Порекло презимена, село Катићи (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Катићи*, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Стар Порекло становништва села Катићи*, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Стар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Катићи (Ивањица)

Порекло презимена, село Катићи (Ивањица)

Порекло становништва села Катићи*, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положак села.

Центар за Брезову, Шареник, Равну Гору и Чепово одувек су били Катићи, који се налазе на подручју Брезове испод Кукутнице, на надморској висини од преко 1000 м.

Школа и остале институције.

Данас је то туристички уређено насеље, са мотелом, асфалтним путем и аутобуском линијом Ивањица – Мочиоци, поштом, потпуном основном школом, погоном „Јавора“ из Ивањице, амбулантом и више кафана и продавница. Катићи су добили школу 1893. године, а до тада су деца ова четири села ишла y Миланџу. Ово насеље је од 1958. године добило потпуну основну школу. Нешто касније шесторазредна школа y Мочиоцима је припојена школи y Катићима и ради као јединствена у ова два села. Газом (колима) превозе се просветни радници сваког дана до Мочиоца и натраг ради извођења наставе у издвојеном одељењу.

Катићи су од 1955. до 1959. године били општински центар који је обухватао села: Брезову, Равну Гору, Шареник, Чепово, Пресеку, Мочиоце и Клекову.

Ово место је подесно и за развој сеоског туризма, јер су створени услови у домаћинствима за пријем гостију преко целе године. Катићи су и засеок села Брезове, где поред разних установа има и десетак кућа.

Порекло становништва.

-Стојковићи, 12 K. (Никољдан), воде порекло од Рашковића, бератлијских кнежева из Штиткова. То се види и на споменику једном од Стојковића, на Катићима, где се говори и о пореклу његове фамилије. Данас их има одсељених у: Мршинцима, Београду (5), Чачку (2).

-Крсмановићи, 6 K. (Никољдан), не знају тачно за своје порекло. Један се привенчао у Бјелушу, а има их одсељених у Чачку и Београду.

-Стамболићи – Бошњаци, 3 к. (Стевањдан), воде порекло од Бошњаковића из села Правошева. Предак (њихов) се прво доселио на Преседлину измећу Чемернице и Мучња па се један од њих доселио y Катиће. Његови потомци су: Вучић, Јовић, Богић и Драго. Највероватније је да се њихов прадеда Петар Бошњак привенчао за удовицу Василију Стамболић и узео њено презиме, настанивши се у Брезови ниско између Мучња и Чешља, где данас живе Стамболићи и Ђокићи. Његов потомак је Петар Стамболић. Има их одсељених у Чачку (2) и у Београду. Стамболића има у Негбини.

На Катиће су скорије досељени и живе:

-Бојановићи, 1 к., из Бојана (Брезове),

-Драшковићи, 1 к., из Мочиоца и

Аврамовићи, 1 к., из Бјеликовца.

Овде су дуго службовали просветни радници:

-Војо Мариновић, из Граба,

-Ђоле Јокановић, из Ковиља,

-Драган Тимотијевић из Беле Цркве (Банат), пореклом из Бруса, и др.

*Ово села је приказано и као заселак села Брезова.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top