Порекло презимена, село Медовине (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Медовине, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Стар Порекло становништва села Медовине, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Стар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Медовине (Ивањица)

Порекло презимена, село Медовине (Ивањица)

Порекло становништва села Медовине, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Медовине се простиру се на извориштима Голијске Моравице (Вучачке реке, Јабуковачког потока) и Ношнице. Граниче се са северне стране Ерчегама и Вучаком, а са источне – Голијом (пашњацима и шумама), са јужне и западне висовима који су чинили границу између Србије и Турске (све до 1912. године, односно вододелницу измећу слива Моравице и Увца, а данас са територијом општине Сјеница. У последње време сточари Медовина су откупили пашњачке површине у Љутој Реци (на подручју општине Сјеница) и на тај начин померили границу села ивањичке општине. Насупрот овој појави, сточари из Дунишића (са подручја сјеничке општине) откупили су ливаде и пашњаке: Кљусине, Варнице и диваништа, на подручју Ерчега и тако на рачун ивањичке општине померили границу сјеничке општине, са висова према Ношници. Тако да се данас не би могло рећи да граница између ове две општине иде потпуно висовима, на којима су биле раније карауле: на Кољену, Осмањачи, Беговом брду, Скендеровцу, Сувом рту и Васиљевићима, већ да се помера на Љуту Реку (Сјеница) и Диваниште (Ивањица).

Занимање становништва.

Становништво се бави претежно сточарењем, гајећи: овце, говеда, коње. Има нешто њива на којима како–тако успева: овас, јечам, раж и хељда. У последње време гајили су и пшеницу, а кукуруз на овим просторима не може да успева.

Комуникације.

Село је повезано колским и коњским путевима са суседним селима: Ерчегама, докле постоји ваљан пут од Братљева, односно асфалтирани пут од Ивањице, којим редовно саобраћају аутобуси: Ступом, Фиуљама, дунишићима и даље према Сјеници, Штављу, Брњици, Дугој Пољани и Новом Пазару (у Санџак). Тим путевима кириџије из Медовина преносе робу: жито и ракију y своје село, а одавде: сир, суво месо, кајмак и друге сточарске производе, y равничарске крајеве. Шуме имају за своје потребе и продају.

Остали подаци о селу.

Кад се помене име овог села, одмах се каже: то су Ерчеге. Село је просторно и бројем становника веће од Ерчега, али је некад са суседним селима – Вучаком и Ерчегама чинило једну општину, која се налазила на Ерчегама. Отуда поистовећење ова два села y једно. Други разлог је непознавање краја који је много удаљен од света, вароши и комуникација, а ретки су они који су из Ивањице дошли у Медовине да виде овај крај, који је удаљен од вароши више од 30 км, а до скоро се до града могло ићи једино пешице или на коњу.

Миграције.

Становници су претежно досељени Васојевићи, било да су се директно доселили, било да су се задржавали за одређено време у местима на путу од родног краја до преседлине између Јавора и Голије. А одсељавали су се у правцу Ивањице, Чачка, Новог Пазара, а ређе према Сјеници.

Славе – преславе – заветине.

Интересантно је истаћи да Медовине немају јединствену славу села · заветину. У Медовинама има неколико обетина (заветина). Тако Горњи Ћојбашићи, Новаковићи, Ђеримани и Николићи (из Ерчега) славе Бели четвртак. Доњи Ћојбашићи, Чоловићи, доњи Ђеримани, Јовићевићи и Марићи, Секулићи, Ресимићи, Зекавице (у Ерчегама) славе Илиндан. Ако Илиндан пада у петак, онда славе Благу Марију. Коматине и Јекићи славе Бели петак. Палибрци, Вукићевићи и Пешићи, славе други дан Тројица (друге духове). Једини Саковићи имају и преславу · Лесендровдан.

Воденице.

Редовничке воденице имају: Доњи Ћеримани, Новаковићи и Горњи Ћојбашићи (заједничка, на Буковима M данас не ради). На Пландишту су биле три: редовничка Новаковића, а за ујам: Новаковић Сава и Новаковић Радивоја, које и сада раде. На Моравици била је једна Саковића и Јекића (на Јабуковцу), редовничка.

Школе, задруге и остало.

Медовине су са суседним Ерчегама имале заједничку земљорадничку задругу, а са Вучаком и Ерчегама – заједничку општину. Сада им је заједничка месна канцеларија и налази се на Ерчегама. До 1937. године деца са подручја Медовина ишла су y Ковиље, а од тада y Доње Ћеримане, засеок овог села, где је школа отворена у приватној кући. За време рата повремено је радила, а после 1946. године отворене су школе и y Медовинама и Јекићима.

Куће и појате.

Куће су најчешће од брвана, са подрумима (од камена) испод соба. Кровови су велики и покривени шиндром, сламом, а y последње време и црепом. Већина ових сточара има станове за стоку, који се налазе недалеко од кућа. Познати су станови фамилије Златића y Ерчегама. Колибе једино имају Саковићи на падинама Бојовог брда (Голија), недалеко од извора Јабуковачког потока.

Засеоци у селу.

Медовине се деле на веће засеоке, а то су: Палибрци, Јовићевићи, Горњи и Доњи Ђојбашићи, а Доњи Ћеримани (на развршћу и y долини Ношнице), а y долини Моравице (Јабуковачког потока) Саковићи, Јекићи и Горњи Ћеримани.

Порекло становништва по засеоцима.

Палибрци

Овај засеок обухвата следеће фамилије: Палибрке, Вукићевиће, Пешиће, Богавце.

-Палибрци, 6 к. (Јовањдан), налазе се на самом изворишту Ношнице (и c десне и с леве стране реке). Воде порекло од Братоножића, који се у Колашину зову Палибрци (10 породица). Један од Палибрка се истакао y борби против Турака, био је уцењен, а касније је ухваћен y околини Сјенице. Турци су га погубили y Скопљу и његовом главом окитили бедем на Старом Граду. Срби су преко ноћи скинули његову главу и донели је y торби и сахранили на брду више Ивањице и данас се то место зове Палибачки гроб. Одсељени су: y Чачак (5), y Ивањицу (2), у Дежеву (2), Нови Пазар (2), y Лозницу код Чачка (2), y Кулиновце (2), |A y ‘Бушницу, код Куршумлије, раније (после 1878).9

-Чукановићи, 1 к., дошао је за време Другог светског рата из Гиљеве код Сјенице и привенчао се y Палибрке.

-Вукићевићи, З к. (Лесендровдан), дошли су из Васојевића. У Трешњеву је Лопатско братство Вукићевића које се преселило ту кад и Ђоловићи, Голубовићи и други мештани села Лопата, из Лијеве Ријеке. Неки су се одселили y Србију, касније y Стари Влах и доцније се разишли.

-Стојчићи, 1 K. (Лесендровдан), доселили су се из једног села близу Сјенице y Вукићевиће. А одселили су се, један y Кулиновце код Чачка, три y Јездину и један y Чачак.

-Пешићи, 5 K. (Петковдан), населили су се на десној страни Ношнице (4) и на левој обали Моравице (1). Доселили се из Доње Бејашнице. Воде порекло од Белопавловића који су дошли y Горња села, у Васојевиће. Тамо Пешића има 60 кућа. Одселили су се преко Санџака и једни су дошли y Медовине. У роду су са Пешићима y Ступу и Лопижама (Сјеничка општина) По другом извору: потичу од Драголића, из Ђулића, јужније од Андријевице, у горњем току Лима на путу од Андријевице према Плаву, заједно са Ојданићима.

-Богавци, 1 K. (Петковдан), досељени су из Ровачког насеља Богутова Дола, по чему су и добили презиме. Из Роваца су због сукоба са Турцима прешли y Васојевиће, одатле су кренули, опет због сукоба са Турцима, у правцу Србије. Неки од исељених Ровчана, пореклом су од Никшића, сачували су уза се братственичка презимена:

-Богавци, Вељовићи, Гузоњићи, Веруси. Богаваца има у: Дубињу, Дунишићима, Штављу.15 Сада их има одсељених из овог места y Ивањици и Чачку.

Јовићевићи

У овом засеоку најбројнији су Јовићевићи и Новаковићи.

-Јовићевићи, 5 K. (Никољдан), досељени су из околине Андријевице. Одселили су се у Топлицу, Ивањицу (2), Чачак (4), Лозницу код Чачка (2), Ваљево, Београд (2), Нови Сад (2), Нови Пазар (2), Жаочане (1, 1970). Од ових Јовићевића су познати професори, лекари, економисти. Један је професор на Филозофском факултету (др Радојица Јовићевић), а други је лекар на Војномедицинској академији y Београду (др Миланко Јовићевић). Пре Другог светског рата y Новом Пазару су живеле две породице Јовићевића, али су одсељене – пише Е. Мушовић. Садашњи Новопазарци Јовићевићи досељени су из Бујице, Ерчега, Пљеваља (Срби). Има их у Жаочанима код Чачка, а они су одсељени око 1820. године.

-Радетићи, 1 к. (Никољдан), ушли су у Јовићевиће, привенчавањем из Штавља.

-Новаковићи (1), 2 к. (Лазаревдан) M 2 к. с леве стране Ношнице. Воде порекло, највероватније, од Новаковића из Васојевића.17 Одселили су се y Лозницу (2) и Кулиновце (2) код Чачка.

-Новаковићи (2), 5 к. (Лазаревдан), истог су рода као и Новаковићи с десне стране Ношнице. Има их одсељених y последње време у: Лозници код Чачка (4), Кулиновцима (З), Јездини (2), Крагујевцу. Раније су одсељени у Ђушницу код Куршумлије и Горњу Коњушу (после 1878). Према Вешовићу, Новаковићи потичу од Ковачевића, са Крља у Васојевићима.

Ћојбашићи

-Ћојбашићи, 11 K. (Јовањдан), налазе се на левој страни реке Ношнице. У горњем делу Ћојбашића сада има 3 куће, а y доњем – 8 кућа, са 50 чланова. Још увек су јаке патријархалне задруге и породице се одликују већим бројем деце. Ћојбашићи y горњем делу имају и друго презиме:

-Јездимировићи. Казују стари да су дошли на ове просторе два брата: Ћојбо – доњи део, а Јездимир y горњи део и потомци узеше њихова имена за презимена, а касније су сви узели заједничко презиме Ћојбашић. Други истичу да име Ћојбаша и Ћојбанбаша · значи воћа сточара (чобана) или сеоски или пастирски старешина. Презиме Ћојбашић тако су добили од Ћојбаше – старешине села. По другој варијанти: Јездимир је био Ћојбаша па су једни узели његово име за презиме, а други његову титулу за презиме. Отуда два презимена. Ћојбашића има раније одсељених y Горњој Коњуши y Топлици а у последње време у: Приликама, Девићима, Чачку (З), Кулиновцима (5), Лозници код Чачка (10), Грабу, Крагујевцу, долову (10), Панчеву (3). Позната је ова фамилија по добрим математичарима, и проналазачима. Из овог рода има: лекара, правника, економиста, просветних радника и др.

-Чоловићи, 2 к. (Јовањдан), дошли су из Херцеговине. Доселили су се пре 200 год. Одселили су се највише у Чачак и околна села: Лозницу (4), Кулиновце (З), Јездину (2), има их и y самом граду (2), y Крагујевцу има једна кућа Чоловића. Такође их има y Београду (2), Новом Пазару (2), Долову код Вршца (2) и Добротићу код Куршумлије (2)

Доњи Ћеримани

-Ћеримани, 8 K. (Tоминдан). По њима засеок носи име Доњи Ћеримани, где је 1938. године отворена основна школа, која је са прекидима радила до рата. За време рата је повремено радила све до 1953. године, када престаје са радом, јер је отворена школа у Јекићима. До 1912. године Ћеримани су живели y Брњици, а онда се доселили y Ерчеге. Старином су Васојевићи. Ћеримани – Зекићи (муслимани) из Сјенице потомци су два брата, од којих се овај последњи исламизирао. Одсељени су у: Ивањицу (2), Чачак (5), Атеницу (2), Јездину (2).

-Љујићи, 1 к. (Никољдан), доселили су се из Дражевића код Бистрице (између Нове Вароши и Пријепоља) око 1912. год. Један од њих се одселио y Шљивиће више Ивањице, а други y Чачак.

У долини Моравице

Саковићи

-Саковићи, 2 к. (Савиндан), воде порекло из Васојевића од мањих Лопатских братстава: Фолића, Караџића, а у сродству су са Зулевићима. Више их је одсељених него што их има y Медовинама. Разишли су се на разне стране и основали своје породице у: Крагујевцу, Бајиној Башти, Чачку, Загребу, Глијечи, Рокцима и Горичанима. Саковићима у Медевинама куће се налазе c десне стране Јабуковачког потока, а колибе су им на падинама Бојовог брда.

-Грујовићи, З к. (Лесендровдан), воде порекло, према слави од Васојевића. Има их одсељених у последње време у: Ивањици, Чачку и Средњој Реци. Раније су се одселили y Лису, и тамо данас има 4 куће, а из Лисе су се неки преселили у Премећу и Лозницу код Чачка.

-Стеванићи, 2 K. (Аранђеловдан), доселили су се из Ерчега и истог су рода са Стеванићима у том селу. Има их y Чачку и Аранђеловцу. У ову породицу уселио се:

-Златић из Ерчега.

-Чекеревци, 1 K. (Аранђеловдан), дошли су из Чекеровине код Сјенице и ушли у фамилију Стеваниће.

-Шубашићи, 1 K. (Лесендровдан), као да су изашли на бачије и нису се више враћали у село. Кућа им се налази на самом превоју између последњих јаворских висова и Преког брда (Голија) и окренута је према Брњици. Слава указује да су пореклом Васојевићи. Један од њих је одсељен у Међуречје. Рачуна се да су на десној страни реке, јер се куђа налази јужно од изворишта Јабуковачког потока. Један је одсељен код Уба па се потом преселио у Придворицу код Чачка.

Јекићи

-Јекићи, 5 к. (Никољдан), доселили су се из Васојевића. Презиме су добили по Јеки која их је довела на Голију почетком 19. века. Данас Јекића има одсељених у: Чачку (2) и околним селима, Кулиновцима (2), Јездини, Лозници, затим Ужицу, Лукама, Ивањици, Новом Пазару, Грабу и Краљеву. Из Новог Пазара су се Јекиђи 1942. године преселили у Граб, а одатле y Краљево. Пре педесетак година једна породица је досељена у Нови Пазар из Медовина. У Јекиђима је отворена школа за ђаке целог села, 1953. год.

-Пешићи, 1 к. (Петковдан), истог рода као и Пешићи y долини Ношице. Одавде су отишли y последње време, у: Чачак, Ивањицу, Липницу код Чачка, док су раније Пешићи отишли y Дејашицу код Куршумлије.

Горњи Ћеримани

-Ћеримани, 4 K. (Томиндан), истог су рода као Ћеримани у Доњим Ћериманима, y долини Ношнице. Ови су Горњи Ћеримани и налазе се на левој страни Јабуковачког потока. Један је одсељен npe четрдесетак година у Ивањицу, а двојица после 1950. год., као и четворица y Чачак.

-Каргановићи, З K. (Томиндан), уселили су се y фамилију Ћеримана.

-Коматине, 4 K. (Митровдан), воде порекло од старих Куча (из Кривог Дола), досељени су најпре у Полимље, а одатле у ове крајеве. У последње време одсељени су из Медовина у: Ивањицу, Лозницу код Чачка и Нови Пазар. У Новом Пазару има Коматина који су директно дошли y овај град из Лимске долине.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top