Порекло презимена, село Доњи Рибник (Трстеник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доњи Рибник, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београ Порекло становништва села Доњи Рибник, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доњи Рибник (Трстеник)

Порекло презимена, село Доњи Рибник (Трстеник)

Порекло становништва села Доњи Рибник, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доњи Рибник се налази  8 км југоисточно од Трстеника, на првој тераси од Западне Мораве, на 170м надморске висине. Цео сеоски атар смештен је у Моравској котлини. Атар села има облик издуженог, неправилног ромбоида, а граничи се са истока Почековином и Лопашом, са Запада Горњим Рибником и Доњом Црнишавом.

Име села.

Село је добило име Рибник по рибњацима. Претпоставља се да је од прве терасе па све до Мораве било већих бара, вирова у којима је било пуно риба, па је село по томе добило име Рибник. Касније је насеље, због неких државних олакшица, подељено у два насеља – Доњи и Горњи Рибник. Некада су та насеља била више одвојена, но што је случај Данас. Сада су међусобно спојена.

Тип села.

Село припада насељу збијеног (Друмског) типа, кроз које пролази железница и магистрални пут Крушевац – Краљево.

Земље и шуме.

Целокупни атар овог села смештен је у Крушевачкој котлини, на десној обали–страни Западне Мораве. Цео атар био је део Султановог хаса–мукаде (Оџаци, Рибник, Почековина) и служио је као велики произвођач кукуруза. После Другог српског устанка књаз Милош Обреновић закупио је мукаду од Султана, подигао салаше за смештај кукуруза, и оборе за одгајање свиња, па је одатле бродићима Моравом вршио извоз свиња за Аустрију.

Атарски потеси: Метеризе – То је равница од Доњег Рибника према Лопашу. Потес је добио име по рововима који су били ископани за војне потребе. То је дуго била заједничка земља, па је последњи остатак издељен после Другог св. рата мештанима Доњег Рибника. У том делу су њиве са житарицама и поврћем. Мрљуша – Овај потес је између Метериза, Камиџора, Бујаковца, Ручковца, Богојевца. Заузима простор – равницу поред Црнишавске реке и Камиџорског потока. Плодан је, и сав је под ратарским културама. Рендара – Ово је потес засеока Салаши, према Морави. Земљиште је засејано кукурузом и у великом Делу поврћем, ту су бројне баште. Кривина – Источно од Рендаре. То је лака смоница. Потес је засејан кукурузом и поврћем. Бујаковац – И ово село има један део овог потеса погодног за винограде. Сада је ту самоникла шума, највише под багремом.

Воде.

Село нема извора. Бунарске воде су доста плитке, од 6–8 метара. Воде има у свим деловима. Кроз атар села прокопан je Канал за наводњавање, о чему је било речи на почетку у одељку “Опште карактеристике краја“. Село је захваћено заједничким водоводом као и суседна села, изграђеног 1974. године.

Комуникације.

Кроз село пролази магистрални пут Крушевац – Трстеник, асфалтиран 1962. године и пруга Крушевац – Краљево, изграђена 1910. године. Од Доњег Рибника се одваја и пут за Јасиковицу. Село је повезано добрим аутобуским линијама. Пруга је у наше време запуштена, возови се крећу ретко и споро, чека се реновирање. Локални пут, 1,5км кроз село асфалтиран је 1983. године.

Остали подаци о селу.

Село припада Месној заједници и Месној канцеларији Почековина. Административно и по другим питањима (осим цркве) село је усмерено на Почековину.

Електрификација села извршена је 1956. године.

Телефонске везе обезбеђене су 1987. године.

Фудбалски клуб “Доњи Рибник“ основан је и регистрован 28. 08. 1994. године, а као одговорно лице уведен је Зоран Малићанин.

Порекло становништва.

– Адамци

Непознато одакле су досељени. Предак Димитрије рођен је 1833. године. Димтрије Исидоров био је напредан робни произвођач поврћа. Штампа је 1963. године забележила да је од повртарске производње купио “фијат 600″ (за готово), средио кућу и купио телевизор. Тих година за то су била потребна знатна средства.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Доњи Рибник 2.

– Атанасковићи

Били су Ивановићи (Атанаско, р. 1793. и син му Милан, рођ. 1832. године). Непознато је одакле су насељени. Атанасковић Љубиша, син Мирослављев формирао је фирму “АБВ„ која се бави ремонтовањем индустријских машина за потребе једне фирме у Немачкој. Фирма окупља стручњаке који врло успешно раде овај посао. Као власник Љубиша успешно реализује овај програм.

Слава: Св. Лука, Марковдан и Св. Никола.

Број домова: Доњи Рибник 2.

– Вељковићи

Досељен Вељко из Бресног Поља, по њему је фамилија добила име. Погинуо у Српско–турском рату 1877. године. Претков чукун унук Вељко бавио се дуго и успешно превозничким услугамапревозник материјала камионом. Остао је познат по услужности и прецизности.

Слава: Св. Арханђел и Мала Петковица.

Број домова: Доњи Рибник 3.

– Вукчевићи

У Доњи Рибник дошли из Jасиковице. У Ј асиковицу дошли из Љеша на Јадранском мору. После Косовског боја из Вучитрна предак им се доселио у Љеш. Велика је фамилија, потиче од Мојаша. Фамилија је добила име по Вукцу, попу, сину Драшковом. Живко је дошао из Бигора. Најпознатији у фамилији је др Станојло, рођен 1831. Године у Јасиковици. Био је члан Краљевске академије и пред. Скупштине СХС 1918. године.

Слава: Св. Ћирик.

Број домова: Доњи Рибник 5, Горњи Рибник 4, Јасиковица 27, Округлица 3, Почековина 6, Трстеник 3, Београд 2, Кргујевац 1, Обреновац 1, Тоболац 1.

– Думановићи

Предак фамилије дошао из Станишинаца (Марко) у Доњи Рибник. Думановићи имају истог претка са фамилијама Ђурићи (Омашница), Симићи (Стопања), Обрадовићи (Округлица). У Доњи Рибник дошао је Марко, на мираз – имање баба Јелке и довео Јакова. Карактеристика за фамилију – врло су радни. Љубодраг Радојев (живи у Трстенику), професор, радио је у више школа: Попина, ОШ “Миодраг Чајетинац Чајка„ и ОШ “Св. Сава„ у Трстенику. Био је начелник Одељења Народне одбране и Одељења за опште послове Скупштине Општине Трстеник. Небојша је завршио машински факултет и директор је у Инд. ППТ (Фабрика развоја). Миљков Драган завршио је машински факултет. Биљана, Миљкова, завршила педагошку академију. Мирослављева Ивана завршила педагошки факултет. Миланова Зорица завршила ветеринарски факултет.

Слава: Митров дан и Јеремијиндан.

Број домова: Доњи Рибник 4, Богдање 1, Трстеник 2, Беочин 1.

– Живковићи

Досељени из Херцеговине, из Невесиња. Први се доселили Душан и Милан.

Слава: Св. Лука и Марков дан.

Број домова: Доњи Рибник 1, Београд 1.

– Jевтовићи

Предак им Живојин дошао је из Брезовице. Његов отац Коста дошао из Лесковице у Брезовицу.

Слава: Митров дан.

Број домова: Доњи Рибник 2, Брезовица 2, Трстеник 2.

– Лазаревићи

Предак им се доселио из Црне Горе. Светислављев Александар има збирку написаних, још необјављених песама.

Слава: Св. Арханђел

Број домова: Доњи Рибник 2, Крагујевац 2, Трстеник 1.

– Марковићи

Пореклом из села Мале Цуце, братство Кучи, досељени из Грахова. Непознато одакле су досељени у Доњи Рибник. Први је Миленко, који је умро 1851. године. Његов син Коста рођен је 1837. године. Појављује се у архивкој грађи и као Пејковић.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Доњи Рибник 4, Медвеђа 2, Јасиковица 1, Младеновац 1.

– Милосављевићи

Досељени са Старог Влаха (Мрмош). У првој половини деветнаестог века појављују се браћа Агатон и Петар. Ту је и Илија, синови су му Пана, Симеон и Петар, али се у даљем развоју фамилије губе.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Д. Рибник 4, Панчево 1, Београд 2, Вршац 1.

– Миленковићи

Предак ове фамилије досељен је из Жупе, из засеока Љубинци код Александровца. Предак им је имао три сина: Михајла, Радојицу и Ђорђа. Новица је усинио Бранка Унића.

Слава: Св. Алемпије Столпник и Ђурђевдан.

Број домова: Доњи Рибник 6, Трстеник 1.

– Николићи

Предак Никола дошао је из Парчина (Жупа) и населио се у Рибник. Брат Гаврило населио се у Горњу Црнишаву, а брат Гаша у Селиште. Фамилија има више познатих личности. Живојин Николић рођ. 1944. године, професор је, новинар и књижевник. Завршио Филолошки факултет у Београду. Радио је у Шилопају код Горњег Милановца и Машинско техничкој школи у Трстенику. Био је главни и одговорни уредник “Трибине“ и Трстеничког радија, новинаруредник Радио телевизије Трстеник. Живи у родном селу. Члан је Удружења новинара Србије. Пише уметничку прозу, углавном приповетке. Прикупља народно стваралаштво.

Бошко Николић (1923–1991) био је љубитељ књига и старина. Један од најпознатијих пчелара у овом крају. Сакупљач добре и ретке књиге. У својој библиотеци поседовао више од 4.000 примерака књига занимљивог садржаја. У текућој периодици објављивао је прилоге из пчеларства и историје. Објавио је књигу “Црква Светог Архангела у Г. Рибнику“.

Владан Николић, рођен 1926. године. Био је председник НОО Почековина, службеник СУП–а и Земљорадничке задруге у Почековини. Године 1965. биран је за члана Привредног већа Скупштине Републике Србије. Био је председник СУБНОР–а Општине Трстеник. У његовом мандату издата је “Монографија о учесницима НОР Општине Трстеник 1941-1945. године“. Грађу сакупио и приредио са Ристом Асентићем, професором у пензији. Александар (Миленов) успешан је привредник, његова супруга Цица (девојачко Миловановић) је дипл. правник, а син Милош дипломирао је на машинском факултету.

Слава: (?)

Број домова: Доњи Рибник 28, САД 2, Доња Црнишава 2, Кикинда 1, Трстеник 1, Чаири 2.

– Пуношевци

Порекло фамилије везују за Риђевштицу, засеок Пуношевце, међутим и Пуношевци из Доњег Рибника и фамилије из Риђевштице (засеок Пуношевци) – Милосављевићи, Радосављевићи имају истог претка. Свима је стара постојбина Цетиње, а раније Босна. Сви су они пореклом од Воиновића. У 15. веку презиме су узели по Пуниши. Први се бележи Радосављевић Велимир (р. 1858) и мати Јана. Пуношевац Вељко и син Милен (р. 1850) и Велимир и син Тодор (1858). Радосављевић М. Станојло умро 1843. године. И Велимир је Радосављевић, уписан при попису 1862. год. као домаћин врло богатог домаћинства (120 цесарских дуката). При рођењу деце Велимир се бележио као Радисављевић, Радосављевић или Пуношевац. Милосав, син Радослава Пуношевца поседује фирму хидраулике и пнеуматике „Шева“. Фирма послује од 1991. године. У свом саставу фирма има и 7 продавница, које послују на мало. Фирма запошљава 30 радника.

Слава: Св. Јован и Св. Ђорђе.

Број домова: Почековина 5, Доњи Рибник 3, Трстеник 1.

– Симићи

У Доњи Рибник дошли из Стопање, а у Стопању из Паљевштице (Копаоник). Њихова стара постојбина је Требиње. Имају истог претка (што је братство) са фамилијама: Ђурићи (Гор. и Доња Омашница), Обрадовићи (Округлица), Думановићи (Станишинци) и Миодраговићи (Лесковица). Цела фамилија (родослов Симића), као и Ђурића и Обрадовића у књизи је овог аутора “Поджупска села трстеничког краја“ (Београд, 2005). У Доњи Рибник дошао Обрен.

Слава: Митров дан (слава Симића), Св. Лука (мираз).

Број домова: Доњи Рибник 4, Крушевац 2, Трстеник 1, Стопања 10.

– Стевановићи

Предак им Стеван досељен са Косова. Стеван и Јосип забележени су као Стефановићи.

Слава: Св. Никола и Гмитровдан.

Број домова: Доњи Рибник 4, Чикаго (САД) 2, Трстеник 1.

– Тодоровићи

Први од Тодоровића је Никола, који је умро 1839. године. Рођен је пре 1800. године. Синови су му: Стефан (р. 1821), Благоје и Михаило. Од Благојевог Милана, син Милун је Станимировић. Николини потомци су у Црнишави. Тодоровићи су врло пословни. Станиша је 2002. године основао Клуб “Чарапан“, који ради као дискотека за младе. Игор отворио кафану “Чарапан“, од 2000. године. Момчило ради као касапин и држи печењару у Трстенику.

Слава: Св. Арханђел и Велика Госпојина.

Број домова: Доњи Рибник 4, Крушевац 2, Београд 1, Вр. Бања 1, Ниш 1.

– Филиповићи

Предак им се доселио из Рогавчине. Филиповић Јован и супруга Милена завршили су Учитељску школу у Крушевцу, а касније и Педагошку академију. Најдуже су радили као учитељи у Оџацима. По предлогу мештана села Оџаци, због успешног рада у школи, као и укључивања и вођења акција за унапређење села и подизање општег стандарда и културе, Филиповић Јован добио је признање на нивоу Републике “Најдражи учитељ СР Србије у 1982. години“.

Слава: Св. Ђорђе и Св. Никола (мала).

Број домова: Доњи Рибник 3, Вр. Бања 1.

– Унићи

Имају надимак Џафери (Хафери), то је место Хафери у Утргу, Ријечка нахија (Стара Црна Гора). Ту су досељени из Котора, а у Котор из Шибеника. Потомци кажу да су се из старе постојбине доселили у Купце па затим у Стопању. Ту се доселио Ђорђе. Ђорђев син је Милован, а његови у првим пописима (1831, 1834) су Марко, Миљко и Маринко. Касније се појављују (1859. и 1863) Милосав, Тодосије, Мијајло, Максим, Ирска и Тодор, али није се могло одвојити који су Миљкови, а који Маринкови. Осим, да је Миљков, Тодор. У Доњи Рибник на мираз је дошао Тодосијев Ћира.

Слава: Св. Арханђел, а мираз Св. Никола.

Број домова: Доњи Рибник 3, Оџаци 1, Стопања 8, Мајдево 1, Трстеник 1, Селиште 2.

Досељени у ХХ веку

  1. Тодоровић Миливоје из Јасиковице, дошао на мираз у домаћинство Лазаревић Миливоја и ћерке му Милице.
  2. Левић Миливоје из Братића, у домаћинство Унић Милоша и ћерке му Раде.
  3. Џамић Илија из Велике Врбнице, дошао на мираз у домаћинство Атанасковић Иве и ћерке му Емилије.
  4. Здравковић Тадија из Горње Омашнице, у домаћинство Гочанин Давида и ћерке му Зорице.
  5. Милутиновић Радомир, досељен из Ратаја, у Адамце.
  6. Ђокић Љубиша радио као наставник у школи, направио кућу и остао после пензионисања.
  7. Јевђић Рашко, из Оџака.
  8. Павловић Милан из Оџака, у домаћинство Миленковић Тихомира и ћерке му Јованке. Отац му је у Оџаке досељен из Стрменице.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top