Порекло становништва села Влахиње (по књизи Влахиња), општина Косовска Митровица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је западно од Зјаче, на косинама и странама брда: Великој Чуки (830м), Србовачком преслу, Белашкој (998м) и Козматици (1064м). У међама села су: Мајдан (1268м), Тамнићки поток, Бугарићка – Србовачка превија.
Воде.
Реке су Ибар и Бистрица, а шотоци: Буковик, Ваганица, Староселски поток, Почивала. Пије се вода са извора и са десетак бунара. Извори: Извор код Дугог камена, Извор у Репишту, Берамов Извор, Извор на Мечиту, Извор на Стр(а)наловићу.
Земље и шуме.
Топографски називи за њиве и ливаде су: Старо село, Поткрш, Лозиште, Поље, “Ржник”, Решпија и Мала чука; за испаше и шуме: Каменита чука, Русалијска чука и Трлина. На Мајдану су шуме општине Шаљске.
Тип села.
Постоји подела села на махале: Горња мала, Старо село, Репиште, Ајзеровић Маала, Фер(х)атовић мала, Мифтаровит мала.
Историјат.
По Девичком катастиху село Влахиња спадало је 1789. године у нурију попа Радивоја.
Године 1921. у Влахињи су 60 домаћинстава са 515 чланова; 1948 – 93 домаћинства са 677 чланова.
Старине у селу.
На Русалијској чуки и на Великој чуки нема трагова од “неких старијих гробаља”. У Старом селу су остаци старог “српског” насеља. У селу има трагова старих рударских радова.
Порекло становништва.
Родови.
После друге велике сеобе Срба (1739) у селу се настањују Арбанаси из Малесије. Упркос притиску дошљака у селу остаје српско становништво села све до краја 18. века.
У Девичком катастиху записан је 1789. године Србин Марјан Н., приложник манастира Девича.
У исто време због насиља придошлих одселили су се:
-Радојковићи, у село Житковац “Преко ибра”, па:
-Ракићи, Миловићи и Милентијевићи у Рударе и:
-Стевићи у Борчане.
Данас су у Влахињи сами Арбанаси. Преци арбанашких досељеника су се настанили најпре у Горњој мали, па се одатле ширили, потискивали Србе и насељавали на местима која би Срби напустили.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)