Порекло презимена, село Копориће (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља села Копориће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљен Порекло становништва насеља села Копориће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљен Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Копориће (Лепосавић)

Порекло презимена, село Копориће (Лепосавић)

Порекло становништва насеља села Копориће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је испод Дуба, на заравни над странама Власичке реке и Велике реке и на левој страни долине Копорићке реке. Земљишно подручје Копорића захвата простор између насеља: Црешњице на северу; Јелакца и Стржина на истоку; Граничана и Кијевчића на југу; Родељ, Крушчице, Мајдева и Костиног Потока на западу.

У међама села су: Цигански гроб (1474м), на карти „Циганско гробље“, Власић, Кула (1407м), Солила, Трешњица (1121м), Модро мело, „Модромир“ на карти; настањено место, Облик (1135м), Протина њива или Кнежевац, Завратски брег, Рајетино гувно, Лисац (1298м) и Стражник (1349м) на карти „Стражањик“. Унутар граница су узвишења: Молитва, Ракиће, Велики крст, Мали крст, Крш, Градина, Заградина, Лаз, Бож(ј)а главица, Игриште, Ћићавица(1298м),Санкова гора, Караџинац, Металица, Гарине, Бољковац, Бољедарица, Побрђе.

Воде.

Потоци су: Сечки поток, Литица и Врањевац. Баре имају називе: Радежева бара, Јелина вода, Булина бара, Велико језеро и Мало језеро. Воде су: Водица или Барице, Чесма код Директорове куће, Извор у Доловима, Извор у подгори, Извор у Солила, извор код Рупа, Студенац, Топлик, Ранац, Калоперова вода,), Лесковита вода, Кладенац и Стублина.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Пођелије, Рајина, Селиште, Равне гробнице, Старо Копориће, Долови, Луке, а испаше и шуме на местима: Велико Брезје, Мало брезје, Велико гувно, Мало гувно, Присоје, Подгора, Паљотина, Долови, Суви бор, Јелења раван, Рипа. Зимовници за стоку су у Трговишту.

Тип села.

Село је с разбацаним кућама; једва да су две једна крај друге. Куће су са малим бројем зграда око куће, са ливадама наоколо. Овакав тип насеља био је условљен начином засељавања после ратова 1912/ 13. Досељеници се враћају на стара места, или се настањују на купљеном земљишту. Досељеници су на местима: Солиоцу, Брдији, Кућиштима, Грмењачи, Росуљама, Лукама, Сопотима и Подубравама. Гробље је на Дубу код црквине,крај старијег сеоског гробља. „Турско“ гробље помухамедањених Срба „из Колашина“ – „Калашинаца“ је код Градине.

Историјат и старине.

Село Копорики и Модрби М6л6 записани су у Светостефанској хрисовуљи 1346. године. Рударско насеље Coporich, cа католичком црквом, помиње се у писму папе Климентија VI краљу Србије Стефану Душану. Године 1770. села Копорићи и Моди мехб спадју у област Копаоника и нурију попа Матеја. Авр. Поповић наводи да је Копориће у време устанка, 1804. имало 4 куће, а пред рат 1876 – 23 куће. Село Модро Мело 1877. имало је 3 куће, а исте године, по деоби, било их је 6. Године 1913, после балканских ратова, у Копорићу су 123 становника. Године 1936. y Копорићу сам забележио 11 породица, од 9 родова, а у Модром мелу само једну породицу, од једнога рода.

Многобројни и разноврсни трагови старих рударских радова : купишта троске – „шљакње“ – шлакњишта, остаци топионица, самокови и самоковске вади остаци водовода, поткопи и „рупе“ (окна).

У Кућиштима виде се трагови старог Копорићког засеока Барана. Трагови насеља старог Копорића виде се у Старом Копорићу, у Великој реци. Стара гробља на Дубу, Равне гробнице на сеоској међи, „турско“ гробље помухамедањених Колашинаца. Црквине су на Дубу и у Модром Мелу.

Порекло становништва.

Родови.

-Ратко из Копорића, горосеча помиње се 7. фебруара 1470. године у вези неког дуга Радохни Ридовчићи трговцу из Белог Брда.

Године 1876. из села су избегли с породицама „усташи“:

-Поп Миладин Поповић, Лазар Симић, Сима Дамњановић, Јездимир Илић, Тодор Милетић, Вукић  Пантић, Грујица Јовановић, Деспот Јанићијевић, Милисав Ђорђевић, Вучета Јакшић, Јова Радовановић.

После рата 1877/78. из села су се одселили:

-Поповићи у Горњу Јошаницу и:

-Милутиновићи у Неваде у Топлици. По њиховом исељењу у запустелом селу турске власти населиле су 1883.године помухамедшвене Србе – „Бошњаке“ из Горњег Колашина:

-Баковиће, Мартиновиће и др.

Године 1912. „Колашинци“ су избегли испред српске војске на Косово, а отуда се највећи део иселио „у Турску“ – Малу Азију.

После повлачења Колашинаца у селу се настањују:

-Милановић (Св. Никола) из Домишевине;

-Јовановић (1 кућа, Св. Мина), од Јовановића из Радуња;

-Стевановић (1 кућа, Св.Врачеви) из Брзанца;

-Грујић (1 кућа Св. Арханђео, 8. новембра) из Сељанца;

-Димић (1 кућа, Св. Петка) из Новог Села у Топлици;

-Бушете: Радосављевић и Радојичић (2 куће, Св. ап. Тома и Томина недеља) из Беласице. Чукундед Паунку Радојичићу из Беласице одселио се у Борчане, отуд се преселио Паунко па настанио на земљишту купљеном од Авр. Поповића, директора Гимназије у Косовској Митровици. Предак Радосављевића одселио се из Беласице у Чунгулу у Топлици, а отуд се вратио потомак.

-Тодићи (2 куће, Лазарев дан) доселили су се од Новопазарске Бање.

-Поповић (1 кућа, Ђурђиц, 3. новембар и Св. Пантелејмон) је од Коматовића Поповића из Брњака у Ибарском Колашину.

-Пресечанин – Милетић (1 кућа, Св. Ђурђе 23. априла и Св. пр. Илија 20. јула) доселио се из Пресеке – Брњака.

-Пресечанин – Радовановић, у суседном засеоку Заврати, је један род са Пресечанином/Милетићвм.

Становник Модрога Мела године 1878. био је:

-Младеновић Петар.

Данас у Модром Мелу је само кућа:

-Лазара Тополића, новијег досељеника из Босне. Живи као чифчија „на имању“ Симе Савића, пензионера из Новог Пазара.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top