Порекло презимена, село Црвени (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Црвени, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекло становништва села Црвени, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Црвени (Лепосавић)

Порекло презимена, село Црвени (Лепосавић)

Порекло становништва села Црвени, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Црвени су у долини средњег тока Црвенске (Вучанске) Реке, притоке Ибра, а између брда Непука, Кукавице, Баловског Брда, Солова, Чапљанца и Брекиње; Летовачка Чукара је на граници према суседном насељу Летовцу.

Име села.

Село се назвало по мрко-црвеној боји оголићеног серпентина који избија на површину.

Тип села.

Куће су поређане дужином долине с обе стране реке ниже Чукаре и Ките; Брекиња је с десне стране реке, ниже брда Станине. Заселак Старо Село је у присоју повише Црвени, а друмско насеље Црвени је поред пута Нови Пазар—Бањска.

Воде.

Црвенска Река прима десну притоку Буковички Поток, који извире код Грижана. У Брекињи и Старом Селу вода се захвата са стублина, а у Црвенима с три чесме, од којих се она најнижа назива Арсовача. У Брекињи има извор Студена Вода, која избија из камена. Воду са овог извора користе чобани, јер је удаљена од села. Сточна појила су по сеоским потоцима и на чесми Заграђи.

Земље и шуме.

У Брекињи су њиве око кућа И у долини Буковичког Потока, а у осталим крајевима су мале у Широкој Долини ниже Непука, на Јанкову Брду и код Раскрсница. Стока се чува по оближњим брдима и на местима Бараћска Торина, Максимова Торина, Запис, Чашљанац, Солила, Ровина, Орлујак (врх на Кукавицама), Бачиште и Сирићане. Из Брекиње се стока гони на пашу по Летовцу и Рудинама. У пропланцима има сенокосних ливада; шуме су на Липовици, Паљевинама и Метаљици повише Кукавица.

Старине и остали подаци о селу.

У селу је нађен римски стуб од камена с натписом. Данашње гробље је код старог повише Старог Села с леве стране реке. Према Старом Селу је Бачиште, а Кућетине су у Летовцу. Старих рударских окана има по „чукарама“ Кукавице и у Осоју. Ту се једно место назива Рупе а друго Мочила. На Рупамa су била водоравна рударска окна а на Мочилима усправна, која су већ затрпана земљом, имају облик вртача у којима се задржава кишница. Црквина је ниже Солила на левој страни Костине Реке. Ту има зидина црквине. У олтару се одржао камени стуб часне трпезе с римским натписом. Црквица је била покривена каменим плочама.

Порекло становништва.

Село су заселили досељеници у 18. веку:

-Радовићи, 3 куће, у Кукавицама,

-Тодоровић, 1 кућа, у Старом Селу, 1 кућа у Црвенима,

-Ракићевић, 1 кућа, и

-Илић, 1 куће, обе у Црвенима,

-Пантовићи, 2 куће, у Брекињи,

-Деспотовићи, 2 куће, у Старом Селу и 3 куће и Брекињи, слава Св. Лука, су Ровчани, били неко време у Колашину на Ибру.

-Читлучани, Радомировићи, 1 кућа, је од Читлучана у Вучој, отац ушао одиви у кућу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top