Порекло презимена, село Биљановац (Рашка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Биљановац, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до Порекло становништва села Биљановац, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Биљановац (Рашка)

Порекло презимена, село Биљановац (Рашка)

Порекло становништва села Биљановац, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

БИЉАНОВАЦ

Заселак је под брдом Дедином столицом (Шанцем), у углу што га граде Ибар и његова десна притока река Јошаница. Куће у низу су на десној страни пута Рашка–Краљево и на левој страни пута Биљановац–Јошаничка Бања–Ботурићи–Брус.

Воде.

Потоци су: Пологињски, Кожукачки, Лучки, Немчевски поток, а воде су: Медарска чесма, Креклинска вода, Извор у Немчевском потоку.

Земље и шуме.

Потеси имају ове називе: Јалија, Поље, Кључ, Њиве под Јазом, Лука, Селиште, Башинац, Попова ливада, Караула, Јејевик, Вуче рупе, Климента, Аговац, Бузалак.

Постанак друмског насеља, дела села.

На месту где се од пута Краљево–Рашка одваја пут за Јошаничку Бању образовао се после рата 1914/18, управо после изградње железничке пруге Краљево—Рашка друмски део Биљановца. Овде су железничка станица Јошаничка Бања, три занатлијске радње, две кафане, две ситничарске трговине, зграда Суднице биљановачке и неколико кућа за становање. Два гробља су на Гробљишту и у Кожукцима.

Историјат села.

Године 1812. село Биљановци спадало је y кнежину Јошаницу и Срби су га држали под својом влашћу. Године 1874. Биљановац је имао 7 кућа; 1921 – 18 домаћинстава са 101 чланом.

Старине у селу.

На Гробљишту, поред неког старог гробља је данашње гробље. Ниже кућа Медаровића крај пута Краљево-Рашка избија јак, хладан извор. Над извором је озидана „Медарска“ чесма. Има предања да је извор „стара“ вода; „Римљани“ или „Латини“ спровели су воду у чесму. Приликом оправке чесме радници су откопали „чунце“ (цеви) „римског“ водовода. Селиште је било „некада“ настањено место – кажу стари, Биљановац.

Порекло становништва.

Родови.

-Немчавићи (Арханђелов дан у новембру) били су из суседне Пискање. Око 1920. одселили су се сасвим у Рибницу код Краљева. На њиховом кућишту недавно се настанио:

-Велимир Стевановић – Караклајић. На одсељене Немчевиће сећа Немчевски поток.

-Спаловићи (4 куће, Св. Никола зимњи и Св. Јован, 7. јануара). Њихови преци живели су у Селишту. Доселили су се из села Спаловића у Шекулару.

-Стевановићи — Караклајићи (4 куће, Св. Никола зимњи) су стари досељеници из Васојевића.

-Вељковићи (10 кућа, Св Арханђео у новембру) су један род с Вељковићима – Баринцима у Жупањи, даљим пореклом из Барина у Јелакцу.

-Медаровићи (2 куће, Митров дан) су један род с Медарима у Барама. У Медаровића је „накалемак“ (припуз):

-Вељковић (1 кућа, Св. Арханђео) од Вељковића.

Од 1930. у засеоку су се настанили:

-Радосављевићи (1 кућа, Св. Врачеви) из Покрвеника.

-Јемуовић-Јемовић (1 кућа, Св. Св. ап. Петар и Павле — Петров дан), од Јеумовића из Баљевца. Отуда је прешао ковач:

-Чедомир Савић (1 кућа, Св. Игњатије), од Савића из Копривнице. Овде је: Милован, ковач.

-Чингелић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан) је од  Чингелића из Покрвеника. Овде је кућа:

Младена Ковача.

-Тошић (1 кућа, Св. Арханђео Михаило), трговац, од Тошића из Камењана – Ушћа, доселио се 1933. године.

-Биорац (1 кућа, Св. Никола зимњи) јеје од Биораца из Беле Стене у Баљевцу. Прешао је Љубо, трговац.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top