Y-DNK haplogrupa R1a

Haplogrupa R1a proistekla je iz haplogrupe R, kao i njena sestrinska haplogrupa R1b. Karakteristična je za evroazijski prostor, od Evrope preko Bliskog Istoka i Srednje Azije, do Indijskog potkontinenta i Sibira. Danas se, kao i u prošlosti, može povezati sa Indoevropskim narodima, pre svega sa govornicima satemindoevropskih jezika (Balto-Slovenima i Indo-Irancima). Kod Srba je ova haplogrupa, prema različitim istraživanjima, zastupljena u procentu od 15-20%.

POREKLO I MIGRACIJE:

Haplogrupa R1a je nastala pre nekih 25000 godina (Underhill 2014), najverovatnije negde na prostoru Srednje Azije ili južnog Sibira. Ovome u prilog ide i pronalazak skeletnih ostataka paleolitskog dečaka (Mal’ta boy, MA-1) na nalazištu Mal’ta blizu Bajkalskog jezera, za kojeg je testiranjem utvrđeno da je pripadao haplogrupi R*. On je pripadao populaciji koja je bila srodna populaciji koja je predačka za današnje nosioce R1a, pa na osnovu toga možemo pretpostaviti i da je ta predačka populacija bila naseljena na nekom relativno bliskom području. Sa ovih prostora, nosioci haplogrupe R1a (ali i R1b i R2) su se kao lovci na mamute kretali prostranstvima Evroazije, najčešće prema zapadu i jugu. Smatra se da se prvobitno širenje i razdvajanje R1a populacije dogodilo negde na prostoru Irana i istočne Anadolije, gde je uočena najveća varijansa i veliki broj rano izdvojenih i retkih podgrana.

Za granu R1a1a1-M417, kojoj pripada ogromna većina svih nosilaca R1a, se smatra da je formirana pre oko 8500 godina na prostoru Irana, ali da je značajnije širenje doživela tek kasnije na području crnomorskih stepa. Ova grana je, (uz granu R1b-M269), odigrala ključnu ulogu u nastanku i širenju (Proto) Indoevropljana. Iako još uvek nema analiziranih drevnih uzoraka sa ovih prostora, vrlo je verovatno da je haplogrupa R1a bila prisutna među nosiocima arheoloških kultura Bug-Dnjestar (6300-5500 p.n.e.), Dnjepar-Donec (5700-4200 p.n.e.) i Srednji Stog II (4400-3300 p.n.e.), i upravo negde na ovom prostoru oko srednjeg toka Dnjepra je u kasnijem periodu moglo doći do razdvajanja grana Z283 i Z93, pri čemu se prva kretala na zapad i učestvovala u formiranju Corded Ware kulture (2900-2350 p.n.e.) u Centralnoj Evropi, dok se druga kretala na istok, i učestvovala u formiranju proto-Indo-Iranskih Abaševske (2500-1900 p.n.e.) i Potapovske (2500-2000 p.n.e.) arheološke kulture, iz kojih su proistekle sve kasnije Indo-Iranske kulture (Sintašta, Andronovo, Srubna).

SNP MUTACIJE: M420, M449, M511, L62, L120

MAPA RASPROSTRANJENOSTI:

STABLO:

PODGRUPE I ZASTUPLJENOST:

Ukupno gledano, haplogrupa R1a je najzastupljenija kod Slovenskih i Baltičkihnaroda: Poljaka (57,5%), Belorusa (51%), Rusa (46%), Ukrajinaca (44%), Slovaka(41,5%), Letonaca (40%), Slovenaca (38%), Litvanaca (38%), Čeha (34%) i Estonaca(32%). Nešto je slabije zastupljena među južnoslovenskim narodima: Hrvatima(24%), Bugarima (17%), Srbima (16%), Makedoncima (13,5%) i u Bosni i Hercegovini (15%), dok je u Crnoj Gori zastupljena sa samo 7,5%. Takođe je značajno zastupljena i kod nekih neslovenskih i germanskih naroda: Mađara (29,5%), Rumuna(17,5%), Grka (11,5%), Norvežana (25,5%), Islanđana (23%), Austrijanaca (19%), Nemaca (16%), Šveđana (16%) i Danaca (15%).

U Srednjoj Aziji, najveći procenat haplogrupe R1a je zabeležen kod Paštuna(51%), Kirgiza (50-63,5%), Altajaca (46%), Tadžika (30%), Ujgura (21,6%), Uzbeka (18%), a prisutna je u različitim procentima i kod najvećeg dela sibirskih naroda. U Južnoj Aziji najzastupljenija je kod raznih brahminskih populacija u procentu od 31-72%, Mohana plemena iz Pakistana (71%) i Hindusa iz Nepala (69%). Takođe je prisutna kod Iranaca iz Teherana (20%), Ishafana (18,2%), Horasana (20,3%), kod Beludža (25%) i iranskih Kurda (20,3%).

 R1a-L664

Ova grana je u manjem procentu zastupljena u severozapadnoj Evropi, duž obale Severnog Mora, u Velikoj Britaniji i Skandinaviji. Pronađena je u tri uzorka iz Corded Ware kulture u Nemačkoj, pa je moguće da su njeni nosioci bili pripadnici ove kulture koji su prodrli najdalje na zapad.

R1a-Z284

Grana Z284 je tipična nordijska grana, zastupljena je skoro isključivo u skandinavskim zemljama, najviše na zapadu Norveške (preko 25%), i kao rezultat vikinških seoba u Velikoj Britaniji. Skoro celokupna R1a u Skandinaviji pripada ovoj grani. Nosioci ove grane su na prostore Skandinavije došli sa Corded Ware kulturom, i obrazovali su posebnu varijantu ove kulture koja se u literaturi naziva Kultura bojnih sekira. Za jedan uzorak iz Švedske iz perioda ove kulture je utvrđeno da pripada upravo ovoj grani.

R1a-M458

Ovo je jedna od dve grane R1a koje su karakteristične za slovenske narode. Zastupljena je među svim slovenskim narodima, a najveću učestalost pokazuje među Zapadnim Slovenima: Poljacima, Česima i Slovacima. Deli se na dve velike grane, granu L260 koja je zastupljena najvećim delom među Zapadnim Slovenima, i granu L1029 koja je relativno ravnomerno raspoređena među svim slovenskim narodima. Smatra se da je nastala negde u pograničnom području između Poljske i Belorusije, i da se odatle širila na istok i zapad. Kod Srba, i uopšte kod Južnih Slovena, ova grana je zastupljena pre svega sa podgranom L1029, dok se zapadnoslovenska podgrana L260 javlja u dosta manjem procentu.

R1a-Z280

Z280 je druga grana koja je karakteristična za slovenske, ali i za baltičke narode. Najzastupljenija je na prostoru koji obuhvata istočnu Poljsku, Belorusiju, severnu Ukrajinu i zapadne i severne delove Rusije u graničnim oblastima prema Ukrajini, Belorusiji, i baltičkim zemljama, gde u određenim oblastima dostiže učestalost i preko 30%. Ima više podgrana, od kojih se kao najveće ističu Z92, i pogotovo CTS1211. Obe su zastupljene i među slovenskim i među baltičkim narodima, sa tim što je Z92 ipak nešto zastupljenija među baltičkim, a CTS1211 među slovenskim narodima. Pripadnici ove grane se na ovim prostorima nalaze verovatno još od perioda Srednjednjeparske kulture (2700-1900 p.n.e.), koja je bila deo šireg Corded Ware kulturnog horizonta. Verovatno su bili dominantna populacija i u kasnijem Tšinjec-Šošnica-Komarov kulturnom kompleksu (1700-1200 p.n.e.), koji neki autori vezuju za Proto-Balto-Slovene, a testiranjem jednog drevnog uzorka iz Nemačke utvrđeno je prisustvo grane Z280 i u Lužičkoj kulturi (1300-500 p.n.e.). Nekoliko podgrana čini najveći deo Z280 kod Srba:

–L1280, jedna od najbrojnijih i najraširenijih podgrana u Evropi, kod Srba joj pripada veliki broj rodova koji slave prilično retku slavu, Svetog Avramija Zatvornika

– Y2902 (volgo-karpatska), pojedinačno najbrojnija podgrana u Evropi (oko 15% od ukupne Z280)

– Y2613 (karpatsko-dalmatinska), javlja se u solidnom procentu kod Srba, ali ipak beleži veći procenat na prostoru zapadnog Balkana

– YP4278, kod Srba joj pripada prilično veliki broj rodova, kada se uzme u obzir izuzetna retkost ove podgrane u Evropi (oko 1% od ukupne R1a-Z280)

R1a-Z93

Grana Z93 najveću učestalost dostiže u zemljama srednje i južne Azije: Avganistanu, Pakistanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Indiji i Iranu; upravo u onim područjima gde su se u više talasa naseljavala Indo-Iranska plemena. Smatra se da je ova grana nastala u istočnoevropskim stepama između Crnog mora i Kaspijskog jezera, i da su se njeni nosioci kasnije odatle kretali ka srednjoj i južnoj Aziji. Do sada najstariji uzorak za koji je utvrđeno da pripada ovoj grani je nađen upravo u kaspijskim stepama u kontekstu Poltavske kulture. Ova grana ima tri glavne podgrane: L657, koja najveću učestalost beleži u Indiji, Pakistanu i Nepalu, i koja se jasno može vezati za Indo-Arijska plemena; Z2124, koja je najzastupljenija u Srednjoj Aziji, posebno u Kirgistanu i Tadžikistanu, i koja se može vezati za iranska i skitska plemena; i Y40, podgranu koja je u manjem procentu zastupljena širom Bliskog Istoka i Srednje Azije. Grana Z93* je zabeležena u značajnom procentu među Altajcima. 

STARI NARODI:

Haplogrupa R1a se sasvim sigurno može povezati sa Proto-Balto-Slovenima, kao i kasnijim srednjovekovnim slovenskim i baltičkim plemenima. Takođe se može povezati i sa Proto-Indo-Irancima, kao i svim kasnijim narodima poteklim od njih: Skitima, Sarmatima, Međanima, Persijancima, Parćanima, Indo-Arijcima, a na osnovu indoevropskih imena njihovih vladara i sa Mitanima. Jedan deo germanskih plemena u Skandinaviji je po svoj prilici takođe imao značajno prisustvo R1a, i to njene nordijske grane Z284.

Haplogrupa R1a se može u određenom stepenu vezati i za turske narode počevši od ranog srednjeg veka, i iako je i danas dominantna ili značajno zastupljena kod najvećeg dela turskih naroda, najverovatnije je da većina nosilaca haplogrupe R1a potiče od turkizovanih Iranaca, Skita i Sarmata. U tom smislu određene podgrane R1a se mogu vezati za pojedine grupe turskih naroda:

-podgrana Z93>Z2123>Y934 za altajske Turke – Kipčake i Kimeke, danas je prisutna u narodima koji su potekli od njih: Baškirima, Tatarima, Karačajima i Balkarima

-podgrana Z93>S23592>YP1456 za jenisejske Kirgize, od kojih potiču današnji Kirgizi

-podgrana Z93>Z2122 za Hazare, Bugare i njima srodna manja plemena, Onogure, Utigure i Kutrigure. Posebno se za Hazare može vezati podgrana Z2122>Y2619, kojoj danas skoro isključivo pripadaju Aškenazi iz Istočne i Srednje Evrope. Najstariji zajednički predak pripadnika ove grane je živeo pre otprilike 1450 godina, oko 550. godine, što bi se poklopilo sa pretpostavljenim širenjem ove grane za vreme Hazarskog kaganata (650 – 1048).

Huni su takođe u određenom procentu mogli biti nosioci haplogrupe R1a, uzevši u obzir da je ona pronađena u skeletnim ostacima pripadnika naroda Hsiung-Nu, za koje se smatra da su bili preci Huna.

 STARA DNK:

Haplogrupa R1a je nađena u drevnim uzorcima iz različitih perioda pronađenim na širokom prostoru od Nemačke i Skandinavije na zapadu do Kine i Mongolije na istoku. Do sada najstariji R1a uzorak potiče od mezolitskog lovca-sakupljača izKarelije (6850-6000 p.n.e.). Za dva uzorka iz ranoneolitske Kitoi kulture (6000-4800 p.n.e.) u neposrednoj blizini Bajkalskog jezera je utvrđeno da pripadaju grani R1a1-M17. Sledi uzorak iz Samara kulture, I0433/SVP46 (4700-4000 p.n.e.). Haplogrupa R1a ubedljivo dominira među uzorcima iz Corded Ware kulture (2900-2350 p.n.e.) sa prostora Nemačke, Poljske, Danske i Švedske. Do sada je identifikovana kod 18 uzoraka iz ove kulture, među kojima su većina pripadnici retkih ili izumrlih grana L664 , (M417+, Z645-), a za jedan uzorak iz Kulture bojnih sekira iz Švedske (RISE61  2650-2300 p.n.e.) je utvrđeno da pripada nordijskoj podgrani Z284. Pronađena je i u narednim kulturama na području Poljske, Unjetičkoj (2300-1600 p.n.e.) i Stržižovskoj. Za uzorak iz Halberštata u Nemačkoj (HAL36  1113-1021 p.n.e.) iz perioda Lužičke kulture (1300-500 p.n.e.), koja je pripadala širem kulturnom horizontu polja pogrebnih urni, je utvrđeno da je pripadao podgrani Z280.

Z93, podgrana haplogrupe R1a koja je karakteristična za Indo-Iranske narode, pronađena je u uzorcima iz svih arheoloških kultura koje se vezuju za Proto-Irance i Skite: Poltavci (2700-2100 p.n.e.), Potapovci (2500-2000 p.n.e.), Sintašti (2100-1800 p.n.e.), Andronovu (2000-900 p.n.e.), Srubnoj (1800-1200 p.n.e.), Karašuku (1500-800 p.n.e.), Tagaru (800-200 p.n.e.), Paziriku (600-300 p.n.e.) i Taštiku (100-400 n.e.). Z93 je pronađena u Mongoliji, kod uzoraka altajskih Skita, sa nalazišta Tsagaan Asga (1371 p.n.e.) i Takhilgat Uzuur (1011 p.n.e.), kao i u uzorku iz groblja Duurlig Nars (300-100 p.n.e.), gde su sahranjivani pripadnici elite Hsiung-Nu, koje mnogi poistovećuju sa Hunima. Zanimljivo je da svi Z93+ uzorci koji su dublje testirani pripadaju iranskoj podgrani Z2124, dok još uvek nema ni jednog uzorka koji pripada Indo-Arijskoj odgrani L657.

Verovatno najzagonetniji su uzorci sedam takozvanih Tarimskih mumija (2558-2472 p.n.e.), pronađenih u Sinkjangu u Kini, koji su svi testirani kao R1a, ali su negativni na Z93, i verovatno pripadaju nekoj danas izumrloj ili vrlo retkoj podgrani.

POZNATE LIČNOSTI:

Ser Frensis Drejk (1540-1596), engleski moreplovac. Dva njegova potomka su testirana, i obojica su imala skoro identičan STR haplotip, koji je potvrdio skorije zajedničko poreklo. Utvrđeno je da pripadaju severozapadnoj evropskoj grani R1a-L664.

Somerled (1100-1164), vojni i politički vođa škotskih ostrva nordijskog porekla. Proterao je Vikinge iz Škotske i zavladao ostrvskim kraljevstvom koje je obuhvatalo Hebride, ostrvo Men i ostrva u zalivu Klajd. Osnivač je klana Somhairle, jedan od njegovih sinova je osnivač klana MacDougall, a jedan od unuka klana Donald, koji obuhvata poznate klanove MacDonald i MacAlister. Pripadnici svih ovih klanova pripadaju nordijskoj podgrani Z284>L448>L176.1, koja se danas javlja skoro isključivo kod Somerledovih potomaka.

Tom Henks (1956), američki glumac i producent, dvostruki dobitnik Oskara. Zahvaljujući Hanks DNA Surname Project-u, utvrđeno je da pripada nordijskoj grani Z284 haplogrupe R1a, kao potomak Vilijema Henksa iz Ričmonda, Virdžinija.

Aleksandar Sergejevič Puškin (1799-1837), ruski pesnik i književnik, od strane mnogih smatran ocem moderne ruske književnosti. Autor je nekoliko klasika svetske književnosti kao što su Evgenije Onjegin, Kapetanova kći, Boris Godunov i Ruslan i Ljudmila. Potiče iz ne previše imućne aristokratske porodice, koja vuče poreklo od Ratmira-Radše, heroja Bitke na Nevi 1240. godine, kada je vojska novgorodskih Rusa pod vođstvom Aleksandra Jaroslaviča (Nevskog) porazila švedsku armiju. Njegov potomak u šestom kolenu, Grigorij Aleksandrovič, zvani Puška, je rodonačelnik Puškina. Od petorice njegovih sinova (Aleksandra, Nikite, Vasilija, Fedora i Konstantina) potiče pet osnovnih grana Puškina. Aleksandar Sergejevič Puškin pripada grani koja je potekla od Konstantina, a Puškini za koje je testiranjem utvrđeno da pripadaju haplogrupi R1a potiču od Vasilija (grofovi Musini-Puškini), i pripadaju istočnoslovenskoj podgrani Z280>Z92>YP617>YP682.

Maks fon Sidou, švedski glumac, najpoznatiji po ulogama u filmovima Ingmara Bergmana. Testiranjem njegovog bliskog rođaka utvrđeno je da pripada takozvanoj pomeranijskoj podgrani R1a, Z280>YP237>L365.

Benjamin Netanjahu, izraelski političar i premijer. Na osnovu rezultata testiranja njegovog rođenog brata utvrđeno je da pripada indo-iranskoj grani Z93, preciznije njenoj aškenasko-jevrejskoj podgrani Z93>Z2122>Y2630.

Autor: Urednik Srpskog DNK projekta Milan Rajevac