Порекло становништва села Луке, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Луке се налазе y долини Лучке реке, која се улива y Моравицу три километра изнад Ивањице. Смештене су на побрђу Драгачевских планина, између Свештице и Осонице. Школа у Лукама је отворена још 1874. године. У ову школу долазила су деца из суседне Осонице све до 1937. године.
Порекло презимена.
И у Лукама има староседеоца и дошљака. Куће су углавном подизане узводно од школе.
-Беновићи, 1 к., славе Ђурђиц.
-Богошићи, данас их има y Чачку.
-Богосављевићи, 9 к., славе Никољдан.
-Бошњаковићи, З K., славе Ђурђиц.
-Длачићи, 5 к. (Никољдан), y сродству су са Длачиђима y Осоници. Одњсељени су у Чачак.
-Ђурашевићи, 12 к., славе Никољдан.
-Јеротијевићи, 7 к. (Никољдан), највероватније да су истог рода са Јеротијевиђима у Осоници, а воде порекло из Ровина.
-Зорнићи, 11 к. (Петковдан), доселили су се y 18. веку из Црне Горе. Најпре су се доселили у Буковик. Најстарији Зорнић је y Буковику имао четири сина. Један је отишао y Кладницу и примио ислам, па данас тамо има Зорнића муслимана. Други је сишао y Луке и од њега воде порекло ови Зорнићи. Трећи син је отишао ка Ужицу, а четврти је остао у Буковику.
-Зучковићи, 2 к., славе ‘Бурђевдан.
-Коџопељићи, 5 к. (Лазаревдан), истог су порекла као Коџопељићи y Свештици.
-Керкезовићи, 5 к. (Никољдан), су из Мале Азије. Турци су их населили на Косово и y Лику, а одатле су дошли y Луке. Само презиме открива њихово порекло (Керкез–Черкез).
-Крџићи, 16 к. (Аранђеловдан), истог су порекла као Крџићи из Горње Горевнице код Чачка.
-Кушићи, 15 к. (Јовањдан), у сродству су са Кушиђима у Свештици.
-Лазовићи, 14 к. (Стевањдан), су бројна фамилија. данас их има y Међуречју, Чачку и другим местима.
-Миленковићи – Чадоње, 41 к. (Никољдан). Неки од њих су се саселили y Мршинце код Чачка.
-Милишићи, 6 к. (Аранђеловдан), пореклом су од Мијамановића из племена Васојевића. Неки су одсељени y Краљево. Један је променио презиме и презива се Борисављевић.
-Обреновићи, 11 к., славе Аранђеловдан.
-Оцокољићи, 3 к. (Васиљевдан), y сродству су са Оцокољићима y Лиси.
-Пејчиновићи, представљају малобројну фамилију са ретким презименом.
-Пешићи, највероватније да им је предак дошао из Медовина.
-Продановићи, З K. (‘Бурђиц), нису истог порекла са Продановићима y Ивањици.
-Ратковићи, 5 K., славе Јовањдан.
-Рогоњићи, 5 к. (Јовањдан), воде порекло од исељених Никшићана.
-Стругаревићи, 5 к. (Ђурђевдан), доселили су се из села Стругара код Цетиња. Има их одсељених y Ивањици, Чачку (1), Горичанима код Чачка, Краљеву и Јагодини.
-Танасковићи, 15 к. (Јовањдан), доселили су се за време Карађорђа из Трудова. Има их y Пшанику, y Драгачеву.
-Чегањац (Чеканац), 2 к., славе Јовањдан.
-Драгићи.
-Лазићи.
-Јовићевићи, 4 к., славе Стевањдан.
-Златићи, 4 к., славе Илиндан.
-Ристивојевићи, 4 K., славе Ђурђиц.
-Милићи, 4 K., славе Никољдан.
-Васовићи, З K., славе Јовањдан.
-Стојковићи, 2 к., славе Петковдан.
-Гавриловићи, 2 K., славе Јовањдан.
-Ајдачићи, 2 K., славе Петковдан.
-Величићи, 2 к., славе Ђурђиц.
-Ломовићи, 2 к., славе Јовањдан.
-Тутуновићи, 2 к., славе Никољдан. Предак је привенчан из Радаљева.
-Радосављевићи, 2 к., славе Јовањдан.
-Видићи, 2 к., славе Никољдан.
-Симовићи, 2 к., славе Лучиндан.
-Милосављевићи, 2 к., славе ‘Бурђиц.
-Тотовићи, 2 к.
-Аврамовићи, 1 к., славе Никољдан.
-Капларевићи, 1 к., славе Никољдан.
-Калајџићи, 1 K., славе Јовањдан.
-Петровићи, 1 к., славе ‘Бурђевдан.
-Олах, 1 к., ожењен из Ђурашевића. Дошао из Кикинде.
-Димитријевићи, 1 K.
-Бујошевићи, 1 K., славе Никољдан.
-Милићевићи, 1 K., славе Аранђеловдан.
Фамилије које су према попису из 1863. године биле y Лукама, а више их нема:
-Крсмановићи,
-Ломигора,
-Пејчин,
-Томовићи.
ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
4. март 2020. у 11:32
Горан
Милишићи у Лукама нису од Васојевића,дошли су из Херцеговине из околине Требиња,село Главска,Требињска површ.Сви Милишићи у Херцеговини су из Главске.Овог презимена никад није било у Васојевићима.Слава свих Милишића из Главске је Св.Стефан.У 17веку су исељавали у Стари Влах,и у Срем.Ивањица у Старом Влаху је и добила име по досељеницима из села Иванице код Главске,Требиње.
18. март 2020. у 22:22
Милодан
Горан!
Овде је пренето онако како је у књизи написано. Да ли је то тачно – није на мени да судим.
Поздрав!
2. јун 2020. у 19:18
Goran
Милодан,у књигама се све и свашта писало,људи су причали оно што су хтели и желели о свом пореклу,измишљали о свом пореклу оно што им је у некој новој средини било потребно или их штитило од проблема с комшијама.Неко је те прадедовске приче записао и ето после заблуда о пореклу постане као истинито предање па још иу нечијој књизи.
2. јун 2020. у 19:44
Милодан
Горан!
Ја то не знам. У случају мог порекла, које је описано у књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве Љубомира Павловића немам никаквих примедби, нити их је било од стране мојих познаника и пријатњља и њихових родова.
Са друге стране, пре објављиаања ових књига ваљда је неко проверавао наводе у књизи, те је књиге неко читао – па у случају већих примедби следило је измењено издање, што, опет, не значи да је све у књигама написано и тачно.
Поздрав!
23. јануар 2023. у 23:25
Роберт
Поздрав и свако добро желим.
Хтјео би да упитам има ли гдје да се нађе више материјала о Обреновићима из Лука. Одакле су дошли у Луке и друго што се тиче њих. Хвала