Родови старобалканског порекла у Црној Гори

19. новембра 2017.

коментара: 70

Увод

Старобалкански слој становништва у Црној Гори чине потомци Влаха, Илира, Келта, Трачана, Цинцара и других народа који су у одређеним периодима током историје насељавали овај део Балкана. За старобалканске родове се уопштено сматрају сви родови који по Y хромозому, односно мушкој линији, припадају хаплогрупама које се не могу директно повезати са познатим миграцијама из средњег и новог века. То су пре свих E1b, G1b, G2а, J2a, J2b1, J2b2, L1b, L2 и Q2 хаплогрупе и највећи део гране R1b-L23 , док се за J1 и T1 хаплогрупе не зна са сигурношћу од када су присутне на простору данашње Црне Горе. У тексту Генетска слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су старобалканског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP (Single-nucleotide polymorphism) тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста старобалкански, односно да су на Балкану присутни најкасније од почетка средњег века, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити. Овај текст ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима
E1b хаплогрупа
Хаплогрупа E-V13 у Црној Гори

E1b-V13>Z1057

Булатовићи-Кучи су род који чине досељеници из Роваца који према предању потичу од Булатовића. Деле се на пет грана, али се сви званично презивају Булатовић. Најпре су се доселили Будинићи-Бојановићи у Загреду, а затим Оташевићи и Томашевићи у Раће и Боланџићи у Сјенице. Касније је део Будинића-Бојановића прешао из Загреде у Раће. Тодићи из Раћа сматрају да су сродници Оташевићима и Томашевићима, међутим за њих постоји и предање да потичу од Тоде која је трудна дошла из околине Скадра. Досада су тестирани Будинићи-Бојановићи, Оташевићи и Тодићи. За прве две гране је недвосмислено утврђено да су исти род, док је постоји и могућност да и Тодићи припадају истом роду. Како Булатовићи изворно припадају роду Никшића и грани I2-Y52621, може се закључити да је овај род прибраћен Булатовићима у Ровцима и да су се етапно преселили у Куче. Сви славе Лучиндан сем Боланџића који славе Никољдан.

Добриловићи у Добрском Селу су према предању пореклом из Пећи. Деле се на Вујовиће, Милановиће и Поповиће у засеоку Липи и Вукиће, Ђурановиће, Рајовиће и Средановиће  у засеоку Папрати. Након протеривања Бјелица из Ријечке нахије добрска братства су населила и Добрску Жупу. Хаплогрупа Добриловића је утврђена на основу резултата Вукића. Сви Добриловићи славе Никољдан.

Ђољевићи-Груде (Ђољај на албанском) су албанско братство из Груда које је према предању огранак Вуксангељића, међутим за остала братства са истим предањем је утврђено да припадају грани J2b-Y23094 на основу чега се може закључити да су Ђољевићи прибраћени Вуксангељићима.

Ђурбузовићи су муслиманско братство из Цетиња. Према предању су пореклом из Комана, међутим није познато од ког братства.

Заграђани су сродна група братстава из Заграђа у Васојевићима. Према предању су из Куча, а у новије време се може чути и да су од Дрекаловића што се испоставило као нетачно с обзиром да им нису генетички сродни. Деле се на Јевриће, Поповиће-Михајловиће, Секулиће, Трифуновиће, Цикиће, Циковиће и Шљакиће. Сви славе Пантелијевдан.

Катићи-Суторани из Суторине су пореклом из Попова. Највише их је у суторинском селу Шћепошевићи. Славе Стевањдан.

Лужани су према предањима старо српско племе које се распало доласком Бјелопавлића, Пипера и Пјешиваца на простор данашњих истоимених племена. Лужани тада делом напуштају своју дотадашњу област, делом се прибраћују већим новодосељеним братствима, док је свега пар преосталих братстава задржало свест о лужанском пореклу. У Пјешивцима су према предању од Лужана Мандалинићи и Шкулетићи, два сродна братства из Богетића и Церова, као и Вучетићи у Богетићима. За Шуленде из Пјешивачког Дола, односно Антуновиће како се данас презивају, није сугурно да ли потичу од Лужана или Шпања који су још старије становништво у Пјешивцима. У Пјешивцима се могло чути да су од Лужана и Вучићевићи из Церова који се деле на Перовиће и Стриковиће, међутим за ова братства је потврђено да су огранак Потолића како им и гласи предање. Сва наведена братства славе племенску славу Јесењи Јовањдан. Богетићи из истоименог села су се иселили у Горовиће у Грбљу где славе Никољдан. У Бјелопавлићима су од Лужана Петричевићи и Симоновићи, а највероватније и пар других братстава која себе не сматрају за Лужане попут Поповића из Слатине који причају да су пореклом из Дукађина попут Бјелопавлића. Симоновићи и Поповићи славе Симеондан, а Петричевићи славе Петковдан. У Пиперима су од Лужана Црнци из истоименог села које је по њима названо. Они су према племенском предању огранак досељених Лутоваца, међутим одувек је преовлађивало мишљење да су заправо старији слој становништва у племену и да потичу од Лужана што се испоставило као тачно с обзиром да Лутовци припадају грани R1b-BY38894. Деле се на Јаниће, Лалиће и Божановиће, а од Црнаца из села Стањевића Рупе су према једном предању Стањевићи у Поборима који се деле на Каписоде и Божовиће. Стањевићи славе Јесењи Јовандан, а Божовићи Јовањдан. Сматра се да од исељених Лужана из Пипера потичу Вујотићи у селу Дуга у Братоножићима који славе Никољдан, а по селу које настањују се називају и Дужанима, међутим имајући у виду да потичу из Стијене Пиперске то је мало вероватно.
За Станишиће из Сеоца у Пиперима постоји мишљење да потичу од Лужана, међутим испоставило се да потичу од Лутоваца и да припадају грани R1b-FT48939. И за Милуновиће у Богмиловићима у Пјешивцима се сматрало да потичу од Лужана, међутим испоставило се да припадају роду Озринића и грани I2-PH908. Такође, и за Пејовиће из Пјешивачког Дола који су се одатле иселили у Ускоке, засеок Палежа у Језерима, и променили презиме у Пјешивац се испоставило да припадају роду Пјешиваца и Цуца и грани J2a-SK1357. Од свих претходно наведених братстава која вероватно потичу од Лужана једино су тестирани Црнци, тако да тек остаје да се види у којој мери су лужанска братства међусобно сродна.

Петијевићи из истоименог села у Крушевицама су према предању пореклом од Караџића из Дробњака, а самим тим и Васојевићи. Међутим, ово предање се испоставило као нетачно јер не само што Караџићи припадају грани I2-Z17855 и нису сродни Васојевићима, већ и Петијевићи нису сродни ни Караџићима ни Васојевићима. Петијевићи су раније славили Јовањдан, што је слава коју и данас славе поједини исељеници, док данас славе Јесењи Јовањдан. Једна грана Петијевића са надимком Брбуни је према предању од прибраћеног француског војника и за њих је утврђено да припадају грани I2-PH908.

Радивојевићи су род из Бокова у Цеклину. Деле се на Борозане и Ломпаре. Њихов предак Радивоје се према предању доселио из Буковика у Глухом Долу. Од Борозана је истоимено исламизирано братство у Невесињу захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода. Борозани и Ломпари у Бокову славе Спасовдан.

Џанбеговићи су муслимански род из Жиљка у Бистрици који важи за староседелачки у тој области. Данас се највећим делом презивају Зороњић, а њихови рођаци у Бијелом Пољу се презивају Зоронић.

Штекојевићи у Пјешивцима потичу од Ђура Штекојевића који се према предању доселио из Куча за време Ивана Црнојевића чији је био слуга. Деле се на Спасојевиће, Радојичиће, Милошевиће и Савићевиће у Витасовићима и Рајовиће у Долу Пјешивачком, а до сада су тестирани једино Радојичићи. Сви славе Јесењи Јовањдан.

E1b-V13>Z1057>PH1246>BY14151

Васојевићи су род и истоимено племе у Брдима чији је родоначелник Васоје према предању унук Вукана Немањића, а у Лијеву Ријеку се са породицом доселио из Херцеговине Васојев праунук Васо. Утврђено је да Васојевићи припадају истом роду као и Бобани из истоименог племена у Херцеговини и једно муслиманско братство из околине Невесиња што потврђује предање о пореклу Васојевића из Херцеговине. Васојевићи се деле на Мијомановиће, Новаковиће и Рајевиће, а најбројнији Рајевићи се деле на Дабетиће, Ковачевиће и Лопаћане. Наведене гране се деле на велики број братстава, а за сваку од ових грана је генетички потврђена припадност роду Васојевића. Васојевићи су након протеривања албанског племена Клименти из Горњег Полимља населили ову област коју је старо српско становништво напустило након турске окупације услед чега су се знатно проширили територијално, а Андријевица постала њихово ново седиште. За већину братстава у Црној Гори изван племенске територије који имају предање о пореклу од Васојевића је насупрот устаљеним предањима утврђено да ипак не припадају роду Васојевића. То су Караџићи из Лопата који су се највећим делом иселили у Дробњак и који припадају грани I2-Z17855, Глуходољани и Станимировићи из Глухог Дола и Дупила који припадају грани R1a-YP417, затим Маројевићи, Мушикићи, Драгнићи и Ћоровићи из Моракова у Никшићкој Жупи који припадају роду Мрка и грани R1a-Y2902 и Зечевићи из Бањана који припадају грани N2-FGC28435. Утврђено је и да Витковићи и Потолићи из Пјешивца који себе сматрају за потомке Стевана Васојевића нису сродни Васојевићима, већ припадају грани Ј2а-SK1357.  Такође, и за поједина братства из самог племена се испоставило да не припадају роду Васојевића насупрот устаљеном предању, а то су Бакићи из Забрђа и део Радевића из Мезгаља у Шекулару који припадају роду Куча и грани E-BY165837. Исељених Васојевића има у већем броју у Горњој Морачи, Пољима Колашинским и Бихору. Сви Васојевићи у Црној Гори славе Аранђеловдан сем исламизираног дела Ђукића у Горажду у Полици, затим Ћеранића у Затону у Бихору и Селмановића у Зогању код Улциња. Васојевићи су према анонимном истраживању један од најбројнијих родова у Црној Гори са 4,95% заступљености. Васојевићима су генетички сродни Роћени из Расове у Шаранцима који према предању потичу из Чева у Озринићима. Из Шаранаца су се исељавали у Бршно код Никшића одакле је део касније прешао у Дробњаке. Део Роћена у Бршну се презива Роћеновић. Славе Аранђеловдан, исто као и Васојевићи.

Милошевићи-Шаранци су највећи род из Шаранаца који је и основао ово племе. Према устаљеном предању потичу од Властелиновића из Плане код Билеће одакле су се преко Бјелопавлића и Плане у Горњем Колашину доселили у Шаранце. Међутим, утврђено је да генетички нису сродни Шаренцима из Херцеговине који такође имају предање о пореклу од Властелиновића, чиме на важности добија мање прихваћено предање о даљем пореклу Милошевића из Куча. Питање је да ли Милошевићи заиста потичу из Куча, али је на основу историјских извора сасвим извесно да су се раније презивали Милошевић. Деле се на Анђелиће, Вуковиће, Кнежевиће, Распоповиће, Раичевиће, Ћосовиће и Џаковиће. Сва наведена братства живе у Шаранцима сем Распоповића који живе у Мартинићима у Бјелопавлићима. За Бојовиће и Анђелиће је утврђено да су сродни и да припадају грани E-BY14151, док се за Ћосовиће испоставило да припадају роду Вељокрајана и Крича и грани J2b1-Y22066 на основу чега се може закључити да су прибраћени осталим Милошевићима. Шаранци су се након досељавања у своју нову матицу даље исељавали и у Пиву, Затарје и Пљевљу. Сви Шаранци славе Ђурђевдан сем Распоповића који славе Петковдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988

Угреновићи према предању потичу од бана Угрена Јеринића који је управљао Оногоштом (данашњи Никшић) и кога је убио Никша, родоначелник Никшића. Иако је бан Угрен био историјска личност, не постоје докази о томе да се презивао Јеринић. Братства у Црној Гори која су према предању од бана Угрена су Ђапићи, Јушковићи, Мијановићи, Мумовићи, Пантовићи и Пејовићи у Горњем Пољу код Никшића и Голубовићи у Малинску. Део Јушковића је прешао у Љевишта у Горњој Морачи, а од њих су и Лазовићи на Кутњој Њиви у Дробњаку. Од Пејовића су Мучалице у Љевиштима у Горњој Морачи и Годијељима у Дробњаку. Сви славе Аћимовдан.

Чепрњићи су братство из Суторине у којој настањују више села. Према једном предању из Чепелице код Билеће, а према другом из Грахова. Славе Илиндан.

Чиндраци су муслиманско братство из села Долац у Бистрици. Према предању су досељени из Вучитрна где живи истоимено братство, али постоји и мишљење да су староседеоци у Полимљу.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016
    >Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988>Z27131>BY4222>BY4590

Клименти су род који потиче из истоименог албанског племена на крајњем северу Малесије у Албанији. Према предању сви потичу од претка православне вере који се тамо доселио из данашње Црне Горе – према једној верзији из Лопара у Фундини (Кучка Крајина) преко Хота, према другој из Пипера, а према трећој која се прва спомиње у историјским изворима из Мораче. Према предању се деле на Селчане, Вукле и Никче, а прибраћени су им Боге који су географски одвојени високим планинским венцем и за које је познато да су се касније придружили племену. Док је за већину Селчана и Вукли потврђено да припадају истом роду, за Никче се испоставило да већински припадају грани J2b-Y82533, а међу Богама још увек нема тестираних. Од исељених Селчана и Вукли је за нека братства утврђено да не припадају роду Клименета, а то су муслимани Мурићи у Рожајској области, Аговићи у Бихору и Мусићи, Рековићи, Цановићи и Хасиловићи у Плавско-Гусињској области који сви припадају грани R1b-Y32147, док Горњаци у Цеклину припадају грани I2-А16413. Братства из Селца и Вукли превасходно насељавају области Рожаја, Плава и Гусиња где су готово сви исламизирани и говоре српским језиком изузев малог броја католичких породица у околини Гусиња. Према предању из Климената су још и српска братства Орландићи и Дабановићи у Сеоцима и Дајковићи у Цеклину, међутим још увек нема тестираних припадника ових братстава тако да је непознато да ли припадају овом роду. Сва православна братства из Климената славе Никољдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320
    >Z16988>BY4197>BY34282>BY50887>BY155589>BY153053>Z13591

Бјелопавлићи су род и истоимено племе у Брдима. Према устаљеном предању потичу од Бијелог Павла из Пећи, сина албанског властелина Леке Дукађинца, док према истом предању од другог Лекиног сина Гаврила (Гаша) потиче албанско племе Гашани. Постоји и предање пореклу Бјелопавлића од Леке Капетана, савременика Леке Дукађинца. Оба предања се могу одбацити јер се Бјелопавлићи спомињу 1411. године за време живота споменуте двојице. Бјелопавлићи такође имају и предање по коме је Лека Дукађинац заправо био унук краља Милутина. Тестирано је више припадника ових племена и утврђено је да Бјелопавлићи и Гашани не потичу од истог претка при чему су Гашани врло разнородни међу собом. Бјелопавлићи се према родослову деле на Бубиће и Дмитровиће (старо презиме Митровића), док се Митровићи даље деле на Калезиће, Николиће, Павковиће и Петрушиновиће. Буба, родоначелник Бубића, је према предањима самих Бубића био син Бијелога Павла или његов унук који је рођен у Хотима где се из Дукађина доселио Шћепан, син Бијелог Павла. С обзиром да је број пасова до Бијелог Павла знатно мањи код Бубића него код Митровића, друго предање је знатно вероватније. Поред устаљених предања, постоје и предање из Петрушиновића по коме је Буба из Мојановића у Зети и да није од Бијелог Павла, као и предање из Мартинића по коме је Буба заиста досељен из Хотског Хума, али да је био католик и да му се отац звао Ђон. Међутим, како је за Дамјановиће и Вујадиновиће из Вражегрмаца утврђено да припадају роду Бјелопавлића, ова предања се могу одбацити. Бубићи се према предању деле на две групе братстава од којих једна насељава Мартиниће (Вукшићи и Ераковићи), а друга Вражегрмце (Дамјановићи, Милановићи и Станишићи). Исељених Бјелопавлића има широм Црне Горе, а највећа исељеничка братства су Калуђеровићи у Ћеклићима и Пешићи у Васојевићима. Сви Бјелопавлићи славе Петковдан.
За поједина братства се испоставило да насупрот предању припадају роду Бјелопавлића. Кадовићи из Шобајића у Вражегрмцима припадају роду Бјелопавлића насупрот устаљеном предању према коме су грана Шобајића који сматрају да потичу од Сибињанин Јанка односно деспота Стефана Лазаревића, због чега на значају добија мање прихваћено предање по коме су Кадовићи прибраћени Шобајићима. Рамчиловићи из Лагатора према предању потичу из Куча, међутим испоставило се да припадају роду Бјелопавлића.
С друге стране, за поједина братства која према предањима потичу од Бјелопавлића се испоставило да то ипак није тачно. За Калезиће у Павковићима постоји предање по коме су прибраћени Бјелопавлићима, а на основу једног резултата се основано може претпотавити да припадају грани J2a-SK1357. Станишићи из Вражегрмаца припадају роду Новљана и грани I1-FGC22045, а у племену постоји и предање по коме су прибраћени Бубићима, што објашњава овај резултат. За Раичевиће у Вражегрмцима је утврђено да припадају грани I2-Y3120 и да нису сродни Бјелопавлићима насупрот њиховом предању, а томе иде у прилог и то што их остали Бубићи нису сматрали за рођаке. Муслимани Цикотићи из села Трпези у Бихору према предању потичу из Бјелопавлића, међутим за Цикотиће је утврђено да припадају роду Булатовића-Вељовића и грани I2-Y3120. Исламизирани Каљићи из Доњег Колашина су према предању огранак Калезића из Бјелопавлића, међутим за Каљиће се испоставило да припадају роду Куча који припадају роду Куча и грани E-BY165837.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>BY4526>Y20805

Дедеићи су муслиманско братство из Кољена код Рожаја. Према предању потичу из Куча, међутим ниједно друго до сада тестирано братство из тог племена не припада овој грани.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991

Јаћимовићи су староседоци из Костенице у Бистрици и према предању су сродни Беговићима из  Расова код Бијелог Поља који наводно потичу од рођеног брата родоначелника Јаћимовића. Међутим, утврђено је да се ради о два различита рода с обзиром да Беговићи припадају грани I2-PH908. Јаћимовићи славе Стевањдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016
    >Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991>Z38456

Калуђеровићи-Зећани су једно од највећих братства у Зети. Према предању потичу од истоименог братства из Ћеклића одакле су у XVII веку због крви прешли у Балије, засеок Понара у Зети. Одатле су се преселили у Клименте где се нису дуже задржали, па се враћају у Зету у село Матагуже одакле су се исељавали у Шушуњу и Голубовце. Многи огранци Калуђеровића су и званично променили презиме, а то су Бољевићи (захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа Калуђровића), Балијаши, Јанковићи, Лешперовићи, Мијатовићи, Мирковићи и Раковићи. Калуђеровићи у Ћеклићима имају предање о пореклу од Бјелопавлића, међутим с обзиром да Бјелопавлићи припадају грани E-Z13591, остаје да се утврди да ли заиста потичу од њих или су исти род са Калуђеровићима из Зете. Сви Калуђеровићи славе Петковдан.

Крусе су род из Доње Љешанске нахије који чине братства Ћетковићи, Бојановићи, Рајићевићи, Перовићи и Рацковићи. Матица им је у селу Круси, а одатле су се раширили и на суседно село Бери. Према предању су досељни из Кроје у Албанији пре неколико векова. Славе Никољдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762
    >CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991>Z38456>BY4461

Башићи су муслиманско братство из Плавско-Гусињске области које према предању потиче из Љеша у Албанији. Одатле су се најпре доселили у Гусиње где прелазе на ислам да би због сукоба са Климентима прешли у Јару где чине већину становништва. Има их и у околним местима у Плавско-Гусињској области, а њихов огранак су Јеврићи из Комараче и Метеха. Башићи се другачије називају и Баше што на турском језику значи главар.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016
    >Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991>A24066

Ракоњци су староседелачко братство из Ракоња код Бијелог Поља одакле су расељавали по суседним селима у околини Бијелог Поља. Према предању су пореклом из Куча, међутим грана којој припадају Ракоњци није забележена у Кучима нити међу исељеницима из овог племена. Једна грана Ракоњаца има и предање да су се раније презивали Поповић. Ракоњци славе Никољдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17264

Владисављевићи из Доњег Краја на Цетињу су према предању огранак Боројевића, међутим за њих је утврђено да припадају грани R1a-Y2902. На основу тога се може закључити да су Лајиславићи, како се у народу зову Владисављевићи, прибраћени Боројевићима и да су од старијег слоја становништва на Цетињу. Деле се на Ивановиће и Мариновиће. Славе Ђурђевдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z19851>A18833>Y172393>А18844

Матаруге су староседелачки род и истоимено некадашње племе које је насељавало подручје Бањана, Грахова, Опутних Рудина, Никшићких Рудина и Катунске нахије. Роду Матаруга, поред пар мањих братстава, припадају три велике групе братстава: Братићи, братства из Катунске нахије са предањем о пореклу од Орловића и братства из Риђана са предањем о пореклу од Дрекаловића из Куча.
Братићи су братство чија је матица у Парежу, засеоку Петровића у Бањанима. Највећим делом су се иселили у Источну Херцеговину, а од преосталих Братића потичу Кокотовићи на Успутници и Мишковићи у Парешком Долу у Петровићима у Бањанима који су једина два братства која не поричу да потичу од Матаруга. Сви славе Томиндан.
Предање о пореклу од Орловића има велики број братстава из Катунске нахије која припадају овом роду: Ненојевићи и Бориловићи из Бајица, Бјелице из истоименог племена, Ђуричковићи из Загарача, Ђуричићи из Малих Цуца и Шпадијери из Доњег Краја на Цетињу. Ненојевићи и Бориловићи из Бајица су према предању пореклом од Орловића и досељени су из Чарађа у Голији преко Цуца. Исто предање имају Бандићи из Комана и Самарџићи из Кривошија који су се у та племена доселили преко Бајица, међутим за њих је утврђено да припадају грани  J2a-SK1357, исто као и сва братства из Вељих Цуца која имају предање о пореклу од Орловића из Чарађа. То потврђује да су братства која чине ова два рода чинила једну родовску заједницу на подручју Вељих Цуца и да су заједно учествовали у миграцијама. Ненојевићи се деле се на Мартиновиће и Вуксановиће који чине огромну већину становништва у Бајицама, а најбројнији су и у ширем племену Цетиње у чијем саставу су Бајице. Мартиновићи су појединачно најбројније братство у читавој Старој Црној Гори. Од братстава из Бајица су до сада тестирани Мартиновићи. Од њих су према предању Љухари у Кучима и Зоговићи и Крџићи у Васојевићима, међутим за Љухаре је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837, а за Зоговиће и Крџиће да припадају грани G2а-S9591. Славе Јовањдан. Бјелице из истоименог племена се деле на две гране: једну чине Дубљани и Предишани, а другу Милешевићи. Дубљани су Милићи, Предишани се деле на Пејовиће, Абрамовиће и Андриће, а Милешевићи се деле на Ћетковиће, Правиловиће, Драшковиће и Вујиће. Споменута братства племенско име својатају као родовско преко наводног претка Бела (или Бјелана), а према предању такође потичу од Орловића. Исељавали су се у Ријечку нахију на подручје које је касније припало Цеклину, као и у Голију, Горње Поље и Опутне Рудине. Славе Јовањдан у матици, а поједини исељеници славе Петковдан и Јесењи Јовандан. Ђуричковићи из истоименог села у Загарачу такође имају предање o пореклу од Орловића и досељавању преко Цуца. Од њих су Недовићи у Пријелозима код Бијелог Поља захваљујући чијем резултату је утврђено да Ђуричковићи припадају грани E-V13, али не и којој тачно подграни. Међутим, на основу предања  се основано може претпоставити да се ради о грани E-A18844 и истом роду коме припадају Бјелице. Ђуричковићи славе Малу Госпојину, а Недовићи Аранђеловдан.
Драгошевићи из Грахова су према већини предања од Дрекаловића из Куча, а у Грахово су се доселили преко Чева и Риђана код Никшића. Међутим, Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, на основу чега се може закључити да је предање Драгошевића нетачно. Деле се на Булајиће, Вујачиће, Вујовиће, Вучевиће и Делибашиће. За Вујачиће је утврђено да су разнородни, односно да један део братства припада грани I2-PH908. Драгошевићи су се из Грахова исељавали у Никшићке Рудине. Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца су према предању су такође од Дрекаловића, али за разлику од Драгошевића, имају нешто прецизније предање и сматрају да су од братства Љаковића. Сличност презимена Љаковић и Лаковић јер највероватнији разлог настанка овог измишљеног предања. Занимљиво је да је крајем XIX века још увек постојало предање о њиховом сродству са Драгошевићима за које ће се испоставити да је тачно. Исељених Лаковића има у Голији, Никшићким Рудинама и Пјешивцима. Сви славе Никољдан.
Овом роду припадају и поједина братства која немају предање о пореклу из Катунске нахије или Риђана. Ђуричићи из Малих Цуца су према предању од Бандића из Комана, међутим за Бандиће који сматрају да су од Орловића се испоставило да припадају роду Пјешиваца и Цуца и грани J2a-SK1357. У Цуцама за Ђуричиће сматра да потичу од Матаруга, што се испоставило као тачно. Славе Јовањдан. Шпадијери из Доњег Краја на Цетињу су према предању из приморја, конкретно из Далмације, међутим то предање се може одбацити јер су сродни осталим братствима из Катунске нахије. Славе Ђурђевдан. Лушчани из Васојевића су према предању од Ђурашковића из Цеклина, међутим како Горњаци чији су Ђурашковићи огранак припадају грани I2-Z17855, ово предање је оборено. Деле се на Вековиће, Пајковиће, Поповиће, Радичевиће и Томашевиће у Лушцу и неколико мањих братстава у другим селима у околини Берана међу којима су тестирани Ђурашковићи из Будимље. Сви славе Ђурђиц. Овом роду припадају још и Томовићи из Шекулара, или барем прибраћена грана овог братства које је према предању огранак Ћетковића-Вајмеша који припадају грани I2-A1328. Томовићи славе Ђурђевдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>FGC33614>FGC33625>Y93102>Y91573

Берише су албански род и истоимено племе из северне Албаније одакле потиче и родоначелник Бериша у селу Прифти у Грудама. У прошлости су предводили Груде, али су новији досељеници из Суме временом постали бројнији због чега је племенски барјак прешао на Вуксангељиће. Берише у Грудама су славили Малу Госпојину до прве половине XX века.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>Z16659
    >Y3183>S2972>Z16661>BY5293>BY168279>BY165837

Кучи су разгранати род српско-албанског порекла и истоимено племе у Црној Гори. До сада је уврђено да роду Куча припада чак 13 група сродних братстава која имају различита предања о пореклу, а то су Мрњавчићи, Дрекаловићи, Бонкећи, Џукелићи, Никићи и Нуцуловићи, Љухари, Пераловићи, Нилејићи, Бакечевићи, Пуришићи, Јововићи и Јокановићи у Кучима, као и исељени Лапи из Фундине. Овом роду припадају и поједина братства у Црној Гори, Херцеговини и Србији која имају предање о пореклу из Куча, али за која се не зна од ког тачно братства и места потичу, као и неких братстава која уопште немају предање о пореклу из Куча. Међу првима се по бројности издвајају Меховићи из Бихора, а међу другима Бакићи у Васојевићима, Каљићи из Доњег Колашина, Љаљевићи из Бјелопољске области и Бандери и Цириковићи у Плавско-Гусињској области.
Мрњавчићи према предању потичу од Гојка Мрњавчевића, а у Куче су се преко Брштана или Бардање, села која припадају Климентима, а некада су била у Кучима. Даљим пореклом су из Скадра, а сматрају да су Мрњавчевићи тамо досељени из Бјелопавлића. Деле се на пет група братстава: Никезићи, Петровићи (Беровјани и Перићи), Љешевићи (Главатовићи, Живковићи и Љуљановићи), Ђурђевићи и Костровићи. За Бојовиће-Маковиће и Гољевиће из села Убли и Мартинљаковиће из Птикаља је потврђено предање да потичу од Мрњавчића иако постоје мишљења да су старинци. Од Мрњавчића су према предању између осталих и Јанковићи у Доњој Морачи, Вујачићи из Зете, Подгора и Љешанске нахије, као и исламизирана братства Ђурђевићи и Мицановићи из Затарја и Дракуловићи, Муратагићи и Радоњчићи из Плавско-Гусињске области. За Кликовце у Зети и Мекиће из Доњег Колашина је утврђено да насупрот предању нису од Мрњавчића и да припадају гранама R1a-YP417 и I2-S17250. Већина Мрњавчића слави Митровдан, док Костровићи, Никезићи и Вујачићи славе Никољдан, а Беровјани и Перићи Јесењи Јовањдан.
Дрекаловићи према устаљеном предању потичу од Дрекала Јовановог, унука Ђурђа Кастриота, док су Мрњавчићи одувек тврдили да су Дрекаловићи њихов огранак. С обзиром да припадају истом роду, може се закључити да је предање Дрекаловића о пореклу од Кастриота оборено.  Деле се на Турковиће, Вујошевиће, Иликовиће, Мијовиће и Чејовиће и сви славе Никољдан сем исламизираних Турковића у Подгорици. Од Дрекаловића према предањима су између осталих и Анђелићи у Васојевићима, Ђаловићи и Чампари у Коритима, Ђуровићи код Рожаја, исламизовани Рожајци (Бећировићи, Ганићи, Кардовићи, Фетаховићи и други) и Дуровићи у Бихору. За Драгошевиће из Грахова, Лаковиће и Томановиће из Малих Цуца, Барјактаровиће из Васојевића, као и исламизиране Растодере из Бихора и Калаче из околине Рожаје је утврђено да нису Дрекаловићи насупрот њиховим предањима.
Бонкећи из Затријебача су албанска католичка група братстава која према предању води порекло од Бона Кећија чији се отац Кећи доселио из горњег тока Цијевне у данашњој Албанији. Према предању од Бановог брата Лазара потичу данашњи Хоти, међутим утврђено је да Хоти припадају грани J2b2-Y166564 чиме је то предање оборено. Бонкећи се деле на Дацаите, Ђокиће, Ник-Ђерковиће, Никмараше и Дуке. Од Бонкећа су Никочевићи и неколико других братстава у околини Гусиња где су сви прешли на ислам. Бонкећи у Затријепчу славе Малу Госпојину (Зоју). Од Бонкећа највероватније потичу из муслимани Чекићи из Плавско-Гусињске области који су према предању из Затријепча и за које је утврђено да припадају грани E-V13.
Џукелићи из Лазорца у Орахову и Стјепова у Затријепчу важе за старинце у Кучима. Родоначелник Џукелића се према родослову звао Ђуро, због чега ова братства себе називају и Ђуровићима. Од Деде Ђурова су Перишићи у Лазорцу, док од Цаме Ђурова потичу Вуљевићи (са огранком Митровићима) у Лазорцу и поарбанашени Ђонлекићи у Стјепову у Затријепчу. Сви православни Џукелићи славе Никољдан, док су Ђонлекићи славе Малу Госпојину (Зоју).
Никићи и Нуцуловићи су сродна братства која су према једном предању пореклом из Кастрата одакле су се доселили преко села Бар код Селца у Климентима где су живели неко време, док према другом предању потичу из Радетине код Селца у Климентима. Доселили су се у Лазорце у Орахову где су остали Никићи који су се са својим огранком Пајовићима посрбили и прешли на православље па славе Митровдан као и остала братства у Лазорцу. Нуцуловићи су прешли у Коће и задржали албански идентитет. Све до средине XX века су славили Стевањдан, док данас славе Св. Антонија.
Љухари из истоменог села у Фундини су албанско братство које је према предању од Мартиновића са Бајица, што је с обзиром на припадност роду Куча очигледно нетачно. Деле се на католике Ђоловиће и Перковиће и муслимане Муховиће. Од Љухара су и исламизовани Шабовићи из Плава којих има и у Доњем Бихору. Ђоловићи и Перковићи славе Никољдан.
Пераловићи из Косора се сматрају за староседеоце, а Жијо, син родоначелника Перала, је био племенски војвода пре Лала Дрекалова. Од Пераловића су муслимани Коленовићи из Гусиња и околине. Славе Никољдан.
Нилејићи из Безјова, односно Нилевићи како се данас презивају, важе за староседеоце у Кучима, а од њих потичу Бојовићи у Грнчару код Гусиња, као и муслимани Љуце из Никшића који прешли у Бјелопољску област захваљујући чијем резултату је утврђено да Нилејићи такође припадају роду Куча. Ниљевићи славе Никољдан, као и исељени Бојовићи.
Бакечевићи из Косора и Коћа су староседеоци у племену. Сви су раније били православци, али су се у Коћима временом поарбанасили и прешли на католичанство и тамо се данас презивају Ђељошевић (Ђељошај на албанском). У Косору славе Никољдан, а у Коћима су некада славили Стевањдан, док данас славе Антоновдан.
Пуришићи и њихов огранак Ивачевићи (или Ивановићи, а на албанском Иванај) из Коћа су пореклом из суседног селишта Јабуке. Како су дуго времена у племенској зајединици са Марима у Коћима, Пуришићи су се временом поарбанасили и прешли на католичанство. Славили су Стевањдан, а сада славе Антоновдан.
Јокановићи-Доброшани су братство из Врбице у Кучима које се рођака са неколико братстава истог презимена у Херцеговини, међутим сматра се да су досељени из Затријепча што је ближе истини с обзиром да је утврђено да припадају роду Куча. Славе Никољдан.
Лапи или Љапи су исељено староседелачко братство из Фундине о коме нема много података. На основу презимена се може претпоставити да су били Албанци. Од њих потичу Лапчевићи из Александровачке Жупе захваљујући чијем резултату је утврђена припадност овог исељеног братства роду Куча. Лапчевићи славе Никољдан, а може се претпоставити да је исту славу славило и братство Лапи.
Меховићи су муслиманско братство из Бихора. Према предању су пореклом из Куча, а у Бихор су досељени као православци и славили су Никољдан. Рођакају се са Фетићима из Краденика, Пепељцима из Годијева и Смајиловићима из Дуге Пољане на Пештеру. Међутим, за Фетиће је утврђено да припадају грани I2-L1229, тако да су очигледно преузели предање Меховића.
Каљићи из Доњег Колашина су муслиманско братство са бројним огранцима које се након Балканских ратова највећим делом иселило у Турску. Према предању су огранак Калезића из Бјелопавлића, међутим за Ибрахимовиће и Реџовиће који су огранци Каљића  се испоставило да припадају роду Куча који припадају грани E-BY165837, тако да се то предање може одбацити.
Љаљевићи су муслиманско братство из околине Бијелог Поља где су досељени из Колашина, а према предању су пореклом од Букумира Љаљовића из Братоножића што се испоставило као нетачно јер Букумири припадају грани Q2-BZ3000. Може се закључити да је такво предање настало као последица сличности презимена.
Бандери и Цириковићи су муслиманска братства из Плава која су према предању турског порекла из Анадолије. С обзиром да је за Олевиће који су грана Цириковића утврђено да припадају роду Куча, предање о турском пореклу је очигледно нетачно.
Бекташевићи и Зећировићи из Лахола у Бихору су два сродна муслиманска братства која према једном предању потичу од Бекташевића из Гусиња, док према другом предању ова два братства потичу из Анадолије. За Зећировиће је утврђено да припадају роду Куча због чега се може одбацити предање о пореклу овог братства из Анадолије. Ако је прво предање о њиховом пореклу од Бекташевића из Гусиња заиста тачно, онда би то значило да Бекташевићи и Лончаревићи нису исти род с обзиром да Лончаревићи припадају грани R1a-Y2608, али с обзиром да још увек нема тестираних Бекташевића, то тек остаје да се утврди.
Бакићи и Радевићи су према предању огранак Васојевића-Новаковића, међутим за Бакиће и део Радевића у Шекулару такође утврђено да припадају роду Куча. Бакићи живе у Забрђу, а Радевићи у Лијевој Ријеци и Мезгаљу у Шекулару. Оба братства славе Аранђеловдан.
Предања кучких братстава недвосмислено говоре о пореклу овог рода из горњег тока Цијевне који данас припада албанском племену Клименти. Кучи су се одатле насељавали у таласима због чега се изгубила свест о заједничком пореклу. Како су споменута албанска племена некада такође била етнички мешовита, не може се на основу досадашњих сазнања утврдити да ли су Кучи изворно српског или албанског порекла. Кучи су најбројнији род у Црној Гори са 7,18% заступљености према анонимном истраживању.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972>A7135>A7136
    >BY40543>Y18675>FT33389>Y18673>BY40534>BY5430>BY5431>BY5423>Y128213

Поблаћани су род из Поблаћа код Пљевље од којих потиче спахија Војин Поблаћанин, родоначелник Војиновића из тог места. Од њих су Лисичићи из Крушева, као и исламизиране Лисице из Мељака у Затарју за које постоји и друго предање по коме су од Диздаревића из Мељака. Лисичићи славе Јовањдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>L241

Вујовићи-Кокотовићи из Враћеновића у Опутним Рудинама према устаљеном предању потичу од Вујовића из Врањске у Билећким Рудинама, међутим с обзиром да нису генетички сродни са њима, споменуто предање је оборено. Према другом предању су од Вујовића из Ожеговице у Озринићима који такође имају предање да Вујовићи из Враћеновића потичу од њих, међутим и за то предање се испоставило да је нетачно јер Вујовићи из Ожеговице припадају роду Озринића и грани I2-PH908. Вујовићи из Враћеновића славе Никољдан.

Вуковићи-Пивљани из Мратиња и Бријега у Пиви према предању потичу из Чева у Озринићима од истоименог рода. С обзиром да Озринићи припадају грани I2-PH908, може се закључити да су Вуковићи исељени староседеоци из Чева. Од Вуковића потичу Пантовићи и Шимуни у Мратињу и Пивљани у Крћама код Пљевље. Сви славе Аранђеловдан.

Даниловићи-Морачани из Ђурђевине су староседеоци у Доњој Морачи. Најстарији познати предак Даниловића је према предању поп Јован, док није познато ко је био Данило по коме носе презиме. Славе Јовањдан.

Дрешевићи-Тужани су муслиманско братство из Туза које према предању потиче из Темаља, јужно од Скадра.

Копривице и Тупањци су род који чине братства из Бањана која према предањима нису међусобно повезана, али за која се испоставило да су генетички сродна.
Копривице из истоименог села у Бањанима према предању потичу од сина Милоша Обилића кога су Гамбелићи из Велимља пронашли остављеног као бебу поред пута. Копривице су једно од неколико највећих братстава у Црној Гори. Исељавали су се у мањем броју у Пиву и одатле у Затарје. Славе Никољдан. Гамбелићи, односно Миловићи како се већ пар векова презивају, су братство из засеока Миловићи код Велимља у Бањанима. Према устаљеном предању потичу из Куча одакле су се доселили у засеок Црни Кук између Копривица и Добочака у Бањанима, да би одатле прешли у Велимље. Међутим, исељени Гамбелићи из околине Невесиња имају предање да потичу од Копривица, што јер највероватније тачно јер су генетички сродни. Славе Никољдан.
Тупањцима се заједно могу назвати Коменовићи из Кленка у Бањанима и Аџићи из Лисине у Пиви који потичу из Тупана у Бањнима и припадају овом роду. Аџићи из Пиве према предању потичу од Аџића из Косијера одакле су се наводно преко Книна у Далмацији и Тупана у Бањанима доселили у Пиву, а у то време су се презивали Зечевић. Како је за Аџиће у Косијерима утврђено да припадају грани I2-Y3120 може се закључити да Аџићи из Пиве не потичу од њих, као ни од Зечевића из Кленка за које је утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435, већ да су староседеоци из Тупана. Зечевићи и Аџићи славе Јовањдан. Комненовићи из Кленка према предању потичу од Павла Орловића и доселили су се из Чарађа у Голији, међутим то свакако није случај јер нису сродни ниједној од три велике групе братстава са истим предањем. Своју некадашњу матицу Тупан су потпуно напустили пред бројнијим досељеницма из Озринића – део братства је прешао у суседни Кленак, док се део иселио у околину Требиња и Билеће где се деле на Бојовиће, Рогане, Тешановиће и Тупањце. За Комненовиће из Попова који имају предање о пореклу од истоименог братства из Бањана се испоставило да припадају грани I2-PH908 чиме је то предање оборено. Сви Тупањци славе Јовањдан. Овом роду припадају и Војиновићи из истоименог села у Пиви који су према предању огранак Браниловића што се испоставило као нетачно јер Браниловићи припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435. С обзиром да славе Јовањдан, може се претпоставити да као и Аџићи потичу из Тупана у Бањанима.

Мугоше и Поповићи-Љешкопољци из Љешкопоља су према предању пореклом од блиског рођака Ђурађа Кастриота, а у Црну Гору су се према истом предању доселили из Кастрата преко Куча.  У Пиперима је сачувано предање да су Мугоше настањивале Радовче и Копиље, планинску област у том племену, одакле су их протерали Лужани, међутим код самих Мугоша се не спомиње предање о пореклу из Пипера тако да постоји могућност да су им тамо били катуни. Мугоше имају предање да је родоначелник Дрекаловића оженио ћерку родоначелника Мугоша и Поповића који је у Кучима привремено оставио породицу што је занимљиво с обзиром да и Дрекаловићи имају предање о пореклу од Кастриота, а с обзиром да су сродни осталим Кучима и да припадају грани Е-BY165837 може се закључити да су од Мугоша преузели предање о пореклу од Кастриота. Поповићи поред предања о сродству са Мугошама имају и предање по коме потичу од Поповића са Чева у Озринићима, као предање о пореклу из Жабљака где су се раније презивали Новаковић. Мугоше и Поповићи славе Ђурђиц.

Пејчиновићи-Поличани су братство које потиче из Горажда у Васојевићима одакле су иселили у Рожајску област, Пештер и Топлицу. Од Пејчиновића у Црној Гори потичу Радовићи у Башчи у Рожајској области. Славе Лучиндан.

Хераковићи-Његуши су род из Његуша који према предању потиче из Мужевица у Бањанима. Хераковићи се деле на Петровиће, од којих је династија Петровић-Његош, и Поповиће који су до сада једини тестирани од Хераковића. Сматрају да су род са Раичевићима из истог племена, међутим за њих је утврђено да припадају грани I2-BY97555. Миочани из Доње Мораче и њихови исељеници у Васојевићима су према предању пореклом од Хераковића, међутим за Обрадовиће из Горњих Села је утврђено да припадају грани R1a-Z282. Сви Хераковићи славе Ђурђевдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180

Бегановићи и Зуковићи су два муслиманска братства која припадају истом роду иако немају предање о заједничком пореклу.
Бегановићи су братство чија је матица у Подграђу код Берана одакле су се иселили у околину Бијелог Поља након ослобођења у Балканским ратовима. Према предању потичу из Куча.
Зуковићи-Тузе из Тузове Луке, засеока Доње Ловнице код Рожаја, према предању потичу од Груда из Тузи у Малесији. Од Зуковића потичу Мучићи из Годуше у Бихору захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог братства.

E1b-Z827

Ралевићи су највеће братство из Калудре у Васојевићима. Према предању потичу од Ђурашковића из Цеклина, као и братства са којима се рођакају, а то су Ђуричани из Ђуричке Ријеке код Плава, разгранати Цеклињани из Велике и муслимани Адровићи из Бихора. Међутим, за ово предање се испоставило да је нетачно јер је за Горњаке утврђено да припадају грани I2-Z17855. Такође, оборено је и предање о сродству са Цеклињанима из Велике који припадају роду Величана и грани I2-PH908 и Хадровићима припадају грани G2a-Z6211. Ђуричани још увек нису тестирани. Ралевићи славе Алимпијевдан.

G1b хаплогрупа

G1b-L830

Белоице из Буковице у Рожајској области су према предању пореклом од Баљевића из Братоножића, а у Буковицу су се доселили преко Метохије. Како Балевићи припадају роду Братоножића и грани Q2-BZ3000, предање о пореклу из Братоножића се може одбацити. Рођакају се и са Кучима, по свему судећи збох тога што у Рожајској области има доста братстава пореклом из зох племена. Белоице славе Никољданм, а мањи део братства у Буковици је прешао на ислам и презивају се Качар.

G2а хаплогрупа

G2a-L91>Z6484>Z6128>PF3239>L166>FGC5672>Z6494>Z6211

Хадровићи су муслиманско братство из Бихора које је према предању од Ђурашковића  од Горњака из Цеклина. Већина братственика се данас презива Адровић. Као што је већ споменуто, рођакају се са Ралевићима, Ђуричанима и Цеклињанима из Велике. С обзиром да Горњаци припадају грани I2-Z17855, а Ралевићи грани E-Z827, очигледно је да је и предање Адровића нетачно.

G2а-M406>M3317>FGC5089>FGC5081>L14

Селаковићи из Горње Мораче су пореклом из Поповог Поља у Херцеговини. Деле се на Дуловиће, Пајовиће и Пековиће. Према предању од њих потичу и Тмушићи из истоименог села у Васојевићима, међутим за њихов огранак Магделиниће из Богаја у Рожајској области је установљено да припадају грани I2-PH908. Сви Селаковићи славе Стевањдан.

G2а-M406>M3317>PF3293>PF3316>Z6029>S9591

Зоговићи и Крџићи су сродна братства из Васојевића која према предању потичу од Мартиновића из Бајица. Како Мартиновићи припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-A18844, ово предање се може одбацити као нетачно с тим што није искључено да Зоговићи и Крџићи потичу од неког другог братства из Бајица јер братства славе Јовањдан, а преслужују Малу Госпојину, што је карактеристично за братства из овог племена. Део Зоговића је прешао у Мезгаље у Шекулару одакле су се сви иселили за Метохију.
Утврђено је да овом роду насупрот предањима припадају и два муслиманска братства из Бихора: Шаботићи и Зверотићи. Шаботићи из Туцања у Бихору и околним селима су велико муслиманско братство које је према предању сродно Бубањама из истоименог села код Берана, међутим за њих се испоставило да припадају овом роду, док Бубање припадају грани I2-PH908. Зверотићи из Вршева у Бихору су према предању пореклом из Медуна у Кучима, а ислам су прилили по доласку у Бихор.

G2a-L497

Вељићи из Долца и Бабина у Васојевићима су према предању из Братоножића. Сматра се да су од старијег слоја становништва из тог племена што је и генетички потврђено с обзиром да не припадају роду Братоножића. Вељићи славе Никољдан.

G2a-L497>Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC0000033>Z39501>Y128028

Зеци, Маротићи и Мудреше су пореклом из Спужа одакле су Маротићи и Мудреше прешли у Боково у Цеклину, а Зеци у Поборе. Код Маротића и Мудреша постоји предање о сродству са Вукчевићима из Љешанске нахије што се испоставило као нетачно јер Вукчевићи припадају грани I2-Z17855. Од Мудреша су Вулетићи из Лимљана захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода. Маротићи и Мудреше славе Спасовдан, док Зеци и Вулетићи славе Јесењи Јовањдан. Некадашња слава свих ових братстава је Ђурђиц.

Мрдаци и њихов огранак Мрдаковићи су братства из Затарја чији је родоначелник према предању Брајило „Крунослав“ Маричић из Брњака у Ибарском Колашину што се не може поткрепити историјским подацима. Преци Мрдака су према истом предању једно време живели у Бјелопавлићима и Морачи, док су најдуже остали у Брскуту у Кучима, да би се на крају населили на подручје Затарја. Постоји и мишљење да су старинци у области Затарја. Славе Никољдан.

Павићевићи су братство из Дола Пјешивачког које према предању потиче из Трешњева у Вељим Цуцама. Мирковићи и Перовићи у Мацаварама у Бањанима према сопственом предању потичу од Павићевића, међутим за ова два братства је утврђено да им генетички нису сродна. Павићевићи славе Малу Госпојину.

G2a-L497>Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC0000033>Z39501>Y128028>Y60799

Бијелићи-Муљани и Земуновићи су генетички род који чине две велике групе братстава различитих предања о пореклу, као и Главочи из Паштровића.
Бијелићи-Муљани су род који потиче из Муља код Гацка, а од њих потичу и Гргуревићи на Равном у Пиви. Сви славе Стевањдан.
Земуновићи су највећи род из Корјенића који важи за староседелачки у том племену. Према предању су даљим пореклом из Озринића одакле су се најпре доселили у Нудо, село које је некада припадало Корјенићима, а данас припада Грахову, да би се одатле раширили и по другим селима у Корјенићима. Од њих је у Црној Гори неколико братстава: Глушчевићи, Гобовићи и Кујачићи у Нудолу и Јаничићи у Доњем Броћанцу у племену Грахово, Бакочи у истоименом селу у Рисанском заливу и Комари у Мокром Долу у Опутним Рудинама. Сви славе Аранђеловдан.
Главочи су једно од 12 “племена” у Паштровићима и према предању су пореклом са Косова. Данас се презивају Суђић. Славе Петровдан.

J1 хаплогрупа

J1-M267>CTS5368

Ђурановићи-Мартинићи су братство из Мартинића у Бјелопавлићима које према устаљеном предању потиче од Ђурашковића из Цеклина који су огранак Горњака, док према мање прихваћеном предању потичу од Ђурановића из Добрског Села који су грана Добриловића. Како је за Горњаке утврђено да припадају грани I2-Z17855, а за Добриловиће да припадају грани E-BY3880, оба споменута предања се могу одбацити као нетачна. Ђурановићи углавном славе Петковдан, док део братства у новије време слави Никољдан.

Матагужи су староседелачки род и некадашње истоимено племе из Зете. Од овог рода према предањима потичу Коровићи са огранком Мишалићима у Балабанима у Зети, Божаји у селу Божај у Хотима и три сродна братства Бећовићи (Бећаји) у Диноши у Грудама, Крнићи у Тузима и Подгорици и Пуровићи из Лопара у Фундини у Кучима. Сви су некада били православци, а једино Коровићи нису променили веру и славе Никољдан. Божаји су се под притиском Хота прибратили Јунчевићима, покатоличили се и преузели хотску славу Усековање Св. Јована. Бећовићи, Крнићи и Пуровићи су муслимани. До сада су тестирани Бећовићи и Крнићи.

J1-M267>CTS5368>Z2217>L620>PF4816>L136>P58>Z643>Z1865>Z1853
    >Z2331>Z2324>Z2317>Z2313>YSC0000234>Z1884>FGC12834>PF4876>L829

Пешикани су братство из Подбуковице у Вељим Цуцама које према предању потиче из Куча. Међутим, како до сада није утврђено да има припадника ове гране у Кучима, као ни међу другим исељеним братствима из тог племена, питање је колико је истинито то предање. Славе Ђурђиц.

J1-M267>CTS5368>Z2217>Z1828>Z18463

Радмужевићи су група братстава из Шекулара која потиче од Комнена Барјактара који је према предању потомак војводе Петра Шекуларца, али као што је већ споменуто, нису сродни са Војводићима и Вуковићима који имају исто предање. Деле се на Кекиће, Лекиће, Масларе  и Спалевиће. Према једној теорији назив Шекулара потиче од Секеља (Секлера) који су ту доселили из Трансилваније. С обзиром да Радмужевићи припадају хаплогрупи која је крајње нетипична за српско етничко подручје, а присутна је код Секеља, постоји могућност да су Радмужевићи најстарији слој становништва у Шекулару по коме је племе и добило име. Славе Јовањдан.

J1-M267>Y6305>Y6304>Z2223

Љекочевићи (Љекочај на албанском) су братство из Бањкана у Затријепчу. Према предању припадају роду Марковића-Бањкана, али како је за већину Марковића утврђено да припадају грани R1b-Z2705, на основу припаданости тестираног Љекочевића грани J1-Z2223 се може закључити да су Љекочевићи прибраћени Марковићима. Славе Малу Госпојину.

J2a хаплогрупа

J2a-Z6065>Z7532>Z7515>FGC15895>FGC15901

Сотонићи су род који чине Дукађинци и Срзентићи чија је матица у Сотонићима у истоименом племену у Црмници, али немају предање о заједничком пореклу.
Дукађинци предању потичу од Михаила Дукађинца, сина дукађинског бана. Дукађин је област у североисточној Албанији, а овај назив се временом проширио и на некада чисто српску Метохију. У Сотонићима има и албанских топонима, тако да овај род вероватно потиче из претежно албанске области. Деле се на Миросаљиће, Митровиће, Николиће и Расалиће и чине већину становништва у племену. Славе Аранђеловдан.
Срзентићи су братсво из Сотонића. Према њиховом предању предак им се давно тамо доселио, а након његове смрти његова удовица је са два сина прешла у Брда у Паштровиће. Један од њих се вратио у Сотониће и од њега су тамошњи Срзентићи. Срзентићи у Паштровићима имају предање о старијем презимену Ћуда. Срзентићи у Сотонићима славе Аранђеловдан, у Паштровићима славе Никољдан, а у Љуботињу славе Срђевдан.

J2a-M92

Капетановићи су муслиманско братство из Добракова код Бијелог Поља. Према предању су пореклом из околине Невесиња.

J2a-M92>Z508>Z504>Z8096>S8230>Z38463>SK1357

Пјешивци и Цуце су разгранати род који чини неколико група братстава са различитим предањима о пореклу.
Пјешивци су племе у Катунској нахији из кога већина становништва припада овом роду. Витковићи и Потолићи према предању потичу од браће Богдана и Витка, наводних потомака Стевана Васојевића који се налази и у родословном стаблу Васојевића. Они су се према предању у Пјешивце доселили преко албанског племена Груде због чега су се са њима у прошлости рођакали, па се чак спомиње и непостојећи Богданов брат Грујица који се наводно потурчио те од њега потичу Груде. С обзиром да Васојевићи припадају грани E-BY14151, очигледно је да Витковићи и Потолићи не потичу од Васојевића, а нису сродни ни Грудама где грана J2a-SK1357 није присутна. Од Витка, родоначелника Витковића, потичу Станковићи, Јанковићи, Ђукићи, Лакчевићи, Ђуровићи и Марковићи. Исељених Витковића и Потолића има у околини Никшића, Његушима и Језерима. Богдан, родоначелник Потолића, је имао четири сина: од једног су Ђурачићи, од другог Вукићевићи, Маговчевићи, Премовићи, Драгићевићи, Ђуровићи и Вулановићи, од трећег Мијушковићи, Контићи, Никчевићи, Бацковићи и Перуновићи, а од четвртог Гостојевићи. Сви славе Јесењи Јовањдан, изузев Кустудија у Мајсторима у Његушима који славе Ђурђевдан. Пејовићи су староседелачки род из Дола Пјешивачког за који се сматрало да потиче од Лужана, међутим то се може одбацити на основу припадности овом роду. Иселили су се у Језера где се данас деле на Пјешивце (презиме) и Шамшале. Славе Јесењи Јовањдан.
Цуце су такође племе у Катунској нахији у коме је, као и у Пјешивцима, за неколико разгранатих група братстава утврђено да припадају истом роду, а то су Бајковићи, Грабљани и Градињани, Липљани и Проседољци и Липовци који су сви према предању пореклом од Орловића и у Веље Цуце су се доселили из Чарађа у Голији преко Бањана. Најбројнији Бајковићи се деле на Кривокапиће и Преобрежане од којих су најбројнији Перовићи, а Кривокапићима су прибраћени старинци Ивановићи чија хаплогрупа још увек није утврђена. Грабљани се деле на Јовановиће, Вулетиће и Перишиће, а Градињани на Миљеновиће и Бошковиће. Липљани се званично презивају Поповић, а Проседољци се деле на Марковиће и Томашевиће. Липовци се деле на Ивановиће и Илиће. Од Орловића из Чарађа су према предању још и Ненојевићи и Бориловићи у Бајицама, Дубљани и Предишани у Бјелицама, Бандићи у Команима, Ђуричковићи у Загарачу, Самарџићи у Кривошијама, Тепавчевићи у Голији и Ћетковићи у Ораховцу чији су се преци једно време задржали у Вељим Цуцама. До сада је потврђено да су братствима из Вељих Цуца заиста сродни Самарџићи и Бандићи који се деле на Секулиће, Вукотиће, Вукадиновиће, Баровиће, Драгутиновиће и Радоњиће. Међутим, Ненојевићи и Бориловићи, Дубљани и Предишани и Ђуричковићи припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-A18844, Тепавчевићи припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435, док Ћетковићи припадају грани R1a-Z282. Исељених Цуца има у већем броју у Никшићким Рудинама и Ораховцу. Сва братства из Вељих Цуца и Самарџићи славе Јовањдан, док Бандићи славе Малу Госпојину. Радуловићи су пореклом из Башиног Селу у Озринићима, селу које је некада припадало Цуцама, а одатле су се под притиском Озринића иселили у Пјешивце, Кривошије, Бајице, Никшићку област и Опутне Рудине. Према предању су од Војиновића са Косова одакле су се доселили у Чарађе у Голији, а одатле су заједно са Орловићима прешли у Цуце. С обзиром да су сродни осталим братствима досељеним из Чарађа, предање о пореклу од Војиновића се може одбацити. Сви Радуловићи припадају овом роду, док мањи део Радуловића из Кривошија припада грани L1b-M349. Од Радуловића су Бојанићи у Кривошијама, Озринићи (Радовићи и Перовићи) у Бајицама, Вуковићи и Буторовићи у Никшићу и Новаковићи у Опутним Рудинама. Радуловићи славе Јовањдан и Малу Госпојину, док Новаковићи славе Аранђеловдан.
Поред наведених разгранатих братстава, овом роду припадају и Жмукићи из Кривошија који су пореклом са Грахова и католици Масловари из Богдашића код Тивта за које се једино зна да су досељени из Старе Црне Горе. Жмукићи славе Јовањдан, а Масловари Врачевдан. Такође, утврђено је да овом роду припада и део Реџепагића из Плава који су према предању пореклом из околине Скадра. Калезићи из Бјелопавлића судећи по једном резултату највероватније припадају овом роду насупрот њиховом предању по коме су огранак Бјелопавлића који припадају грани Е-Z13591. За њих постоји и мишљење да потичу од Лужана што уколико заиста припадају грани J2a-SK1357 свакако није случај. Славе Петковдан, племенску славу Бјелопавлића.

J2a-L70

Боговићи и њихови огранци Боснићи и Франовићи из Катуна Режевића у Паштровићима су према предању пореклом из Старе Србије. Међу споменнутим братствима до сада су тестирани једино Франовићи. Сва три братства славе Стевањдан.

J2a-L70>Z435>Z2148>Z2177

Бралићи и Нурковићи су два муслиманска братства из Рожајске области која генетички сродна насупрот различитим предањима која имају.
Бралићи из Кољена су према предању пореклом из Коплика код Скадра, а одатле су се доселили преко Ругова.
Нурковићи из Сеошнице сматрају да им је родоначелник Нурко Храстодер из Бихора, али с обзиром да Растодери, како се данас презивају Храстодери, припадају роду Бихораца и Мурића и грани R1b-Y82919, за споменуто предање о пореклу Нурковића се испоставило да је нетачно.
Може се зачкључити да је предање Бралића веродостојније и да ова братства потичу из Коплика.

J2b1 хаплогрупа

J2b1-M205>PF7321>CTS1969>YP51>Y22075>Y22066

Вељокрајани и Кричи су род који чине братства са различитим предањима о пореклу.
Вељокрајани су староседелачка група братстава у Његушима која је предводила ово племе у даљој прошлости. Деле се на Николиће и Батрићевиће у Вељем Крају, затим Вуловиће и Љесаре у  Жањевом Долу и Пераше у Мирцу. Варезићи у Пиви су такође од Вељокрајана, а захваљујући резултатима њиховог огранка Супића код Гацка као и Живковића код Лајковца који су огранак Радичевића, утврђена је хаплогрупа Вељокрајана. Стара слава Вељокрајана је Велика Госпојина, међутим већина братстава је преузела Ђурђевдан, док у Жањевом Долу славе Јеремијевдан. Варезићи славе Никољдан. Од Вељокрајана су по свему судећи и Ројевићи из села Озринићи код Никшића који такође припадају овом роду, а према једном предању за које се испоставило да је нетачно су од Озринића са Чева. Ројевићи славе Малу Госпојину.
Кричи су некадашње племе које је обухватало простор Кричка у Затарју и Језера и Шаранаца у Дробњаку. Одувек се сматрало да су Кричи једно од племена које су Срби затекли по доласку на Балкан, а генетика је то и потврдила. Док у Црној Гори ниједно братство није задржало предање о кричком пореклу, многи Кричи који су се иселили у Лику и Далмацију су задржали своје племенско име у презименима и називима села које су оснивали захваљујући чему је утврђено и којој хаплогрупи припадају. Испоставило се да и поједина братства у Црној Гори припадају роду Крича, иако се о томе нису сачувала предања. То су Годијељи из Дробњака, затим Бујишићи, Голубовићи, Марковићи, Перуничићи и Цмиљанићи из Затарја, Дедејићи и неколико братстава која су потекла од њих у Језерима, Шаранцима, Пољима и Буковици, Ћосовићи из Шаранаца и Затарја и Радовићи са огранком Чамџићима у Пљеваљској области, Доњем Колашину и Бјелопољској области. Једино Бујишићи и Радовићи важе за староседеоце што потврђује њихова припадност овом роду, док према предањима Годијељи потичу из Годиња у племену Бољевићи, Голубовићи потичу од Ћировића из Доње Мораче којих има и у околини Пљевље, Дедејићи су са Чева у Озринићима, Марковићи из Марковине у Озринићима, Перуничићи из Бањана где су се презивали Богдановић, Цмиљанићи са Равних Котара одакле су најпре дошли у околину Никшића, док Ћосовићи према предању потичу од Милошевића-Плањана. С обзиром да сва ова братства припадају роду Вељокрајана и Крича, извесно је да огромна већина ових предања нису тачна. Сва наведена братства славе Ђурђевдан сем Ћировића и Голубовића који славе Аранђеловдан.

J2b2 хаплогрупа
Хаплогрупа J2b2-Z2507 у Црној Гори

 

J2b2-Z2507>Z638>Z1296

Брауновићи из Прекобрђа у Доњој Морачи су према предању пореклом из Куча, међутим нема назнака да би могли имати сроднике из тог племена судећи по досадашњим резултатима. Славе Аранђеловдан, а стара слава им је Никољдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094>Y82533

Груде чине већину становништва у истоименом албанском племену у Малесији. Род чине Вукангељићи и Вучинићи (Вуксангељај и Вучинај на албанском) који према предању потичу од претка који се доселио из Суме у Албанији. Према предању су исти род са Вулевићима и Љуљђуровићима из истог племена, међутим за њих је утврђено да припадају грани R1b-BY38894. Бројнији Вуксангељићи се према предању деле на Ивезиће, Никовиће, Сиништовиће и Ђолевиће (Ивезај, Никај, Сиништај и Ђољај на албанском), док сви Вучинићи носе исто презиме. За Ђољевиће (Ђољаје) је међутим утврђено да припадају грани E-BY3880 и да нису сродни осталим браствима из овог рода. С друге стране, Андрићи из Зете за које се зна да потичу из Груда, али не и од ког братства, се испоставило да припадају овом роду. Њиховог родоначелника Андрију је усвојио Лабо, родоначелник Ламбуљића из Вуковаца, када се други пут женио. Деле се на Радичевиће, Дакиће и Ковачевиће и сви славе Никољдан. Вуксангељићи и Вучине су у планинском делу племена католици, док су у Тузима и Диноши у зетској равници претежно муслимани. Католици славе Малу Госпојину.

Никчи су један од четири фиса албанског племена Клименти и према предању су исти род са Селчанима и Вуклима за које је међутим утврђено да претежно припадају грани Е-BY4590. Од Никчи су у Црној Гори Никачи из Годиња код Бољевића који славе Никољдан и муслимани Реџићи на Кољену у Рожајској области.

Шкријељи су албански род и истоимено племе из Малесије у Албанији. Шкријеља у Црној Гори има у Шестанима где су основали истимено племе и у Горњем Бихору где су прешли на ислам. Тутићи који су живели у Мојковцу су такође из Шкријеља, што је и генетички потврђено. Шестани су се исељавали у Сеоца, Микулиће код Бара, Мачуге у Сотонићима и Подможуру код Улциња. Шестани су специфични по томе што међу њима има и католика и православаца и муслимана. Католици у Горњим Шестанима су славили Петровдан, а у Доњим Шестанима Тројичиндан. Исламизованих Шестана има у суседним Мурићима и Микулићима. Православни Вучедабићи из истоименог села у Доњим Шестанима и Лекићи у Сеоцима славе Врачевдан, док Добрковићи у Мачугама славе Илиндан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Y21878>CTS11100>Y166564

Хоти су албански католички род и истоимено племе у Малесији које се налази са обе стране границе са Албанијом. Предак данашњих Хота се доселио из горњег тока Цијевне, а брзим размножавањем су најпре постали већина у племену да би на временом протерали готово све староседеоце (Богићевце, Бубиће и Мараше између осталих) због чега су Хоти постали уз Озриниће родовски најмонолитније племе у целој Црној Гори. Данашњи Хоти су према предању исти род са Бонкећима из Затријепча, међутим за њих је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837. Хоти се деле на две групе братстава чије су матице Трабојин и Рапша. Из Трабојина су Гоздјенићи, Гојчевићи и Душићи (Гоздјени, Гојчаји и Душаји на албанском), а из Рапше Јунчевићи, Лајчовићи и Ђоновићи (Јунчаји, Лајчаји и Ђонаји на албанском). За све до сада тестиране Хоте је утврђено да су исти род. Од Вуксанлекића потичу православни Вујачићи и Крстовићи у Зети, а исељених Вујачића има и у Подгору и Љешанској нахији. Исељених Хота у Црној Гори има и у селу Хоти у Плавско-Гусињској области и Малиндубрави у Рожајској области где су прешли на ислам. Хоти католици славе Усековање, док Вујачићи и Крстовићи славе Никољдан, стару славу Хота.
Овом роду највероватније припадају и Хумци, род који према предањима чине Ђоновићи, Милошевићи и Омерћевићи. Ђоновићи из Томића у Брчелима према сопственом предању потичу из села Ђоновица, које у данашње време не постоји, одакле су прешли у Кроју, а одатле у Хум Хотски. Одатле један део братства прелази у Жабљак у Зети (данас у Цеклину) где се након преласка на ислам презивају Омерћевић, а други део братсва се одселио у Томиће. Од Ђоновића потичу Батровићи у Балабанима у Зети и на основу њиховог резултата је утврђена хаплогрупа овог рода. Павле Ровински је забележио да су Ђоновићи досељени из Мирдита, насупрот споменутом предању које је код њих устаљено. Милошевићи из засеока Хумци на Цетињу према предању потичу из Хотског Хума одакле су три брата Бјеладин, Ђон и још један чије се име не зна из Хотског Хума прешли у Томиће где је остао Ђон од кога су Ђоновићи, Бјеладин је продужио на Цетиње и од њега су Хумци, а трећи брат од кога су Омерћевићи је прешао на Жабљак Црнојевића. Омерћевићи су се иселили из Жабљака након ослобођења 1878. године. Хаплогрупа овог рода је установљена на основу резултата Ђоновића, док тачна подграна још увек није потврђена. Ђоновићи славе Томиндан, а Хумци Ђурђевдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Z631

Вујовићи-Микулићани су највеће братство из Микулића у Бјелицама. Важе за једно од најстаријих братстава у племену и немају предање од даљем пореклу, тако да се сматра да би могли бити огранак Микулића по којима је село добило назив. Славе Петковдан.

Чаловићи су староседелачко братство из Утрга у Подгору које се након Другог светског рата иселило у Бар. Славе Ђурђевдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Z631>Y98609

Бојовићи-Брскућани су према предању пореклом од Букумира из Брскута у Братоножићима и деле се на православне Ивановиће и Ратковиће код Рожаја и исламизоване Рамдедовиће и Скендеровиће у Бихору и Дервовиће у Бијелом Пољу. С обзиром да је за Букумире утврђено да припадају грани Q2-BZ3000, предање Бојовића се може одбацити. Ратковићи славе Никољдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Z8424

Грбљановићи-Николићи су братство из Нових Дулића у Гацку, а познати су и под надимком Мазлуни како се зове засеок у коме живе. Од њих потичу Николићи у Крсцу у Голији. Према предању су пореклом из Дробњака одакле су се у Дулиће доселили преко Озринића код Никшића и Баљака у Билећким Рудинама. Према једној верзији су се у Дробњаку презивали Грбљановић, а према другој су се још у Дробњаку презивали Николић. Славе Ђурђевдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>PH2967>Z38300>Y20899>Y85522

Мирдите су највеће племе из Дукађина у Албанији, а као што је већ споменуто, рођакају се са суседним племенима Шаљанима и Шошима. До сада је утврђено да већина Мирдита припада истом роду и да нису сродни до сада тестираним Шаљанима и Шошима. У Црној Гори има неколико католичких и муслиманских албанских братстава из Мирдита у Крајини и околини Улциња, али још увек нема тестираних међу њима. Марвасије, Паљоке и Симони у Пистули код Улциња су славили св. Марију, Пепђоновићи у Тејани у Крајини св. Краља, а Прелукићи у Горњој Бриски су славили Тројичиндан.

J2b2-Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602

Новићевићи су род из Прњавора код Плава чији се родоначелник Новић према предању доселио из Пипера. Од православних Новићевића су настала још и исламизирана братства Гутовићи, Јасавићи, Марковићи и Шкунтићи. Грана J2b2-PH1602 до сада није забележена у Пиперима, тако да ово предање још увек није потврђено. Православни Новићевићи славе Аранђеловдан.

J2b2-Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602>PH502>PH3514

Ожеговићи из Кута код Херцег-Новог су досељени из села Ожеговице у Озринићима. Према предању су Озринићи што се испоставило као нетачно с обзиром да Озринићи припадају грани I2-PH908. Ожеговићи славе Тројичиндан, а према предању су раније славили Аранђеловдан.

L1b хаплогрупа

L1b-M349

Лазаревићи су братство из Главатичића и Бигове у Грбљу које потиче из Шобајића у Бјелопавлићима где су преостали њихови огранци Вујићи и Пејурићи. Део Лазаревића је из Грбља прешао у Ријечку нахију и тамо су од њих Кусовци у Љуботињу и Михаљевићи у Цеклину. Од исељеника из Шобајића у Вражегрмцима потичу и сродна братства Вучуровићи, Водовари и Илићи у Кривошијама и Вукаловићи и Вучинићи у Доловима у Грахову. Наведена братства су се доселила у наведена подручја преко Загарача и Добре Горе у Цуцама по којој су прозвани Доброгоранима. У Загарачу су остали Радмановићи, разграната група братстава, који се рођакају са Доброгоранима, а ова веза је и генетички потврђена. Вучуровићи и Водовари су према предању потомци Бијелог Павла, али то предање се може одбацити јер Бјелопавлићи припадају грани E-Z16988. Радмановићи имају предање о даљем пореклу од Баљевића из Братоножића, међутим и то предање се може одбацити јер Братоножићи припадају грани Q2-BZ3000. Део исељеника из Шобајића се кратко задржао у Кривошијама, и од њих потичу Вукаловићи и Вујичићи у Зубцима и Грахову и Милошевићи у области Гацка и Невесиња. О пореклу Вукаловића у Зубцима и Грахову постоји више предања везано за то од ког братства из Кривошија потичу због чега није утврђено јасно гранање овог рода. Доброгорани се међусобно рођакају и са Звицерима из Малих Цуца који међутим имају предање о пореклу из Куча. Са Радмановићима се рођакају Вучинићи и Вукановићи из Рогама у Пиперима, а заједничко им је предање о пореклу из Братоножића. Међу њима још увек нема тестираних. Иако међу Лазаревићима и њиховим огранцима још увек нема тестираних, основано се може претпоставити да припадају грани L1b-M349 односно да сва наведена братства потичу од њих. Овом роду припадају још и Драгојловићи, Јанчићи и Лаконићи из Убала у Боки Которској који су према предању из Бјелица, као и део Радуловића из Кривошија за које се испоставило да нису сродни осталим Радуловићима из Кривошија, већ да су им прибраћени. Већина братстава из овог рода слави Петковдан, док Лазаревићи у Грбљу славе Никољдан, Вучинићи, Вукановићи и Кусовци славе Аранђеловдан, Михаљевићи Св. Теклу, а Звицери и Радуловићи славе Јовањдан.

L2 хаплогрупа

L2-L595

Перочевићи су староседелачко братство из Вељих Микулића у Мркојевићима. Поред самих Перочевића, овом роду припадају и њихови огранци Перочи, Андровићи и Пековићи из Вељих Микулића и Никезићи из Бара. Према предању Пековића ова братства потичу од Микулића из Бјелица, док Андровићи имају предање о пореклу из Куча. Ни у Микулићима ни у Кучима нема припадника гране L2-L595, тако да ниједно од ова два предања није потврђено. Андровићи и Никезићи славе Никољдан, док су остала братства исламизирана. Пековићи су према предању славили Спасовдан пре исламизације, а сматра се да је ово стара слава свих Перочевића.

Q2 хаплогрупа

Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000

Букумири су староседелачки род из Братоножића. У повељи Балше III Страцимировића из 1411. године спомињу Ника Букумјера и његов син Ђон, због чега није изненађујуће што су поједини аутори мишљења да су Букумири албанског порекла. Букумири су у том периоду били племе на простору данашњег племена Братоножићи са катунима који су се простирали и на северном делу племенске територије Куча. Сматра се да су од Букумира у Братоножићима остали једино Љаљовићи у Јаблану, а од њих су према предању Фемићи из Фемића Крша код Берана и исламизирани Љаљевићи код Бијелог Поља. Међутим, за Љаљевиће је утврђено да припадају роду Куча на основу чега се то предање може одбацити, док Фемићи још увек нису тестирани. Хаплогрупа Букумира је утврђена на основу резултата једног братства из Метохије које према предању потиче од њих. Међу исељеницима који имају предање о пореклу од Букумира су тестирани још Букумире из околине Берана који припадају грани E-BY14151 и роду Васојевића (што сигурно није њихова изворна хаплогрупа), као и Дураковићи из села Трпези који се рођакају са њима иако припадају грани R1b-Y32147. Од исељених Букумира су још и Кнежевићи из Будимље у Васојевићима који још увек нису тестирани. Бојовићи који се деле на неколико братстава из Бихора и Рожајске области такође сматрају да су пореклом Букумири, али за њих је установљено да припадају грани J2b-Z631. Сви православни Букумири славе Никољдан сем Кнежевића који славе Васиљевдан.
Братоножићи према предању потичу од Брата, унука Гргура Бранковића, међутим на основу резултата неколико тестираних Братоножића се испоставило да заправо потичу од Букумира који важе за старинце у њиховом племену. Предање о пореклу Братоножића од Бранковића је оборено и због тога што у Корјенићима, одакле потичу Бранковићи, ниједан староседелачки род не припада овој грани. Деле се на Балевиће, Прогоновиће, Сеоштичане и Чађеновиће. С обзиром да је племенска територија Братоножића на кршевитом и неплодном подручју, доста су се исељавали широм Црне Горе. Највећа исељеничка братства су Шошкићи у Васојевићима, Миловићи у Кучима, Крњичани на Скадарском језеру и Осредчани у Доњој Морачи. Скоро сва наведена братства према предањима потичу од Балевића који су уједно и најбројнија грана Братоножића. За Радмановиће из Загарача који су такође према предању од Балевића се испоставило да припадају грани L1b-M349, а исто се може претпоставити и за Вучиниће и Вукановићи у Рогамима у Пиперима. Кораћи из Никшићке Жупе, Доњих Села и Бихора важе за исељене старинце из Братоножића, а према сопственом предању потичу од Дармановића који су грана Прогоновића за шта се испоставило да је нетачно јер припадају грани R1a-YP417. И за Белоице у Рожајској области је такође утврђено да насупрот њиховом предању не потичу од Балевића, већ припадају грани G1b-L830. Балевићи, Сеоштичани и Чађеновићи славе Никољдан, Прогоновићи славе Јесењи Јовањдан, док Крњичани славе Аранђеловдан.
Утврђено је да роду Букумира припадају и Бисмиљаци из Заостра у Васојевићима који према предању потичу из Братоножића и који се деле на неколико братстава. Славе Никољдан. Роду Букумира припадају и Цимбаљевићи из Васојевића који су према предању из Пипера, а у Горње Полимље су се доселили пре Васојевића. Цимбаљевићи славе Аранђеловдан.

R1b хаплогрупа
Хаплогрупа R1b-L23 у Црној Гори

R1b-L23

Димитријевићи су братство од кога потичу Рафаиловићи из Витог Дола у Паштровићима и према предању су пореклом из Македоније. Припадају паштровском “племену” Бечићи и славе Митровдан.

Ранци су староседелачко братство из Брчела од којих потичу данашњи Гојнићи. У Пјешивцима је постојало село Ранци где је живело истоимено лужанско братство због чега се сумља да су од њих Ранци у Брчелу, међутим хаплогрупа којој припадају Гојнићи не упућује на лужанско порекло. Гојнићи славе Ђурђевдан.

R1b-L23>L51>L52>L151>P312>U152

Бањовићи су братство из Куча које спада у старији слој становништва у племену. Од давнина се баве ковањем, а према предању су пореклом из Бања Луке по којој су понели презиме. Најпре су се населили у Коћима одакле су прешли у Лопаре у Фундини, а одатле су се исељавали и у друга села у Кучима. Међу Бањовићима до сада нема тестираних, међутим на основу једног предања о пореклу Жижића из Дробњака и њиховог резултата се може претпоставити да Бањовићи припадају овој грани. Наиме, Жижићи потичу од ковача Илије који се као населио у Веље Дубоко у Ровца где се као домазет оженио, да би његови синови касније прешли у Милошевиће у Дробњаку. Према предању самих Жижића, они потичу од Домазетовића са Чева, међутим како је утврђено да Домазетовићи припадају роду Озринића и грани I2-PH908, то предање се може одбацити. Због тога се као тачније може узети предање које се очувало у Ровцима по коме се Илија доселио из Куча и по коме је уместо Никољдана почео да слави Аранђеловдан, славу куће где се доселио као домазет. Како су Бањовићи једини ковачи у племену, а притом славе Никољдан, основано се може претпоставити да је Илија био од тог братства. Истом роду са Жижићима припадају и Бакићи из Доње Мораче за које се у племену сматра да су досељени из Србије. Бакићи се рођакају са истоименим братством из Забрђа у Васојевићима, међутим за њих се испоставило да припадају роду Куча, а не роду Васојевића како гласи њихово предање. Жижићи и Бакићи славе Аранђеловдан.

Гајовићи из Марковине у Озринићима су према предању грана Озринића-Цаушевића-Кривоглава-Рељића, међутим како припадају грани R1b-U152, а за Кривоглаве је утврђено да припадају роду Озринића и грани I2-PH908, то предање се може одбацити. Остаје да се утврди да ли су Рељићи прибраћени Кривоглавима у целини, или је то само случај са Гајовићима. Као и сва братства у Озринићима и Гајовићи славе Аранђеловдан.

R1b-L23>L51>L52>L151>P312>U152>Z36>CTS5531>CTS9981>Z37>Y91536

Богићевци према предању потичу од Богића, унука Гојка Мрњавчевића, који се из Хота доселио у Доњу Морачу. Сматрају да су Мрњавчевићи старином из Ливна. Богићеви потомци су се брзо рамножили и временом постали већина у племену. Деле се на Вујисиће, Лакићевиће, Поповиће и Радовиће, Меденице и Ракочевиће, а од ових братстава су временом настала и поједина мања братства. Исељавали су се у великом броју у околину Колашина, а има их и у околини Пљевље. Славе Аранђеловдан.

R1b-L23>L51>L52>L151>P312>U152>L2>FGC13620>FGC13619

Коњевићи су брастство из Пријевора у Суторини. Према предању су досељени из Мораче. Славе Никољдан.

R1b-L23>L51>L52>L151>P312>DF27>Z195>Z272>Z209

Поповићи-Стијењани су братство из Стијене Пиперске. Важе за једно од најстаријих братстава у Пиперима што је генетика и потврдила јер не припадају роду Лутоваца који су новији слој становништва у том племену. Славе Томиндан.

R1b-L23>Z2103>M12149>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592
    >CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>BY38894

Перовићи-Бјелопољци из Стројтанице у Бјелопољској области имају предање о пореклу из Пиве, међутим до сада није утврђено присуство ове гране у том племену, тако да споменуто предање треба узети са резервом. Славе Никољдан.

Радомани из Љуботиња су према предању досељени из „Бање, код Косова“ због сукоба са Турцима, а су старином из Овчјег Поља у Македонији. Заједно са Радоманима у Љуботињ је дошао и предак братства Џоно, међутим према предању нису истог порекла по мушкој линији. Исељених Радомана има у Браћенима у племену Дупило. Радомани славе Аранђеловдан.

Цијевњани су род који чине братства из долине реке Цијевне која имају различита предања о пореклу и данас су подељени по етничкој и верској припадности, али се испоставило да су истог порекла. То су Вулевићи и Љуљђуровићи из Груда, Марковићи-Бањкани и Дељани из Затријепча, Мараши из Зете, а највероватније и Страхиње из Подгора.
Вулевићи и Љуљђуровићи (Вулај и Љуљђурај на албанском) су братства из Вулевића, Лофке и Селишта у племену Груде. Према предању су сродни Вуксангељићима и Вучинићима, међутим за њих је утврђено да припадају грани J2b2-Y23094 тако да се то предање којим се везују највећа братства из Груда се може одбацити као нетачно. Делом су католици и славе Малу Госпојину, а делом су муслимани.
Марковићи-Бањкани су албански католички род из Бањкана у Затријебачу који према предању потиче од Марка Петровог од рода Црнојевића који се доселио из Ријеке Црнојевића. Према устаљеном предању се деле на Никпрељевиће, Мемчевиће, Паљушевиће и Љекочевиће (Никпрељај, Мемчај, Паљушај и Љекочај на албанском). Како је за Никпрељевиће и Паљушевиће утврђено да припадају грани R1b-Z2705, а за Љекочевиће да припадају грани J1-Z2223, може се закључити да су Љекочевићи прибраћени Марковићима. Како су Марковићима генетички сродна албанска братства из долине реке Цијевне предање о пореклу од Црнојевића се може одбацити као нетачно. Марковићи славе Малу Госпојину.
Дељани (Делај на албанском) су албански католички род из истоименог села у Затријепчу. Према предању потичу из Бајица, међутим то се може одбацити с обзиром на припадност овом роду. Деле се на Вуковиће, Јусуфђокиће (којих има и у Диноши где су муслимани) и Љуцковиће, а исељеници су Дељани у Гусињу који су исламизирини и захваљујући чијем резултату је утврђена припаданост Дељана овом роду.
Мараши су најбројније братство у Зети. Према предању потичу из Хота одакле су се доселили јер нису хтели да пређу на католичку веру. Рођакају се са Вуксанлекићима из тог племена, међутим с обзиром да је за њих утврђено да припадају грани J2b2-Y166564, као и готово сви данашњи Хоти, јасно је да су Мараши старији слој становништва из тог племена. Рођакају се и са Вујачићима из Зете са којима су се заједно иселили из Хота, али различите славе као и предање Вујачића о пореклу од Мрњавчића из Куча које Мараши немају указују на то да се ради о братствима различитог порекла. Славе Митровдан.

R1b-L23>Z2103>M12149>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592
    >CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>BY38894>FT48939

Лутовци су према предању пореклом из Пирота одакле су се доселили у Лутово у Братоножићима, а из Лутова су се исељавали у Пипере где су временом постали најбројнији род. Према устаљеном родослову се деле на Мрке и Пипере (чије племенско име Лутовци својатају преко измишљеног претка Пипа), док се Пипери деле на Гојислављевиће, Ђурковиће и Црнце. Гојислављевићи се даље деле на Вукотиће, Лазаревиће и Петровиће који се даље деле на братства, исто као и Ђурковићи. У Лутову остао само део Ђурковића, док су сви остали прешли у Пипере. За Гојислављевиће и Ђурковиће, како из Лутова тако и из Пипера, је потврђено да су исти род чиме је утврђена хаплогрупа Лутоваца, док је за Мрке утврђено да припадају грани R1a-Y2902, а за Црнце да припадају грани E-Z1057. За Мрке и Црнце су постојала мишљења да се ради о старијем слоју становништва у Пиперима, тако да није изненађујуће што се испоставило да су прибраћени Лутовцима. За Драгишиће из Радеће такође постоји мишљење да су прибраћени Ђурковићима, међутим за њих је утврђено да припадају истом роду као и остали Лутовци.
Станићи из Стијене, Станишићи из Сеоца, као и Милуновићи и Шујаци из Ријеке (сва три села су у Пиперима) су исти род са Лутовцима иако немају предање да потичу од њих. За Станишиће се погрешно сматрало да су остатак Лужана, док за остала три братства која потичу из Стијене не постоје предања о даљем пореклу. Од Лијешевића из Стијене према предању потичу Доњаци у Цеклину који се деле на Вујановиће, Вукмировиће, Лопичиће и Стругаре, као и исељене Вукмановиће у Подгору. За Доњаке је утврђено да су такође сродни Лутовцима, на основу чега се исто може претпоставити и за Лијешевиће. Барјактаровићи су муслиманско братство из Мркојевића које према предању потиче из Мрка у Пиперима. Од њих потиче још неколико муслиманских братства у Мркојевићима, док према предању од исељених Барјактаровића потичу Прље у Мужовићима у Љуботињу и Улићима у Цеклину, као и Лајковићи у Зети по којима се зове истоимено село и који се деле на неколико братстава. Прље славе Аранђеловдан, док Лајковићи славе Петровдан. Припадност Барјактаровића и других братстава која потичу од њих је утврђена на основу резултата Шановића који су једна од грана Лајковића. Утврђено је да од Лутоваца потичу и Вујовићи из Љуботиња који су према предању од племићке породице Војиновића из Вучитрна, одакле су се преко Мораче и Братоножића доселили у Љуботињ где су били спахије и једно време најутицајније српско братство у Црној Гори. Део Вујовића је прешао у Трново и Комарно који су убрзо потом припали црмничком племену Дупило. Сродници Вујовића су Лалићи и Лекићи у Црмници. Како је Лутово у Братоножићима одакле су досељени, то објашњава њихову припадност овом роду. Славе Аранђеловдан. Овом роду припадају и Бастаћи из Браћена код Орахова у Црмници који који према предању потичу од Поповића из Стијене Пиперске, међутим како је за њих утврђено да припадају грани R1b-Z209, може се закључити да Бастаћи потичу од неког другог братства из Пипера. Део Бастаћа је прешао у Ријеку Црнојевића у Цеклину, а преостали Бастаћи у Браћенима су узели презиме Лаковић. Већина братстaва која потичу од Лутоваца славе Аранђеловдан, а изузетак су Вукотићи који славе Митровдан, Шћекићи из Полимља (огранак су Ђурковића) који славе Петковдан, Лијешевићи славе Томиндан, Доњаци Ђурђевдан, а Милуновићи Никољдан. За очекивати је да од Лутоваца потичу и исламизирани Мемовићи-Црновршани који су се из Лутова преселили у Ћеклиће испод Црног Врха одакле су протерани у Никшић за време тзв. истраге потурица. Из Никшића су прешли у Црни Врх код Берана, село које су назвали по свом старом завичају, одакле су их протерали Васојевићи, да би се коначно населили у околини Бијелог Поља.

R1b-L23>Z2103>M12149>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592>CTS9219
    >Y18959>BY611>Y23373>Z2705>BY38894>Y32147>Y126039>Y82919

Бихорци и Мурићи су род који чини неколико група братстава са севера данашње Црне Горе.
Бихорци су група староседелачких муслиманских братстава из Бихора која имају различита предања о пореклу, а за која се испоставило да припадају истом роду. То су Дураковићи, сродна братства Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи, Личине, Ћемани, Хајдарпашићи, затим Алићи, Кујовићи и Хоџићи, као и део Растодера. Дураковићи из села Трпези су према предању од Букумира из Братоножића и рођакају се са Букумирима из околине Берана у Васојевићима, међутим то предање је оборено јер је за Букумире утврђено да припадају грани Q2-BZ3000. Хајдарпашићи су уз Ћоровиће били најутицајније муслиманско братство у Бихору, а потичу од Хајдар-паше који се доселио из Славоније и на управу добио Бихор. Како су Хајдарпашићи сродни многим братствима у Црној Гори, може се закључити да је Хајдар-паша добио на управу област у релативној близини свог места порекла. Хајдарпашићи су се са својим огранцима проширили на области Бијелог Поља и Доњег Колашина. Од Хајдарпашића су Дердемези и Хасанбеговићи из Кичаве у Доњем Колашину, као и Суљевићи и њихов огранак Каналићи у Бјелопољској области. Након Балканских ратова велики део братства се иселио у Турску. Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи су сродна братства из Петњице и суседних села у Бихору која не знају одакле потичу, док Муратовићи сматрају да су им је предак дошао са Хајдар-пашом. Судећи по томе што су сродни Хајдарпашићима, родоначелник Муратовића је највероватније био рођак Хајдар-паше. Мујевићи, како гласи старо презиме Личина, су према предању пореклом из Куча, а због презимена постоје и нагађања да су из Лике. Део Личина је касније из Бихора прешао у суседна Корита. Ћемани су према устаљеном предању пореклом од Дрекаловића из Куча, а рођакају се са Божовићима код Берана. Према другом предању потичу из Ћемовског Поља код Подгорице што је далеко вероватније имајући у виду да Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837. Алићи, Кујовићи и Хоџићи су сродна муслиманска братства из Бјелопољске области. Према предању су пореклом од Мицановића из Куча, међутим они би требало да припадају роду Куча и грани Е-BY165837, због чега споменуто предање највероватније није тачно. Растодери из Радманаца и Савиног Бора у Бихору према устаљеном предању потичу од Дрекаловића из Куча, док према другом предању потичу од Петровића из Дупила који су старином из Врања у Зети. За тестираног Растодера из Петњице је утврђено да припада овом роду, док тестирани Растодер из Савиног Бора припада грани E-BY3880 и нема ближе сроднике у Црној Гори.
Мурићи су старо братство из истоименог катуна у фису Вукли у Климентима које је према устаљеном предању истог порекла са осталим Климентима. Међутим, испоставило се да то предање није тачно с обзиром да већина Климената из фисова Селца и Вукли припада грани Е-BY4590. Исељених Мурића у Црној Гори има у неколико села у околини Рожаја где су сви прешли на ислам. Од Мурића готово извесно потичу још нека муслиманска братства која су пореклом из Климената и припадају овом роду, као што су Аговићи из Бихора, затим Ибрахимагићи у Гусињу, Мусићи, Рековићи, Цановићи и Хасиловићи у околини Плава и Перазићи из Бољевића и Паштровића. Аговићи из Горњег Бихора су према предању из Селца у Климентима, а у Бихор су се доселили преко Плава. Рођакају се са Аговићима из Рожајске области који су такође из Климената, међутим за њих је утврђено да припадају роду Климената и грани E-BY4590 због чега се може закључити да се ради о повезивању братстава на основу истог презимена. Ибрахимагићи су муслиманско братство из Гусиња које нема предање о даљем пореклу, а како припадају овом роду, може се закључити да су од Мурића из Климената.  Мусићи, Рековићи и Цановићи у Богајићима и Хасиловићи у Плаву су муслиманска братства која потичу од четири су брата који су досељени из Климената. Перазићи из Годиња у Бољевићима су према предању пореклом  “испод Сокола” у Климентима, а део братства је из Годиња прешао у Перазића До у Паштровићима. У Годињу славе Никољдан, стару славу Климената, док у Паштровићима славе Стевањдан.

R1b-L23>Z2103>M12149>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592>CTS9219
    >Y18959>BY611>Y23373>Z2705>BY38894>BY218801>FT62850>FT140430

Агићи су муслимански род из Горњег Бишева код Рожаја, а познатији су као Фејзагићи како су се касније презивали. Деле се на Муковиће, Омеровиће, Реџовиће и Чоловиће и рођакају се са Рожајцима који су према предању пореклом из Медуна у Кучима, међутим како је за Рожајце потврђено да припадају роду Куча и грани Е-BY165837, то се предање може одбацити.

T1 хаплогрупа

T1-L162

Дервишевићи из Гусиња и околине су према предању пореклом из Затријебача, међутим није познато од ког братства, као ни да ли су албанског или српског порекла. Исељених Дервишевића има и у Срђевцу у Доњем Бихору. Дервишевићи су једино братство у Црној Гори за које је установљено да припада грани T1-L162 која није забележена на анонимном тестирању.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Albanian Bloodlines Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина,
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека “Хроника села”, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца “Порекло”, Београд, 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Душан Ј. Љумовић, Пипери – племе у Црној Гори, САНУ – “Хроника села” / Културно просветна заједница Србије, Београд, 2000.
  • Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милован П. Пејовић, Племе Комани, Цетиње, 1976.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП “Унирекс”, Подгорица, 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд, 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд, 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина, 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друг о допуњено издање), ИТП “Коло” / ИТП “Унирекс “, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд, 1994.
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег-Нови, Херцег-Нови, 2000.
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar, 2010.
  • Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik, 2017.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje, 2017.

Коментари (70)

Одговорите

70 коментара