Порекло презимена, Мало Лаоле (Петровац на Млави) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мало Лаоле, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи "Млава, Хомоље, Звижд" (Насеља - Порекло Становништва - едиција Порекло становништва села Мало Лаоле, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи "Млава, Хомоље, Звижд" (Насеља - Порекло Становништва - едиција Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Мало Лаоле (Петровац на Млави)

Порекло презимена, Мало Лаоле (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Мало Лаоле, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава, Хомоље, Звижд“ (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић
Положај села
У равници млавској, на средини пута између Петровца и Ждрела, баш на самој десној обали ове реке, поређане су куће Малог Лаола. Налазећи се у непосредној близини млавској ово село је изложено поплавама приликом иоле већег поводња. Само онај крај села, што је мало даље од реке, у близини пута за Ждрело, река не може да плави, јер је прилично уздигнут.
Тип села
Мало Лаоле је село збијено. Куће су његове груписане тако, да се у селу познају две главне улице. Једна иде паралелно с државним путем у Жагубицу, а друга пресеца ову под правим углом и води на Млаву. Ова последња улица дели село две главне мале: Горњу Малу, десно; Доњу Малу, лево од исте. Куће су сеоске близу једна до друге. Растојање између најдаљих кућа не износи више од 50м. Обично су куће груписане по породицама, те чине мале, које носе име саме породице.
У целом селу има 115 кућа са 196 пореских глава. Број кућа појединих породица, као и име места у селу на коме су, коју славу славе и одакле су дошли, види се из следећег прилога.
У селу су ове породице:
– Дели-Милићи (36 кућа) у средини села, дошли са Косова – славе Св. Јована.
– Саздановићи (19) у Саздановић Мали, северно од пута сеоског, дошли из Лаба са Косова – славе Св. Јована.
– Мирчићи (27) у средини села и јужно од пута сеоског, дошли из Церемошње у Пеку – славе Св. Алимпија.
– Шкопићи (8) покрај Млаве, досељени из Танде у Крајини – славе Верижице.
– Крајинци (8) покрај Млаве, а северно од пута, дошли из Црне Реке – славе Св. Николу.
– Ђуричићи (4) растурени по селу, из Крајине – славе Св. Алимпија.
– Јелинци (6) јужно од сеоског пута, дошли из Јошанице у Хомољу – славе Св. Тому.
– Лукићи (5) растурени по селу, досељеници из Шумадије – славе Св. Алимпија.
– Радулешће (2) јужно од пута, дошли из Злота у Црној Реци – славе Св. Николу.
Великих задруга у селу нема, али их је било пре 5-6 година. Највећа задруга је Дели-Милића, која броји 10 чланова.
Узрок томе што је село овако груписано лежи у самом земљишту. Сваки домаћин је при насељавању хтео да буде ближе реци, с тога је село расло поред реке. У новије време, по свој прилици, због честих поплава удаљују се сељаци од реке и зидају коће све ближе државном друму, јер је овде земљиште уздогнуто, те га вода не плави.
Оснивање села, ранија насеља и њихови трагови
На селишту, мало ниже од данашњега места Малог Лаола, на месту, које се звало Добре Воде, где су већ се биле настаниле неке породице из данашњег Великог Лаола, дођоше са Косова прадедови Дели-Милића, Саздановића и Ђуричића. Они се удружише с оним породицама, које ту застадоше и село Лаоле беше доста велико. Али од чуме морадоше побећи у планину.
Када је чума престала, они се враћају из планине и оснивају село на десној страни Млаве, према старом месту, са кога су побегли. Одавде су опет морали бежати од Турака на место које се сада зове Збег, у клисури Решковице.
Доцније, око почетка 19. столећа долазе и остале породице и то овим редом: Мирчићи, Шкопићи, Крајинци, Јелинци и Лукићи, а најпосле Радулешће. Незна се због чега су ови са својих старих места кренули.
Досељавање је престало од прилике на 80-90 година раније, по свој прилици, због тога што је место поплавно и од тога доба село расто само намножавањем. Досељеници су се изједначили међу собом, те између њих нема никакве разлике ни у ношњи, ни у говору. Они говоре српски, а ношња им је као код осталих сељака у Млави. Од околних села такође се не разликују. Само Ждрело чини изузетак, јер се тамо чује већином влашки говор.
Сеоска заветина је о Спасову-дне.
ИЗВОР: Према књизи „Млава, Хомоље, Звижд“ (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top