona i Hadžijina. U Brodu postoje dve džamije. Prvu je podigao Ahmet–aga „borac za veru” 1785 g.
Vode.
Najglavniji su izvori u Brodu: Lajkoica (česma), Dautič, Gornja Česma, Manestički Izvor (Nevestački izvor), Vragova Vodenica (izvor), Šinanoica, S’teska (Suteska). U Brodu ima nekoliko vodenica od kojih su neke napuštene. One nose nazive negdašnjih sopsgvenika: Đurđeva, Avramova, Tomeva i druge vodenice i vodeničišta.
Ostali podaci o naselju i starine.
Kao što se vidi, svi ti nazivi potiču od predaka današnjeg stanovišta. Neki od ovih su i vezani za hrišćanska lična imena. To nije čudno, kad se uzme u obzir da su Brođani poslednji od svih Gorana prešli iz pravoslavne u muslimansku veru. Uostalom, o tome svedoče ostaci crkava i grobalja.
U Brodu, gde je danas zdravstvena stanica, videli su se još 1937. godine zidove pravoslavne crkve i na njima ostatke fresaka, Ova crkva je bila posvećena sv. Nikoli. Pričaju stari Brođani, da su viđali babu Božanu, poslednju krišćanku u Brodu, kada je još sa dve-tri žene palila sveće na zidinama ove crkve. Na brdu Pantelejci je staro srpsko groblje, gde je sahranjena i ova Božana, po kojoj se ovo mesto i zove Božanin Grob. Ispod sela na mestu današnjeg stočnog groblja bilo je „kaursko groblje“.
Poreklo stanovništva.
U Brodu živi mnogo nerazgranatih rodova, jer se stanovništvo neprekidno iseljavalo. Štaviše od mnogih rodova nije ostalo nikoga. I y Brodu, kao i u svim drugim goranskim selima, glavni deo stanovnika su starosedeoci. ali ima nešto i doseljenika iz drugih oblasti koji su ovde davno došli.
Današnji rodovi u Brodu su:
-Lekovci, 4 k. (od njih su pravoslavni Kostići u Prizrenu);
-Čučulovci, 10 k. (imaju pravoslavne rođake u Prizrenu);
-Lajkovci, 8 k., -Tomovci, 6 k.; -Pomakovci, 13 k.; -Bogdanovci, 10 k.; -Milenkovci, 18 k.;
-Lilovci, 8 k; -Smiljanovci (Paskinci i Ćunkovci), 6k. (ima ih i pravoslavnih u Prizrenu);
-Veljanovci, 4 k.; -Koljovci, 3 k.; -Maznikarovci, 7 k.; -Carovci, 18 k.; -Lilovci, 8k.;
-Smiljanovci (Pasninci) (rod su sa pravoslavnim Ugarevićima u Prizrenu);
-Avramovci, 2 k.; -Trkaljačovci, 5 k. (rođaci Avramovaca); -Macinci, 13 k. (ima ih i u Prizrenu);
-Kokica (Koklicinci), 2 k.; -Šatinci, 8 k.; -Mandakovci, 6 k.; -Bajmakovci, 6 k.;
-Pupevci (Popovci – popovskog porekla), 4 k.; -Đurđevci, 1 k.;
-Ćamperovci (Đolevci i Džavčići), 15 k. (rod su sa Milenkovcima);
-Maslarovci (doseljeni, ne zna se odakle), 10 k.;
-Cakovci, 6 k. (doseljeni iz nepoznatog kpaja); -Rahtevci, 8 k.; -Gazinski, 2 k.; –Kopačevci, 3 k.;
-Kučkarevci, 6 k. (imaju rođake pravoslavne vere u Prizrenu);
-Kečačevci, 5 k. (misli se da su poreklom Turci);
-Ljokanovci, 7 k.; -Muševci, 5 k.; -Trupčevci, 5 k.; -Punjevci, 2 k. (iseljeni u Tursku);
-Veljaševci, 4 k.; Sebinci, 3 k.; -Torbinci, 28 k.; -Ćunkovci, 1 k. (ima pravodlsvnih Ćunkovića u Prizrenu);
-Čučinci, 2 k.; -Kangovci, 5 k.; -Šokarovci, 3 k.; -Čekanovci, 6 k.; -Šišovci.5 k.;
-Kalinkovci 5 k .; -Krtovci, 4 k.; -Kozinci, 4 k.; -Kozarovci, 4 k.; -Cujkovci, 3 k.;
-Štičarevci (Hadžinci), 2 k.; -Ćaićevci, 5 k.; -Kangovci, 2 k.; -Atulinci, 7 k.;
-Prcanovci, 2 k.; -Žilevci, 4 k.; -Zizinci- Zize (Kucovlasi), 8 k.; -Aklevci, 8 k.;
-Rendovci (Rende) 5 k.; -Limančevci, 4 k.; -Butalenovci, 1 k; -Poležinci, 1 k.; -Skenderovci, 8 k.;
-Ačankinci, 4 k.; -Baliboginci 9 k.; -Prdljevci, 1 k.; -Mentovci, 2 k.; -Šutinci, 2 k.;
-Lalinci 1 k.; Kiprinci, 4 k.; -Eminčevci, 2 k.; -Šutrakovci 7 k.; -Lomarevci, 7 k.;
-Džadžinci, 1 k.; -Ćajići (Đurđevci) 5 k.; -Džamperovci, 6 k.; -Šolinci, 5 k.; -Kotlarovci, 5 k.;
-Vesilovci, 4 k. i:
-Hatema (Bufle), 1 k.; doseljeni pre pet pojaseva zbog krvi iz sela Atmadže kod Prizrena.
IZVOR: Prema knjizi „Gora i Opolje“ Milisava Lutovca, izdanje 1955. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan
Komentari (0)