Порекло презимена, град Трстеник (Трстеник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва града Трстеника, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд Порекло становништва града Трстеника, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, град Трстеник (Трстеник)

Порекло презимена, град Трстеник (Трстеник)

Порекло становништва града Трстеника, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај града.

Трстеник је градско насеље и центар истоимене општине. Налази се у западном делу Крушевачке котлине, где до њега допиру последњи огранци планине Гоча. Насеље лежи на десној обали Западне Мораве, на њеној првој стеновитој тераси, источно од Трстеничке сутеске. Од Крушевца је западно на 30км. Налази се на координатама 43° 30′ с. г. ш. и 21° 01, и. г. д.

Граничи се са атарима села: Богдање (са истока), Чаири (са југоистока), Попина и Осаоница (са запада) и Грабовац и Прњавор (са севера). Сваки пут при доношењу урбанистичког плана Трстеник се ширио на рачун суседних насеља.

Атар Трстеника обухвата сам град и један појас шуме који иде од “Прве петолетке“ па се простире према југу до Присоја, односно до врха брда изнад Мале Попине.

Постанак насеља и историјат.

Трстеник је старо насеље,—али крајем 18. и почетком 20. Века изгубио је назив насеља, јер се поред њега развила варошица Осаоница, која је била административни и привредни центар. У прошлости Трстеник се помињао као прелазни пут преко реке Западне Мораве, и у једном периоду, као место за израду речних бродића.

Трстеник добија на значају тек после Другог српског устанка, када почиње померање градње и ширење Осаонице на исток. Организовано премешњање насеља Осаонице, (Старе Чаршије) почело је Наредбом кнеза Милоша 1832. године, на данашњу локацију Трстеника или тадашње ливаде трговца Саве Карамарковића.

Чува се успомена на прошлост, кастел на брду Стражба, где је крајем 19. века пронађена римска бронзана маска. Постоје и имена потеса Муратовац, јужно од пруге и Појило на Морави, где је дотеривана стока са Муратовца да се ту напаја. Пишући о Трстенику писци о Трстенику погрешно су Трстеник и Велуће везивали за Повељу кнеза Лазара, да је Лазар том Повељом даривао ова села манастиру Раваници. Међутим то време није постојало село Велуће (јер је формирано крајем седамнаестог или почетком 18. века). Али постојао је манастир; Црква (манастир) бележи се као манастир Пречисте (Богородице). Њу прилажу манастиру Пантелејмону у Светој Гори са селима Бучје, Михајлова Јасиковица и Круглица. У турским пописима то је црква која се везује или за Бучје или за Круг или Круглицу. Зато се подсетимо да још у 19. веку пишући о црквеним метосима, Милан Ђ. Милићевић у књизи “Кнежевина Србија„ (Београд, 1877) и Г. Шкриванић “Раваничко властелинство„  (Историсјки часопис, Београд), негирали су да се повеља односи на овај Трстеник на Западној Морави, већ на Трстеник у околини Раванице. Ту се  налазе и села Горње и Доње Велухе.

Како је речено у самом Трстенику нема пронађених остатака из прошлости. Једино се зна да је данашња црква сазидана на темељима старе цркве, изграђене 1842. године.

Комуникације.

Трстеник се налази на десној обали Западне Мораве. Ту се од давнина обављала веза и саобраћај. Између оба моста (ближе металном) био је до краја дветнаестог века дрвени мост. Пре тог моста, ту, на том простору, радила је скела. Повезивана је десна страна Западне Мораве са подручјем Левач. Понтонски мост постављен је 1895. године, а Метални мост на Морави саграђен је 1899. године, срушен од наше војске при повлачењу 24. 12. 1915. године; реконструисан је 1988. године. Направљен је од наплате ратне штете од Аустро–Угарске. Судбину рушења доживео је још једном, од НАТО алијансе 30. 04. 1999. године. После рушења направљен је нов метални мост. Нови мост, ниже од старог, саграђен је од бетона и прихватио је аутобуски и тешко товарни саобраћај.

Пут Крушевац — Краљево пролазио је кроз центар Трстеника. Тако је варош добила у значају. Саграђене су и попречне улице, све по регулационом плану.

Године 1877. град је поплочан турском калдрмом. После доста година централна улица кроз Трстеник, поплочана је коцком, 1935. године.

Трстеник је једно време имао сталну авионску линију

Трстеник – Београд, коју је ЈАТ отворио 1971. године, када су пословни људи брже и удобније путовали и завршавали посао у краћем временском року.

Деведесетих година прошлог века решено је којим улицама ће се обављати аутобуски саобраћај, тако да је град растерећен аутобуског саобраћаја, односно он је добио најшире улице за правце кретања.

Положај насеља Стари Трстеник.

Старо насеље Трстеник смештено је дуж пута који пролази кроз Трстеник иједног броја улица које се гранају од њега. После Другог светског рата изграђена је Радничка колонија, али град се шири од центра према Железничкој станици. Трстеник се после рата брзо развијао. Сада град чине осам целина: Центар, Обилић, Чајкино насеље, Трстеник 2, Ново насеље, Бељици 1, Бељици 2 и Блокови (Бошка Савића и Радоја Крстића).

После Другог српског устанка почело је пресељавање породица из Осаонице у Трстеник – Старе Чаршије, али и насељавање из других крајева, највише из Левча. Трстеник насељавају трговци, кафеџије и занатлије.

Досељавање на нову локацију, на ливаде Саве Карамарковића, Трстеник је почео са малим бројем и домова и становништва, са малобројним задругама (2,16 чланова по породици). Број становника почиње да се повећава од педесетих година ХХ века, када пошање да се развија привреда, посебно “Прва петолетка“. После 1990. године, када индустрија улази y производну кризу, број становника се смањује. Највећи развој Трстеника постигнут је у периоду 1980–1985. године, тада је био и највећи пораст броја становника.

Школство и остали подаци о насељу.

После привредног развоја и повећања стандарда Трстеник је имао потребе да својим грађанима приближи и културне тековине, тако да има развијене културне институције и културне манифестације републичког значаја, али тек у другој половини 20. века. Међу првим, евидентно је да је Осаоница имала школу 1813. године. Трстеник је добио школу после формирања насеља. У 1835. године забележено је да је школа без учитеља, а 1838. године, има 20 ученика и учитеља Јована Степановића. Даље, 1864. године отворена је Женска основна школа. Радничка школа Женског друштва основана је 1906. године. Године 1923. године оснива се Трговачка занатска школа, која ће 1935. године променити назив у Стручну продужну школу, а школске 1946/47. прераста у

Стручну школу за ученике у индустрији и занатству.

Плетарска школа отворена је 1929. године, а пре тога

Женска занатска школа почела је са радом 1924. године.

Грађанска школа почела је са радом 1934. године, а затим Државна грађанска школа до августа 1945, потом Државна непотпуна гимназија.

Потпуна мешовита гимназија и Војна индустријска школа образоване су 1950. године.

Дечје обданиште почело са радом 1951. године.

Фабрички центар за обуку кадрова при “Првој петолетци“ почео је са радом 1956. године. По указаној потреби отвара се Мајсторска школа, почела 1957. год., а из истих потреба отворена је Школа за ВКВ раднике, 1958. године.

Године 1959. фирмира се Школа за стручно оспособљавање КВ радника из редова запошљених и Економска школа. Ту су и Техничка школа хидрауличког смера и Школски центар у чији састав улазе сви постојећи облици образовања кадрова у Фабрици.

Основна школа “Народни херој Чајка“ почела са радом 1960. године, а од 1969. Основна школа “Миодраг Чајетинац Чајка“ и полудневни Градски вртић “Живадин Апостоловић“ и “Херој Чајка“.

Упоредо са формирањем школа основан је и Раднички  универзитет “Прва петопетка“ (1961), са задатком прихватања, гајења културних и неких образовних вредности.

Школа за индустријске реглере и Школа за КВ техничке цртаче основана је 1961. год., да би свршени полазници радили на неким техничким документима.

Виша техничка машинска школа 1962. прерасла у Одељење првог степена студија Машинског факултета из Београда, отвореног 1961. године.

Ради стварања услова за рад и учење ученика и студената отворен је Дом ученика и студената, 1964. године.

Дечји вртић, 1966. године отворен да би збринуо децу запослених родитеља.

Центар за ванредне студије на II степену Машинског факултета у Београду 1967. год. отворен је због потреба за машинским дипл. инжењерима.

  • Гимназија класичног типа ради од 1972. године.
  • Одсек за Више образовање радника у Вишој машинској школи (1975).

– Висока машинско техничка школа 2007. године прерасла из Више машинско техничке школе.

Отварање школа морало се пратити  и изградња школског простора.

– Године 1965. изграђена је школа “Живадин Апостоловић“,  дограђена 1971 (сала, библиотека, ђачка кухиња).

– Зграда за ВТМШ и Гимназију подигнута 1975. године, а 1976. изграђена је сала-амфитеатар са 202 седишта.

Град Трстеник по попису 2002. године има неписмених 1,40%, мушких 0,55% и женских 2,38%.

Развојем школства и порастом образовних нивоа оснивају се и институције у култури:

– Године 1867. отворена је читаоница, по савету проф. Мате Карамарковића.

– Трстеничко Певачко друштво формирало хор, хоровођа Танасије Милановић (1870. год.).

– Формиран Архив у саставу Крушевца, 1972. године.

– Певачко друштво “Југ Богдан“ формирано 1928. године.

– Певачко друштво “Бошко Ј уговић“ основано 1870. године.

– Дом културе изграђен је 1977. године.

Информисање у граду има дуге корене:

– Године 1908. почео је да излази лист “Вредан задругар„ у Горњој Омашници, уредник Стојан Антић.

– Године 1935. почео да излази недељни лист “Народна воља“, уредник Сава Ј. Поповић. После месец дана престао са излажењем.

– Године 1961. почео Да излази лист ““Информације“, а од 1964. године штампан као лист “Петолетка„.

– Године 1966. почео је да излази лист “Трибина“.

– Од 1959. године излази “Хидраулика„ (часопис Прве петолетке за стручна питања).

– Радио Трстеник почео је да емитује програм 1971. године.

– Године 1968. формирана Библиотека “Прве петолетке“.

– Године 1995. формирана прва ТВ станица, и 2005. године и ТВ „Логос“.

Спортска друштва:

– 1894. године у Трстенику формирана стрељачка дружина.

– Први фудбал у Трстеник донео је 1919. год. Миша Малићанац.

– 1938. године формирано друштво “Југ Богдан“.

– 1930. године формирано Друштво “’Соко“, осн. Божа Милановић и Сава Петковић.

– 1945. године формиран ФК “Чајка“.

– 1947. године одржан је први слет у Трстенику.

– 1947. године основана је стрељачка дружина, пред. Блажа Лазовић.

– 1951. формиран ФК “’Хајдук“, пред. Зоран Величковић.

– 1951. године основано ДТВ “Партизан“.

– 1957. године основан Одред извиђача “’Чајка“.

– 1959. године основан Бокс клуб “*Трстеник“.

– 1958. године основан РК “Прва петолетка“.

– 1963. у Трстенику одржан Аеро–рели СР Србије.

– 1964. године формиран је одбојкашки клуб “Прва петолетка„.

– 1979. године у Трстенику почиње да се игра тенис, орг. Божидар Ристић.

– 1971. године формиран је КК “Прва петопетка“ и укључен у такмичења.

– 1970. године при ОШ “Миодраг Чајетинац Чајка“ изграђена је спортска сала, а 1971. год. и у ОШ “Ж. Апостоловић“.

– Прва спортска хала у Трстенику изграђена је 1963. године.

– Хала спортова саграђена 1979. године. Има салу за загревање, куглану и салу за такмичења.

Остале институције:

– Центар за социјални рад основан 1966. године.

– Завод за осигурање основан 1961, са радом почео 1962. године.

– Бензинска пумпа у Чаирима, почела са радом 1967. год.

-Топлана почела са радом 1961/62. године.

– Водовод почео са радом 1951/52, изградњом једног бунара, на локацији „Звездан“.

– Акцијом Социјалистичког савеза завршена осветљене свих кућа и засеока 1979. године.

– Туристичка организација почела са радом 2003. године.

– Ново гробље формирано 1986. године.

– Друштвени дом завршен 1960. године.

– Изграђен пут до Аеродрома, 1974. године.

– Прва сијалица засветлела у Млину Мирића, 1919. године.

– Аутобуска станица изграђена 1976. године.

Трстеник је проглашен за град 1949. године. Сада припада Расинском округу.

Зграда y кojoj су смештени органи Скупштине општине направљена је 1932. године.

Зграда катастра саграђена када и зграда СО, а дограђена, реновирана и подигнут спрат 2007. године.

Трстеник је добио срески суд 1932. године.

Нова судска зграда направљена је 1961. године.

Развој поште у Трстенику почиње развојем друштва и нарастањем потреба за комуникацијама.

Прва мензулана за потребе поште и замену коња основана је у Старој Чаршији, 1811. године. Основао је Војвода карановачки Антоније Ристић.

У пошти формиран телепринтер 1962. године.

Први лекар физикус у Трстенику био је др Јован Џомпо (1841-1842). „

Здравство Трстешитка развило се интезивно после Другог св. рата: повећан је број лекара и број здравстввених зграда. У Трстенику је 1953. године формиран Дом здравља, са задатком да обједини све службе на подручју Општине. Дом здравља 1996. године имао је 63 лекара, 52 специјалиста, 16 стоматолога, 2 фармацеута; са вишом школском спремом је 30, са средњом 148 радника.

Прва апотека у Трстенику отворена је 1886. године, власник је био Љубомир Новаковић. Сада има четири приватне апотеке.

Ветеринарска служба почела је да се развија у склопу Земљорадничке задруге ““Слога“. Ветеринарска амбуланта отворена је у Грабовцу 1953. године. Ту су почели као дипломирани ветеринари: Александар Милановић, Хранислав Недељковић, Драгослав Њубичић, Драгољуб Катић.

Пијачан дан у Трстенику је субота.

Слава Трстеника – Тројице.

Вашари у Трстенику: Младенци, Св. Јела и Св. Тома. Врло су масовно посећени. .

Мештани се сахрањују у два гробља: Старо, у насељу, и Ново, на периферији, према Бељицима.

Порекло становништва.

Старе фамилије y Трстенику

-Аћимовићи

Није познато одакле су Аћимовићи досељени. Први се појављују Ковач Павловић и Јаћим Павловић. Први се именује као Аћим и Јаћим. Павлов, Бранко, рођен 1883. године, био је учитељ. Лазарев син Зоран завршио је у Београду Грађевински факултет, архитектуру. Радио у ИХП “Прва петолетка„ у Трстенику. Био је директор Грађевинског предузећа “Изградња“. Пројектовао је цркве у Стопањи, Чаирима, Омашници, Стублу, Врби, Риђевштици, Конак у манастиру Руденице.

Зоранов син Небојша завршио је електротехнички факултет. Магистрирао је темом: “Кинетика сиперовања реалних дисперзија материјала“.

Станислава, ћерка Радослављева, по удаји Здравковић, рођ. 1938. год., завршила је Факултет физичког васпитања у Београду. Радила је као професор физичког васпитања у Економској школи у Трстенику и Учитељској школи у Крушевцу. Магистрирала је 1978. године на Медицинском факултету у Скопљу темом: “Антропометријске карактеристике и моторичке способности и њихова повезаност у деце 5. и 6. године“. Од 1973. године ради као предавач у Педагошкој академији у Крушевцу. Наставила је у Вишој школи за образовање васпитача, у звању вишег предавача за предмет Методика физичког васпитања, до пензије 1997. године.

Слава: (?)

Број домова: Трстеник 1, Београд 1.

– Васиљевићи

Предак Васиљевића Благоје дошао je из Опарића, као трговачки помоћник код Бранка Бранковића. Постао је успешан привредник, па је основао приватну банку. Као власник банке учествовао у финансирању многих програма. Благојев син Ђорђе био је врло талентован и познат фудбалер. За њега се интересовали многи клубови, али он није био заинтересован да иде да игра за клубове већег ранга од Трстеника. Ђорђева ћерка Весна у младости се бавила атлетиком. Завршила је Медицински факултет. Специјализирала интерну медицину. Ради као лекар у Београду.

Слава: Св. Стеван.

Број домова: Трстеник 2, Београд 1.

– Егерићи

У Трстеник се доселио Димитријев син Илија, који је био познат трговац. Његови параунуци су успешни привредници (Иван и Илија), држе касапницу и продавницу меса у Трстенику. Миодрагов Петар власник је штампарије у Трстенику. Добросављев Радомир био је дуго директор Трговиснког предузећа “Западна Морава“ и уживао велики углед у Трстенику. Радомиров син Драган завршио је факултет организационих наука. Био је помоћник директора ИХП “Прва петолетка„ а сада је у мандату генералног директора “Прве петолетке„ у Трстенику. Др Мирослав, син Рајков, књижевник је и књижевни критичар. Радио је као проф. на Универзитету у Новом Саду. Мирослављева ћерка Весна магистрирала је књижевност. Издала је око 15 збирки песама.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Трстеник 11, Риђевштица 30, Почековина 6, Пајсак 2, Велуће 3, Лопаш 3.

– Јанковићи

Јанковићи су се Доселили из Црне Горе. Презивали се, односно бележили су их као Црноглавце и Јанићијевиће. Од њих потиче и Бошко, познати трстенички трговац у првој половини 20. века, који је 1929. године одликован као угледни грађанин Трстнеика Орденом Св. Саве V реда. Био је И познати донатор за многе објекте и акције. Милорад је био службеник СО Трстеник, шеф Месне канцеларије у Почековини.

Слава: Св. Аранђел.

Број домова: Трстеник 1, Лопаш 1, Београд 1.

– Катићи

У Богдање Катићи се доселили из Црне Горе, а из Богдања у Трстеник. Доселио се Стеван, трговац, рођен 1808. године. Стева и брат Глиша били су трговци стоком, коју су продавали Пешти. Петар је био у Влади краља Александра Обреновића, а Светислав градоначелник Трстеника. У његовом мандату је електрифициран Трстеник. У центру Трстеника саграђена је кућа (1873. год.), која и сада импозантно делује – Катићева кућа. Владимиров син Драгољуб, рођ. 1916. године, завршио је правни факултет. Бавио се новинарством од 1950. године. Током Другог св. рата био је у заробљеништву. Докторирао је темом: “Друштвено–политичке основе арапског национализма,. Као новинар радио је у Политици, Радио Загребу и Радио Београду (био је спољнополитички коментатор). У Скупштини СФРЈ био је задужен за информисање.

Слава: Св. Јован и Св. Тома.

Број домова: Трстеник 4, Београд 3, Ниш 1, Богдање 10.

– Малићани

Постојбина Малићана је y Брвници, у Готовуши код Пљевље. Они кажу да су досељени из Херцеговине. Били су Милићевићи. ОД њих су Арсићи и Миодраговићи из Лесковице. У попису из 1837. стоји Милићевић Радослав и синови Милић и Мијајло. Милун је биран за председника Радикалне странке за Срез трстенички. Он и синови Милош и Милан познати су трговци. Милош, као школован човек, имао је значајног утицаја за развој културног живота Трстеника. Донео је први фудбал у Трстеник и утицао да овај спорт заживи у Трстенику. Пред Други св. рат био је народни посланик. Стрељан је од Немаца на Бањици. Кажу да је покушавао да ослободи неке Трстеничане из затвора, па су Немци и њега задржали у логору. Милан је био председник Општине после Првог св. рата. Иначе, Малићани су познати као добри привредници. У Рибнику Живков син Зоран држи мали производни програм – Сервис хидраулике. Познати је донатор у градњи објеката од ширег значаја и за културне и спортске приредбе. Радомирови синови Александар и Милен држе више добро организованих продавница “Кестен„ у Трстенику.

Слава: Св. Арханђел Михајло, мала – Арханђел Гаврило.

Број домова: Трстеник 5, Јасиковица 15, Чаири 2, Бучје 1, Округлица 1.

– Милановићи

Преци Милановића доселили се из Злегиња у Божуревац, а један од предака, Аксентије, у Трстеник. Аксентијев Божидар ишао је у ратове као борац, а из Првог св. рата вратио се са одликовањима и чином капетана. Носилац је више одликовања и два Бела орла. Божидарев брат Александар умро је на оствру Виду у Грчкој. Божидар је био затвореник у Другом св. рату у Матхаузену. Сачувао је број који је носио као логораш. Божидарева четири сина завршили су факултете. Син Бранко радио је у “Првој петолетци“ као правник, а затим као адвокат. Веома цењен од мештана. Остао је у сећању као поштен и частан човек. Александар, као доктор ветеринар уживао је углед и човека и стручњака. Александров син Драган завршио је Медицински факултет у Београду. Доктор је медицинских наука. Био је професор Медицинског факултета у Београду. Радио је у Дечјој клиници у Београду. Сада је у Универзитетској клиници “Кордис“ Јужни Велс. Објавио је велики број радова. Као студент, добио је Октобарску награду града Београда. Александрова и Зоркина кћи Весна Миливојевић, девојачко Милановић, дипломирала је на Природно математичком факултету у Београду молекуларну биологију. Била је најбољи судент факултета. Магистрирала из области модерног балета. Ради на Универзитету „Сари“ у Гилфорду у Енглеској. Драганова кћи Мина доктор је молекуларне биологије. Бранкове ћерке завршиле су факултете, – Зорица Медицински факултет; докторирала медицинске науке. Ивана је дипломирани архитекта. Ради у Лондону.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Трстеник 1, Врњачка Бања 1, Београд 2, Аустралија 5, САД 1.

– Милетићи

У Трстеник се доселио Милета Матковић. Касније су потомци узели презиме Милетић, по Милети. Исти предак са Савићима из Чаира (Милета и Сава су браћа). Милетићи су стара трговачка породица која је поседовала имање, кафану и продавницу. Милетин син Вукадин рођен је 1829. године, жена му је била Вукана. Милетин унук Стеван био је трговац. Милетин праунук Вукадин, Стеванов син, рођен је 1909. године, завршио је права и докторирао у Паризу. Радио је у дипломатској служби у Москви, где га је затекао рат 1941. године. Касније је радио у Паризу, у агенцији “Франс преса“. Вукадинов син Стеван професор је универзитета у Француској. Никола је завршио францусКу књижевност и ради у Паризу као новинар, главни уредник за Европу и Америку. Веома течно говори српски. Милорад је завршио права и судијски испит. Радио је, до пензионисања, у Суду у Трстенику. Он је човек богатог оца, коме је извршена национализација, али се радовао када је њему и осталима рушена стара кућа, зато што се Трстеник модернизује и изграђује. Земљу је поклонио својим надничарима и наполичарима.

Слава: Cв. Никола.

Број домова: Трстеник 1, Париз 2, Енглеска 1.

– Милосављевићи

Предак Петар дошао у Трстеник из Риђевштице. Порекло им је из Црне Горе. У Риђевштицу су дошли из села Грабовница (Козник, Жупа). Даље порекло воде од Пунише из Босне, који се у XV веку доселио на Цетиње, под планину Његош. Њихово даље порекло је од Војиновића из Босне. Као први предак евидентиран је Мијајловић Недељко. Његов син је Милосав, рођен 1810. године. Стојанов син Далибор, учествовао у рату на Косову и Метохији и тамо рањен 1999. године.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Трстеник 3, Риђевштица 7, Крагујевац 1, Тоболац 1, Аустралија 1, Загреб 1.

– Милосављевићи

Предак Милосављевића досељен је са подручја Жупе. Први се појављује Стојадин, рођен 1833. године, по занимању ћурчија. Душанов син Милутин највећи део радног века провео је као наставник историје у основним и средњим школама у Трстенику. Посебно је запажен његов рад у спортским организацијама – ДПВ ““Партизан“, Друштву планинара и Друштву извиђача. Радомир Раша, син Животијев, познат је као приватни предузетник.

Слава: Митров дан.

Број домова: Трстеник 1, Београд 1.

– Милосављевићи други

Предак фамилије Милосављевић је Дошао од Рашке. Њихови рођаци сматрају да ова фамилија води порекло од грчких трговаца – Цинцара. Милосављевић Исидор био је познати вински трговац. Припадао је комитској организацији. За време Првог светског рата, по извршеној окупацији, он је из Трстеника са војводом Лунетом отишао у Грчку и придружио се ратницима–Солунцима.

Слава: Св. Никола.

Број домова: САД 2.

– Милутиновићи

Преци Милутиновића су пореклом из Рожаја. Због породичних убистава и сукоба са турским агом, морала су три брата да напусте старо место боравка. Отишли су у Крагујевац, па одатле у Трстеник. Један брат одлази у Блаце, па на Рудник код Горњег Милановца, а трећи у Косовску Митровицу. Плашили су се освете, па су крили порекло и место досељења. Стеван, који се настанио у Трстенику, рекао је да је са Косова, па га пратио надимак Косовац. Од потомака најпознатији је Братислав, радио је у ИХП “Прва петолетка„ на пословима финансија. Био је финансијски директор фабрике, затим и помоћник генералног директора за економско–финансијске послове. Најдуже је радио у Радној јединици ИХП “Прва петолетка„ – у „Исхрани“, као њен директор.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Трстеник 1, Канада 1.

– Милутиновићи (Ћурчићи)

Предак им се доселио из Кожетина крај Александровца (Жупа). Душанов син Драгомир завршио је и специјализирао стоматологију. Драгомиров син Душан завршио Пољопривредни факултет у Земуну. Душанов син Мирослав завршио је Стоматолошки факултет у Београду 1966. године. Магистрирао темом: “Оралне диније и пирозе„ (1972), а докторирао са тезом “Биомеханичка база оралне физиологије и патологије„ (1977), на Стоматолошком факултету у Београду. Радио је у Медицинском центру у Новом Саду као предавач. Од 1973. вршилац је дужности, а од 1974. директор тог центра. Радио је као асистент, па као доцент, а у звање ванредног професора преведен је 1989. године. Поред науке имао је времена за политику и за радне акције, што му је донело и углед и признања. Умро је 1992. године у 54. години живота.

Слава: Јоаким и Јана.

Број домова: Трстеник 1, Земун 1, Нови Сад 1.

– Мирићи

Мирићи су живели на Косову, одакле им се предак доселио у Шумадију, а после дужег тражења сталног настањења населили се у Милутовац. При досељењу носили су презиме Удовичић. Касније су по Мири, жени Недељковој, добили презиме Мирић. Значи, Стеван и његови синови били су Удовичићи, а то је по селу Удовичић, одакле су досељени. Најпознатији је из ове фамилије је Милослав. Он је био трговац и индустријалац у Трстенику. Његово име везује се за Млин Мирића, лоциран на Попинској реци пре уливања у Западну Мораву. Поред млина ту је била лоцирана и стругара, ледара и ваљара. Милосављев брат Данило био је страсни ловац, па је заједно са Катић Станиславом основао Ловачко друштво, 1898. године.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Трстеник 2, Београд 6, Нови Сад 1, део фамилије је у Милутовцу.

– Петровићи

Петровићи су пореклом из Богдања. Први је у архивској грађи Михајло, који је идентификован заједно са потомцима. У том раном периоду јављају се и други Петровићи, али њихови потомци нису идентификовани и нису повезани у родослов. Такви су Милоје и Јевта. У фамилији се мешају презимена Петровић и Перић, највероватније да је корен Петар (Петровићи), а код кога је он био Пера (Перићи). Неколико њих су по Деспоту – Деспотовићи. Мр Василије, син Славков, живи у Трстенику. Завршио је гимназију. Студирао и магистрирао је архитектуру. Има смисла за сликарство. Врло мало је радио у друштвеном сектору. И раније и сада радио је пројектне послове приватно. Пројектовао је велики број зграда. За цркву у Чаирима урадио је пројекат реконтрукције. Урадио је пројекте за споменике: У Великој Дренови код Библиотеке, у Селишту, Лопашу, Риљцу и др. Божидар, син Хранислава, завршио је гимназију, а затим електротехнички факултет. Цео свој животни век провео је у ЕПС–у Трстеник, највише као директор. Остаће у сећању Трстеничана као директор који је веома успешно водио колектив, мобилисао га да изграђује и уређује објекат, зграду ЕПС-а, да је учини пријатним амбијентом за раднике и посетиоце. Помагао је многе културне манифестације и акције у разним облицима културе. Окупио је велики број вајара и ликовних уметника завичајаца. Формирао је Легат уметничких радова (око 200 слика) и предао Библиотеци– Завичајном одељењу у Трстенику.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Трстеник 5, Богдање 7, Канада 1, Брезовица 1, Грабовац 1.

– Поповићи

Поповићи су потомци Јанићија, који је дошао из Чајетине и био поп у Горњем Рибнику. Касније, од два потомка формирају се презимена: од Михајла – Михајловићи, а од Петра су Поповићи (по попу). У Трстенику су Поповићи преци учитеља Михајла, али по попису из 1863. он је био парох. Такође, Сава је прота. Живојин је био судија, Милутин правник, Радивоје официр. Познатији од Поповића, на ширем подручју, је Србислав (1912- 1985), који је дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1936. године. После Другог св. рата радио је на Медицинском факултету у Београду, где остаје до одласка у пензију. Докторирао је медицинске науке тезом “Метаболизам беланчевина код дијабетиса„. Добитник је Ордена рада са сребрним венцем.

Слава: Св. Алемпије.

Број домова: Трстеник 1, Нови Сад 1, Сремска Митровица 1.

– Радосављевићи

Предак Радосављевића Радосав досељен је од Иванграда. Припадају братству Васојевића. Радосављев братанац Радоје био је сапунџија. Предак Радоје при досељењу је понео са собом само икону – Богородицу са Исусом, коју и сада чувају. Живојин је био пекар, а производио је пецива, хлеб, симите и остале специјалитете. Радоје, син Живанов, био је матичар у СО у Трстенику. Имао је врло леп и китњаст рукопис. Оставио је утисак одговорног и ревносног службеника. Ђорђе је усинио Василија Петровића.

Слава: Александар Невски.

Број домова: Трстеник 2.

– Стојаковићи

Порекло Стојаковића је из Мале Дренове. Први се помиње Петроније. Раденко, Обренов син, био је кафеџија. Сазидао је у Трстенику врло савремен Хотел “Јадран“. Драгишин син Бранислав завршио је Грађевински факултет у Београду, а други син Раденко магистрирао темом из нуклеарне физике.

Слава: (?)

Број домова: Мала Дренова 10, Београд 2.

– Хинићи

Предак Хинића Јован досељен је из Бечлена (Срем). Тамо су били Бојчићи и при досељењу, такође. Јовановог сина Николу усинила је фамилија Хинић, па је он узео њихово презиме – Хинић. Никола је био опанчар и тим занатом се бавио врло успешно, јер је имао више радника. Братислав је архитекта у Београду.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Трстеник 4, Београд 1.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top