Порекло презимена, село Луково (Куршумлија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Луково, општина Куршумлија  – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 19 Порекло становништва села Луково, општина Куршумлија  – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 19 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Луково (Куршумлија)

Порекло презимена, село Луково (Куршумлија)

Порекло становништва села Луково, општина Куршумлија  – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини и на странама долине Луковске реке. Земљишно подручје Лукова захвата простор између села Сеоцета и Мрча на западу; Требиња на југу; Параде на истоку и Градишке косе на северу.  У међама села су: Бањски крш (над Луковском Бањом), Остри крш (1.317м), Студени поток, Луковска река, Градишка коса, Дамњан чука (1.059м), Вратнички поток, Глоговица (1.200м), Требињска река .

Воде.

Потоци су: Дубовачки, Бабићки и Крушевски поток. Познатији извор је Бабићка вода.

Земље и шуме.

Потеси су: Танур, Оглавље, Кижевица, Лајци, Суви брег, Пасуљиште, Клапина ливада, Парадско присоје, Плавчево брдо (943м), Жељевац, Малињак.

Тип села.

Село саставља већи број кућних група. Групе одстоје једна од друге најмање 200 м, највише 2 км. Настањена места су: Гашићи, Карићи, Јасиче, Ћерана, Плавчево брдо, Крушево брдо, Дамњан чука, Шиповац, Бабићи, Луково и Луковска Бања.

У Бабићима су: судница пуковске општине, црква, школа, кафана и једна трговачка радња.

У Луковској бањи поред бањских купатила, станове за бањске посетиоце и болеснике су четири занатске радње, стругара, све поред пута за Куршумлију.

Четири сеоска гробља су код цркве, у Кравајчетовој ливади – у Јасичету, на Дамњан чуки и на Пољани.

Име селу.

Име селу Луково донели су стари досељеници из Лукова у Никшићу.

Године 1884. има 25 пореских глава, у Гашићима 2 пореске главе, а Шиповац, запустело насеље у рату 1878. године; 1948 – 41 домаћинство са 277 чланова. Дамњан чука има 19 домаћинстава са 169 чланова, Шиповац 14 домаћинства са108 чланова.

Старине у селу.

У селу има доста трагова старих рударских радова. У Луковској бањи су остаци купатила старих Римљана. Темељи купатила грађеног опекама, сигом и кречом. Овде су мештани откопавали земљане (глинене) и гвоздене цеви којима су Римљани спроводили воду у купатило. Над ушћем Луковске реке, близу места где на пут Блажево–Мерћез–Куршумлија излази пут Трепча–Беласица–Луково–Мерћез су развалине мањег утврђења.

На Пасуљишту је мало улегнуће, ту је некад била нека црква. Више купатила у Луковској бањије црквина дуга 10 м, широка 4 м, ограђена је ниским сухозидом. Крај црквине се купи сабор о Ђурђевдану. На левој обали Топлице, управо према Јеринином граду је Мерћез, заселак села Магова; до рата 1876. године стражарнице c војничком посадом.

Порекло становништва.

Родови:

-Недељковићи (7 кућа) у Бабићима;

-Вукојичићи (4 куће) у Карићима;

-Тривуновићи (2 куће) у Ћерани;

-Милисављевићи, Радојичићи, Ристићи, Танасковићи и Илићи (7 кућа) у Јасичету;

-Гашићи (3 куће) у Шиповцу и 3 куће на Дамњан чуки;

-Степановићи, Милићевићи и Војиновићи (16 кућа) на Пламчевом брду и на Дамњан чуки (свега 42 куће, Св. прор. Илија) су се доселили у време општих покрета наших народа у 17. веку из села Лукова у Никшићу. Њихови далеки преци, три рођена брата „служили су по погођају у више места и у разних газда“ па се под старост смирила и закућила овде надомак села Требиња, у близини раније настањених Никшићана. Сви се слажу да су ови досељеници оснивачи села Лукова код Требиња.

-Дамњанци – Милојевићи (22 куће, Св. архиђ. Стефан) на Дамљан чуки су од Јевтића у Јелакцу. Дошао је дед данашњих и примио се за чифчију у Гашића.

Нови су досељеници:

Милибор Танасковић (1 кућа, Св. Мина и слава земље Св. прор. Илија), је дошљак на ујчевину из Штаве.

-Вучковић (1 кућа) на Крушевом брду је дошао из Мрче.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top