Порекло презимена, село Штава (Куршумлија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Штава (и засеоци: Жељево, Трешњица и Миочиће), општина Куршумлија  – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ нап Порекло становништва села Штава (и засеоци: Жељево, Трешњица и Миочиће), општина Куршумлија  – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ нап Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Штава (Куршумлија)

Порекло презимена, село Штава (Куршумлија)

Порекло становништва села Штава (и засеоци: Жељево, Трешњица и Миочиће), општина Куршумлија  – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Штава је под Добрим брдом и ставама Пардушке реке и Штавске реке. Жељево је у подножју камена (1.215м); Трешњица под Треском – Штавском Треском у Трешњичком потоку, а Миочићеје на Миочком брегу и на странама долине Штавске реке. У међама Штаве и заселака су брда: Јавор, Миољев крст, Букова глава, Знатна раван (1.210м), Рудине (1.317м), Чукара (1.198м), Треска (Штавска Треска), Камен (1.215м), Жељевско брдо (1.222м), Дрвник, Врело (1.387м), Цигнски гроб (1.474м), Чардак (1.590м), Копривница (1.642м), Кокошар (1.663м), Пилатовица (1.703м). Унутар су узвишења: Шиловац (987м), Дренова глава, Бодина чука (1.231м), Високо брдо, Метелица (1.267м).

Воде.

Речице и потоци су: Боранска река, Добробродски поток, Грашница и Штовна – Штовнички поток.

Земље и шуме.

Потеси су: Рудински крш, Дренова глава, Шиловац, Трговиште, Метелица, Бодина чука, Високо брдо.

Постанак и тип насеља.

Удаљеност села од појединих заселка је 1–3 км. Једно гробље села и заселакаје код цркве у Штави. Две породице из Штавице на горњем Ибру доселили су се „пре Косова“ (1389г) и насеље које су засновали назвали Штава „за успомену“ на Штавицу, из које су се доселили У Штави су потомциједне породице ових старих досељеника док потомци друге породице живе у суседном селу Сеоцету.

Историјат.

По Девичком катастиху село Штава 1770. годинеје у области Копаоника и у нурији попа Матеје.

Године 1884. у Штави су 50 пореских глава; 1948–51домаћинство са 413 чланова

Старине у насељима.

И у селу и у засеоцима су многи и разноврсни трагови старог рударства. Цркву у Штави ,храм посвећен Св. Мини подигао је, по предању, Мркша, војвода кнеза Лазара  „тридесет седам година после Косовске битке“ – 1426. године. По историји, војвода кнеза Лазара Мркша Сићевски био је из Сићева код Истока у Дреници. По записима у рукописном еванђељу штавске цркве, које се чува у манастиру Беочину, 1726. године, 23. априла и 1736. године, 26 јула у Штави је боравио патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Оба пута је одсео у кући „кир Милоша Милујевића“.

Порекло становништва.

Родови:

-Гавриловићи, Милићи, Милетићи, Смилићи, Томићи Танасковићи, Малкићи – Малкићани, Митровићи и Ђокићи (23 куће, Св. Мина, Св. краљ Стефан Дечански и прекада слава целе Штаве Богојављење).

Од других родова у Штави су једино:

-Крнци – Крнчевићи (8 кућа, Св. Агатоник и прекада Петозарни мученици). Сеоски ага превео је њиховог претка, свога чифчију, пре рата 1876. године из засеока Витановића у селу Дрену. Ови Крнци су један род са Крнцима у Судимљу.

У Жељеву су:

-Миленковићи, Митровићи, Јосићи, Симићи, Вучковићи и Милетићи.

У Трешњици су:

-Смилићи, Јовићи, Лазаревићи, Виторовићи (9 кућа).

Једини становници Мијочића су:

-Гавриловићи, Стевићи и Нешићи (6 кућа).

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (5)

  • Сретко Смилић

    У овој обради“ Порекло презимена,Штава, Куршумлија“,аутора Слободана Милића-Милодан од новембра 2018.године уочавамо низ непрецизности и нетачности у опису:порекло становништва, настајање места ШТАВА, као назива географских назива и појмова у Штави и њеној околини.
    Настајање рударског места ШТАВА и становништва Штаве повезује са развојем рударства у Србији за време српских краљева Драгутина и Милутина, друга половина 13.века и 14.век. Потврда су бројна рударска окна у Штави и непосредној околини, топионице руде олова и цинка у самој Штави, наслаге одлагалишта по топљењу руде, и видљиви остаци средњевековних градова „Маниче“ у Штави, и летњиковца краља Драгутина у Беласици. У Штави се налази и црква Свети Мина, зидана 1645-1647.године.Извори су: САНУ-„Споменици културе у Србији, СК 220“, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Архив Топличког округа Прокупље и рукописи манастирски у манастирима Србије. Натпис изнад на вратима улаза у наос цркве каже да је ктитор цркве Андреј,гварк(закупац)рудника у Штави и жена му Надежда, сахрањени у припрати цркве, у саркофазима од клесаног студеничког мермера.
    Штава,место као целина препознаје и своје засеоке: МАЛКИЋЕ, ЖЕЉЕВО, МИОЧИЋЕ и ТРЕШНИЦА. ТРЕШНИЦА , име одведено од високог камена ТРЕСКА, а куће смештене у подножју самог камена. Трешњица, изведено од трешње, никако не стоји.
    Данашњи родови насеља Штаве су презимена:
    МАЛКИЋЕ: Смилић, Милетић, Танасковић, Томић(иселили се 1975.), Вучић(иселили се у Старчево 1958.),Миленковић,Ђокић,Митровић,Гавриловић,Милић и Радисављевић.
    ЖЕЉЕВО: Вучковић, Митровић, Младеновић,Миленковић, Јовић, Милетић,Симић.
    МИОЧИЋЕ: Стевић, Нешић,Гавриловић и Радисављевић.
    ТРЕШНИЦА: Виторовић,Симић, Јовић, Стојковић и Лазаревић.
    Крсна слава свих родова („староседелаца“) у Штави је Свети Мина, 24. новембар у календару СПЦ. Изузетак су презимена Милетић, Милић и Гавриловић („Крњци“),а досељени из Крњина, Лепосавић-Лешак,КиМ пре 1875.године као чифчије.
    Презиме СМИЛИЋ порекла је од мог претка по имену СМИЛА, после 1880.године. Раније презиме је било Малкић. Писани докуменат Архива у Прокупљу чува указ Карађорђевог војводе Станоја Стаматовића- “ Главаш“ о постављењу за прваке устанка Штаве, Мрча и Лукова, Радисава Малкића и писара његовог Гаврила. Постојање народне школе у Штави у времену 1871-1876.године и црквени рукописи Св.Мине,дају ми тачна имена у родослову мојих Смилића почевши од Радисава Малкића(око 1760-1835.г),Младен,СМИЛА, Сима (1856-1937.г),Јанићије(1903-1971), Милан (1931-1983.г) мој отац, Сретко Смилић,моја маленкост(1954.г-. )и кћи Оља Смилић ( 1992.г—-).

    С поштовањем Сретко Смилић,Штава,7.маја 2019.године

    Одговори
    • Милодан

      Сретко Смилић!

      Вашим наводима, са безброј података, не могу ништа да приговорим, напротив!
      Прозивати мене као кривца за постављен текст, најблааже речено, је некоректно. Подаци су ДОСЛОВНО пренети из поменуте књиге. Колико су они (не)тачни не може се мени спочитати.
      Једино се мени може замерити, у смислу прегледности, што сам текст и стављањем поднаслова покушао да учиним прегледнијим а све на основу препорука знаменитог Јована Цвијића.

      Поздрав!
      Милодан

      Одговори
  • Goran

    Ви сте Смилићу дошли од Скадра тачније од Дриваста,Дукађин,одатле сте дошли на Копаоник.Пре Дукађина Ваши преци су живели у жупи Грбаљ где у селу Шишићи постоји црква Св Мине из 10века.У 15веку многи Грбљани су побегли у Дукађин,код Дриваста,одатле у Бишево код Рожаја.Славили су Св.Мину из Грбља.Још код Дриваста сви су прозвани Кулизе,и у Бишево су дошли са надимком Кулизе.Из Бишева одлазе на Копаоник у Штаву која је познати средњовековни рудник.У Штави су живели и потомци рудара Саса који су такође Кулизе и који су славили Мратиндан.Овде долази до мешања посрбљених Саса и Кулиза из Бишева који су били бројнији па овде превладава слава Св.Мина која се слави истог дана кад и Св.Мрата.Много родова са Копаоника су пореклом Саси рудари из Немачке,и многи славе Мратиндан и Св Мину,познатији као Кулизе.У Грбљу има много породица и данас који славе Св.Мину или Мратиндан,али њих незову Кулизе.

    Одговори
  • Сретко Смилић

    Поштовани „извесни“ Горане!
    По лепом обичају,када се жели комуникација са неким, да се потпише и именом и презименом. Стиче се утисак да нисте у духу овог портала“ Порекло..
    Својим коментаром сам хтео само да укажем на непрецизности и нетачности у обради аутора Слободана Милића. Одговорност је навести непроверене и нетачне податке других аутора, овде из књиге Радослава Павловића из 1952.године.
    Поистовети три крсне славе три светаца различитих имена: Св.Мина, Св.Стефан Дечански и Мратиндан је потпуно погрешно. Крсна слава је посвећена само једном светом имену. Једина истоветност у овом случају је календар СПЦ и обележавају се 24.новембра. Укључити још и католичког Св. Мартина је недопустиво тумачење било какве сличности. У овој обради се то наводи као истоветно, када то аутору погодује.
    Називи насеља, брда, висова, река и потока у Штави су нетачно написани. Тачни су називи онако како их изговара локално становништво, без граматичких и правописних грешака. Сваки другачији приступ има другачији смисао назива појмова.
    Наводима из књиге Радослава Павловића се нуде као чињенице о пореклу становника села Штаве, без потврде о времену догађања сеобе,материјалних, писаних и сличних трагова. Штава се одувек простирала, и данас, уз Штавску реку у дужини од 4 км и у ширини 2км. Као неки сталан број домаћинстава уназад 200 година, у Штави је то 40-60 домаћинстава. Мала вероватноћа је да неки родови из Скадра крену у сеобу и зауставе се тек у Штави, на 35км од Беле Цркве,престонице Стефана Немање. Штава је одувек била насељена и данас. Могла је примити једну или две породице.
    Присуство Саса, рудара у Штави је засигурно било. Познато је да су у Србију долазили као вешти мајстори пећи за топљење, топљење руде.Копање руде обављали су копачи из Србије. Нелогично је да су као католици прихватили традицију Срба да славе славу.
    Нелогично је да многа насеља где се појави бар једна од ових слава, по Радославу Павловићу то је једно те исто, “ порекло из Штаве“. Биолошки је немогуће да са простора 8-10 квадратних километара насели толико насеља у Србији, Метохији,Срему,Банату и др.
    Мој лични закључак је да су наводи у овој обради превише произвољни, и апсолутно немају довољну потврду.
    Штава, као насеље са својим становништвом има своју непрекидност у постајању на простору где се и данас налази.

    С поштовањем,. Сретко Смилић

    Одговори
  • Goran

    Госп.Смилићу многи се на порталу Порекло потписују само именом па и ја,а многи чак и разним надимцима.На овом порталу погледајте линк презиме Смилић Порекло резултат Вашег ДНК теста и шта је уписано за Вашу крсну славу.Што се тиче Саса рудара било их је веома много широм Копаоника,Брсково,Ново Брдо,Метохија,Босна,Осогово,Мајданпек,и рудари и ковачи.Дошли су почетком 13века,а многи су били посрбљени посебно у 15веку,кад рудници полако престају са радом.Њихова најстарија слава као православаца је Мратиндан,пример Фуштићи из Брскова.Што се тиче славе Св.Мина,можете погледати линк Племе Грбаљ Порекло.За долазак Ваше фамилије од Скадра Дриваста,и сами сте о томе писали на форуму о Кулизама,друштва ДНК тестираних чланова.Св.Минци су из Бишева,тамо прозвани Кулизе,отишли у Рашку,немају никакве везе са Рударима Сасима који су много много раније дошли на Копаоник.Ал,можда Вам тај део историје није јача страна.Наравно да сви Мратинци из Рашке области немају везе са Бишевом.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top