ПИШЕ: Александар Невски
Већ више година се у свијету раде прилично опсежна генетичка истраживања, у оквиру којих се може изчитати велики број мјеста на људском геному. Тако рецимо неколика генетско-родословна предузећа изчитавају вриједности од 700 тисушта па до милион положаја (званих СНПови) са свих људских хромозома. Исходи оваквих испитивања омогућавају много тога, али ћу се ја у овом чланку усредсриједити на одређивање крајева свијета из којих потичу дијелови хромозомов испитиваних узорака из разних земаља.
Ево првога примјера, с узорком из Ирана. На слици су водоравнима пругама означене 22 двојке људских хромозома, с лијева обиљежене бројевима од 1 до 22. С десне стране видимо таблицу с деветорма областима свијета са којима поредимо парче по парче свакога хромозома узорка. Дио по дио свакога хромозома означавамо машћу становништва (односно области свијета) из таблице којему прорачун вјероватноћа даје највеће изгледе за поријекло одсјечка.
Сви ови цртежи су урађени помоћу улазних података рачунача измјешаности „World 9“ (Свијет 9) чији је сачинитељ Динекес Понтикос, односно Додекад Подухват. Подаци рачунача садрже статистике учестаности вриједностиј СНПова по областих свијета на основу којих се врши прорачун вјероватноћа у циљу одређивања одакле који одсјечак хромозома узорка највјероватније потиче.
Оваквих рачунача има много, неких са мање, неких са више узорних становништава. За чланак одабрах овога јер ми се чини најпогоднијим за праћење кретања људскога рода током давне и новије прошлости, и најјаснијим за сликовит приказ одакле све потичу наши преци и преци других народа. Сивим су означени дијелови хромозомов са којих се не узимају СНПови, односно дијелови који самим тим не улазе у поступак процјене поријекла.
А сада мало више о деветорих областих свијета коришћених за узорна становништва. Плавим („Кавказ и Гедрозија“) је означена генетика особена за област почев од Кавказа па преко Јерменије и Ирана све до приобалнога дијела Пакистана (Гедрозије). Сматра се да су древни Протоиндоевропљани углавном били носиоци овакве генетике.
Тамно смеђом машћу („Левант и Блиски Исток“) означена је генетика највише заступљена у области Средоземља, поглавито источнога (Левант) и Блискога Истока, укључујући ту и Арабијско полуострво. Сматра се да су древни млађе-камено-добски европски земљорадници великим дијелом били носиоци овакве генетике.
Црвеним је означена генетика особена Европи, прије свега сјеверној и западној, али и средњој.
Љубичастим је означена генетика поглавито Индије, означена именом „Јужне Азије“, а жутим генетика Источне Азије (прије свега Кине, Јапана и Кореје). Генетика особена Сибиру је означена наранџастим, а генетика Црне (подсахарске) Африке зеленим. Генетика многобројних острва између Аустралије и Јужне и Југоисточне Азије (поглавито Нове Гвинеје – Папуе, Индонезије и разних острва Меланезије) је означена именом „Аустралазија“ и обиљежена розикастим.
Генетика домородаца Америке – америчких Индијанаца је означена цијан машћу (блиједо плавкасто-зеленкастом). У вези ње морам дати важну напомену и појашњење. У многих узорака из Европе или Азије се могу видјети кратки „индијански“ одсјечци. Вјерујем да се у највећем броју таквих случајева ту не ради о стварном „индијанском“ поријеклу одсјечка, односно приједка од којега је дјелић хромозома наслијеђен. Много је вјероватније да се ради о шуму прорачуна, и да је дотични дјелић прије поријеклом из Сибира или Источне Азије. Разлог томе је што је поријекло Индијанаца из Сјевероисточне Азије, те је њихова генетика доста слична генетици Источне Азије а нарочито генетици Сибира. С тога се генетика ових двојих често погрјешно протумачи као генетика Америчких Индијанаца. Овакви шумови се могу јавити и другдје, рецимо по негдје је тешко разликовати генетику Европе од њој блиских генетика Кавказа или Средоземља и Блискога Истока.
Постоји још један отежавајући чинилац при прорачуну вјероватноћа поријекла одсјечака, који значајно може повећати шум и неодређеност исхода. А то је што технологија сада широко доступних испитивања вриједностиј на хромозомах не може разлучити које вриједности стижу са којега од двају хромозома, од којих је један добијен од оца а други од матере. Тако на примјер, ако неко из Европе има дугачак афрички одсјечак ми не можемо знати је ли он цио од истога родитеља (са истога хромозома) или је наизмјенично, дио по дио од једнога па од другога родитеља. Овакве неодређености значајно утичу на каквоћу процијена поријекла одсјечака на хромозомах.
Напомињем да добијени постотци и изглед саме слике у значајној мјери зависе од двају неопходних улазних чинилаца прорачуна. Све узорке у чланку рачунах са чиниоцем Ш = 280, и чиниоцем равнања 100, на чије објашњавање сматрам да није потребно губити вријеме и тиме безпотребно оптерећивати читаоца.
Послије уводнога слова, вратимо се на Иранца. Као што је и очекивано, у његовој генетици преовлађује генетика области од Кавказа до Гедрозије, али су у значајној мјери присутне и генетике Блискога Истока и Средоземља, али и Европе и Индије. У мањем обиму се виде и трагови генетике Источне Азије, па чак и мањи афрички одсјечак на крају дванаестога хромозома. Што значи да он у даљој или ближој прошлости има приједака из свих ових области, али у различитом броју и сразмјери.
Послије уводних напомена прелазим на узорке из свијета више удаљене од Европе.
Прво иде Маја Индијанац из Средње Америке. Иако у њем надмоћно преовладава индијанска генетика, примјетно је да има и неколико постотака европске генетике (оличене како у Атлантик-Балтику, тако и у Кавказу и у Блиском Истоку), што је доказ утицаја шпанских освајача. Уочљива су и два мања парчета афричкога поријекла, највјероватније поријеклом од доведених афричких робова.
А сада узорак Каритиана Индијанца из прашума Амазоније, који су вјековима живјели без додира са спољним свијетом, самим тим и без додира са Европљанима. Што се види по њиховом исходу. Чиста индијанска генетика, мало парче Сибира је највјероватније рачунски шум.
Слиједи узорак Јакута из средњега дијела Сибира. Уз основну сибирску генетику значајно је заступљена и генетика Источне Азије, уз мање примјесе генетике Европе и Кавказа, која обзиром да се ради о одсјечцих знатне дужине, лако може бити посљедица мијешања из новијега времена.
Узорак из Кине, из народа Хан (основно становништво Кине, Кинези). Поред генетике Источне Азије су уочљиве знатне примјесе сибирске генетике, иначе њој веома блиске.
На наредном узорку из Камбоџе (Југоисточна Азија) су примјетни мањи утицаји Јужне Азије (Индије), и још мањи утицаји Сибира, који лако могу бити шум, (као и генетике Европе и Кавказа).
Узорак са Нове Гвинеје – Папуе показује да се о човјеку чији су преци мање више сви из исте области. Вјероватно се ради о становнику прашума, који су вјековима живјели одвојено од остатка свијета.
На реду је узорак из Индије. Индија је огромна земља, веома разноврсна како језички тако и расно, те је ниједан узорак не може довољно добро представљати. Обзиром да овај има знатно учешће генетике Кавказа/Гедрозије али и Европе, рекао бих да је он из сјеверозападнога дијела Индије. Дравидско становништво југа Индије би морало имати срачунате знатно веће постотке Јужне Азије.
Следећи је узорак Узбека из Средишње Азије. Е ово је највећа мјешавина коју видјех до сада. По око 20% Кавказа, Сибира, Источне Азије и Европе, уз знатно учешће Јужне Азије (око 10%) и Блискога Истока (око 5%). Средишња Азија је очито током повијести била раскрсница којом су се кретали разни народи, прави котао за мјешање, што би се рекло.
Ово је узорак из Арабије, поданика породице Ал Сауд. Овдје први пут видимо узорак са значајним учешћем одсјечака из Подсахарске Африке. Наравно, претежна је генетика Блискога Истока, а затим Кавказа.
На реду је Турчин, из збирке Бехара (tur67). Узорак је из средишњега дијела Анадолије, из Кападокије. Најзаступљеније су генетике Кавказа и Блискога Истока, али има и европске у знатном постотку.
Ово је Чеченац, са Сјевернога Кавказа. Поред основне генетике Кавказа, има доста и европске генетике.
А ово је припадник ногајскога народа, такође из области Сјевернога Кавказа. Штавише, дио Ногајаца и живи у Чеченији. Али се ова народа генетски веома разликују, што се види поређењем двају узорака. За разлику од Чеченаца, Ногајци говоре језиком из турске скупине и имају велике удјеле генетике Сибира и Источне Азије.
Сада прелазимо на Африку, прво иде узорак из Туниса. Поред основне генетике Средоземља и Блискога Истока упада у очи висок постотак генетике Подсахарске Африке (црначке), али и европске и кавкаске.
Следећи Африканац је Етиопљанин. Његова генетика је мјешавина генетике црне Африке и блискоисточне. Уз мале примјесе других. Европски одсјечци су већином највјероватније шум.
Банту из Кеније. Ово је већ прилично чиста генетика црне Африке, са мањима примјесама генетике Блискога Истока и два-три већа одсјечка из Јужне Азије.
Сада су на реду узорци из Европе. Почињемо од Финца. Наш фински узорак наравно има висок постотак Атлантик-Балтика, али је примјетно и знатно учешће сибирске и источноазијске генетике. Што је сасвим у складу са чињеницом да је мушка лоза већине Финаца, Н1ц, поријеклом из Сибира.
Руски узорак из ХГДП збирке је из мјеста Вологде, сјеверно од Москве, те је за њега упадљиво знатно учешће сибирске генетике, још веће него ли у Финца. Што и не чуди, јер је у дотичној области било доста мјешања словенскога становништва са предсловенским уралско-језичним становништвом.
Западне Словене представља узорак из Пољске. И он има одсјечака из Сибира и истока Азије, али далеко мање од Руса и Финца.
Узорак из Литваније има највећи постотак Атлантик-Балтик састојка од свих садашњих Европљана, чак 78.8%! Напомињем да је за сваки народ узорак који га у чланку представља биран насумично, те га не може савршено представљати. Иако су одбацивани узорци који би знатно одступали од просечнога стања својега народа.
Норвежанин је сљедећи. И код њега је значајно присуство генетике Кавказа и Блискога Истока, као што је иначе у свих Европљана.
Оркадијац је становник Оркнијских острва, сјеверно од шкотскога копна, и генетски је доста близак становништву Скандинавије. Видимо да су и у њем, као и у Норвежанину присутни одсјечци поријеклом из Сибира и из Источне Азије. Индијански одсјечак је највјероватније прије из Сибира.
Слиједи Енглез из Кента (југозападна Енглеска). Очекивано висок постотак европске генетике.
Њемачки узорак. Пошто је Њемачка доста велика земља, генетске разлике између разних крајева су знатне, нарочито између сјевера и југа. Не знам из којега дијела је овај.
На реду је узорак из Француске, гдје су генетске разлике између сјеверних и јужних крајева знатно веће него ли у Њемачкој. Ни овдје не знам тачно из којега је дијела земље узорак, али бих рекао да није из сјевернога. Овдје први пут видимо међу Европљанима одсјечак поријеклом из црне Африке. Што наравно не значи да сви Французи имају овако нешто, а да узорци осталих народа немају. Све је то посљедица случајнога избора узорка, и то треба имати у виду.
Шпански узорак има два уочљива одсјечка поријеклом из Подсахарске Африке, што и не чуди много, обзиром на земљописни положај Шпаније. У сваком случају ништа претјерано, а европска генетика је и овдје заступљена у високом постотку.
Италијани су генетски толико разноврсни, више него ма који други европски народ, да их је безсмислено покушати представити само једним узорком. Због тога их представљам двома узорцима, једним са сјевера земље, и једним са југа (а који није Сицилија). Сјеверни Италијан има знатно више европске генетике од јужнога. Док је јужни са најмањим постотком европске генетике од свих узорака у чланку, и једини гдје је блискоисточни састојак заступљенији од Атлантик-Балтика. Овдје се виде неколики афрички одсјечци, који су иначе прилично чести у Јужној Италији, и чешћи него игдје другдје у Европи.
Случајно одабрани мађарски узорак има очекивано сасвим уобичајену европску генетику, и штавише за Европљанина сасвим уобичајене постотке Сибира и Источне Азије. Иако би се због језика из уралске језичке породице и источнога поријекла мађарскога народа могло очекивати више.
Слиједи наш сјевероисточни сусјед Румун. У овом узорку је примјетно нешто веће присуство источних генетика, рекао бих мало више него што је обичајено међу Румунима. Напомињем да међу припадницима истога народа могу бити знатне разлике у добијених постотцих, и када су из истога мјеста, па чак и ако се ради о рођеној браћи или о сестрах.
Следећи је наш источни сусјед, Бугарин.
Затим је на реду Албанац из наше јужне покрајине Косова и Метохије. Ово је, послије јужнога Италијана, други европски узорак из чланка код којега Атлантик-Балтик пада испод 50%, што је редовна појава у Албанаца.
Слиједи узорак из Грчке, који је по саставу доста сличан узорку Албанца. И у њега Атлантик-Балтик пада испод 50%.
Прије него што прикажем цртеже са узорцима јужнословенских народа, направићу мали излет у далеку прошлост и приказати исходе прорачуна за четворицу древних Европљана, чија је ДНК узета из костију нађених у археолошких налазиштих.
Први је на реду „Лошбур“, древни узорак процјењене старости од око 8000 година, из мјесташца Лошбур у Луксембургу.
Други је Мотала 12, древни узорак извађен из језера Мотала у Шведској, такође старости процјењене од око 8 тисушт година, значи из времена млађега каменога доба. У обојице ловаца-сакупљача је примјетно готово потпуно одсуство генетика Кавказа и Блискога Истока. Они су слика и прилика древних Европљана прије доласка земљорадников са Блискога Истока и касније Индоевропљана из правца Истока.
Трећи узорак је такозвани „ЛБК Штутгарт“, узорак древне земљораднице из данашње Њемачке, процјењене старости од око 7.5 тисушт година. Видимо да се ради о мјешавини Атлантик-Балтика и Блискога Истока. Њеној генетици је од садашњих Европљана најсличније становништво острва Сардиније.
Посљедњи древни узорак и најмлађи од њих је такозвани „БР2“ из данашње Мађарске, процјењене старости од око 1100 година прије Христа. Занимљиво је да му од данашњих становништава Европе највише личе Французи.
А сада коначно иду представници шест бивших југословенских република.
Словенац је први. Пошто је ово једини словеначки узорак у мојем посједу не знам колико се добро уклапа у словеначки просјек, али је очито да је генетски ближи Чехом него ли на примјер Србом. Генетика достојна имена.
Хрват из сјеверне Далмације је следећи. На жалост, немам исходе ниједнога Хрвата из сјеверозападних области Хрватске, попут Загорја. Очекујем да бише они били генетски врло блиски Словенцем, са знатно већим постотком Атлантик-Балтика од Далматинаца.
Муслиман из Босне или из Херцеговине, узорак Босниан10 из научне збирке узорака „Западни Балкан“.
Србин из Босне или из Херцеговине, узорак БХСерб7 из исте збирке.
Узорак из Црне Горе, из исте збирке. Узорку се не зна народност али се зна да је православне вјероисповјести. Значи, не зна се ради ли се о Црногорцу, Србину, Брђанину, Катуњанину, Сјеверњаку, или пак можда о Џедају. Иако је Црна Гора мала земља, генетске разлике између њених дијелова су знатне. Узорци из сјевернијих и западнијих крајева личе генетици херцеговачких Срба, док узорци са југоистока имају извјестан помак ка генетици Албанаца.
Слиједи Србин из средишњега дијела Србије, из Шумадије.
И на крају узорак Македонца, из збирке узорака Западнога Балкана.
8. март 2019. у 12:17
HladnokrviSrbin
Tekstovi su ti dobri, ali mogao si da smisliš neko malo kreativnije ima za potpisivanje. Ipak je jedan Aleksandar Neveski!
29. мај 2023. у 16:53
Marko
Pozdrav, samo me zanima zasto se slike ne ocitavaju? u cemu moze biti problem?