Порекло презимена, село Стублица (Трстеник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Стублица, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2 Порекло становништва села Стублица, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Стублица (Трстеник)

Порекло презимена, село Стублица (Трстеник)

Порекло становништва села Стублица, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Стублица је планинско насеље разбијеног типа, на надморској висини 350-455 метара. Смештено је на високим падинама планине Гоча под врховима Дреноваче, Чукаре (759м), Сабље (739M) и Малог врха (992м).

Село има пет засеока: Шућуровићи, Мијајловићи, Срејићи, Младеновићи и Трифуновићи.

Од Трстеника село је на јужној страни, удаљено 18 км. Атар села граничи се са атарима села: Брезовица (са севера и истока), Лесковица и Стрменица (са југа) и Станишинци (са запада).

Име села.

Може се претпоставити да је село добило име по речи „стублина“. То је шупље дрво које се ставља у извор (побије) да би се вода дигла изнад површине. Шупљим дрветом вода се води од извора на мање удаљености, овде вероватно до приступачнијег терена да се напаја стока, јер се зна да су се мештани у прошлости бавили сточарством. По овоме село Стублица, име села, има за основ „стублина“, а временом је од те речи настало име села Стублица. Име села помиње се први пут 1832. године.

Земље и шуме.

Потеси села:

Грот је потес источно од села. Некада је тај потес био под виноградима, а сада само делимично. Ту се налази и каменолом.  Чаир је потес јужно од засеока Шућураца. Ту су раније биле ограђене ливаде, у којима је стока затварана и напасана. Сада су ту њиве са кукурузиштима, пшеницом и детелинама. Чукар је брег јужно од Чаира. Он је под шумом. Највиша тачка је на 759 метара. Лаз је потес око Крштеног потока. То су мале њивице, које су прве обрађиване у атару села. Вратарница, или Вратарка како је мештани зову, сличне је висине као Чукара. На њој има и обрадивих делова. Крштенске воде је потес између Вратарнице, Чукаре и Сабље. Један број мештана верује да су ту крштени цар Константин и царица Јелена, када су се враћали из лечилишта Врњачке Бање за Ниш, јер ту је водио најкраћи пут. Мештани Стублице мисле да је вода лековита. Жене је пију да им помогне да добију пород. Гумниште је потес који се подиже од Блажевског потока и насеља. Сада је обрађен. Некада је био под пшеницом и ражом. Ту је вршена вршидба на гумну, на коме се распоређују одвезани снопови и гази са стоком док не поиспада зрневље, затим се пребацује са мале висине, па ветар носи ситну плеву и лакши део, а зрневље остаје. Велика градина је део између Блажевског И Станишиначког потока. Он је почет рано да се обрађује, па је по томе добио име. Име је могуће и по томе да је ту некада постојало насеље, али како  остаци насеља нису пронађени, то се искључује. Даље према Малом Врху (992M) су: Дрењак, Власика и Клековак.

Воде.

Стублица је богата речицама и изворима. То богатство воде је условљено земљиштем које од врхова Гоча Доста стрмо пада према северу. Из тих страна или подножја јављају се извори и подземне воде доста близу површина. Сви извори и њихови поточићи сливају се у неколико поточића. Са потеса Крштенска вода сву воду одводи Крштенски поток у Лесковички поток. Воде са подножја Сабље и страна Чукаре одводи Блажевски поток, са подручја Станишинаца Стубличка река. Све оне чине Бршљаницу, која се у Брезовици састаје са Лесковичком реком.

Комуникације.

Путну мрежу Стублице чине путеви који су врло стрми и тешки за одржавање. Из Брезовице асфалтни пут доведен је у Стублицу 1987. године. Пре тога саграђен је бетонски мост, 1979. године. Село има организовану и сталну аутобуску везу са Трстеником. Године 2007. Општина је поправила пут до засеока Шућуровићи, који је био у веома лошем стању.

Школство.

У прошлости мештани Стублице нису имали могућности да школују децу. У попису 1898. године није пронађен ни један у селу да зна да чита и пише. Деца овог села похађала су школу у Брезовици све до 1953. године, а те године отворена је школа у кући Живојина Младеновића. Први учитељ био је Глигорије Јовановић. Изграђена је нова школска зграда и примила ученике у школској 1961/62. години.

Остали подаци о селу.

Електрификација села извршена је 1967/68. године. Тиме је створена могућност набавке и коришћења кућних апарата и неких машина у домаћинтвима.

Село се снабдева водом преко сеоског водовода, који је изграђен 1975. године и из копаних бунара.

Прикључење мештана на телефонску линију извршено је 1998. године.

У прошлости село је административно било организовано и везивано за Брезовицу; припадало је и срезу Козник. До 1956. године у саставу је општине Врњачка Бања. Сада припада Општини Трстеник.

Порекло становништва.

– Миловановићи

Непознато одакле су досељени, али пошто су и Блажевци могуће је да су из Блажева. Први је Милован, по коме су Миловановићи. Један Антонијев син одселио се у Брезовицу.

Слава: св. Трифун, св. Илија (мала).

Број домова: Стублица 3, Брезовица.

– Мијајловићи

Вероватно су Досељени из Блажева (Копаоник). Први је Михајло (рођ. 1783), бележен је као Петровић и Андрејић. Његови синови бележени су као Петровићи и Мијајловићи.

Слава: св. Трифун, св. Илија (мала).

Број домова: Стублица 13, Брезовица 2, Чаири 2, Бељици 1, Трстеник 4.

– Младеновићи

Предак Младеновића дошао је са Копаоника, из села Блажева.

Слава: св. Ђорђе.

Број домова: Стублица 10, Врњачка Бања 1, Штулац 4, Попина 1, Трстеник 3, Јасиковица 1, Бучје 1, Почековина 1, Београд 1.

– Срејићи

Срејићи су најстарија или једна од најстаријих фамилија у Стублици. Доста рано, у архивској грађи, појављују се три брата: Мијат, Миленко и Милија. У ранијим пописима среће се Срејић Павле (рођен око 1770. године) вероватно њихов отац. Преци се појављују и под презименом Сретеновић, али и Марић. За испољену храброст у ратовима 1912–1918. године Срејић Петра Момчило одликован је Карађорђевом звездом.

Слава: св. Трифун.

Број домова: Стублица 12, Глободер 1, Параћин 2, Горњи Рибник 1, Брезовица 3, Београд 1, Трстеник 2, Штулац 1, Врњ. Бања 1, Мачковац 1.

– Шућуровићи

Шућуровићи су досељени из Грачаца. Мењали су презиме (Вукојевићи и Милићи), али су се поново вратили на Шућуровић.

Слава: св. Јован.

Број домова: Стублица 7, Београд 1, Доња Омашница 1, Риђевштица 1, Оџаци 1, Лопаш 1.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top