Порекло презимена, село Кожловац (Бенковац)

24. октобар 2018.

коментара: 19

Кожловац је село у Далмацији, југоисточно од Бенковца. Административно припада граду Бенковцу (Задарска жупанија).

Село се налази на ободу великог крашког поља, издуженог у правцу северозапад-југоисток. У њему је настало више села и град Бенковац. Проз поље протиче повремени ток Јаруга. Кожловац је делом на северном ободу поља (новије насеље), док су стари засеоци на већој надморској висини, иза Кугиног брда и Ћемера (237 м). Највиши врх је Велика Мејаница ( 413 м), далеко изнад села, на чијој се западној страни налази каменолом. За рељеф Кожловца су карактеристични крашки облици звани драге – кланци са повременим мањим токовима, који су ерозијом и формирали драге у далекој прошлости. То су Драга Миловац, Лујина драга и Иванишевића драга.

Кожловац се раније звао Кожуловац, а добио је назив по српском презимену Кожул, које и данас постоји у селима околине Задра.

У Кожловцу се налази православна црква Свете Петке.

На попису 1991. године, Кожловац је имао 373 становника, од чега је био 371 Србин и 2 непозната.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

БАЉАК (42) – Свети Лука (присутни у 18. веку)

БАШИЋ (14) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Вид Башић пок. Милана.

ВИДОВИЋ (11) – Свети Јован

На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Илија Видовић пок. Миросава и Гаврило Видовић пок. Николе.

ДОБРИЋ (8) – Свети Георгије (доселили се из Добропољаца око 1910)

ЗОРИЦА (48) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ИВАНИШЕВИЋ (166) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

На млетачком катастру из године, уписани су Милоје Иванишевић пок. Радоша и Јован Иванишевић пок. Ђуре.

КОЛУНЏИЋ (6) – Свети Никола

ЉУБОВИЋ (7) – Свети Георгије

МАТИЋ (13) – Свети Георгије

РОКВИЋ (20) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

УЗЕЛАЦ (110) – Свети Никола, Свети Георгије (присутни у 18. веку)

На млетачком катастру из године, уписан/а је Данила Узелац пок. Томе.

ШОЛАЈА (11) – Свети Георгије

Извори:

Задарско окружје на млетачком катастру из 1709; горњи котар, Марко Римац, 2012.
Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

30. октобар 2018. у 09:55

Спасе Узелац

Поштовани Зрнићу,
Црква у Кожловцу јест Млада Неђеља, не Света Петка…
Крсна слава Узелаца из Кожловца углавном Свети Никола, али и Свети Георгије- моја крсна.
Ћемер да, али откуд Кугино брдо!?
Поздрав Ти.

Одговори

30. октобар 2018. у 10:31

Хвала на сугестијама.

Са црквом је испала грешка из неопознатог разлога. Исправљено је.

За славе код многих презимена има да се исправља и додаје. Додао са Ђурђевдан.

Кугино брдо пише на топографској карти, изнад засеока Кулина, насупрот Ћемера. Између је Лујина драга. Ако имате неки други назив за то брдо, реците.

http://preglednik.arkod.hr/ARKOD-Web/#layers=OSNOVNI%20PROSTORNI%20PODACI,TK25-client,ZU-client,NA,LPIS_200,LPIS_210,LPIS_310,LPIS_320,LPIS_321,LPIS_410,LPIS_421,LPIS_422,LPIS_430,LPIS_450,LPIS_490,LPIS_900,LPIS,SLOPE05,SLOPE510,SLOPE1015,SLOPE15,SLOPEnull,POP,POVS,GAEC6,Za%C5%A1ti%C4%87ena%20podru%C4%8Dja,Ptice,Leptiri,Kontinentalna%20regija,Mediteranska%20regija,Brdsko-planinska%20regija,3m%20Vodoza%C5%A1titni%20pojas,10m%20Vodoza%C5%A1titni%20pojas,To%C4%8Dke,Linije,Poligoni,TT%202015,RP,GPP,BFO,SPEC&map_x=434923.111111111&map_y=4873314.03746032&map_sc=14285

30. октобар 2018. у 13:30

Поштовани Зрнићу,
Између Ћемера и “Кугиног брда” иде колски пут ка дијелу села који је у брдима (Кожловац је просторно велико село), ка школи, десно од пута је брдо спорног имена, али никако да се истог имена сјетим-сјетићу се!-, остало ми само други дио имена: …Коса. Огњиште ми је испод- јужно- од Ћемера. Ћемер и спорно брдо од памтивјека били су орјентири за климатске мијене, посебно зими, а везано уз струјање вјетра- БУРЕ, те: ако дува од спорног брда зими је реско хладан, пашће снијег, но мален и каже се – “Дува од Динаре, преко … Косе, неће бити великога снијега…”; кад дува “преко Ћемера” каже се: “Дува са Велебита преко Ћемера, биће великога снијега”, али и: “Разведриће”.
Малу исправку и за Лепуре учинићу…
Успут: Павле Зрнић, некада олимпијски рвач, диван човјек, заједно, у својству професора, радисмо годину дана у једном средњошколском центру у Сиску…

30. октобар 2018. у 14:30

Да, видим! “Лујина драга” за онај колски пут! Ништа са моје стране злобно, али: уходани начин затирања трагова аутохтоног народа и писања “своје” историје. Било шта смисла Лује и луја у Кожловцу ( као и у свим- некада!- српским селима тога краја) неби; ту негдје се смјешта и оно “кугино”…
Када сам већ овдје, онда, поштовани Зрнићу, пар ријечи и за село Лепури: Умац и Пљешевица никада не бијаху “од” Лепура. Умац се у јужном дијелу “наслањао” на Кожловац, сјеверозападна страна на село Бргуд, а сјеверно на село Добропољци; “између” су Шапоње- све сто одсто српска- некада! села
Пљешевица: изнад Кожловца према Бргуду, а гранично са источне стране Мејанице (МИјаница)- дакле, кожловачкобргудски простор, иначе неколико километара готово, за оне крајеве, раван успон од стране Кожловца према Бргуду, те преко Пљешевице и вјековна комуникација народа, стоке… тога дијела Буковице према Равним Котарима (јужни дио Кожловца граничан је са Равним Котарима)…
Сумњам у вјерску статистику Доњих Лепура, већина су (били!) православни, а етнос већина Срби (ијекавци штокавци), остали БУЊЕВЦИ (икавци штокавци, вјерски католици, са, индикативно! крсном славом!!!)- и сами су се називали Буњевцима, док су нас, Србе, они називали РИШЋАНИМА (народски изговор без оног “х”)…
Црква Светог Мартина? Да, срушена! Несвојствено српском духу, но задња ОЛОШ која себи приписала српство- углавном из Кожловца- то учинила; Црква је: Улаз запад, Олтар исток! Исто и (пра)стара црквица народски, будући мала, ДУКИЦА (Светог Духа), временом постала католичком, на граници Кожловца и Лисичића (Буњевци), а према брду Asseria (старолатински), а ОНА олош ненародна је срушила…

Нека, Зрнићу, остане з а п и с а н о….
.

30. октобар 2018. у 15:03

Хм!- увијек се нешто заборави.
Кожловац по Кожулима? Мислим да није. Исто- да је по Кожулима!- још док бијах дијете говорио ми Владан Десница (“Прољећа Ивана Галеба”, “Зимско љетовање”…), али у Кожловцу никад ни једног Кожула, чак ни тамо гдје их је већи број насеље или село се не зове по њима; по етноодредници на томе подручју, или, пак, по презименима топоними не постоје, изузев сјеверно у подвелебитским или поддинарским предјелима који су, кроз вјекове, били неприступачни (историјски фактор везан за завојеваче- Мле(т)чани, Турци, Беч… У овај контекст и чудна презимена код доброг дијела Срба, а православаца, са тих подручја, а, наиме, нека врста скривања пред истим завојевачима. Вође, ускочке прије свега, то нису чиниле, јер анилирају сопствено јунаштво и народНОСност, те,нпр., Стојан јест ЈанковИЋ и никако другачије, као и СмиљанИЋ, а, надасве, Вук
Мандушић…

31. октобар 2018. у 15:52

Господине Узелац,

Морате схватити да се становништво стално мења и да нека презимена нестају, а друга долазе. Да у Кожуловцу (како се звао раније) никад није било Кожула, је ваше мишљење на основу тога што никад нисте чули. А тек тврдња да села нису добијала имена по презименима је тотални промашај, јер је то случај код велике већине села. Прво, Лепури су добили име по презимену које посдтоји и данас и потпуно је тачно да су били већински католичко село у задњих 300 година, за разлику од Кожловца. Старе католичке цркве су грађене са олтаром на истоку и та аргументација нема никакве везе. Погледајте на гугл мапама како су окренуте цркве на Брачу и Хвару, где никад није било православаца. Такође на топографској карти можете да видите границе села и то које брдо припада којем селу. Те границе се нису мењале још од аустријског периода и уписиване су у катастре, мада је стално било људи који имају своје виђење докле се простире село.

31. октобар 2018. у 18:33

Поштовани Зрнићу,

Моја намјера по горе исказаном ношена је добром, не злом.
У све што сте потегли немогуће улазити, а да се не пише студија о истом, те само пар напомена.Брач, Хвар? Увијек били, откад ту хришћанство дошло, (римо)католичким? Не. У тај контекст и Црква Светог Мартина, као и Дукица. Ту не помажу гуглове мапе, ма одакле год узете.Кожули? Да, никад у Кожловцу. И мала допуна по питању истих: не да их је тек тамо према Задру, већ и с ове источне стране Бенковца- према Булићу.
Да се становништво “стално мења”- снватам, нарочито када су српски простори у питању, те оно “стално мења”, а без историјског показивања НАЧИНА мијењања,
таква констатација напросто боли.
О брдима и топонимима не могу, задовољавам се чињеницом да
знам… А ево доброг примјера како се припрема оно “стално мења”: на главном путу(цести) из правца Бенковца према Шибенику и Книну тачно на граници између католичког села Лисичић и православног села Кожловац стајала, ко зна откада,
(саобраћајна) табла “Кожловац”, ћириличним, наравно, писмом написано; онда је дошло “хрватско прољеће” и о н о је “увукло” таблу једно пола километра у територију Кожловца и- на табли л а т и н и ч н о писмо… Двадесетак година послије промјенило се и становништво- ено га по свом земљином шару….

Надам се, поштовани Зрнићу, да ће те ово пустити, баш ради ове Табле (саобраћајне) која је симболичан, а врстан, индикатор
м и ј е н е становништва.

Искрени Вам поздрав.
Спасе Узелац, Београд

3. јануар 2020. у 20:51

Nedjeljko

Poštovani Zrniću, bilo bi lijepo da podatke sa http://www.benkovac.rs “prepišete” onako kako su navedeni na sajtu, jer pozivanje na sajt, a nepotpuno prenošenje podataka sa sajta omalovažava naš dugogodišnji rad na prikupljanju podataka. Ako ste se već pozivali na sajt http://www.benkovac.rs onda ste trebali, kako vam je sugerisao g. Uzelac, uneti i Sv. Georgije kao slavu Uzelaca, jer je to na sajtu i navedeno. Osim toga, i ovdje ste ispustili(previdjeli) prezime Banić-Sv. Stefan Dečanski. Maltene, kod svakog sela benkovačkog kraja imate propuste, a to ne ide u prilog sajtu “Poreklo”.

4. јануар 2020. у 02:05

Слободан Зрнић

Поштовани Недјељко.

Ваш сајт сам навео првенствено због крсних слава, јер очекујем да су подаци тачни, мада имате понеку грешку. Овај Узелчев додатак о слави сам очигледно пропустио. Иначе уважим свачији додатак. Као што сам већ рекао, нисам стављао презимена која нису била на попису 1948. јер их нисам сматрао релевантним, пошто су касно доселили. Поставио сам границу на половину 20. в. Банићи нису пописани 1948. те сам их елиминисао, као и друга презимена из других чланака. Тако да то није никакав мој пропуст, него свесна одлука.

Хвала вам што сте све ове године скупљали податке о презименима. Знам да је ваш сајт први почео са тим. За то вам свака част и мене сте увелико заинтигрирали за ову тему. Исто тако знам да дуго нисте имали велики број презимена изван Буковице и Равних Котара. Сигурно знам да нисте имали никакве податке о српским презименима у залеђу Сплита нпр, све док ја нисам написао чланке на википедији и навео та презимена, пре 10 година. Тек након тога су се појавила и на вашем сајту. Могли бисте да захвалите Ви сад мени на труду и допуњавању вашег сајта.

Одговори

4. јануар 2020. у 10:07

Poštovani Zrniću, cilj prikupljanja podataka za prezimena i krsne slave dalmatinskih Srba je bio da se prikaže stanje sa presjekom do rata i da takvo stanje bude podsjetnik mlađim generacijama koje možda nisu ni rođene na tim prostorima, a žele znati svoje korijene. Portal Poreklo im sigurno ne pomaže u tome sa podacima do 1948. Da smo i mi htjeli takav presjek uhvatili bi se i mi neke knjige sa takvim podacima. Drugo: prvobitna namjera je bila da obradimo benkovački kraj, jer je i na našem forumu on bio prvenstvo obuhvaćen. Kako je priča sa prezimenima i slavama zaživljavala kod članova sajta tako smo i mi širili region, da bi na kraju odlučili obuhvatiti kompletnu dalmatinsku Eparhiju od Tribanj-Šibuljine do Crnogoraca. Otuda i naše kašnjenje sa unosom podataka za taj region. Osim toga, za taj region nam nije bila razgranata živa riječ na koju smo se oslanjati u većini slučajeva, jer nam je prisustvo običaja “laštvo” umnogome otežavalo posao. Iz tog razloga se nismo oslanjati na razne “vikipedije”, već na crkvene knjige, odnosno sveštenstvo po opustjelim parohijama, babe i djedove koji su ostali ili se vratili na svoja ognjišta i na njihove potomke, koristeći blagodeti savremenih tehnologija poput mejlova, zavičajnih foruma(nikad ne bi unosili podatak dok to ne potvrdi osoba iz tog mjesta sa tim prezimenom). Zato nam je proces prikupljanja bio tako dug. Recimo, u Siveriću na pravoslavnog groblju, postoji nadgrobni spomenik za prezime Mjedenjak i još nismo uspjeli saznati krsnu slavu ni broj kuća niti bilo šta drugo, ali nismo htjeli na slijepo unositi podatke. Benkovački sajt je imao namjeru da prikupi najsvežije podatke do rata (popisi stanovništva se i rade svakih 10 godina da bi bili relevantni). Šteta je što se nismo poznavali prije 10-ak godina, verovatno bi umnogome pomogli jedni drugome. Svako dobro.

4. јануар 2020. у 10:44

Слободан Зрнић

Поштовани Недјељко.

У другој половини 20. в. биле су интензивне миграције између насеља, тако да је дошло до нагле експанзије презимена по селима, и то презимена са само једном кућом. Када бих рачунао све те нове, не би дошли до изражаја они који су ту најмање 300 година у континуитету. Ваш сајт је само један извор који користим и од њега узимам оно што ми треба, а то су пре свега славе. Код писања чланака истовремено користим садашњи катастар Хрватске, млетачке катастре, Лексик презимена Хрватске, анаграф православних за 1810. и друге изворе. За чланак о неком већем селу треба ми више сати рада. Нико ме не плаћа за ово што радим. И знам врло добро локацију засеока Мидењак у Сиверићу и имам податке о њима из православних књига. Само за славу ћу се распитати одмах сад, јер је и у мом тексту то остало празно.

Одговори
- 26. април 2020. у 16:16
  
  Медени
  
  Поштовани Слободане,
  морам да Вам изнесем и још једну јако битну чињеницу а то је да је мојој породици често мењано презиме у наведено у Вашем тхт.Разлог вероватно лежи у “ијекавици” или у жељи промене вере.Навели сте да имате.податке па Вас молим да их разменимо мејл Вам је доступан.
  Унапред захвалан,Никица Мједењск
  
  Одговори

26. април 2020. у 01:45

Медени

Поштовани,породица Мједењак из села Сиверић слави св.Николу.Молба за Вас ако већ имате приступ црквеним књигама,да ли би помогли око породичног стабла,расули смо се.
Хвала

Порекло презимена, село Кожловац (Бенковац)

Коментари (19)

Одговорите