Порекло презимена, село Кожловац (Бенковац) Reviewed by Momizat on . Кожловац је село у Далмацији, југоисточно од Бенковца. Административно припада граду Бенковцу (Задарска жупанија). Село се налази на ободу великог крашког поља, Кожловац је село у Далмацији, југоисточно од Бенковца. Административно припада граду Бенковцу (Задарска жупанија). Село се налази на ободу великог крашког поља, Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кожловац (Бенковац)

Порекло презимена, село Кожловац (Бенковац)

Кожловац је село у Далмацији, југоисточно од Бенковца. Административно припада граду Бенковцу (Задарска жупанија).

Село се налази на ободу великог крашког поља, издуженог у правцу северозапад-југоисток.  У њему је настало више села и град Бенковац. Проз поље протиче повремени ток Јаруга. Кожловац је делом на северном ободу поља (новије насеље), док су стари засеоци на већој надморској висини, иза Кугиног брда и Ћемера (237 м). Највиши врх је Велика Мејаница ( 413 м), далеко изнад села, на чијој се западној страни налази каменолом. За рељеф Кожловца су карактеристични крашки облици звани драге – кланци са повременим мањим токовима, који су ерозијом и формирали драге у далекој прошлости. То су Драга Миловац, Лујина драга и Иванишевића драга.

Кожловац се раније звао Кожуловац, а добио је назив по српском презимену Кожул, које и данас постоји у селима околине Задра.

У Кожловцу се налази православна црква Свете Петке.

На попису 1991. године, Кожловац је имао 373 становника, од чега је био 371 Србин и 2 непозната.

 

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

 

Српска презимена

 

БАЉАК (42) – Свети Лука (присутни у 18. веку)

БАШИЋ (14) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Вид Башић пок. Милана.

ВИДОВИЋ (11) – Свети Јован

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Илија Видовић пок. Миросава и Гаврило Видовић пок. Николе.

ЗОРИЦА (48) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ИВАНИШЕВИЋ (166) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из године, уписани су Милоје Иванишевић пок. Радоша и Јован Иванишевић пок. Ђуре.

КОЛУНЏИЋ (6) – Свети Никола

ЉУБОВИЋ (7) – Свети Георгије

МАТИЋ (13) – Свети Георгије

РОКВИЋ (20) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

УЗЕЛАЦ (110) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из године, уписан/а је Данила Узелац пок. Томе.

ШОЛАЈА (11) – Свети Георгије

 

Извори:

  • Задарско окружје на млетачком катастру из 1709; горњи котар, Марко Римац, 2012.
  • Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
  • Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
  • Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

 

 

 


Коментари (7)

  • Спасе Узелац

    Поштовани Зрнићу,
    Црква у Кожловцу јест Млада Неђеља, не Света Петка…
    Крсна слава Узелаца из Кожловца углавном Свети Никола, али и Свети Георгије- моја крсна.
    Ћемер да, али откуд Кугино брдо!?
    Поздрав Ти.

    Одговори
  • Слободан Зрнић

    Хвала на сугестијама.

    Са црквом је испала грешка из неопознатог разлога. Исправљено је.

    За славе код многих презимена има да се исправља и додаје. Додао са Ђурђевдан.

    Кугино брдо пише на топографској карти, изнад засеока Кулина, насупрот Ћемера. Између је Лујина драга. Ако имате неки други назив за то брдо, реците.

    http://preglednik.arkod.hr/ARKOD-Web/#layers=OSNOVNI%20PROSTORNI%20PODACI,TK25-client,ZU-client,NA,LPIS_200,LPIS_210,LPIS_310,LPIS_320,LPIS_321,LPIS_410,LPIS_421,LPIS_422,LPIS_430,LPIS_450,LPIS_490,LPIS_900,LPIS,SLOPE05,SLOPE510,SLOPE1015,SLOPE15,SLOPEnull,POP,POVS,GAEC6,Za%C5%A1ti%C4%87ena%20podru%C4%8Dja,Ptice,Leptiri,Kontinentalna%20regija,Mediteranska%20regija,Brdsko-planinska%20regija,3m%20Vodoza%C5%A1titni%20pojas,10m%20Vodoza%C5%A1titni%20pojas,To%C4%8Dke,Linije,Poligoni,TT%202015,RP,GPP,BFO,SPEC&map_x=434923.111111111&map_y=4873314.03746032&map_sc=14285

    Одговори
  • Спасе Узелац

    Поштовани Зрнићу,
    Између Ћемера и „Кугиног брда“ иде колски пут ка дијелу села који је у брдима (Кожловац је просторно велико село), ка школи, десно од пута је брдо спорног имена, али никако да се истог имена сјетим-сјетићу се!-, остало ми само други дио имена: …Коса. Огњиште ми је испод- јужно- од Ћемера. Ћемер и спорно брдо од памтивјека били су орјентири за климатске мијене, посебно зими, а везано уз струјање вјетра- БУРЕ, те: ако дува од спорног брда зими је реско хладан, пашће снијег, но мален и каже се – „Дува од Динаре, преко … Косе, неће бити великога снијега…“; кад дува „преко Ћемера“ каже се: „Дува са Велебита преко Ћемера, биће великога снијега“, али и: „Разведриће“.
    Малу исправку и за Лепуре учинићу…
    Успут: Павле Зрнић, некада олимпијски рвач, диван човјек, заједно, у својству професора, радисмо годину дана у једном средњошколском центру у Сиску…

    Одговори
  • Спасе Узелац

    Да, видим! „Лујина драга“ за онај колски пут! Ништа са моје стране злобно, али: уходани начин затирања трагова аутохтоног народа и писања „своје“ историје. Било шта смисла Лује и луја у Кожловцу ( као и у свим- некада!- српским селима тога краја) неби; ту негдје се смјешта и оно „кугино“…
    Када сам већ овдје, онда, поштовани Зрнићу, пар ријечи и за село Лепури: Умац и Пљешевица никада не бијаху „од“ Лепура. Умац се у јужном дијелу „наслањао“ на Кожловац, сјеверозападна страна на село Бргуд, а сјеверно на село Добропољци; „између“ су Шапоње- све сто одсто српска- некада! села
    Пљешевица: изнад Кожловца према Бргуду, а гранично са источне стране Мејанице (МИјаница)- дакле, кожловачкобргудски простор, иначе неколико километара готово, за оне крајеве, раван успон од стране Кожловца према Бргуду, те преко Пљешевице и вјековна комуникација народа, стоке… тога дијела Буковице према Равним Котарима (јужни дио Кожловца граничан је са Равним Котарима)…
    Сумњам у вјерску статистику Доњих Лепура, већина су (били!) православни, а етнос већина Срби (ијекавци штокавци), остали БУЊЕВЦИ (икавци штокавци, вјерски католици, са, индикативно! крсном славом!!!)- и сами су се називали Буњевцима, док су нас, Србе, они називали РИШЋАНИМА (народски изговор без оног „х“)…
    Црква Светог Мартина? Да, срушена! Несвојствено српском духу, но задња ОЛОШ која себи приписала српство- углавном из Кожловца- то учинила; Црква је: Улаз запад, Олтар исток! Исто и (пра)стара црквица народски, будући мала, ДУКИЦА (Светог Духа), временом постала католичком, на граници Кожловца и Лисичића (Буњевци), а према брду Asseria (старолатински), а ОНА олош ненародна је срушила…

    Нека, Зрнићу, остане з а п и с а н о….
    .

    Одговори
  • Спасе Узелац

    Хм!- увијек се нешто заборави.
    Кожловац по Кожулима? Мислим да није. Исто- да је по Кожулима!- још док бијах дијете говорио ми Владан Десница („Прољећа Ивана Галеба“, „Зимско љетовање“…), али у Кожловцу никад ни једног Кожула, чак ни тамо гдје их је већи број насеље или село се не зове по њима; по етноодредници на томе подручју, или, пак, по презименима топоними не постоје, изузев сјеверно у подвелебитским или поддинарским предјелима који су, кроз вјекове, били неприступачни (историјски фактор везан за завојеваче- Мле(т)чани, Турци, Беч… У овај контекст и чудна презимена код доброг дијела Срба, а православаца, са тих подручја, а, наиме, нека врста скривања пред истим завојевачима. Вође, ускочке прије свега, то нису чиниле, јер анилирају сопствено јунаштво и народНОСност, те,нпр., Стојан јест ЈанковИЋ и никако другачије, као и СмиљанИЋ, а, надасве, Вук
    Мандушић…

    Одговори
  • Слободан Зрнић

    Господине Узелац,

    Морате схватити да се становништво стално мења и да нека презимена нестају, а друга долазе. Да у Кожуловцу (како се звао раније) никад није било Кожула, је ваше мишљење на основу тога што никад нисте чули. А тек тврдња да села нису добијала имена по презименима је тотални промашај, јер је то случај код велике већине села. Прво, Лепури су добили име по презимену које посдтоји и данас и потпуно је тачно да су били већински католичко село у задњих 300 година, за разлику од Кожловца. Старе католичке цркве су грађене са олтаром на истоку и та аргументација нема никакве везе. Погледајте на гугл мапама како су окренуте цркве на Брачу и Хвару, где никад није било православаца. Такође на топографској карти можете да видите границе села и то које брдо припада којем селу. Те границе се нису мењале још од аустријског периода и уписиване су у катастре, мада је стално било људи који имају своје виђење докле се простире село.

    Одговори
  • Спасе Узелац

    Поштовани Зрнићу,

    Моја намјера по горе исказаном ношена је добром, не злом.
    У све што сте потегли немогуће улазити, а да се не пише студија о истом, те само пар напомена.Брач, Хвар? Увијек били, откад ту хришћанство дошло, (римо)католичким? Не. У тај контекст и Црква Светог Мартина, као и Дукица. Ту не помажу гуглове мапе, ма одакле год узете.Кожули? Да, никад у Кожловцу. И мала допуна по питању истих: не да их је тек тамо према Задру, већ и с ове источне стране Бенковца- према Булићу.
    Да се становништво „стално мења“- снватам, нарочито када су српски простори у питању, те оно „стално мења“, а без историјског показивања НАЧИНА мијењања,
    таква констатација напросто боли.
    О брдима и топонимима не могу, задовољавам се чињеницом да
    знам… А ево доброг примјера како се припрема оно „стално мења“: на главном путу(цести) из правца Бенковца према Шибенику и Книну тачно на граници између католичког села Лисичић и православног села Кожловац стајала, ко зна откада,
    (саобраћајна) табла „Кожловац“, ћириличним, наравно, писмом написано; онда је дошло „хрватско прољеће“ и о н о је „увукло“ таблу једно пола километра у територију Кожловца и- на табли л а т и н и ч н о писмо… Двадесетак година послије промјенило се и становништво- ено га по свом земљином шару….

    Надам се, поштовани Зрнићу, да ће те ово пустити, баш ради ове Табле (саобраћајне) која је симболичан, а врстан, индикатор
    м и ј е н е становништва.

    Искрени Вам поздрав.
    Спасе Узелац, Београд

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top