Родови старобалканског порекла у Црној Гори Reviewed by Momizat on . Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 23.11.2019. Увод Старобалкански слој становништва у Црној Гори чине потомци Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 23.11.2019. Увод Старобалкански слој становништва у Црној Гори чине потомци Rating: 0
You Are Here: Home » Инфо » Днк порекло » Родови старобалканског порекла у Црној Гори

Родови старобалканског порекла у Црној Гори

Увод

Старобалкански слој становништва у Црној Гори чине потомци Влаха, Илира, Келта, Трачана, Цинцара и других народа који су у одређеним периодима током историје насељавали овај део Балкана. За старобалканске родове се уопштено сматрају сви родови који по Y хромозому, односно мушкој линији, припадају хаплогрупама које се не могу директно повезати са познатим миграцијама из средњег и новог века. То су пре свих E1b, G1b, G2а, J2a, J2b1, J2b2, L1b, L2 и Q2 хаплогрупе и највећи део гране R1b-L23 , док се за J1 и T1 хаплогрупе не зна са сигурношћу од када су присутне на простору данашње Црне Горе. У тексту Генетска слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да су старобалканског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP (Single-nucleotide polymorphism) тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста старобалкански, односно да су на Балкану присутни најкасније од почетка средњег века, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити. Овај текст ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима

E1b хаплогрупа

E-V13 гране и родови у Црној Гори

E1b-V13>Z1057

Булатовићи-Кучи су род који чине досељеници из Роваца који према предању потичу од Булатовића. Деле се на пет грана, али се сви званично презивају Булатовић. Најпре су се доселили Будинићи-Бојановићи у Загреду, а затим Оташевићи и Томашевићи у Раће и Боланџићи у Сјенице. Касније је део Будинића-Бојановића прешао из Загреде у Раће. Тодићи из Раћа сматрају да су сродници Оташевићима и Томашевићима, међутим за њих постоји и предање да потичу од Тоде која је трудна дошла из околине Скадра. Досада су тестирани Будинићи-Бојановићи, Оташевићи и Тодићи. За прве две гране је недвосмислено утврђено да су исти род, док је постоји и могућност да и Тодићи припадају истом роду. Како Булатовићи изворно припадају роду Никшића и грани I2-Y52621, може се закључити да је овај род прибраћен Булатовићима у Ровцима и да су се етапно преселили у Куче. Сви славе Лучиндан сем Боланџића који славе Никољдан.

Добриловићи у Добрском Селу су према предању пореклом из Пећи. Деле се на Вујовиће, Милановиће и Поповиће у засеоку Липи и Вукиће, Ђурановиће, Рајовиће и Средановиће  у засеоку Папрати. Након протеривања Бјелица из Ријечке нахије добрска братства су населила и Добрску Жупу. Хаплогрупа Добриловића је утврђена на основу резултата Вукића. Сви Добриловићи славе Никољдан.

Ђољевићи-Груде (Ђољај на албанском) су албанско братство из Груда које је према предању огранак Вуксангељића, међутим за остала братства са истим предањем је утврђено да припадају грани J2b-Y23094 на основу чега се може закључити да су Ђољевићи прибраћени Вуксангељићима.

Ђурбузовићи су муслиманско братство из Цетиња. Према предању су пореклом из Комана, међутим није познато од ког братства.

Заграђани су сродна група братстава из Заграђа у Васојевићима. Према предању су из Куча, а у новије време се може чути и да су од Дрекаловића што се испоставило као нетачно с обзиром да им нису генетски сродни. Деле се на Јевриће, Поповиће-Михајловиће, Секулиће, Трифуновиће, Цикиће, Циковиће и Шљакиће. Сви славе Пантелијевдан.

Катићи из Суторине су пореклом из Попова. Највише их је у суторинском селу Шћепошевићи. Славе Стевањдан.

Лужани су према предањима старо српско племе које се распало доласком Бјелопавлића, Пипера и Пјешиваца на простор данашњих истоимених племена. Лужани тада делом напуштају своју дотадашњу област, делом се прибраћују већим новодосељеним братствима, док је свега пар преосталих братстава задржало свест о лужанском пореклу. У Пјешивцима су према предању од Лужана Мандалинићи и Шкулетићи, два сродна братства из Богетића и Церова, као и Вучетићи у Богетићима. За Шуленде из Пјешивачког Дола, односно Антуновиће како се данас презивају, није сугурно да ли потичу од Лужана или Шпања који су још старије становништво у Пјешивцима. У Пјешивцима се могло чути да су од Лужана и Вучићевићи из Церова који се деле на Перовиће и Стриковиће, међутим за ова братства је потврђено да су огранак Потолића како им и гласи предање. Сва наведена братства славе племенску славу Јесењи Јовањдан. Богетићи из истоименог села су се иселили у Горовиће у Грбљу где славе Никољдан. У Бјелопавлићима су од Лужана Петричевићи и Симоновићи, а највероватније и пар других братстава која себе не сматрају за Лужане попут Поповића из Слатине који причају да су пореклом из Дукађина попут Бјелопавлића. Симоновићи и Поповићи славе Симеондан, а Петричевићи славе Петковдан. У Пиперима су од Лужана Црнци из истоименог села које је по њима названо. Они су према племенском предању огранак досељених Лутоваца, међутим одувек је преовлађивало мишљење да су заправо старији слој становништва у племену и да потичу од Лужана што се испоставило као тачно с обзиром да Лутовци припадају грани R1b-BY38894. Деле се на Јаниће, Лалиће и Божановиће, а од Црнаца из села Стањевића Рупе су према једном предању Стањевићи у Поборима који се деле на Каписоде и Божовиће. Стањевићи славе Јесењи Јовандан, а Божовићи Јовањдан. Сматра се да од исељених Лужана из Пипера потичу Вујотићи у селу Дуга у Братоножићима који славе Никољдан, а по селу које настањују се називају и Дужанима, међутим имајући у виду да потичу из Стијене Пиперске то је мало вероватно.
За Станишиће из Сеоца у Пиперима постоји мишљење да потичу од Лужана, међутим испоставило се да потичу од Лутоваца и да припадају грани R1b-Y32147. И за Милуновиће у Богмиловићима у Пјешивцима се сматрало да потичу од Лужана, међутим испоставило се да припадају роду Озринића и грани I2-PH908. Од свих претходно наведених братстава која вероватно потичу од Лужана једино су тестирани Црнци, тако да тек остаје да се види у којој мери су лужанска братства међусобно сродна.

Матаруге су староседелачки род у Бањанима и некадашње племе које је својевремено насељавало подручја Бањана, Грахова, Опутних Рудина, Никшићких Рудина, Цуца и Озринића. Услед интезивног исељавања у њиховој матичној области једино су преостали Кокотовићи на Успутници и Мишковићи у Парешком Долу у Петровићима у Бањанима. Старо презиме ових братстава је Братић, а њихових исељеника има широм Херцеговине. На основу резултата тестираног Братића из Херцеговине је утврђено да припада грани E-V13. Кокотовићи и Мишковићи славе Томиндан, као и исељени Братићи.

Радивојевићи су род из Бокова у Цеклину. Деле се на Борозане и Ломпаре. Њихов предак Радивоје се према предању доселио из Буковика у Глухом Долу. Од Борозана је истоимено исламизирано братство у Невесињу захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода. Борозани и Ломпари у Бокову славе Спасовдан.

Роћени из Расове у Шаранцима према предању потичу из Чева у Озринићима, али није познато од ког братства. Из Шаранаца су се исељавали у Бршно код Никшића одакле је део касније прешао у Дробњаке. Део Роћена у Бршну се презива Роћеновић. Славе Аранђеловдан.

Џанбеговићи су муслимански род из Жиљка у Бистрици који важи за староседелачки у тој области. Данас се највећим делом презивају Зороњић, а њихови рођаци у Бијелом Пољу се презивају Зоронић.

Штекојевићи у Пјешивцима потичу од Ђура Штекојевића који се према предању доселио из Куча за време Ивана Црнојевића чији је био слуга. Деле се на Спасојевиће, Радојичиће, Милошевиће и Савићевиће у Витасовићима и Рајовиће у Долу Пјешивачком, а до сада су тестирани једино Радојичићи. Сви славе Јесењи Јовањдан.

E1b-V13>Z1057>PH1246>BY14151

Васојевићи су род и истоимено племе у Брдима чији је родоначелник Васоје према предању унук Вукана Немањића, а у Лијеву Ријеку се са породицом доселио из Херцеговине Васојев праунук Васо. Утврђено је да Васојевићи припадају истом роду као и Бобани из истоименог племена у Херцеговини и једно муслиманско братство из околине Невесиња што потврђује предање о пореклу Васојевића из Херцеговине. Васојевићи се деле на Мијомановиће, Новаковиће и Рајевиће, а најбројнији Рајевићи се деле на Дабетиће, Ковачевиће и Лопаћане. Наведене гране се деле на велики број братстава, а за сваку од ових грана је генетски потврђена припадност роду Васојевића. Васојевићи су након протеривања албанског племена Клименти из Горњег Полимља населили ову област коју је старо српско становништво напустило након турске окупације услед чега су се знатно проширили територијално, а Андријевица постала њихово ново седиште. За већину братстава у Црној Гори изван племенске територије који имају предање о пореклу од Васојевића је насупрот устаљеним предањима утврђено да ипак не припадају роду Васојевића. То су Караџићи из Лопата који су се највећим делом иселили у Дробњак и који припадају грани I2-Z17855, Глуходољани и Станимировићи из Глухог Дола и Дупила који припадају грани R1a-YP417, затим Маројевићи, Мушикићи, Драгнићи и Ћоровићи из Моракова у Никшићкој Жупи који припадају роду Мрка и грани R1a-Y2902 и Зечевићи из Бањана који припадају грани N2-FGC28435. Утврђено је и да Витковићи и Потолићи из Пјешивца који себе сматрају за потомке Стевана Васојевића нису сродни Васојевићима, већ припадају грани Ј2а-SK1357.  Такође, и за поједина братства из самог племена се испоставило да не припадају роду Васојевића насупрот устаљеном предању, а то су Бакићи из Забрђа и део Радевића из Мезгаља у Шекулару који припадају роду Куча и грани E-BY165837. Исељених Васојевића има у већем броју у Горњој Морачи, Пољима Колашинским и Бихору. Сви Васојевићи у Црној Гори славе Аранђеловдан сем исламизираног дела Ђукића у Горажду у Полици, затим Ћеранића у Затону у Бихору и Селмановића у Зогању код Улциња. Васојевићи су према анонимном истраживању један од најбројнијих родова у Црној Гори са 4,95% заступљености.

Милошевићи-Шаранци су највећи род из Шаранаца који је и основао ово племе. Према устаљеном предању потичу од Властелиновића из Плане код Билеће одакле су се преко Бјелопавлића и Плане у Горњем Колашину доселили у Шаранце. Међутим, утврђено је да генетски нису сродни Шаренцима из Херцеговине који такође имају предање о пореклу од Властелиновића, чиме на важности добија мање прихваћено предање о даљем пореклу Милошевића из Куча. Питање је да ли Милошевићи заиста потичу из Куча, али је на основу историјских извора сасвим извесно да су се раније презивали Милошевић. Деле се на Анђелиће, Вуковиће, Кнежевиће, Распоповиће, Раичевиће, Ћосовиће и Џаковиће. Сва наведена братства живе у Шаранцима сем Распоповића који живе у Мартинићима у Бјелопавлићима. За Бојовиће и Анђелиће је утврђено да су сродни и да припадају грани E-BY14151, док се за Ћосовиће испоставило да припадају роду Вељокрајана и Крича и грани J2b1-Y22066 на основу чега се може закључити да су прибраћени осталим Милошевићима. Шаранци су се након досељавања у своју нову матицу даље исељавали и у Пиву, Затарје и Пљевљу. Сви Шаранци славе Ђурђевдан сем Распоповића који славе Петковдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988

Угреновићи према предању потичу од бана Угрена Јеринића који је управљао Оногоштом (данашњи Никшић) и кога је убио Никша, родоначелник Никшића. Иако је бан Угрен био историјска личност, не постоје докази о томе да се презивао Јеринић. Братства у Црној Гори која су према предању од бана Угрена су Ђапићи, Јушковићи, Мијановићи, Мумовићи, Пантовићи и Пејовићи у Горњем Пољу код Никшића и Голубовићи у Малинску. Део Јушковића је прешао у Љевишта у Горњој Морачи, а од њих су и Лазовићи на Кутњој Њиви у Дробњаку. Од Пејовића су Мучалице у Љевиштима у Горњој Морачи и Годијељима у Дробњаку. Сви славе Аћимовдан.

Чепрњићи су братство из Суторине у којој настањују више села. Према једном предању из Чепелице код Билеће, а према другом из Грахова. Славе Илиндан.

Чиндраци су муслиманско братство из села Долац у Бистрици. Према предању су досељени из Вучитрна где живи истоимено братство, али постоји и мишљење да су староседеоци у Полимљу.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016
    >Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988>Z27131>BY4222>BY4590

Клименти су род који потиче из истоименог албанског племена на крајњем северу Малесије у Албанији. Према предању сви потичу од претка православне вере који се тамо доселио из данашње Црне Горе – према једној верзији из Лопара у Фундини (Кучка Крајина) преко Хота, према другој из Пипера, а према трећој која се прва спомиње у историјским изворима из Мораче. Према предању се деле на Селчане, Вукле и Никче, а прибраћени су им Боге који су географски одвојени високим планинским венцем и за које је познато да су се касније придружили племену. Док је за већину Селчана и Вукли потврђено да припадају истом роду, за Никче се испоставило да већински припадају грани J2b-Y82533, а међу Богама још увек нема тестираних. Од исељених Селчана и Вукли је за нека братства утврђено да не припадају роду Клименета, а то су муслимани Мурићи у Рожајској области, Аговићи у Бихору, затим Мусићи, Рековићи, Цановићи и Хасиловићи у Плавско-Гусињској области и Перазићи у Бољевићима и Паштровићима који сви припадају грани R1b-Y32147, док Горњаци у Цеклину припадају грани I2-А16413. Братства из Селца и Вукли превасходно насељавају области Рожаја, Плава и Гусиња где су готово сви исламизирани и говоре српским језиком изузев малог броја католичких породица у околини Гусиња. Према предању из Климената су још и српска братства Орландићи и Дабановићи у Сеоцима и Дајковићи у Цеклину, међутим још увек нема тестираних припадника ових братстава тако да је непознато да ли припадају овом роду. Сва православна братства из Климената славе Никољдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377
    >CTS9320>Z16988>BY4197>BY34282>BY50887>BY155589

Бјелопавлићи су род и истоимено племе у Брдима. Према устаљеном предању потичу од Бијелог Павла из Пећи, сина албанског властелина Леке Дукађинца, док према истом предању од другог Лекиног сина Гаврила (Гаша) потиче албанско племе Гашани. Постоји и предање пореклу Бјелопавлића од Леке Капетана, савременика Леке Дукађинца. Оба предања се могу одбацити јер се Бјелопавлићи спомињу 1411. године за време живота споменуте двојице. Бјелопавлићи такође имају и предање по коме је Лека Дукађинац заправо био унук краља Милутина. Тестирано је више припадника ових племена и утврђено је да Бјелопавлићи и Гашани не потичу од истог претка при чему су Гашани врло разнородни међу собом. Бјелопавлићи се према родослову деле на Бубиће и Дмитровиће (старо презиме Митровића), док се Митровићи даље деле на Калезиће, Николиће, Павковиће и Петрушиновиће. Буба, родоначелник Бубића, је према предањима самих Бубића био син Бијелога Павла или његов унук који је рођен у Хотима где се из Дукађина доселио Шћепан, син Бијелог Павла. С обзиром да је број пасова до Бијелог Павла знатно мањи код Бубића него код Митровића, друго предање је знатно вероватније. Поред устаљених предања, постоје и предање из Петрушиновића по коме је Буба из Мојановића у Зети и да није од Бијелог Павла, као и предање из Мартинића по коме је Буба заиста досељен из Хотског Хума, али да је био католик и да му се отац звао Ђон. Међутим, како је за Дамјановиће и Вујадиновиће из Вражегрмаца утврђено да припадају роду Бјелопавлића, ова предања се могу одбацити. Бубићи се деле на две групе братстава од којих једна насељава Мартиниће (Вукшићи и Ераковићи), а друга Вражегрмце (Дамјановићи, Милановићи и Станишићи). Од Бубића је тестиран још и припадник братства Станишић из Вражегрмаца за кога се испоставило да припада роду Новљана и грани I1-FGC33034, међутим за ово братство постоји доста уверљиво предање да су највероватније прибраћени Бубићима, због чега се тај резултат не може сматрати релевантним за Бубиће. За Калезиће у Павковићима постоји предање по коме су прибраћени Бјелопавлићима, а на основу једног резултата се основано може претпотавити да припадају грани J2a-SK1357. За Раичевиће у Вражегрмцима је утврђено да припадају грани I2-Y3120 и да нису сродни Бјелопавлићима насупрот њиховом предању, а томе иде у прилог и то што их остали Бубићи нису сматрали за рођаке. За Кадовиће из Шобајића у Вражегрмцима је утврђено да припадају роду Бјелопавлића насупрот устаљеном предању према коме су грана Шобајића који сматрају да потичу од Сибињанин Јанка односно деспота Стефана Лазаревића, због чега на значају добија мање прихваћено предање по коме су Кадовићи прибраћени Шобајићима. Исељених Бјелопавлића има широм Црне Горе, а највећа исељеничка братства су Калуђеровићи у Ћеклићима и Пешићи у Васојевићима. Исламизирани Каљићи из Доњег Колашина су према предању огранак Калезића из Бјелопавлића, међутим за Каљиће се испоставило да припадају роду Куча који припадају роду Куча и грани E-BY165837. Православни Кљајићи из Загорја у Васојевићима и њихови исламизирани рођаци Цикотићи из села Трпези у Бихору према предању потичу из Бјелопавлића, међутим за Цикотиће је утврђено да припадају грани I2-Y3120. Сви Бјелопавлићи славе Петковдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991

Јаћимовићи су староседоци из Костенице у Бистрици и према предању су сродни Беговићима из  Расова код Бијелог Поља који наводно потичу од рођеног брата родоначелника Јаћимовића. Међутим, утврђено је да се ради о два различита рода с обзиром да Беговићи припадају грани I2-PH908. Јаћимовићи славе Стевањдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991>Z38456

Калуђеровићи-Зећани су једно од највећих братства у Зети. Према предању потичу од истоименог братства из Ћеклића одакле су у XVII веку због крви прешли у Балије, засеок Понара у Зети. Одатле су се преселили у Клименте где се нису дуже задржали, па се враћају у Зету у село Матагуже одакле су се исељавали у Шушуњу и Голубовце. Многи огранци Калуђеровића су и званично променили презиме, а то су Бољевићи (захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа Калуђровића), Балијаши, Јанковићи, Лешперовићи, Мијатовићи, Мирковићи и Раковићи. Калуђеровићи у Ћеклићима имају предање о пореклу од Бјелопавлића, међутим с обзиром да Бјелопавлићи припадају грани E-BY155589, остаје да се утврди да ли заиста потичу од њих или су исти род са Калуђеровићима из Зете. Сви Калуђеровићи славе Петковдан.

Крусе су род из Доње Љешанске нахије који чине братства Ћетковићи, Бојановићи, Рајићевићи, Перовићи и Рацковићи. Матица им је у селу Круси, а одатле су се раширили и на суседно село Бери. Према предању су досељни из Кроје у Албанији пре неколико векова. Славе Никољдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762
    >CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991>Z38456>BY4461

Башићи су муслиманско братство из Плавско-Гусињске области које према предању потиче из Љеша у Албанији. Одатле су се најпре доселили у Гусиње где прелазе на ислам да би због сукоба са Климентима прешли у Јару где чине већину становништва. Има их и у околним местима у Плавско-Гусињској области, а њихов огранак су Јеврићи из Комараче и Метеха. Башићи се другачије називају и Баше што на турском језику значи главар.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991>A24048

Ракоњци су староседелачко братство из Ракоња код Бијелог Поља одакле су расељавали по суседним селима у околини Бијелог Поља. Према предању су пореклом из Куча, међутим грана којој припадају Ракоњци није забележена у Кучима нити међу исељеницима из овог племена. Једна грана Ракоњаца има и предање да су се раније презивали Поповић. Ракоњци славе Никољдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17264

Владисављевићи из Доњег Краја на Цетињу су према предању огранак Боројевића, међутим за њих је утврђено да припадају грани R1a-Y2902. На основу тога се може закључити да су Лајиславићи, како се у народу зову Владисављевићи, прибраћени Боројевићима и да су од старијег слоја становништва на Цетињу. Деле се на Ивановиће и Мариновиће. Славе Ђурђевдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5017>Z19851>A18833>Y172393>А18844

Катуњани и Риђани су род који чини велики број братства са различитим предањима, а матица овог рода је по свему судећи на размеђи Катунске нахије и Старе Херцеговине.
Катуњанима се може назвати неколико разгранатих братстава из Катунске нахије која приапдају овом роду: Ненојевићи и Бориловићи из Бајица, Бјелице из истоименог племена, Ђуричковићи из Загарача, Ђуричићи из Малих Цуца и Шпадијери из Доњег Краја на Цетињу. Ненојевићи и Бориловићи из Бајица су према предању пореклом од Орловића и досељени су из Чарађа у Голији преко Цуца. Исто предање имају Бандићи из Комана и Самарџићи из Кривошија који су се у та племена доселили преко Бајица, међутим за њих је утврђено да припадају грани  J2a-SK1357, исто као и сва братства из Вељих Цуца која имају предање о пореклу од Орловића из Чарађа. То потврђује да су братства која чине ова два рода чинила једну родовску заједницу на подручју Вељих Цуца и да су заједно учествовали у миграцијама. Ненојевићи се деле се на Мартиновиће и Вуксановиће који чине огромну већину становништва у Бајицама, а најбројнији су и у ширем племену Цетиње у чијем саставу су Бајице. Мартиновићи су појединачно најбројније братство у читавој Старој Црној Гори. Од братстава из Бајица су до сада тестирани Мартиновићи. Од њих су према предању Љухари у Кучима и Зоговићи и Крџићи у Васојевићима, међутим за Љухаре је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837, а за Зоговиће и Крџиће да припадају грани G2а-S9591. Славе Јовањдан. Бјелице из истоименог племена се деле на две гране: једну чине Дубљани и Предишани, а другу Милешевићи. Дубљани су Милићи, Предишани се деле на Пејовиће, Абрамовиће и Андриће, а Милешевићи се деле на Ћетковиће, Правиловиће, Драшковиће и Вујиће. Споменута братства племенско име својатају као родовско преко наводног претка Бела (или Бјелана), а према предању такође потичу од Орловића. Исељавали су се у Ријечку нахију на подручје које је касније припало Цеклину, као и у Голију, Горње Поље и Опутне Рудине. Славе Јовањдан у матици, а поједини исељеници славе Петковдан и Јесењи Јовандан. Ђуричковићи из истоименог села у Загарачу такође имају предање o пореклу од Орловића и досељавању преко Цуца. Од њих су Недовићи у Пријелозима код Бијелог Поља захваљујући чијем резултату је утврђено да Ђуричковићи припадају грани E-V13, али не и којој тачно подграни. Међутим, на основу предања  се основано може претпоставити да се ради о грани E-A18844 и истом роду коме припадају Бјелице. Ђуричковићи славе Малу Госпојину, а Недовићи Аранђеловдан. Ђуричићи из Малих Цуца су према предању од Бандића из Комана, међутим за Бандиће који сматрају да су од Орловића се испоставило да припадају грани J2a-SK1357. У Цуцама за Ђуричиће сматра да су старинци што је очигледно тачно. Славе Јовањдан. Шпадијери из Доњег Краја на Цетињу су према предању из приморја, конкретно из Далмације, међутим то предање се може одбацити јер су сродни осталим братствима из Катунске нахије. Славе Ђурђевдан.
Риђани су племе које се некада простирало од Никшића до Корјенића, али је због губитка територија сведено на простор Грахова по коме је племе касније преименовано. Од братстава која су живела у Риђанима овом роду припадају Драгошевићи из Грахова и Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца.  Драгошевићи су према већини предања од Дрекаловића из Куча, а у Грахово су се доселили преко Чева и Риђана код Никшића. Међутим, Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, на основу чега се може закључити да је предање Драгошевића нетачно. Деле се на Булајиће, Вујачиће, Вујовиће, Вучевиће и Делибашиће. За Вујачиће је утврђено да су разнородни, односно да један део братства припада грани I2-PH908. Драгошевићи су се из Грахова исељавали у Никшићке Рудине. Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца су према предању су такође од Дрекаловића, али за разлику од Драгошевића, имају нешто прецизније предање и сматрају да су од братства Љаковића. Сличност презимена Љаковић и Лаковић јер највероватнији разлог настанка овог измишљеног предања. Занимљиво је да је крајем XIX века још увек постојало предање о њиховом сродству са Драгошевићима за које ће се испоставити да је тачно. Исељених Лаковића има у Голији, Никшићким Рудинама и Пјешивцима. Сви славе Никољдан.
Овом роду припадају и поједина братства која немају предање о пореклу из Катунске нахије или Риђана. Лушчани из Васојевића су према предању од Ђурашковића из Цеклина, међутим како Горњаци чији су Ђурашковићи огранак припадају грани I2-Z17855, ово предање је оборено. Деле се на Вековиће, Пајковиће, Поповиће, Радичевиће и Томашевиће у Лушцу и неколико мањих братстава у другим селима у околини Берана међу којима су тестирани Ђурашковићи из Будимље. Сви славе Ђурђиц. Овом роду припадају још и Томовићи из Шекулара, или барем прибраћена грана овог братства које је према предању огранак Ћетковића-Вајмеша који припадају грани I2-A1328. Томовићи славе Ђурђевдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>FGC33614>FGC33625

Берише су албански род и истоимено племе из северне Албаније одакле потиче и родоначелник Бериша у селу Прифти у Грудама. У прошлости су предводили Груде, али су новији досељеници из Суме временом постали бројнији због чега је племенски барјак прешао на Вуксангељиће. Берише у Грудама су славили Малу Госпојину до прве половине XX века.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>S2979
    >Z16659>Y3183>S2972>Z16661>BY5293>BY165837

Кучи су разгранати род српско-албанског порекла и истоимено племе у Црној Гори. До сада је уврђено да роду Куча припада чак 13 група сродних братстава која имају различита предања о пореклу, а то су Мрњавчићи, Дрекаловићи, Бонкећи, Џукелићи, Никићи и Нуцуловићи, Љухари, Пераловићи, Нилејићи, Бакечевићи, Пуришићи, Јововићи и Јокановићи у Кучима, као и исељени Лапи из Фундине. Овом роду припадају и поједина братства у Црној Гори, Херцеговини и Србији која имају предање о пореклу из Куча, али за која се не зна од ког тачно братства и места потичу, као и неких братстава која уопште немају предање о пореклу из Куча. Међу првима се по бројности издвајају Меховићи из Бихора, а међу другима Бакићи у Васојевићима, Каљићи из Доњег Колашина, Љаљевићи из Бјелопољске области и Бандери и Цириковићи у Плавско-Гусињској области.
Мрњавчићи према предању потичу од Гојка Мрњавчевића, а у Куче су се преко Брштана или Бардање, села која припадају Климентима, а некада су била у Кучима. Даљим пореклом су из Скадра, а сматрају да су Мрњавчевићи тамо досељени из Бјелопавлића. Деле се на пет група братстава: Никезићи, Петровићи (Беровјани и Перићи), Љешевићи (Главатовићи, Живковићи и Љуљановићи), Ђурђевићи и Костровићи. За Бојовиће-Маковиће и Гољевиће из села Убли и Мартинљаковиће из Птикаља је потврђено предање да потичу од Мрњавчића иако постоје мишљења да су старинци. Од Мрњавчића су према предању између осталих и Јанковићи у Доњој Морачи, Вујачићи из Зете, Подгора и Љешанске нахије, као и исламизирана братства Ђурђевићи и Мицановићи из Затарја и Дракуловићи, Муратагићи и Радоњчићи из Плавско-Гусињске области. За Кликовце у Зети и Мекиће из Доњег Колашина је утврђено да насупрот предању нису од Мрњавчића и да припадају гранама R1a-YP417 и I2-S17250. Већина Мрњавчића слави Митровдан, док Костровићи, Никезићи и Вујачићи славе Никољдан, а Беровјани и Перићи Јесењи Јовањдан.
Дрекаловићи према устаљеном предању потичу од Дрекала Јовановог, унука Ђурђа Кастриота, док су Мрњавчићи одувек тврдили да су Дрекаловићи њихов огранак. С обзиром да припадају истом роду, може се закључити да је предање Дрекаловића о пореклу од Кастриота оборено.  Деле се на Турковиће, Вујошевиће, Иликовиће, Мијовиће и Чејовиће и сви славе Никољдан сем исламизираних Турковића у Подгорици. Од Дрекаловића према предањима су између осталих и Анђелићи у Васојевићима, Ђаловићи и Чампари у Коритима, Ђуровићи код Рожаја, исламизовани Рожајци (Бећировићи, Ганићи, Кардовићи, Фетаховићи и други) и Дуровићи у Бихору. За Драгошевиће из Грахова, Лаковиће и Томановиће из Малих Цуца, Барјактаровиће из Васојевића, као и исламизиране Растодере из Бихора и Калаче из околине Рожаје је утврђено да нису Дрекаловићи насупрот њиховим предањима.
Бонкећи из Затријебача су албанска католичка група братстава која према предању води порекло од Бона Кећија чији се отац Кећи доселио из горњег тока Цијевне у данашњој Албанији. Према предању од Бановог брата Лазара потичу данашњи Хоти, међутим утврђено је да Хоти припадају грани J2b2-Y166564 чиме је то предање оборено. Бонкећи се деле на Дацаите, Ђокиће, Ник-Ђерковиће, Никмараше и Дуке. Од Бонкећа су Никочевићи и неколико других братстава у околини Гусиња где су сви прешли на ислам. Бонкећи у Затријепчу славе Малу Госпојину (Зоју). Од Бонкећа највероватније потичу из муслимани Чекићи из Плавско-Гусињске области који су према предању из Затријепча и за које је утврђено да припадају грани E-V13.
Џукелићи из Лазорца у Орахову и Стјепова у Затријепчу важе за старинце у Кучима. Родоначелник Џукелића се према родослову звао Ђуро, због чега ова братства себе називају и Ђуровићима. Од Деде Ђурова су Перишићи у Лазорцу, док од Цаме Ђурова потичу Вуљевићи (са огранком Митровићима) у Лазорцу и поарбанашени Ђонлекићи у Стјепову у Затријепчу. Сви православни Џукелићи славе Никољдан, док су Ђонлекићи славе Малу Госпојину (Зоју).
Никићи и Нуцуловићи су сродна братства која су према једном предању пореклом из Кастрата одакле су се доселили преко села Бар код Селца у Климентима где су живели неко време, док према другом предању потичу из Радетине код Селца у Климентима. Доселили су се у Лазорце у Орахову где су остали Никићи који су се са својим огранком Пајовићима посрбили и прешли на православље па славе Митровдан као и остала братства у Лазорцу. Нуцуловићи су прешли у Коће и задржали албански идентитет. Све до средине XX века су славили Стевањдан, док данас славе Св. Антонија.
Љухари из истоменог села у Фундини су албанско братство које је према предању од Мартиновића са Бајица, што је с обзиром на припадност роду Куча очигледно нетачно. Деле се на католике Ђоловиће и Перковиће и муслимане Муховиће. Од Љухара су и исламизовани Шабовићи из Плава којих има и у Доњем Бихору. Ђоловићи и Перковићи славе Никољдан.
Пераловићи из Косора се сматрају за староседеоце, а Жијо, син родоначелника Перала, је био племенски војвода пре Лала Дрекалова. Од Пераловића су муслимани Коленовићи из Гусиња и околине. Славе Никољдан.
Нилејићи из Безјова, односно Нилевићи како се данас презивају, важе за староседеоце у Кучима, а од њих потичу Бојовићи у Грнчару код Гусиња, као и муслимани Љуце из Никшића који прешли у Бјелопољску област захваљујући чијем резултату је утврђено да Нилејићи такође припадају роду Куча. Ниљевићи славе Никољдан, као и исељени Бојовићи.
Бакечевићи из Косора и Коћа су староседеоци у племену. Сви су раније били православци, али су се у Коћима временом поарбанасили и прешли на католичанство и тамо се данас презивају Ђељошевић (Ђељошај на албанском). У Косору славе Никољдан, а у Коћима су некада славили Стевањдан, док данас славе Антоновдан.
Пуришићи и њихов огранак Ивачевићи (или Ивановићи, а на албанском Иванај) из Коћа су пореклом из суседног селишта Јабуке. Како су дуго времена у племенској зајединици са Марима у Коћима, Пуришићи су се временом поарбанасили и прешли на католичанство. Славили су Стевањдан, а сада славе Антоновдан.
Јокановићи-Доброшани су братство из Врбице у Кучима које се рођака са неколико братстава истог презимена у Херцеговини, међутим сматра се да су досељени из Затријепча што је ближе истини с обзиром да је утврђено да припадају роду Куча. Славе Никољдан.
Лапи или Љапи су исељено староседелачко братство из Фундине о коме нема много података. На основу презимена се може претпоставити да су били Албанци. Од њих потичу Лапчевићи из Александровачке Жупе захваљујући чијем резултату је утврђена припадност овог исељеног братства роду Куча. Лапчевићи славе Никољдан, а може се претпоставити да је исту славу славило и братство Лапи.
Меховићи су муслиманско братство из Бихора. Према предању су пореклом из Куча, а у Бихор су досељени као православци и славили су Никољдан. Рођакају се са Фетићима из Краденика, Пепељцима из Годијева и Смајиловићима из Дуге Пољане на Пештеру. Међутим, за Фетиће је утврђено да припадају грани I2-L1229, тако да су очигледно преузели предање Меховића.
Каљићи из Доњег Колашина су муслиманско братство са бројним огранцима које се након Балканских ратова највећим делом иселило у Турску. Према предању су огранак Калезића из Бјелопавлића, међутим за Ибрахимовиће и Реџовиће који су огранци Каљића  се испоставило да припадају роду Куча који припадају грани E-BY165837, тако да се то предање може одбацити.
Љаљевићи су муслиманско братство из околине Бијелог Поља где су досељени из Колашина, а према предању су пореклом од Букумира Љаљовића из Братоножића што се испоставило као нетачно јер Букумири припадају грани Q2-BZ3000. Може се закључити да је такво предање настало као последица сличности презимена.
Бандери и Цириковићи су муслиманска братства из Плава која су према предању турског порекла из Анадолије. С обзиром да је за Олевиће који су грана Цириковића утврђено да припадају роду Куча, предање о турском пореклу је очигледно нетачно.
Бекташевићи и Зећировићи из Лахола у Бихору су два сродна муслиманска братства која према једном предању потичу од Бекташевића из Гусиња, док према другом предању ова два братства потичу из Анадолије. За Зећировиће је утврђено да припадају роду Куча због чега се може одбацити предање о пореклу овог братства из Анадолије. Ако је прво предање о њиховом пореклу од Бекташевића из Гусиња заиста тачно, онда би то значило да Бекташевићи и Лончаревићи нису исти род с обзиром да Лончаревићи припадају грани R1a-Y2608, али с обзиром да још увек нема тестираних Бекташевића, то тек остаје да се утврди.
Бакићи и Радевићи су према предању огранак Васојевића-Новаковића, међутим за Бакиће и део Радевића у Шекулару такође утврђено да припадају роду Куча. Бакићи живе у Забрђу, а Радевићи у Лијевој Ријеци и Мезгаљу у Шекулару. Оба братства славе Аранђеловдан.
Предања кучких братстава недвосмислено говоре о пореклу овог рода из горњег тока Цијевне који данас припада албанском племену Клименти. Кучи су се одатле насељавали у таласима због чега се изгубила свест о заједничком пореклу. Како су споменута албанска племена некада такође била етнички мешовита, не може се на основу досадашњих сазнања утврдити да ли су Кучи изворно српског или албанског порекла. Кучи су најбројнији род у Црној Гори са 7,18% заступљености према анонимном истраживању.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>Y3183
    >S2972>A7135>A7136>Y18675>Y18673>BY5425>Y128213

Војиновићи-Поблаћани су некадашње братство из Поблаћа код Пљевље које потиче од спахије Војина. Од њих су Лисичићи из Крушева, као и исламизиране Лисице из Мељака у Затарју за које постоји и друго предање по коме су од Диздаревића из Мељака. Лисичићи славе Јовањдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>L241

Вујовићи-Кокотовићи из Враћеновића у Опутним Рудинама су према устаљеном предању од Вујовића из Врањске у Билећким Рудинама, међутим за њих је установљено да припадају другој хаплогрупи, тако да је споменуто предање оборено. Према другом предању су од Вујовића из Ожеговице у Озринићима који такође имају предање да Вујовићи из Враћеновића потичу од њих, међутим и за то предање се испоставило да је нетачно јер Вујовићи из Ожеговице припадају роду Озринића и грани I2-PH908. Вујовићи из Враћеновића славе Никољдан.

Вуковићи-Пивљани из Мратиња и Бријега у Пиви према предању потичу из Чева у Озринићима од истоименог рода. С обзиром да Озринићи припадају грани I2-PH908, може се закључити да су Вуковићи исељени староседеоци из Чева. Од Вуковића потичу Пантовићи и Шимуни у Мратињу и Пивљани у Крћама код Пљевље. Сви славе Аранђеловдан.

Гамбелићи, Копривице и Тупањци су род који чине братства из Бањана која према предањима нису међусобно повезана, али за која се испоставило да су генетски сродна.
Гамбелићи, односно Миловићи како се већ пар векова презивају, су братство из засеока Миловићи код Велимља у Бањанима. Према предању потичу из Куча одакле су се доселили у засеок Црни Кук између Копривица и Добочака у Бањанима, да би одатле прешли у Велимље. Славе Никољдан.
Копривице из истоименог села у Бањанима према предању потичу од сина Милоша Обилића кога су Гамбелићи из Велимља пронашли остављеног као бебу поред пута. Копривице су једно од неколико највећих братстава у Црној Гори. Исељавали су се у мањем броју у Пиву и одатле у Затарје. Славе Никољдан, славу коју су преузели од Гамбелића.
Тупањцима се заједно могу назвати Коменовићи из Кленка у Бањанима и Аџићи из Лисине у Пиви који потичу из Тупана у Бањнима и припадају овом роду. Аџићи из Пиве према предању потичу од Аџића из Косијера одакле су се наводно преко Книна у Далмацији и Тупана у Бањанима доселили у Пиву, а у то време су се презивали Зечевић. Како је за Аџиће у Косијерима утврђено да припадају грани I2-Y3120 може се закључити да Аџићи из Пиве не потичу од њих, као ни од Зечевића из Кленка за које је утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435, већ да су староседеоци из Тупана. Зечевићи и Аџићи славе Јовањдан. Комненовићи из Кленка према предању потичу од Павла Орловића и доселили су се из Чарађа у Голији, међутим то свакако није случај јер нису сродни ниједној од три велике групе братстава са истим предањем. Своју некадашњу матицу Тупан су потпуно напустили пред бројнијим досељеницма из Озринића – део братства је прешао у суседни Кленак, док се део иселио у околину Требиња и Билеће где се деле на Бојовиће, Рогане, Тешановиће и Тупањце. За Комненовиће из Попова који имају предање о пореклу од истоименог братства из Бањана се испоставило да припадају грани I2-PH908 чиме је то предање оборено. Сви Тупањци славе Јовањдан. Овом роду припадају и Војиновићи из истоименог села у Пиви који су према предању огранак Браниловића што се испоставило као нетачно јер Браниловићи припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435. С обзиром да славе Јовањдан, може се претпоставити да као и Аџићи потичу из Тупана у Бањанима.

Даниловићи-Морачани из Ђурђевине су староседеоци у Доњој Морачи. Најстарији познати предак Даниловића је према предању поп Јован, док није познато ко је био Данило по коме носе презиме. Славе Јовањдан.

Дрешевићи-Тужани су муслиманско братство из Туза које према предању потиче из Темаља, јужно од Скадра. Део Дрешевића је прешао у Кодрабудан у Хотима где су најбројније братство.

Мугоше и Поповићи-Љешкопољци из Љешкопоља су према предању пореклом од блиског рођака Ђурађа Кастриота, а у Црну Гору су се према истом предању доселили из Кастрата преко Куча.  У Пиперима је сачувано предање да су Мугоше настањивале Радовче и Копиље, планинску област у том племену, одакле су их протерали Лужани, међутим код самих Мугоша се не спомиње предање о пореклу из Пипера тако да постоји могућност да су им тамо били катуни. Мугоше имају предање да је родоначелник Дрекаловића оженио ћерку родоначелника Мугоша и Поповића који је у Кучима привремено оставио породицу што је занимљиво с обзиром да и Дрекаловићи имају предање о пореклу од Кастриота, а с обзиром да су сродни осталим Кучима и да припадају грани Е-BY165837 може се закључити да су од Мугоша преузели предање о пореклу од Кастриота. Поповићи поред предања о сродству са Мугошама имају и предање по коме потичу од Поповића са Чева у Озринићима, као предање о пореклу из Жабљака где су се раније презивали Новаковић. Мугоше и Поповићи славе Ђурђиц.

Пејчиновићи-Поличани су братство које потиче из Горажда у Васојевићима одакле су иселили у Рожајску област, Пештер и Топлицу. Од Пејчиновића у Црној Гори потичу Радовићи у Башчи у Рожајској области. Славе Лучиндан.

Хераковићи-Његуши су род из Његуша који према предању потиче из Мужевица у Бањанима. Сматрају да су род са Раичевићима из истог племена, међутим за њих је утврђено да припадају грани I2-BY97555 због чега се то предање може одбацити. Хераковићи се деле на Петровиће, од којих је династија Петровић-Његош, и Поповиће. Миочани из Доње Мораче и њихови исељеници у Васојевићима су према предању пореклом од Хераковића, међутим за ова братства је утврђено да припадају грани R1a-Z282 чиме је то предање оборено. Сви Хераковићи славе Ђурђевдан.

E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3880>Z5018>L17

Петијевићи из истоименог села у Крушевицама су према предању пореклом од Караџића из Дробњака, а самим тим и Васојевићи. Међутим, ово предање се испоставило као нетачно јер не само што Караџићи припадају грани I2-Z17855 и нису сродни Васојевићима, већ и Петијевићи нису сродни ни Караџићима ни Васојевићима. Петијевићи су раније славили Јовањдан, што је слава коју и данас славе поједини исељеници, док данас славе Јесењи Јовањдан. Једна грана Петијевића са надимком Брбуни је према предању од прибраћеног француског војника и за њих је утврђено да припадају грани I2-PH908.

E1b-Z827

Ралевићи су највеће братство из Калудре у Васојевићима. Према предању потичу од Ђурашковића из Цеклина, као и братства са којима се рођакају, а то су Ђуричани из Ђуричке Ријеке код Плава, разгранати Цеклињани из Велике и муслимани Адровићи из Бихора. Међутим, за ово предање се испоставило да је нетачно јер је за Горњаке утврђено да припадају грани I2-Z17855. Такође, оборено је и предање о сродству са Цеклињанима из Велике који припадају роду Величана и грани I2-PH908 и Хадровићима припадају грани G2a-Z6211. Ђуричани још увек нису тестирани. Ралевићи славе Алимпијевдан.

G1b хаплогрупа

G1b-L830

Белоице из Буковице у Рожајској области су према предању пореклом од Баљевића из Братоножића, а у Буковицу су се доселили преко Метохије. Како Балевићи припадају роду Братоножића и грани Q2-BZ3000, предање о пореклу из Братоножића се може одбацити. Рођакају се и са Кучима, по свему судећи збох тога што у Рожајској области има доста братстава пореклом из зох племена. Белоице славе Никољданм, а мањи део братства у Буковици је прешао на ислам и презивају се Качар.

G2а хаплогрупа

G2a-L91>Z6484>Z6128>PF3239>L166>FGC5672>Z6494>Z6211

Хадровићи су муслиманско братство из Бихора које је према предању од Ђурашковића  од Горњака из Цеклина. Већина братственика се данас презива Адровић. Као што је већ споменуто, рођакају се са Ралевићима, Ђуричанима и Цеклињанима из Велике. С обзиром да Горњаци припадају грани I2-Z17855, а Ралевићи грани E-Z827, очигледно је да је и предање Адровића нетачно.

G2а-M406>FGC5089>FGC5081>L14

Селаковићи из Горње Мораче су пореклом из Поповог Поља у Херцеговини. Деле се на Дуловиће, Пајовиће и Пековиће. Према предању од њих потичу и Тмушићи из истоименог села у Васојевићима, међутим за њихов огранак Магделиниће из Богаја у Рожајској области је установљено да припадају грани I2-PH908. Сви Селаковићи славе Стевањдан.

G2а-M406>PF3293>PF3316>Z6029>S9591

Зоговићи и Крџићи су сродна братства из Васојевића која према предању потичу од Мартиновића из Бајица. Како Мартиновићи припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-A18844, ово предање се може одбацити као нетачно с тим што није искључено да Зоговићи и Крџићи потичу од неког другог братства из Бајица јер братства славе Јовањдан, а преслужују Малу Госпојину, што је карактеристично за братства из овог племена. Део Зоговића је прешао у Мезгаље у Шекулару одакле су се сви иселили за Метохију.
Утврђено је да овом роду насупрот предањима припадају и два муслиманска братства из Бихора: Шаботићи и Зверотићи. Шаботићи из Туцања у Бихору и околним селима су велико муслиманско братство које је према предању сродно Бубањама из истоименог села код Берана, међутим за њих се испоставило да припадају овом роду, док Бубање припадају грани I2-PH908. Зверотићи из Вршева у Бихору су према предању пореклом из Медуна у Кучима, а ислам су прилили по доласку у Бихор.

G2a-L497

Вељићи из Долца и Бабина у Васојевићима су према предању из Братоножића. Сматра се да су од старијег слоја становништва из тог племена што је и генетски потврђено с обзиром да не припадају роду Братоножића. Вељићи славе Никољдан.

G2a-L497>Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC0000033>Z39501>Y128028

Зеци, Маротићи и Мудреше су пореклом из Спужа одакле су Маротићи и Мудреше прешли у Боково у Цеклину, а Зеци у Поборе. Код Маротића и Мудреша постоји предање о сродству са Вукчевићима из Љешанске нахије што се испоставило као нетачно јер Вукчевићи припадају грани I2-Z17855. Од Мудреша су Вулетићи из Лимљана захваљујући чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода. Маротићи и Мудреше славе Спасовдан, док Зеци и Вулетићи славе Јесењи Јовањдан. Некадашња слава свих ових братстава је Ђурђиц.

Мрдаци и њихов огранак Мрдаковићи су братства из Затарја чији је родоначелник према предању Брајило „Крунослав“ Маричић из Брњака у Ибарском Колашину што се не може поткрепити историјским подацима. Преци Мрдака су према истом предању једно време живели у Бјелопавлићима и Морачи, док су најдуже остали у Брскуту у Кучима, да би се на крају населили на подручје Затарја. Постоји и мишљење да су старинци у области Затарја. Славе Никољдан.

G2a-L497>Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC0000033>Z39501>Y128028>Y60799

Бијелићи-Муљани и Земуновићи су род који чине две групе братстава различитих предања о пореклу.
Бијелићи-Муљани су род који потиче из Муља код Гацка, а од братстава која припадају овом роду у Црној Гори живе Гргуревићи у Равном у Пиви. Сви славе Стевањдан.
Земуновићи су највећи род из Корјенића који важи за староседелачки у том племену. Према предању су даљим пореклом из Озринића одакле су се најпре доселили у Нудо, село које је некада припадало Корјенићима, а данас припада Грахову, да би се одатле раширили и по другим селима у Корјенићима. Од њих је у Црној Гори неколико братстава: Глушчевићи, Гобовићи и Кујачићи у Нудолу и Јаничићи у Доњем Броћанцу у племену Грахово, Бакочи у истоименом селу у Рисанском заливу и Комари у Мокром Долу у Опутним Рудинама. Сви славе Аранђеловдан.
Овом роду припадају и Главочи који су једно од 12 „племена“ у Паштровићима и према предању су пореклом са Косова. Данас се презивају Суђић. Славе Петровдан.

J1 хаплогрупа

J1-M267

Матагужи су староседелачки род и некадашње истоимено племе из Зете. Од овог рода према предањима потичу Коровићи са огранком Мишалићима у Балабанима у Зети, Божаји у селу Божај у Хотима и три сродна братства Бећовићи (Бећаји) у Диноши у Грудама, Крнићи у Тузима и Подгорици и Пуровићи из Лопара у Фундини у Кучима. Сви су некада били православци, а једино Коровићи нису променили веру и славе Никољдан. Божаји су се под притиском Хота прибратили Јунчевићима, покатоличили се и преузели хотску славу Усековање Св. Јована. Бећовићи, Крнићи и Пуровићи су муслимани. До сада су тестирани Бећовићи и Крнићи.

 J1-M267>CTS5368

Ђурановићи-Мартинићи су братство из Мартинића у Бјелопавлићима које према устаљеном предању потиче од Ђурашковића из Цеклина који су огранак Горњака, док према мање прихваћеном предању потичу од Ђурановића из Добрског Села који су грана Добриловића. Како је за Горњаке утврђено да припадају грани I2-Z17855, а за Добриловиће да припадају грани E-Z1057, оба споменута предања се могу одбацити као нетачна. Ђурановићи углавном славе Петковдан, док део братства у новије време слави Никољдан. 

J1-M267>CTS5368>Z2217>L620>PF4816>L136>P58>Z643>Z1865>Z1853
    >Z2331>Z2324>Z2317>Z2313>YSC0000234>Z1884>FGC12834>PF4876>L829

Пешикани су братство из Подбуковице у Вељим Цуцама које према предању потиче из Куча. Међутим, како до сада није утврђено да има припадника ове гране у Кучима, као ни међу другим исељеним братствима из тог племена, питање је колико је истинито то предање. Славе Ђурђиц.

J1-M267>CTS5368>Z2217>Z1828>Z18463

Радмужевићи су група братстава из Шекулара која потиче од Комнена Барјактара који је према предању потомак војводе Петра Шекуларца, али као што је већ споменуто, нису сродни са Војводићима и Вуковићима који имају исто предање. Деле се на Кекиће, Лекиће, Масларе  и Спалевиће. Према једној теорији назив Шекулара потиче од Секеља (Секлера) који су ту доселили из Трансилваније. С обзиром да Радмужевићи припадају хаплогрупи која је крајње нетипична за српско етничко подручје, а присутна је код Секеља, постоји могућност да су Радмужевићи најстарији слој становништва у Шекулару по коме је племе и добило име. Славе Јовањдан.

J1-M267>Y6305>Y6304>Z2223

Љекочевићи (Љекочај на албанском) су братство из Бањкана у Затријепчу. Према предању припадају роду Марковића-Бањкана, али како је за већину Марковића утврђено да припадају грани R1b-Z2705, на основу припаданости тестираног Љекочевића грани J1-Z2223 се може закључити да су Љекочевићи прибраћени Марковићима. Славе Малу Госпојину.

J2a хаплогрупа

J2a-Z6065>Z7532>Z7515>FGC15895>FGC15901

Сотонићи су род од ког је проистекло истоимено племе у Црмници и према предању потичу од Михаила Дукађинца, сина дукађинског бана због чега се још називају и Дукађинцима. С обзиром да је Дукађин албански назив за област североисточне Албаније који се временом проширио и на некада чисто српску Метохију, као и да у Сотонићима има албанских топонима, може се претпоставити је овај род албанског порекла.  Деле се на Миросаљиће, Митровиће, Николиће и Расалиће и чине већину становништва у племену. Славе Аранђеловдан.

J2a-M92

Капетановићи су муслиманско братство из Добракова код Бијелог Поља. Према предању су пореклом из околине Невесиња.

J2a-M92>Z8096>S8230>Z38463>SK1357

 

Пјешивци и Цуце су разгранати род који чини неколико група братстава са различитим предањима о пореклу.
Пјешивци су племе у Катунској нахији из кога већина становништва припада овом роду. Витковићи и Потолићи према предању потичу од браће Богдана и Витка, наводних потомака Стевана Васојевића који се налази и у родословном стаблу Васојевића. Они су се према предању у Пјешивце доселили преко албанског племена Груде због чега су се са њима у прошлости рођакали, па се чак спомиње и непостојећи Богданов брат Грујица који се наводно потурчио те од њега потичу Груде. С обзиром да Васојевићи припадају грани E-BY14151, очигледно је да Витковићи и Потолићи не потичу од Васојевића, а нису сродни ни Грудама где грана J2a-SK1357 није присутна. Од Витка, родоначелника Витковића, потичу Станковићи, Јанковићи, Ђукићи, Лакчевићи, Ђуровићи и Марковићи. Исељених Витковића и Потолића има у околини Никшића, Његушима и Језерима. Богдан, родоначелник Потолића, је имао четири сина: од једног су Ђурачићи, од другог Вукићевићи, Маговчевићи, Премовићи, Драгићевићи, Ђуровићи и Вулановићи, од трећег Мијушковићи, Контићи, Никчевићи, Бацковићи и Перуновићи, а од четвртог Гостојевићи. Сви славе Јесењи Јовањдан, изузев Кустудија у Мајсторима у Његушима који славе Ђурђевдан. Пејовићи су староседелачки род из Дола Пјешивачког за који се сматрало да потиче од Лужана, међутим то се може одбацити на основу припадности овом роду. Иселили су се у Језера где се данас деле на Пјешивце (презиме) и Шамшале. Славе Јесењи Јовањдан.
Цуце су такође племе у Катунској нахији у коме је, као и у Пјешивцима, за неколико разгранатих група братстава утврђено да припадају истом роду, а то су Бајковићи, Грабљани и Градињани, Липљани и Проседољци и Липовци који су сви према предању пореклом од Орловића и у Веље Цуце су се доселили из Чарађа у Голији преко Бањана. Најбројнији Бајковићи се деле на Кривокапиће и Преобрежане од којих су најбројнији Перовићи, а Кривокапићима су прибраћени старинци Ивановићи чија хаплогрупа још увек није утврђена. Грабљани се деле на Јовановиће, Вулетиће и Перишиће, а Градињани на Миљеновиће и Бошковиће. Липљани се званично презивају Поповић, а Проседољци се деле на Марковиће и Томашевиће. Липовци се деле на Ивановиће и Илиће. Од Орловића из Чарађа су према предању још и Ненојевићи и Бориловићи у Бајицама, Дубљани и Предишани у Бјелицама, Бандићи у Команима, Ђуричковићи у Загарачу, Самарџићи у Кривошијама, Тепавчевићи у Голији и Ћетковићи у Ораховцу чији су се преци једно време задржали у Вељим Цуцама. До сада је потврђено да су братствима из Вељих Цуца заиста сродни Самарџићи и Бандићи који се деле на Секулиће, Вукотиће, Вукадиновиће, Баровиће, Драгутиновиће и Радоњиће. Међутим, Ненојевићи и Бориловићи, Дубљани и Предишани и Ђуричковићи припадају роду Катуњана и Риђана и грани E-A18844, Тепавчевићи припадају роду Бањана и грани N2-FGC28435, док Ћетковићи припадају грани R1a-Z282. Исељених Цуца има у већем броју у Никшићким Рудинама и Ораховцу. Сва братства из Вељих Цуца и Самарџићи славе Јовањдан, док Бандићи славе Малу Госпојину. Радуловићи су пореклом из Башиног Селу у Озринићима, селу које је некада припадало Цуцама, а одатле су се под притиском Озринића иселили у Пјешивце, Кривошије, Бајице, Никшићку област и Опутне Рудине. Према предању су од Војиновића са Косова одакле су се доселили у Чарађе у Голији, а одатле су заједно са Орловићима прешли у Цуце. С обзиром да су сродни осталим братствима досељеним из Чарађа, предање о пореклу од Војиновића се може одбацити. Сви Радуловићи припадају овом роду, док мањи део Радуловића из Кривошија припада грани L1b-BY12542 и роду Доброгорана из Кривошија. Од Радуловића су Бојанићи у Кривошијама, Озринићи (Радовићи и Перовићи) у Бајицама, Вуковићи и Буторовићи у Никшићу и Новаковићи у Опутним Рудинама. Радуловићи славе Јовањдан и Малу Госпојину, док Новаковићи славе Аранђеловдан. Павићевићи из Дола Пјешивачког су према предању из Трешњева у Вељим Цуцама. Од њих су Мирковићи и Перовићи у Мацаварама у Бањанима и Пјешивци у Језерима. Павићевићи славе Малу Госпојину у Пјешивцима, Јовањдан у Бањанима и Јесењи Јовањдан у Језерима.
Поред наведених разгранатих братстава, овом роду припадају и Жмукићи из Кривошија који су пореклом са Грахова и католици Масловари из Богдашића код Тивта за које се једино зна да су досељени из Старе Црне Горе. Жмукићи славе Јовањдан, а Масловари Врачевдан. Такође, утврђено је да овом роду припада и део Реџепагића из Плава који су према предању пореклом из околине Скадра. Калезићи из Бјелопавлића судећи по једном резултату највероватније припадају овом роду насупрот њиховом предању по коме су огранак Бјелопавлића који припадају грани Е-BY155589. За њих постоји и мишљење да потичу од Лужана што уколико заиста припадају грани J2a-SK1357 свакако није случај. Славе Петковдан, племенску славу Бјелопавлића.

J2a-L25>Z438>Z387

Бралићи и Нурковићи су два муслиманска братства из Рожајске области која припадају истом роду насупрот различитим предањима која имају. Бралићи из Кољена су према предању пореклом из Коплика код Скадра, а одатле су се доселили преко Ругова. Нурковићи из Сеошнице сматрају да им је родоначелник Нурко Храстодер из Бихора, али с обзиром да Растодери, како се данас презивају Храстодери, највећим делом припадају грани E-Z5018, за споменуто предање о пореклу Нурковића се испоставило да је нетачно. Може се зачкључити да је предање Бралића веродостојније и да ова братства потичу из Коплика.

J2a-L25>Z438>Z387>L70

Боговићи и њихови огранци Боснићи и Франовићи из Катуна Режевића у Паштровићима су према предању пореклом из Старе Србије. Међу споменнутим братствима до сада су тестирани једино Франовићи. Сва три братства славе Стевањдан.

J2b1 хаплогрупа

J2b1-M205>PF7321>CTS1969>Y22075>Y22066

Вељокрајани и Кричи су род који чине братства са различитим предањима о пореклу.
Вељокрајани су староседелачка група братстава у Његушима која је предводила ово племе у даљој прошлости. Деле се на Николиће и Батрићевиће у Вељем Крају, затим Вуловиће и Љесаре у  Жањевом Долу и Пераше у Мирцу. Варезићи у Пиви су такође од Вељокрајана, а захваљујући резултатима њиховог огранка Супића код Гацка као и Живковића код Лајковца који су огранак Радичевића, утврђена је хаплогрупа Вељокрајана. Стара слава Вељокрајана је Велика Госпојина, међутим већина братстава је преузела Ђурђевдан, док у Жањевом Долу славе Јеремијевдан. Варезићи славе Никољдан. Од Вељокрајана су по свему судећи и Ројевићи из села Озринићи код Никшића који такође припадају овом роду, а према једном предању за које се испоставило да је нетачно су од Озринића са Чева. Ројевићи славе Малу Госпојину.
Кричи су некадашње племе које је обухватало простор Кричка у Затарју и Језера и Шаранаца у Дробњаку. Одувек се сматрало да су Кричи једно од племена које су Срби затекли по доласку на Балкан, а генетика је то и потврдила. Док у Црној Гори ниједно братство није задржало предање о кричком пореклу, многи Кричи који су се иселили у Лику и Далмацију су задржали своје племенско име у презименима и називима села које су оснивали захваљујући чему је утврђено и којој хаплогрупи припадају. Испоставило се да и поједина братства у Црној Гори припадају роду Крича, иако се о томе нису сачувала предања. То су Годијељи из Дробњака, затим Бујишићи, Голубовићи, Марковићи, Перуничићи и Цмиљанићи из Затарја, Дедејићи и неколико братстава која су потекла од њих у Језерима, Шаранцима, Пољима и Буковици, Ћосовићи из Шаранаца и Затарја и Радовићи са огранком Чамџићима у Пљеваљској области, Доњем Колашину и Бјелопољској области. Једино Бујишићи и Радовићи важе за староседеоце што потврђује њихова припадност овом роду, док према предањима Годијељи потичу из Годиња у племену Бољевићи, Голубовићи потичу од Ћировића из Доње Мораче којих има и у околини Пљевље, Дедејићи су са Чева у Озринићима, Марковићи из Марковине у Озринићима, Перуничићи из Бањана где су се презивали Богдановић, Цмиљанићи са Равних Котара одакле су најпре дошли у околину Никшића, док Ћосовићи према предању потичу од Милошевића-Плањана. С обзиром да сва ова братства припадају роду Вељокрајана и Крича, извесно је да огромна већина ових предања нису тачна. Сва наведена братства славе Ђурђевдан сем Ћировића и Голубовића који славе Аранђеловдан.

J2b2 хаплогрупа

J2b2-Z2507 гране и родови у Црној Гори

 

J2b2-Z2507>Z638>Z1296

Брауновићи из Прекобрђа у Доњој Морачи су према предању пореклом из Куча, међутим нема назнака да би могли имати сроднике из тог племена судећи по досадашњим резултатима. Славе Аранђеловдан, а стара слава им је Никољдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094

Груде чине већину становништва у истоименом албанском племену у Малесији. Род чине Вукангељићи и Вучинићи (Вуксангељај и Вучинај на албанском) који према предању потичу од претка који се доселио из Суме у Албанији. Према предању су исти род са Вулевићима и Љуљђуровићима из истог племена, међутим за њих је утврђено да припадају грани R1b-BY38894. Бројнији Вуксангељићи се према предању деле на Ивезиће, Никовиће, Сиништовиће и Ђолевиће (Ивезај, Никај, Сиништај и Ђољај на албанском), док сви Вучинићи носе исто презиме. За Ђољевиће (Ђољаје) је међутим утврђено да припадају грани E-Z1057 и да нису сродни осталим браствима из овог рода. С друге стране, Андрићи из Зете за које се зна да потичу из Груда, али не и од ког братства, се испоставило да припадају овом роду. Њиховог родоначелника Андрију је усвојио Лабо, родоначелник Ламбуљића из Вуковаца, када се други пут женио. Деле се на Радичевиће, Дакиће и Ковачевиће и сви славе Никољдан. Вуксангељићи и Вучине су у планинском делу племена католици, док су у Тузима и Диноши у зетској равници претежно муслимани. Католици славе Малу Госпојину.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094>Y82533

Никчи су један од четири фиса албанског племена Клименти и према предању су исти род са Селчанима и Вуклима за које је међутим утврђено да претежно припадају грани Е-BY4590. Од Никчи су у Црној Гори Никачи из Годиња код Бољевића који славе Никољдан и муслимани Реџићи на Кољену у Рожајској области.

Шкријељи су албански род и истоимено племе из Малесије у Албанији. Шкријеља у Црној Гори има у Шестанима где су основали истимено племе и у Горњем Бихору где су прешли на ислам. Тутићи који су живели у Мојковцу су такође из Шкријеља, што је и генетски потврђено. Шестани су се исељавали у Сеоца, Микулиће код Бара, Мачуге у Сотонићима и Подможуру код Улциња. Шестани су специфични по томе што међу њима има и католика и православаца и муслимана. Католици у Горњим Шестанима су славили Петровдан, а у Доњим Шестанима Тројичиндан. Исламизованих Шестана има у суседним Мурићима и Микулићима. Православни Вучедабићи из истоименог села у Доњим Шестанима и Лекићи у Сеоцима славе Врачевдан, док Добрковићи у Мачугама славе Илиндан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Y21878>CTS11100>Y166564

Хоти су албански католички род и истоимено племе у Малесији које се налази са обе стране границе са Албанијом. Предак данашњих Хота се доселио из горњег тока Цијевне, а брзим размножавањем су најпре постали већина у племену да би на временом протерали готово све староседеоце (Богићевце, Бубиће и Мараше између осталих) због чега су Хоти постали уз Озриниће родовски најмонолитније племе у целој Црној Гори. Данашњи Хоти су према предању исти род са Бонкећима из Затријепча, међутим за њих је утврђено да припадају роду Куча и грани E-BY165837. Хоти се деле на две групе братстава чије су матице Трабојин и Рапша. Из Трабојина су Гоздјенићи, Гојчевићи и Душићи (Гоздјени, Гојчаји и Душаји на албанском), а из Рапше Јунчевићи, Лајчовићи и Ђоновићи (Јунчаји, Лајчаји и Ђонаји на албанском). За све до сада тестиране Хоте је утврђено да су исти род. Од Вуксанлекића потичу православни Вујачићи и Крстовићи у Зети, а исељених Вујачића има и у Подгору и Љешанској нахији. Исељених Хота у Црној Гори има и у селу Хоти у Плавско-Гусињској области и Малиндубрави у Рожајској области где су прешли на ислам. Хоти католици славе Усековање, док Вујачићи и Крстовићи славе Никољдан, стару славу Хота.
Овом роду највероватније припадају и Хумци, род који према предањима чине Ђоновићи, Милошевићи и Омерћевићи. Ђоновићи из Томића у Брчелима према сопственом предању потичу из села Ђоновица, које у данашње време не постоји, одакле су прешли у Кроју, а одатле у Хум Хотски. Одатле један део братства прелази у Жабљак у Зети (данас у Цеклину) где се након преласка на ислам презивају Омерћевић, а други део братсва се одселио у Томиће. Од Ђоновића потичу Батровићи у Балабанима у Зети и на основу њиховог резултата је утврђена хаплогрупа овог рода. Павле Ровински је забележио да су Ђоновићи досељени из Мирдита, насупрот споменутом предању које је код њих устаљено. Милошевићи из засеока Хумци на Цетињу према предању потичу из Хотског Хума одакле су три брата Бјеладин, Ђон и још један чије се име не зна из Хотског Хума прешли у Томиће где је остао Ђон од кога су Ђоновићи, Бјеладин је продужио на Цетиње и од њега су Хумци, а трећи брат од кога су Омерћевићи је прешао на Жабљак Црнојевића. Омерћевићи су се иселили из Жабљака након ослобођења 1878. године. Хаплогрупа овог рода је установљена на основу резултата Ђоновића, док тачна подграна још увек није потврђена. Ђоновићи славе Томиндан, а Хумци Ђурђевдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Z631

Вујовићи-Микулићани су највеће братство из Микулића у Бјелицама. Важе за једно од најстаријих братстава у племену и немају предање од даљем пореклу, тако да се сматра да би могли бити огранак Микулића по којима је село добило назив. Славе Петковдан.

Чаловићи су староседелачко братство из Утрга у Подгору које се након Другог светског рата иселило у Бар. Славе Ђурђевдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Z631>Y98609

Бојовићи-Брскућани су према предању пореклом од Букумира из Брскута у Братоножићима и деле се на православне Ивановиће и Ратковиће код Рожаја и исламизоване Рамдедовиће и Скендеровиће у Бихору и Дервовиће у Бијелом Пољу. С обзиром да је за Букумире утврђено да припадају грани Q2-BZ3000, предање Бојовића се може одбацити. Ратковићи славе Никољдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Z8424

Николићи-Мазлуни из Крсца у Голији су од Николића из Дулића у Гацком који се још зову и Мазлуни. Према предању су пореклом из Дробњака одакле су се у Дулиће доселили преко Озринића код Никшића и Баљака у Билећким Рудинама. Према једној верзији су се у Дробњаку презивали Грбљановић, а према другој су се још у Дробњаку презивали Николић. Славе Ђурђевдан.

J2b2-Z2507>Z638>Z1296>PH2967>Z38300>Y20899>Y85522

Мирдите су највеће племе из Дукађина у Албанији, а као што је већ споменуто, рођакају се са суседним племенима Шаљанима и Шошима. До сада је утврђено да већина Мирдита припада истом роду и да нису сродни до сада тестираним Шаљанима и Шошима. У Црној Гори има неколико католичких и муслиманских албанских братстава из Мирдита у Крајини и околини Улциња, али још увек нема тестираних међу њима. Марвасије, Паљоке и Симони у Пистули код Улциња су славили св. Марију, Пепђоновићи у Тејани у Крајини св. Краља, а Прелукићи у Горњој Бриски су славили Тројичиндан.

J2b2-Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602

Новићевићи су род из Прњавора код Плава чији се родоначелник Новић према предању доселио из Пипера. Од православних Новићевића су настала још и исламизирана братства Гутовићи, Јасавићи, Марковићи и Шкунтићи. J2b хаплогрупа до сада није забележена у Пиперима, тако да ово предање још увек није потврђено. Православни Новићевићи славе Аранђеловдан.

J2b2-Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602>PH3514

Ожеговићи из Кута код Херцег-Новог су досељени из села Ожеговице у Озринићима. Према предању су Озринићи што се испоставило као нетачно с обзиром да Озринићи припадају грани I2-PH908. Ожеговићи славе Тројичиндан, а према предању су раније славили Аранђеловдан.

L1b хаплогрупа

L1b-M349>BY12542

Лазаревићи су братство из Главатичића и Бигове у Грбљу које потиче из Шобајића у Бјелопавлићима где су преостали њихови огранци Вујићи и Пејурићи. Део Лазаревића је из Грбља прешао у Ријечку нахију и тамо су од њих Кусовци у Љуботињу и Михаљевићи у Цеклину. Од исељеника из Шобајића у Вражегрмцима потичу и сродна братства Вучуровићи, Водовари и Илићи у Кривошијама и Вукаловићи и Вучинићи у Доловима у Грахову. Наведена братства су се доселила у наведена подручја преко Загарача и Добре Горе у Цуцама по којој су прозвани Доброгоранима. У Загарачу су остали Радмановићи, разграната група братстава, који се рођакају са Доброгоранима, а ова веза је и генетски потврђена. Вучуровићи и Водовари су према предању потомци Бијелог Павла, али то предање се може одбацити јер Бјелопавлићи припадају грани E-Z16988. Радмановићи имају предање о даљем пореклу од Баљевића из Братоножића, међутим и то предање се може одбацити јер Братоножићи припадају грани Q2-BZ3000. Део исељеника из Шобајића се кратко задржао у Кривошијама, и од њих потичу Вукаловићи и Вујичићи у Зубцима и Грахову и Милошевићи у области Гацка и Невесиња. О пореклу Вукаловића у Зубцима и Грахову постоји више предања везано за то од ког братства из Кривошија потичу због чега није утврђено јасно гранање овог рода. Доброгорани се међусобно рођакају и са Звицерима из Малих Цуца који међутим имају предање о пореклу из Куча. Са Радмановићима се рођакају Вучинићи и Вукановићи из Рогама у Пиперима, а заједничко им је предање о пореклу из Братоножића. Међу њима још увек нема тестираних. Иако међу Лазаревићима и њиховим огранцима још увек нема тестираних, основано се може претпоставити да припадају грани L1b-BY12542 односно да сва наведена братства потичу од њих. Овом роду припадају још и Драгојловићи, Јанчићи и Лаконићи из Убала у Боки Которској који су према предању из Бјелица, као и део Радуловића из Кривошија за које се испоставило да нису сродни осталим Радуловићима из Кривошија, већ да су им прибраћени. Већина братстава из овог рода слави Петковдан, док Лазаревићи у Грбљу славе Никољдан, Вучинићи, Вукановићи и Кусовци славе Аранђеловдан, Михаљевићи Св. Теклу, а Звицери и Радуловићи славе Јовањдан.

L2 хаплогрупа

L2-L595

Перочевићи су староседелачко братство из Вељих Микулића у Мркојевићима. Поред самих Перочевића, овом роду припадају и њихови огранци Перочи, Андровићи и Пековићи из Вељих Микулића и Никезићи из Бара. Према предању Пековића ова братства потичу од Микулића из Бјелица, док Андровићи имају предање о пореклу из Куча. Ни у Микулићима ни у Кучима нема припадника гране L2-L595, тако да ниједно од ова два предања није потврђено. Андровићи и Никезићи славе Никољдан, док су остала братства исламизирана. Пековићи су према предању славили Спасовдан пре исламизације, а сматра се да је ово стара слава свих Перочевића.

Q2 хаплогрупа

Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000

Букумири су староседелачки род из Братоножића. У повељи Балше III Страцимировића из 1411. године спомињу Ника Букумјера и његов син Ђон, због чега није изненађујуће што су поједини аутори мишљења да су Букумири албанског порекла. Букумири су у том периоду били племе на простору данашњег племена Братоножићи са катунима који су се простирали и на северном делу племенске територије Куча. Сматра се да су од Букумира у Братоножићима остали једино Љаљовићи у Јаблану, а од њих су према предању Фемићи из Фемића Крша код Берана и исламизирани Љаљевићи код Бијелог Поља. Међутим, за Љаљевиће је утврђено да припадају роду Куча на основу чега се то предање може одбацити, док Фемићи још увек нису тестирани. Хаплогрупа Букумира је утврђена на основу резултата једног братства из Метохије које према предању потиче од њих. Међу исељеницима који имају предање о пореклу од Букумира су тестирани још Букумире из околине Берана који припадају грани E-BY14151 и роду Васојевића (што сигурно није њихова изворна хаплогрупа), као и Дураковићи из села Трпези који се рођакају са њима иако припадају грани R1b-Y32147. Од исељених Букумира су још и Кнежевићи из Будимље у Васојевићима који још увек нису тестирани. Бојовићи који се деле на неколико братстава из Бихора и Рожајске области такође сматрају да су пореклом Букумири, али за њих је установљено да припадају грани J2b2-Z631. Сви православни Букумири славе Никољдан сем Кнежевића који славе Васиљевдан.
Братоножићи према предању потичу од Брата, унука Гргура Бранковића, међутим на основу резултата неколико тестираних Братоножића се испоставило да заправо потичу од Букумира који важе за старинце у њиховом племену. Предање о пореклу Братоножића од Бранковића је оборено и због тога што у Корјенићима, одакле потичу Бранковићи, ниједан староседелачки род не припада овој грани. Деле се на Балевиће, Прогоновиће, Сеоштичане и Чађеновиће. С обзиром да је племенска територија Братоножића на кршевитом и неплодном подручју, доста су се исељавали широм Црне Горе. Највећа исељеничка братства су Шошкићи у Васојевићима, Миловићи у Кучима, Крњичани на Скадарском језеру и Осредчани у Доњој Морачи. Скоро сва наведена братства према предањима потичу од Балевића који су уједно и најбројнија грана Братоножића. За Радмановиће из Загарача који су такође према предању од Балевића се испоставило да припадају грани L1b-M349, а исто се може претпоставити и за Вучиниће и Вукановићи у Рогамима у Пиперима. Кораћи из Никшићке Жупе, Доњих Села и Бихора важе за исељене старинце из Братоножића, а према сопственом предању потичу од Дармановића који су грана Прогоновића за шта се испоставило да је нетачно јер припадају грани R1a-YP417. И за Белоице у Рожајској области је такође утврђено да насупрот њиховом предању не потичу од Балевића, већ припадају грани G1b-L830. Балевићи, Сеоштичани и Чађеновићи славе Никољдан, Прогоновићи славе Јесењи Јовањдан, док Крњичани славе Аранђеловдан.
Утврђено је да роду Букумира припадају и Бисмиљаци из Заостра у Васојевићима који према предању потичу из Братоножића и који се деле на неколико братстава. Славе Никољдан. Роду Букумира припадају и Цимбаљевићи из Васојевића који су према предању из Пипера, а у Горње Полимље су се доселили пре Васојевића. Цимбаљевићи славе Аранђеловдан.

R1b хаплогрупа

R1b-L23 гране и родови у Црној Гори

R1b-L23

Димитријевићи су братство од кога потичу Рафаиловићи из Витог Дола у Паштровићима и према предању су пореклом из Македоније. Припадају паштровском „племену“ Бечићи и славе Митровдан.

Ранци су староседелачко братство из Брчела од којих потичу данашњи Гојнићи. У Пјешивцима је постојало село Ранци где је живело истоимено лужанско братство због чега се сумља да су од њих Ранци у Брчелу, међутим хаплогрупа којој припадају Гојнићи не упућује на лужанско порекло. Гојнићи славе Ђурђевдан.

R1b-L23>L51>L52>L151>P312>U152

Бањовићи су братство из Куча које спада у старији слој становништва у племену. Од давнина се баве ковањем, а према предању су пореклом из Бања Луке по којој су понели презиме. Најпре су се населили у Коћима одакле су прешли у Лопаре у Фундини, а одатле су се исељавали и у друга села у Кучима. Међу Бањовићима до сада нема тестираних, међутим на основу једног предања о пореклу Жижића из Дробњака и њиховог резултата се може претпоставити да Бањовићи припадају овој грани. Наиме, Жижићи потичу од ковача Илије који се као населио у Веље Дубоко у Ровца где се као домазет оженио, да би његови синови касније прешли у Милошевиће у Дробњаку. Према предању самих Жижића, они потичу од Домазетовића са Чева, међутим како је утврђено да Домазетовићи припадају роду Озринића и грани I2-PH908, то предање се може одбацити. Због тога се као тачније може узети предање које се очувало у Ровцима по коме се Илија доселио из Куча и по коме је уместо Никољдана почео да слави Аранђеловдан, славу куће где се доселио као домазет. Како су Бањовићи једини ковачи у племену, а притом славе Никољдан, основано се може претпоставити да је Илија био од тог братства. Истом роду са Жижићима припадају и Бакићи из Доње Мораче за које се у племену сматра да су досељени из Србије. Бакићи се рођакају са истоименим братством из Забрђа у Васојевићима, међутим за њих се испоставило да припадају роду Куча, а не роду Васојевића како гласи њихово предање. Жижићи и Бакићи славе Аранђеловдан.

Гајовићи из Марковине у Озринићима су према предању грана Озринића-Цаушевића-Кривоглава-Рељића, међутим како припадају грани R1b-U152, а за Кривоглаве је утврђено да припадају роду Озринића и грани I2-PH908, то предање се може одбацити. Остаје да се утврди да ли су Рељићи прибраћени Кривоглавима у целини, или је то само случај са Гајовићима. Као и сва братства у Озринићима и Гајовићи славе Аранђеловдан.

R1b-L23>L51>L52>L151>P312>U152>Z36>CTS5531>Z37>Z67>Y91536

Богићевци према предању потичу од Богића, унука Гојка Мрњавчевића, који се из Хота доселио у Доњу Морачу. Сматрају да су Мрњавчевићи старином из Ливна. Богићеви потомци су се брзо рамножили и временом постали већина у племену. Деле се на Вујисиће, Лакићевиће, Поповиће и Радовиће, Меденице и Ракочевиће, а од ових братстава су временом настала и поједина мања братства. Исељавали су се у великом броју у околину Колашина, а има их и у околини Пљевље. Славе Аранђеловдан.

R1b-L23>L51>L52>L151>P312>U152>L2>FGC13620>FGC13619

Коњевићи су брастство из Пријевора у Суторини. Према предању су досељени из Мораче. Славе Никољдан.

R1b-L23>L51>L52>L151>P312>DF27>Z195>Z272>Z209

Поповићи-Стијењани су братство из Стијене Пиперске. Важе за једно од најстаријих братстава у Пиперима што је генетика и потврдила јер не припадају роду Лутоваца који су новији слој становништва у том племену. Славе Томиндан.

R1b-L23>Z2103>M12149>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592
>CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>Y33200>BY38894

Лутовци су према предању пореклом из Пирота одакле су се доселили у Лутово у Братоножићима, а из Лутова су се исељавали у Пипере где су временом постали најбројнији род. Према устаљеном родослову се деле на Мрке и Пипере (чије племенско име Лутовци својатају преко измишљеног претка Пипа), док се Пипери деле на Гојислављевиће, Ђурковиће и Црнце. Гојислављевићи се даље деле на Вукотиће, Лазаревиће и Петровиће који се даље деле на братства, исто као и Ђурковићи. У Лутову остао само део Ђурковића, док су сви остали прешли у Пипере. За Гојислављевиће и Ђурковиће, како из Лутова тако и из Пипера, је потврђено да су исти род чиме је утврђена хаплогрупа Лутоваца, док је за Мрке утврђено да припадају грани R1a-Y2902, а за Црнце да припадају грани E-Z1057. За Мрке и Црнце су постојала мишљења да се ради о старијем слоју становништва у Пиперима, тако да није изненађујуће што се испоставило да су прибраћени Лутовцима. За Драгишиће из Радеће такође постоји мишљење да су прибраћени Ђурковићима, међутим за њих је утврђено да припадају истом роду као и остали Лутовци.
Станићи из Стијене, Станишићи из Сеоца, као и Милуновићи и Шујаци из Ријеке (сва три села су у Пиперима) су исти род са Лутовцима иако немају предање да потичу од њих. За Станишиће се погрешно сматрало да су остатак Лужана, док за остала три братства која потичу из Стијене не постоје предања о даљем пореклу. Од Лијешевића из Стијене према предању потичу Доњаци у Цеклину који се деле на Вујановиће, Вукмировиће, Лопичиће и Стругаре, као и исељене Вукмановиће у Подгору. За Доњаке је утврђено да су такође сродни Лутовцима, на основу чега се исто може претпоставити и за Лијешевиће. Барјактаровићи су муслиманско братство из Мркојевића које према предању потиче из Мрка у Пиперима. Од њих потиче још неколико муслиманских братства у Мркојевићима, док према предању од исељених Барјактаровића потичу Прље у Мужовићима у Љуботињу и Улићима у Цеклину, као и Лајковићи у Зети по којима се зове истоимено село и који се деле на неколико братстава. Прље славе Аранђеловдан, док Лајковићи славе Петровдан. Припадност Барјактаровића и других братстава која потичу од њих је утврђена на основу резултата Шановића који су једна од грана Лајковића. Утврђено је да од Лутоваца потичу и Вујовићи из Љуботиња који су према предању од племићке породице Војиновића из Вучитрна, одакле су се преко Мораче и Братоножића доселили у Љуботињ где су били спахије и једно време најутицајније српско братство у Црној Гори. Део Вујовића је прешао у Трново и Комарно који су убрзо потом припали црмничком племену Дупило. Сродници Вујовића су Лалићи и Лекићи у Црмници. Како је Лутово у Братоножићима одакле су досељени, то објашњава њихову припадност овом роду. Славе Аранђеловдан. Овом роду припадају и Бастаћи из Браћена код Орахова у Црмници који који према предању потичу од Поповића из Стијене Пиперске, међутим како је за њих утврђено да припадају грани R1b-Z209, може се закључити да Бастаћи потичу од неког другог братства из Пипера. Део Бастаћа је прешао у Ријеку Црнојевића у Цеклину, а преостали Бастаћи у Браћенима су узели презиме Лаковић. Већина братстaва која потичу од Лутоваца славе Аранђеловдан, а изузетак су Вукотићи који славе Митровдан, Шћекићи из Полимља (огранак су Ђурковића) који славе Петковдан, Лијешевићи славе Томиндан, Доњаци Ђурђевдан, а Милуновићи Никољдан. Од Лутоваца највероватније потичу и муслимани Агићи (касније Фејзагићи) из Горњег Бишева у Рожајској области који на основу хаплотипа припадају овом роду. Фејзагићи се деле на Муковиће, Омеровиће, Реџовиће и Чоловиће и рођакају се са Рожајцима који су према предању пореклом из Медуна у Кучима, међутим како је за Рожајце потврђено да припадају роду Куча и грани Е-BY165837, то се предање може одбацити. За очекивати је да од Лутоваца потичу и исламизирани Мемовићи-Црновршани који су се из Лутова преселили у Ћеклиће испод Црног Врха одакле су протерани у Никшић за време тзв. истраге потурица. Из Никшића су прешли у Црни Врх код Берана, село које су назвали по свом старом завичају, одакле су их протерали Васојевићи, да би се коначно населили у околини Бијелог Поља.

Перовићи-Бјелопољци из Стројтанице у Бјелопољској области имају предање о пореклу из Пиве, међутим до сада није утврђено присуство ове гране у том племену, тако да споменуто предање треба узети са резервом. Славе Никољдан.

Радомани из Љуботиња су према предању досељени из „Бање, код Косова“ због сукоба са Турцима, а су старином из Овчјег Поља у Македонији. Заједно са Радоманима у Љуботињ је дошао и предак братства Џоно, међутим према предању нису истог порекла по мушкој линији. Исељених Радомана има у Браћенима у племену Дупило. Радомани славе Аранђеловдан.

Цијевњани су род који чине братства из долине реке Цијевне која имају различита предања о пореклу и данас су подељени по етничкој и верској припадности, али се испоставило да су истог порекла. То су Вулевићи и Љуљђуровићи из Груда, Марковићи-Бањкани и Дељани из Затријепча, Мараши из Зете, а највероватније и Страхиње из Подгора.
Вулевићи и Љуљђуровићи (Вулај и Љуљђурај на албанском) су братства из Вулевића, Лофке и Селишта у племену Груде. Према предању су сродни Вуксангељићима и Вучинићима, међутим за њих је утврђено да припадају грани J2b2-Y23094 тако да се то предање којим се везују највећа братства из Груда се може одбацити као нетачно. Делом су католици и славе Малу Госпојину, а делом су муслимани.
Марковићи-Бањкани су албански католички род из Бањкана у Затријебачу који према предању потиче од Марка Петровог од рода Црнојевића који се доселио из Ријеке Црнојевића. Према устаљеном предању се деле на Никпрељевиће, Мемчевиће, Паљушевиће и Љекочевиће (Никпрељај, Мемчај, Паљушај и Љекочај на албанском). Како је за Никпрељевиће и Паљушевиће утврђено да припадају грани R1b-Z2705, а за Љекочевиће да припадају грани J1-Z2223, може се закључити да су Љекочевићи прибраћени Марковићима. Како су Марковићима генетски сродна албанска братства из долине реке Цијевне предање о пореклу од Црнојевића се може одбацити као нетачно. Марковићи славе Малу Госпојину.
Дељани (Делај на албанском) су албански католички род из истоименог села у Затријепчу. Према предању потичу из Бајица, међутим то се може одбацити с обзиром на припадност овом роду. Деле се на Вуковиће, Јусуфђокиће (којих има и у Диноши где су муслимани) и Љуцковиће, а исељеници су Дељани у Гусињу који су исламизирини и захваљујући чијем резултату је утврђена припаданост Дељана овом роду.
Мараши су најбројније братство у Зети. Према предању потичу из Хота одакле су се доселили јер нису хтели да пређу на католичку веру. Рођакају се са Вуксанлекићима из тог племена, међутим с обзиром да је за њих утврђено да припадају грани J2b2-Y166564, као и готово сви данашњи Хоти, јасно је да су Мараши старији слој становништва из тог племена. Рођакају се и са Вујачићима из Зете са којима су се заједно иселили из Хота, али различите славе као и предање Вујачића о пореклу од Мрњавчића из Куча које Мараши немају указују на то да се ради о братствима различитог порекла. Славе Митровдан. Страхиње из Утрга у Подгору са својим оранцима Јоветићима и Хајдуковићима највероватније такође припадају овом роду јер као и Мараши потичу из Хота и славе Митровдан.

R1b-L23>Z2103>M12149>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592>CTS9219
    >Y18959>BY611>Y23373>Z2705>Y33200>BY38894>Y32147>Y126039>Y82919

Бихорци и Мурићи су род који чини неколико група братстава са севера данашње Црне Горе.
Бихорци су група староседелачких муслиманских братстава из Бихора која имају различита предања о пореклу, а за која се испоставило да припадају истом роду. То су Дураковићи, сродна братства Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи, Личине, Ћемани, Хајдарпашићи, затим Алићи, Кујовићи и Хоџићи, као и део Растодера. Дураковићи из села Трпези су према предању од Букумира из Братоножића и рођакају се са Букумирима из околине Берана у Васојевићима, међутим то предање је оборено јер је за Букумире утврђено да припадају грани Q2-BZ3000. Хајдарпашићи су уз Ћоровиће били најутицајније муслиманско братство у Бихору, а потичу од Хајдар-паше који се доселио из Славоније и на управу добио Бихор. Како су Хајдарпашићи сродни многим братствима у Црној Гори, може се закључити да је Хајдар-паша добио на управу област у релативној близини свог места порекла. Хајдарпашићи су се са својим огранцима проширили на области Бијелог Поља и Доњег Колашина. Од Хајдарпашића су Дердемези и Хасанбеговићи из Кичаве у Доњем Колашину, као и Суљевићи и њихов огранак Каналићи у Бјелопољској области. Након Балканских ратова велики део братства се иселио у Турску. Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи су сродна братства из Петњице и суседних села у Бихору која не знају одакле потичу, док Муратовићи сматрају да су им је предак дошао са Хајдар-пашом. Судећи по томе што су сродни Хајдарпашићима, родоначелник Муратовића је највероватније био рођак Хајдар-паше. Мујевићи, како гласи старо презиме Личина, су према предању пореклом из Куча, а због презимена постоје и нагађања да су из Лике. Део Личина је касније из Бихора прешао у суседна Корита. Ћемани су према устаљеном предању пореклом од Дрекаловића из Куча, а рођакају се са Божовићима код Берана. Према другом предању потичу из Ћемовског Поља код Подгорице што је далеко вероватније имајући у виду да Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837. Алићи, Кујовићи и Хоџићи су сродна муслиманска братства из Бјелопољске области. Према предању су пореклом од Мицановића из Куча, међутим они би требало да припадају роду Куча и грани Е-BY165837, због чега споменуто предање највероватније није тачно. Растодери из Радманаца и Савиног Бора у Бихору према устаљеном предању потичу од Дрекаловића из Куча, док према другом предању потичу од Петровића из Дупила који су старином из Врања у Зети. За тестираног Растодера из Петњице је утврђено да припада овом роду, док тестирани Растодер из Савиног Бора припада грани E-Z1057 и нема ближе сроднике у Црној Гори.
Мурићи су старо братство из истоименог катуна у фису Вукли у Климентима које је према устаљеном предању истог порекла са осталим Климентима. Међутим, испоставило се да то предање није тачно с обзиром да већина Климената из фисова Селца и Вукли припада грани Е-BY4590. Исељених Мурића у Црној Гори има у неколико села у околини Рожаја где су сви прешли на ислам. Од Мурића готово извесно потичу још нека муслиманска братства која су пореклом из Климената и припадају овом роду, као што су Аговићи из Бихора, затим Ибрахимагићи у Гусињу, Мусићи, Рековићи, Цановићи и Хасиловићи у околини Плава и Перазићи из Бољевића и Паштровића. Аговићи из Горњег Бихора су према предању из Селца у Климентима, а у Бихор су се доселили преко Плава. Рођакају се са Аговићима из Рожајске области који су такође из Климената, међутим за њих је утврђено да припадају роду Климената и грани E-BY4590 због чега се може закључити да се ради о повезивању братстава на основу истог презимена. Ибрахимагићи су муслиманско братство из Гусиња које нема предање о даљем пореклу, а како припадају овом роду, може се закључити да су од Мурића из Климената.  Мусићи, Рековићи и Цановићи у Богајићима и Хасиловићи у Плаву су муслиманска братства која потичу од четири су брата који су досељени из Климената. Перазићи из Годиња у Бољевићима су према предању пореклом  „испод Сокола“ у Климентима, а део братства је из Годиња прешао у Перазића До у Паштровићима. У Годињу славе Никољдан, стару славу Климената, док у Паштровићима славе Стевањдан.

T1 хаплогрупа

T1-L162

Дервишевићи из Гусиња и околине су према предању пореклом из Затријебача, међутим није познато од ког братства, као ни да ли су албанског или српског порекла. Исељених Дервишевића има и у Срђевцу у Доњем Бихору. Дервишевићи су једино братство у Црној Гори за које је установљено да припада грани T1-L162 која није забележена на анонимном тестирању.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Albanian Bloodlines Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина,
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека „Хроника села“, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца „Порекло“, Београд, 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Душан Ј. Љумовић, Пипери – племе у Црној Гори, САНУ – „Хроника села“ / Културно просветна заједница Србије, Београд, 2000.
  • Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека „Хроника села“, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милован П. Пејовић, Племе Комани, Цетиње, 1976.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, „Пролетер“ АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
  • Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека „Хроника села“, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП „Универзизетска ријеч“ / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП „Унирекс“, Подгорица, 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд, 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд, 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина, 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друг о допуњено издање), ИТП „Коло“ / ИТП „Унирекс „, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека „Хроника села“, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд, 1994.
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег-Нови, Херцег-Нови, 2000.
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar, 2010.
  • Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik, 2017.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje, 2017.

Коментари (67)

  • Vitomir Radović

    Браво за овај текст. Све похвале.
    Поздрав
    Вито Радовић

    Одговори
  • E-V13

    Svaka čast za istraživanje. Imam jednu zamerku . Malo je nebulozno da se kaže za neki rod da je albanskog porekla kad ni sami albanci ne znaju koje im je poreklo ( prva knjiga napisana u 19.veku) , znači ako neko ima dnk karakterističan za neko albansko pleme na primer , ko može da kaže da celo to pleme u jednom trenutku u istoriji nije albanizobano i da je taj isti dnk pre 1000 godina nije bio karakterističan za srbe. Drugo ljudi su možda nosili isti gen pre pojave albanaca i srba dok su još živeli u pećini. Možda se još tad desila migracija koja je dve jedinke razdvojila kasnije na srb-Alb. Svi smo recimo bili pećinci, jedni pećinci su naučili slovenski jezik a drugi janjicarski neki jezik š kavkaza. Taj pećinac koji je naucio slovenski jezik nikad nije ni bio svestan da je albanac, znači od početka je bio srbin. Malo bolje definisite ,nije ovo amerika , nećemo svi razumeti.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Етничке одреднице у тексту нису засноване на резултатима ДНК тестирања, већ на предањима о пореклу и етничкој припадности братстава у садашњости. У тексту се не тврди ни за један род да је заиста албанског порекла, али је било неопходно споменути предања која родови имају о свом пореклу. Да ли су та предања истинита и да ли су поједини родови у протеклих 1000 година више пута мењали етнички идентитет је сасвим друга ствар. Због тога у тексту на више места и пише „према предању“ управо да неко не би дошао до погрешног закључка да се српски родови проглашавају за албанске и обратно. Нико не тврди да су рецимо Бјелопавлићи заиста албанског порекла, већ једино да они сами сматрају да потичу од албанске властеоске породице Дукађини. Сличних примера има и код Албанаца. Рецимо, Бањкани из Затријепча који су католици имају предање да потичу од Црнојевића, а и дан данас говоре да су српског порекла. Одлично је познато да је већина оваквих предања измишљена тако да би било неозбиљно на основу њих износити било какве закључке о етничком пореклу родова. Такође, иако ДНК резултати у појединим случајевима могу да потврде или оборе предања о етничком пореклу, то свакако није случај са родовима за које је утврђено да припадају E-V13 грани која је заступљена и код Срба и код Албанаца.

      Одговори
      • Богољуб

        Поштовани,
        Скоро све што сте написали је одлично и лепо објашњено, али имам поједине веће замерке од којих би овде истакао следећу: Не разумем зашто спомињете само једно предање заступљено у неким племенима, иако та предања нису једина нити најзаступљенија. Чак се и десило, као код Бјелопавлића, да спомињете верзију предања која је заправо причана у другим племенима, а не у том. Ево, конкретно ћу се осврнути на Бјелопавлиће. Упорно инсистирате да потичу од Дукађина, а то је само једно мишљење.

        Прва верзија је да се ради о Белом Павлимиру, који је споменут у Хроници попа Дукљанина. Наравно, та хроника, иако може садржати и истините делове, она је уопштено фиктивна, и то је масу пута доказано и није поуздан историјски извор – али овде причам о предању заступљеном међу Бјелопавлићима самима. Конкретно, наводи се да је он био унук српског краља Радослава, а рођен је око средине 9. века. По тој верзији, мајка му је била Римљанка, а надимак је добио због лепоте и јунаштва.

        Друга прича јесте да потичу од Бијелог Павла који је дошао из Метохије, али не наводе да је реч о потомку Дукађина. Напротив, идеја да је он потомак Леке Дукађина конкретно, јесте она коју имају Албанци у Метохији, јер према погрешним предањима, по њима територија Дукађина је веома залазила у Метохију пре доласка Османлија, што је историјски нетачно. Они чак наводе и „право“ Павлово име – Паљи Барди.

        Треће заступљено мишљење је да се ради о неком потомку Немањића – да ли потомку Милутина или неком сестрићу Душана, опет варира предање, али је име наводно добио по боји косе.

        Остале верзије говоре да је због сталног кошкања са Османлијама, Бијели Павле је морао да оде у данашње Бјелопавлиће. Ту иду разне приче да је био на двору кнеза Лужанина и слично.

        Када се ово узме у обзир, и то што нисте споменули ова остала предања која су такође устаљена у Бјелопавлићима, стиче се, верујем погрешан осећај да Ви упорно инсистирате сви они сматрају да су албанског порекла, иако то уопште није случај, јер они већином тврде да им је предак био Србин, док са друге стране, Албанци тврде да је био Албанац. Уосталом, има доста литературе у којима су до детаља описана ова предања, а конкретно ова су дискутована и на овом сајту: https://www.poreklo.rs/2014/01/18/teorije-o-etnickom-poreklu-plemena-bjelopavlica/

        Ако имате неке документе у којима је јасно показано да је предање о Бијелом Павлу као сину Леке Дукађина најзаступљеније и главно међу самим Бјелопавлићима, док су ова остала од малог значаја, волео бих да их прочитам, а ово што сам споменуо горе је погрешно.

        Одговори
        • Богољуб

          Само бих се исправио за ово „упорно инсистирате“, да не звучи погрешно и нападно, јер ми то није намера уопште, напротив. Мислио сам, то што наводите стално то, али шта је онда са овим другим веровањима?

          Одговори
          • Иван Вукићевић

            О пореклу и предањима Бјелопавлића је најдетаљније писао Петар Шобајић у свом раду о том племену где можете детаљно да се информишете о тој теми. Ваша тврдња да сами Бјелопавлићи „не наводе да је реч о потомку Дукађина“ није тачна, чак шта више, предање о пореклу од Леке Дукађинца је устаљено код Бјелопавлића. Друга верзија које се најчешће спомиње након те јесте да су такође из Дукађина (иначе, у предањима се никада не спомиње српски назив за ту област – Метохија), али да потичу од Леке Капетана. Постоји и предање о пореклу од Немањића, али посредним путем, тако што се Лека Дукађинац проглашава за њиховог потомка (краљ Милутин-Дука-Лека-Бијели Павле). Предање о Белом Павлимиру, које из неког разлога наводите на првом месту, није опстало у племену (ако је икада и било распрострањено) што такође можете прочитати код Шобајића.

            Када је у питању овај текст, о свим родовима су наведени основни подаци, тако да би детаљно навођење свих предања сем оних која су заиста устаљена било сувишно. Заинтересовани читаоци свакако могу да потраже књиге наведене на списку коришћене литературе уколико желе да се детаљније информишу о неком роду, а чланови Порекла имају и приступ дигиталној библиотеци. Морам да нагласим и да нигде у тексту не тврдим да су Бјелопавлићи заиста албанског порекла, већ само да имају устаљено предање о пореклу од властеоске породице албанског порекла. О томе у којој мери су слична предања нетачна сам писао у тексту о властели, тако да је излишно рећи да ни Бјелопавлићи највероватније не потичу од Леке Дукађинца тј. да је њихово даље етничко порекло и даље непознаница.

            Одговори
            • Богољуб

              Предање о Павлимиру је било наведено на страници коју сам Вам проследио, јер читајући тај текст нпр, не стиче се утисак какав се стиче из Вашег о предањима. Поводом наводног албанског порекла, не морате да наглашавате, јер сам разумео Ваше текстове – и сама реч каже, „по предању“, тако да је јасно да Ви не тврдите да су они пореклом Албанци, него говорите о предању. Хвала Вам на предложеној књизи и добром појашњењу, јер сам веома заинтересован за ову област и пуно успеха у даљем раду!

      • Zoran

        Pozdrav.
        Vrsite Dnk istrazivanje nije
        problem i slazite mozaik.
        Nadam se da ste primijetili da su
        dnk istrazivanja oborila mnoge
        teorije o porijeklu.Tako da vas
        molim da to ne pokusavate da
        ponovo povezete..ili da pravite
        slicne sa istim ciljem..Pisite
        objektivno..Pustite da zablude
        padaju.Prestanite sa svojatanjem
        Crne Gore..Nemojte je vise stavjati
        ni u srpsko ni albansko porijeklo.
        Nadan se da znate da je na ovim
        prostorima uvijek postojala drzava.

        Одговори
        • Иван Вукићевић

          Поздрав Зоране. Ако пажљиво прочитате текст, видећете да ни на једном месту нисам пропустио прилику да истакнем да је неко предање оборено. Међутим, грешите када кажете да не треба разматрати предања јер су многа од њих генетски потврђена. Када се истражује порекло неке породице све треба узети у обзир, а генетика је ту да потврди или обори неко предање.
          Што се тиче својатања Црне Горе, она данас није српска држава, нити сам то било где написао. Чак шта више, слободно се може рећи да је данашња Црна Гора држава етничких Црногораца иако не чине апсолутну већину становништва у земљи нити је тако нешто прописано уставом. Али то не мења чињеницу да је Црна Гора била српска држава за време династије Петровић-Његош, као ни да од краја средњег века па све до 20. века сем Срба и Албанаца у Црној Гори није било других народа. Страшно ми је жао што се појединим Црногорцима, Бошњацима и Хрватима из Црне Горе не свиђа да то прочитају, али немам намеру да прилагођавам чињенице према било чијим жељама. Исто као што су најзагриженијим етничким Црногорцима из Катунске нахије преци били Срби до пре свега 80 година (прочитајте мало шта су о идентитету Црногораца писали владика Петар II и краљ Никола), тако су и великом делу Бошњака из Рожаја и Горњег Бихора преци пре 300 година били чисти Албанци (исто као што су некима преци били Срби). Етнички идентитет данашњих Црногораца, Бошњака и Хрвата у Црној Гори је настао у 20. веку (некима у 40-им годинама, а некима у 90-им). Никоме не негирам право да се изјашњава како жели, па ни Вама, али исто тако бих Вас замолио да не искривљујете историјске чињенице и негирате српско порекло данашњих етничких Црногораца.

          Одговори
  • Новаковић

    Шта је са Пиперима, рецимо из Горњих Мрка, са Р1а.

    Одговори
  • BrankoB

    Na osnovu kojeg dokaza je autor napisao sljedeće: „За … Барјактаровиће из Васојевића … је утврђено да нису Дрекаловићи насупрот њиховим предањима.“?

    Ko je i na koji način utvrdio ovo ako se, za sada, ni jedan Barjaktarović nije testirao na DNK projektu?

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Хаплогрупа Барјактаровића је утврђена на основу резултата исламизираних Дудића из Биохана код Тутина који су њихов огранак. Припадају I2-M223>CTS616>CTS10057>L701 грани.

      Одговори
      • BrankoB

        Na DNK projektu ne postoji prezime Dudić. Ne znam odakle vam taj podatak.

        Одговори
        • Иван Вукићевић

          Дудић је тестиран у оквиру Бошњачког ДНК пројекта. Његов резултат можете видети овде.
          Иначе, уколико сте убеђени у тачност предања по коме Барјактаровићи потичу од Дрекаловића, добродошли сте да се тестирате преко удружења Порекло и евентуално побијете предање по коме Дудићи потичу од Барјактаровића.

          Одговори
          • BrankoB

            Hvala na informacijama Ivane. Generalno, vaši zaključci iz drugog teksta, tipa „Тако се CTS10228 грана I2 хаплогрупе и R1a хаплогрупа на простору Црне Горе могу поистоветити са Србима који су се као словенски народ доселили на Балкан са Карпата“ su potpuno pogrešni. Vezivanje slovenstva Srba, ili bilo kojeg drugog ovdašnjeg slovenski govorećeg „naroda“ (jer sve je to jedan te isti narod) za ekskluzivno „slovenske“ haplogrupe R1a i I2a je naučno neutemeljen i zasnovan na izlizanoj i ničim potvrđenoj tezi o masovnoj seobi naroda. Interesuje me koje su vaše profesionalne reference Ivane?

            Одговори
            • Иван Вукићевић

              Ваше је пуно право да верујете у шта год желите, па и у то да се Срби нису доселили на Балкан из Закарпатја, али то значи да игноришете чињеницу да је генетика потврдила да се та сеоба заиста догодила, исто као што је потврдила или побила бројна предања братстава о њиховом пореклу. Управо у томе и јесте разлика између различитих теорија о пореклу Срба – неке имају покриће у науци, а неке немају. Међутим, немам намеру да улазим са Вама у полемику о томе на овом месту јер је на форуму Порекла о томе опширно писано на више тема. Што се тиче мојих „професионалних референци“, по струци сам инжењер и радим у ИТ сектору, тако да слободно можете да закључите како нисам компетентан да се бавим овом облашћу уколико ће то учврстити Вашу веру у аутохтонистичку теорију.

            • BrankoB

              Ko što neko reče, istina je potpunio suprotna! Genetika nije potvrdila seobe Slovena sa sjevera na jug, već obrnuto. Ako je i bilo kakvih „seoba“ sa sjevera na jug, a za šta ne postoji niti jedan istorijski/arhivski izvor (nasuprot moru onih koji govore o našoj/slovenskoj autohtonosti na ovim prostorima), bilo ih je u tako malom broju da se današnja zastupljenost R1a i I2a nikako ne može dovesti u vezu sa „seobama“ o kojima vi govorite. Sloven se ne prepoznaje po haplogrupi, već po jeziku.

            • vojinenad

              Ако погледате I2a-CTS10228 резултате тестираних појединаца код нас, и упоредите то са резултатима свих других тестираних појединаца из базе FTDNA, приметићете да се период “раздвајања“ са појединцима из области Украјине, Русије и Белорусије прорачунава и поклапа управо са временом сеобе Словена на Балкан.

  • Вујић Александар

    Поздрав,
    Ако имате какве информације о Лабудовићима из Доњих Луга ја бих вам био захвалан.
    Срдачан поздрав

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Лабудовићи из Доњих Луга су досељени из Лушца и сродни су Пајковићима, Поповићима и Томашевићима из тог села. Споменута братства славе Ђурђиц, исто као и Лабудовићи.

      Одговори
  • Dzox

    Поздрав, занима ме да ли има неких података о тестираним анонимним из истраживања 2010? Питам пошто сам баш ту пронашао особу са којом имам поклапање на 17 маркера, а у питању је хаплогрупа Ј2б2, поменута горе у тексту. Тражио сам по другим базама, укључујући и Српски ДНК пројекат и нигде другде нисам нашао, а волео бих да сазнам нешто више.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Нажалост, нема било каквих назнака да ће идентитет тестираних са тог истраживања бити објављен.

      Одговори
  • Peko

    Poštovani gdine Vukićević,

    Hvala na značajnom radu i trudu koji ulažete u ovu veoma važnu temu.

    Prateći i čitajući vaše tekstove nisam naišao na detalje o Dragojevićima iz Ozrinića osim njihovog pominjanja na par mjesta (ili njihovih potomaka npr Pavlovića i sl.), da li možemo očekivati članak o njima?

    Srdačan pozdrav sa Čeva.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Уредништво Српског ДНК пројекта има у плану да приреди текстове о свим већим родовима, тако ће о роду Озринића свакако бити више речи у засебном тексту. Највише података о свим братствима можете пронаћи у књизи Петра Пејовића „Озринићи – племе Старе Црне Горе“, која је по мом мишљењу најбољи рад о овом племену.
      Поздрав!

      Одговори
  • Djordje

    Pozdrav,
    Pise da su Kuci E1b1 V13 haplogrupa, da li mozete da nam objasnite da li i Starokuci i Drekalovici (koji po predanju imaju razlicitog pretka) imaju istu haplogrupu? Jer ako su Drekalovici dosli iz Kastriota, preko Skenderbega tj njegovog praunuka, kako to da imaju istu grupu sa Starokucima? Ili su i oni neki daljnji rodjaci pa i to povezuje dolazak Vojvode Drekala u Kuce.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Да, Мрњавчићи (Старокучи) и Дрекаловићи су исти род упркос томе што имају различита предања о пореклу. Оно што је извесно јесте да Дрекаловићи нису од Кастриота како гласи њихово предање. Постоје две могућности: прва је да су Дрекаловићи огранак Мрњавчића тј. да потичу од Никезе Марина (родоначелника Никезића) како гласи предање Мрњавчића, а друга је да су заиста досељени из Малесије нешто касније од Мрњавчића, али да потичу од истог тамошњег рода. Иако је прва могућност свакако вероватнија, не треба искључити ни другу јер Никићи и Пајовићи који су се према предању доселили из Кастрата преко Селца у Климентима такође припадају истом роду, а поуздано се зна да нису од Старокуча.

      Одговори
  • Даниловић

    Даниловић

    Поштовани Иван Вукићевић,интересује ме ако поседујеш име од Даниловића који се тестирао јер видимо да је из Ђуђевине,Доња Морача,а ми незнамо да се било ко тестирао,хвала

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Подаци о тестиранима као што су пуно име и датум рођења су заштићени, тако да се не могу откривати без њихове сагласности. Ђурђевина је наведена као место порекла што не значи да је тестирани тамо и рођен.

      Одговори
  • PERO

    Dali se koji Ratkovic testirao,mi po predanju poticemo od Bojovica iz Bratonozica,naime 2 brata Bojovica prvo se naselili u Bihor jedan od njih je primio islam Skenderovici.Interesuje me dalje porijeklo.poz.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      До сада нема тестираних Ратковића, тако да би било корисно да се тестирате уколико сте у могућности. Тиме бисте лако проверили предање о сродству са Скендеровићима јер је њихова хаплогрупа већ установљена (J2b-Z628>>Z1295).

      Одговори
  • Мирољуб

    Поштовани, покушао сам да пронађем овде у тексту нешто више о Николићима (мојима је крсна слава Никољдан), међутим нисам нашао.
    Наиме, моји предаци су се, не знам ни ја када, одселили са предела Андријевице, ако је то тачно. Да ли су пре тога били на пределу Старе Херцеговине или како већ, не могу са сигурношћу да тврдим. Све у свему волео бих да сазнам нешто више или је ова одредба о Андријевици могуће мало погрешна и да су били нешто јужније. Након тога су се селили преко Жупског Александровца до Јабланичког округа. Ако ме можете упутити где бих могао да потражим неке податке, хвала унапред с поштовањем Мирољуб Николић

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштовани Мирољубе,
      Једини Николићи у Васојевићима су они из Лијеве Ријеке и огранак су Љубића. Презиме Николић је доста често, тако да морате да прегледате доступну етнографску литературу за село у Јабланици из ког потичете где ћете можда наћи неке конкретније податке. На страници о Вашем презимену има доста коментара посетилаца, тако да можда и ту наиђете на неки користан податак:
      https://www.poreklo.rs/2012/02/03/poreklo-prezimena-nikolic/

      Одговори
  • Анђелић

    Поштовани Иване,

    Хвала Вам на одличним текстовима и труду који улажете.

    Интересује ме колики је удео Шаранаца у укупном узорку (404 узорака)?
    Такође, узимајући у обзир да по предању Шаранци воде поријекло из херцеговачке Плане код Билеће – односно Властелиновића; Ви на пар мјеста наводите да генетски нема сличности са братствима која су у Херцеговини.
    Конкретно ме интесује која је доминантна халпогрупа Анђелића који живе у Требињу? Анђелићи у Хецеговини славе Светог Јована.
    Да ли имате можда податке и о Анђелићима поријеклом из Косова Поља код Книна? Знам да они славе Ђурђевдан као и ми, Шаранци.

    Ви се презивате Вукићевић. Да ли сте можда од Вукићевића који су Шаранци?

    Поздрав

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштовани,

      Прегледао сам табелу са резултатима са анонимног истраживања, и колико видим ниједан резултат се у потпуности не уклапа у род Милошевића-Шаранаца са Српског ДНК пројекта. Двојица тестираних (од 404) би на основу њихових хаплотипова могли припадати овом роду што је 0,49%, али на основу малог броја маркера ништа се не може тврдити са сигурношћу с обзиром да постоје одређене разлике.
      Још увек нема тестираних Анђелића из Требиња и Книна, тако да њихова хаплогрупа за сада није утврђена.
      Ја сам од Вукићевића из Трешњева код Андријевице, тако да нисам пореклом из Шаранаца.

      Поздрав!

      Одговори
  • Јанко

    Поштовани,
    Интересује ме грана R1b-BY611 која је нађена код старих Пипера. Знам да је та грана на Балкану најприсутнија код Албанаца (чини 24-26% њихове популације), да је има код Срба (очито дакле и стари Пипери) као и код појединих Бугара и Грка. Опет, Љумовић (мада некад су се звали Лумовић а то већ није) потиче од речи албанског порекла (али Шћек од Шћекић и Станић су словенског) па се појављују и теорије да су поједина та српска братства заправо били некада Албанци. Ипак, кроз историју нигде нисам видео да су Пипери спомињани као албанско племе, а камоли да су се тако осећали. Још од дефтера из 15. века, уговора између Пипера и Куча са Иваном Црнојевићем где је тражено да им се не дира православно свештенство, односно не доводи католичко, спомињања као српско православно племе од стране Маријана Болице, писмима Русима у којима су уврштавани као српско племе православне вероисповести и остало, и како су једина имена која су спомињана су била српска (Радослав Божидаров итд), доноси се закључак да они припадају делу те предсловенске популације са том граном која није формирала албански идентитет, као што се то десило са истом граном и граном J2b-M241 где су формирани као Албанци (а онда се њима прикључиле поједине популације са гранама E-V13). Између осталог, код Ердељановића сам видео да је једини топоним у Пиперима у коме је експлицитно наведено име стародеселаца јесте управо Влашка драча, односно да су се ти староседеоци називали или били називани Власима, а не Арбанасима/Албанцима. И у околини нема албанског племена које је изразито R1b-BY611, већ је та грана углавном „накачена“ на бројнију J2b-M241 (нпр Тачи, Хоти) или поједине гране E-V13 (Берише). Једино R1b-BY611 мало више доминира код Арбанаса код Задра што је опет веома упитно, јер је чудно да њихов Арбанашки не разумеју Албанци и обрнуто, а и по попису сам приметио да је маса презимена код њих кад их је Змајевић тамо доводио са области Шестана између Бара и Улциња, су била заправо српска што вероватно указује на и мешовиту етничку припадност, у смислу Албанац као код Јована Албанеза – регионални термин, али Албанац или Србин као етничка одредница, мада иако католици не би био први пут да су поједини Срби у том делу били католици. Иако мало и прелази тему овог чланка, занима ме, како сам видео да то поједини спомињу на овом форуму, одакле се појављују закључци да би то српско становништво било пореклом албанско и колико по Вама та прича „пије воду“, јер као што рекох, колико видим извори указују да је то део популације са том граном који се није осећао као Албанци?

    Одговори
  • Јанко

    А што се тиче речи албанског порекла у презименима, ипак треба узети у обзир да се за време Османлија ради о крајњем рубу (колико видим, братства су делом из Стијене) који је гледао ка Подгорицу где је било доста муслиманских албанских породица и евентуално поалбанченог становништва.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштовани Јанко,

      Поставили сте врло интересантно питање. Нису старинци у Пиперима једини Срби који припадају овом разгранатом R1b-BY611 роду, исто важи и за чувене Вујовиће из Љуботиња који су били спахије читаве Старе Црне Горе. Ни за једне ни за друге не постоје ни предања нити било какви историјски извори који би указали на то да су албанског порекла сем два презимена код Пипера која сте споменули, а на основу којих се не могу донети закључци. Иако је R1b-BY611 пре свега заступљена код Албанаца, ипак је у солидној мери присутна и код Срба за разлику од J2b-M241. Међутим, не треба губити из вида да су R1b-BY611 грана и њен највећи род у Црној Гори превасходно заступљени у долини Цијевне, а тамо углавном доминирају албанска братства. Том роду припадају Бањкани из Затријепча, Вулевићи и Љуљђуровићи из Груда и Мараши из Зете који су пореклом из Хота. Мараши су уједно и једино српско братство међу њима, а њихово презиме је врло нетипчно за Србе. Оно што је кључно питање јесте када је дошло до раздвајања албанских и српских R1b-BY611 братстава. Уколико је до тога дошло још у Шоплуку који је највероватније даља матица овог рода, и уколико су српска братства имала друге миграционе путеве од албанских, онда се никако не може говорити о албанском пореклу тих српских братстава. С друге стране, уколико је до раздвајања дошло у Северној Албанији (где живи фис Тачи који делом припада овом роду), онда се може рећи да су та братства албанског порекла. Међутим, ми тренутно немамо никакве историјске изворе који нам потврдили одакле су рецимо Пипери или Вујовићи заиста дошли, тако да је немогуће износити било какве тврдње.

      Поздрав

      Одговори
  • Veljko Zizic

    Veoma zanimljivo. Prepoznajem dosta toga sto ste napisali na osnovu istrazivanja. Kako je moguce kontaktirati direktno, da pitam oko detalja ispitivanja koji se ovde ne vide? Posebno me zanimaju raseljavanja porodice. Unapred hvala. Veljko

    Одговори
  • Вељко

    Иване хвала ти на одговору. Потребни су ми технички подаци о испитивању које не могу добити на форуму, не видим их. Замолио бих да ми се јавиш на наведен емаил.

    Одговори
  • Pavic Veljko

    Dobar dan Ivane, uredjujem stranicu Zizica (zizic.me), pa sam objavio podatak koji imate o Zizicima. Navodim ga nize da proverim da li sam to dobro shvatio. Potvrdite da je to u redu. (Malo sam izmenio tekst i recimo nisam ostavio podatak o Banjovicima, jer njih niste ispitivali.)

    Stavio sam i linkove na vase tekstove.

    Zanima me sledece. Koliko Zizica je ucestvovalo u ispitivanju, i iz kog kraja?

    Takodje, postoji jedna zanimljiva teorija o poreklu Karadjordja i vezi sa Tripkom Gurisom, predanje kaze ocem nase rodonacelnice Zize. Ukoliko se vi rukovodite muskim genom, nasa veza sa Tripkom se tu prekida pa imamo razlicite halpo grupe, . Medjutim, kako je moguce ispitati tacnost ove navedene teorije o vezi po Zizi? Kod nas na sajtu cete naci link na veoma uverljiv i kvalitetan tekst Stevana Popovica, koji je pisao o Rovcima. Ja sam vam inace vec poslao par poruka, i zamolio bih da mi se javite ako i kada nadjete vremena na email [email protected]

    ДНК ИСТРАЖИВАЊА И ПОДАЦИ О ЖИЖИЋИМА

    На основу недавно објављеног ДНК истраживања названог „Српски ДНК Пројекат“ Утврђено је да Жижићи припадају следећој ДНК групи: R1b-L23>L51>L151>P312>U152. Податак потиче на основу испитиваних Жижића. Повезујући предање и генетски резултат, истраживачи долазе до следеће опште хипотезе:

    „Како је утврђено да Домазетовићи припадају роду Озринића, односно I2 хаплогрупи, као тачније се узима предање које се очувало у Ровцима по коме се Илија доселио из Куча и по коме је уместо Никољдана почео да слави Аранђеловдан, славу куће где се доселио као домазет. Како су Бањовићи једини ковачи у племену Кучи, а притом славе Никољдан, основано се може претпоставити да је Илија био од тог братства.”
    Испитивани Жижићи припадају следећем генетском коду: R1b хаплогрупа, западнa подграна L51. L51 је заступљена код Жижића преко својих подграна P312>U152. Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је у Доњој Морачи преко рода Богићеваца коме припада већина становништва.

    Истраживачи наводе да је старост R1b-L23 гена са подгрупом >P312>U152 око 4500 година.

    Одговори
    • Дарко

      Поштовани Вељко. Наше братство-Бакићи из Мораче и Ваше Жижићи имају исту хапло групу. Исту хапло групу Р1б П312 имају у Гајовићи из Марковине (Озринићи), тако да не бих одбацио у поптуности ову теорију о повезаности Жићића са Озринићима….

      Одговори
  • Dragica

    Postovani, moze te li mi nesto reci o porijeklu porodice Rudinac iz okoline Foce.Slave sv. Luku. Navodno, poticu od Babica iz Rudina ili Rudinica iz Crne Gore. Unaprijed hvala.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштована Драгице, у Пиви (данашња општина Плужине) постоји село Рудинице. О братствима која живе у том селу је писао Светозар Томић у свом раду о Пиви:
      https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/stomic-pivljani_c.html#_Toc526759453
      Можете видети да у овом селу ниједно братство не слави Св. Луку, тако да је питање колико је претпоставка о пореклу породице Рудинац из тог села тачно. Св. Лука је слава рода Никшића и огромна већина породица које имају ту славу потичу од Никшића иако многи нису очували предање о свом пореклу. Дилему ћете разрешити једино уколико неко од мушких припадника породице уради ДНК тест.

      Одговори
  • Дарко

    Поштовани Иване,

    Ево, пар дана почео сам да се занимам Вашим порталом…..Ја сам иначе из Доње Мораче-село Рави и видим да се један мој рођек тестирао (R1b > R-P312)…колико сам разумио ја бих требао такође бити ова хапло група пошто имамо заједничког претка…О доњој Морачи по мом суду највјеродостојније је писао Секула Добричанин….Он каже да би требало да су Бака(Бакићи) и Дрља (Дрљевићи) у исто вријеме са Богићем Морачанином дошли у Морачу, те да су , по свој прилици, били његови рођаци. Да ли сматрате да је ова теза тачна, пошто тестирани Богићевци (Радовићи, Лакићевичи) имају хапло групу R1b > R-Z67* …заједничка нам је и слава-Аранђеловдан……Такође бих желио да знам да ли су Бакићи из Мораче и из Васојевића у сродству…..Унапријед хвала…

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштовани Дарко,

      На основу резултата са којима располажемо може се закључити да Бакићи из Доње Мораче не припадају роду Богићеваца, тако да је теорија Секуле Добричанина побијена. Међу Дрљевићима још увек нема тестираних, тако да није познато од кога они потичу. Препоручио бих Вам књигу „Морача, Ровца, Колашин“ од Рајка Раосављевића који ни Бакиће ни Дрљевиће не сматра за Богићевце, што се барем за Бакиће испоставило као тачно. Бакићи из Доње Мораче нису сродни ни Бакићима из Васојевића који припадају роду Куча на основу резултата једног исељеног Бакића који је пореклом из Забрђа. С друге стране, испоставило се да су Бакићима из Доње Мораче сродни Жижићи из Дробњака иако ова два братства немају предање о заједничком пореклу.

      Одговори
      • Дарко

        Поштовани Иване хвала Вам на одговору….
        Већ сам читао шта је Рајко написао о Бакићима. Он тврди да су Бакићи дошли из мјеста Брђ, које се налазти у Србији. Један дио је населио Морачу и село у које су дошли назвали Прекобрђе (по овоме Брђ), а други дио је настанио Васојевиће, а мјесто у које су дошли назвали су Забрђе. По овоме би испало да смо рођаци, али, ето, днк анализа показује супротно….Секула Добричанин (исељени Морачанин-свештеник… Цвијићев ученик, сарадник или тако нешто, ) није тврдио да су Бакићи Богићевци, само је рекао да су дошли у Морачу, заједно са Дрљевићима, у исто вријеме са Богићем, па је из тога закључио да су могли бити рођаци. Добричанин такође тврди да су Бака и Дрља били вома близу, те да се памти да су се Бакићи и Дрљевићи чак у исту гробницу сахрњивали…..О Морачи и Бакићима је писао и Андија Јовићевић, с обзриом на то да је службовао у Морачи. Он, ако се добро сјећам чак наводи да су Бакићи у Морачи најстарији или томе слично………..Колико сам разумио, наша хапло група је старија од хапло групе Богићеваца, тако да је предак Бакића свакако „старији“ од Богићеваца, што наравно не значии да је населио Морачу прије њих……….Још ме интересује, да ли се Бакићи из Мораче могу довести у везу са последњим српским деспотом Павлом Бакићем, како тврди Предраг Шћепановић, (ово је написао на порталу), а иначе је аутор књиге Бакићи-Дујовићи (у књизи не износи такву тврдњу)…

        Одговори
  • Јоксим

    Својатање Павла Бакића од стране братстава из Црногорских Брда ( Бакића…) је лупетање доконџија.

    Одговори
  • Дарко

    Нико од мојих братственика никада није то поменуо, нити гдје то пише, осим што сам то на порталу прочитао од стране Предарага Шћепановића, који се бави изучавањем братстава. Предраг је о Бакићима написао сљедеће: „Postoji nekoliko bratstava Bakića, u Crnoj Gori, različitog porijekla.najstariji su oni iz Donje Morače, selo Ravni, slava Arandjelovdan, za koje je dokazano da su ogranak srednjovjekovnih Bakića iz Srbije.Po predanju,od ovih Bakića su bili Rosići iz Gornje Morače, od kojih je,opet po predanju, patrijarh Varnava (koji je rodjen u Pljevljima).Drugi su Bakići iz Vasojevića, selo Zabrdje kod Andrijevice.Oni su iste slave kao predhodnici.Vode porijeklo iz Lijeve Rijeke i zajedno s Dujovićima čine ogranak Novakovića.Njima su najsrodniji Popovići iz Pešaca kod Berana.Dujo,zvani Baka,dva puta se ženio.Od prve žene su Dujovići i Marnići u Lijevoj Rijeci, Jovanovići i Šolevići (od njih Miroslav Šolević iz Niša),a od Bake su Bakići u Zabrđu, gdje se preselio oko 1730.g.Treći bakići su iz Zete,selo Berislavci, slava Nikoljdan.Oni su porijeklom iz plemena Bratonožića.Četvrti su muslimani Bakići, koji su porijeklom Klimente, aima ih oko Novog pazara najviše.Ima u Metohiji muslimana bakića (Prizren,poarnaućeni) koji su porijeklom iz Zabrđa.I oni iz Ljevoše kod Peći, i na Kordunu, pravoslavci,su porijeklom iz Zabrđa.(Zabrcki Bakići su moja ujčevina.Pasove brojim ovako: Predrag-Spasenija-Radosav-Milija-Nikola-Dragoje-Novo-Pero-Vuksan-Baka-…).Zajedno s Draganom Džo-om Dujovićem, objavio sam knjigu „Bakići-Dujovići“, a sada radimo na drugom dopunjenom izdanju.“

    Уколико има Павлових потомака, лако је преко днк анализе утврдити стонитост овог тврђења…

    Одговори
  • Zoran

    uz duzno postovanje plemenu Vasojevica. Ali bi molio sve one koje stalno pisu svoje poreklo ovog plemena Vasojevica,kako oni kazu da Vasojevici poticu od Nemanica jer im tako predanje kaze podseticu sve citaoce ,sta rec „predanje“ znaci pa ova rec „predanje“nosi u sebi glagol predati a kako su Srbi predavali price od koga poticu ;pa samo na jedan nacin sa kolena na koleno a to znaci da takav nacin prenosenja istorije plemena nikada ne moze biti validan ,jer tezi iskrivljenju istine, zato se koristi rec predanje jer na Taj nacin se izbegavaju stvarne istorijske cinjenice koje se ogledaju u kamenu,kamen ne laze ,pa u ikonama ,freskama u manastirima starim rukopisama a ne predanjima koja u sirem smislu nosi znacenje „BAJKA“ zato Vasojevici pleme Drago I slavno ostavite se the vase fantazije da poticete od Nemanica jer vas predak Vasoje od koga ste vi nastali nije potomak Nemanica vec viteza Stevana Musica sestrica Cara Lazara Hrebeljanovica, manastir
    Gornja Pavlica.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Уз дужно поштовање према Вама, било би боље да мало пажљивије читате шта је написано него што беспотребно паметујете и делите лекције. Основна сврха овог текста је да се у најкраћим могућим цртама наведу сви резултати ДНК тестирања са подручја Црне Горе и ти резултати упореде са предањама тестираних братстава. Нека предања су потврђена, а нека су оборена што сам јасно и навео у тексту. У сваком случају, нигде нисам написао да су предања увек истинита нити било шта слично. А то да су мање више сва предања братстава о пореклу од крупне властеле готово извесно нетачна, укључујући и предање Васојевића о пореклу од Немањића, уопште није спорно и о томе сам писао у тексту о властели у Црној Гори. Али та предања неће бити оборена све док се не изврше археогенетска тестирања и установи којим су хаплогрупама припадале властеоске породице.

      Иначе, Ваша тврдња да Васојевићи потичу од Стевана Мусића заиста звучи комично имајући у виду да сте мало пре тога бацили дрвље и камење не само на предање о пореклу Васојевића од Немањића (које је за разлику ваше неосноване теорије барем заступљено код самих Васојевића), већ и на предања генерално. Заиста невероватна контрадикторност.

      Одговори
  • Јоксим

    И да су потомци Стевана Мусића је фантазија!

    Одговори
  • Zoran

    Potpuno se slazem sa Gospodinom Vukicevicem , i izvinjavam se zbog mojih prenagllih reci koji mogu potpuno pogresno da se razumeju, ja bi samo volio da mi vi ili neko objasni ,ko je ustvari Stevan Music ,ciji je on sin ,i kakve veze ima on sa Nemanicima.pozdrav.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Мусићи су властела кнеза Лазара чија је сестра Драгана била удата за Мусу, а њихов син Стеван (Стефан) Мусић је учествовао у Косовској бици 1389. године. Није познато да су били у било каквом сродству са Немањићима. Једина веза коју Мусићи имају са Васојевићима је та што се Стево Васојевић и Стеван Мусић из народних песмама сматрају за исти епски лик.

      Одговори
      • Zoran

        Hvala ,Gospodine Vukicevicu ,samo sam pretpostavljao upravo nesto tako i procitao sam vas rad- I to sto radite je jako pohvalo ,dobro bi bilo da ta genetska testiranja i na kraju krajeva potvrde sva predanja ,kako bi se otklonile bilo kakve sumlje( normalno tamo gde postoje )oko toga.

        Одговори
  • Marko

    Poštovanje,

    Zanima me ako mi možete napisati nešto o prezimenu Bakić iz Dalmacije. Moja je grana iz Novigrada kraj Zadra. Najstariji pomen Bakića je sredinom 17 stoljeća (Šime, Alfir Ive, Miko Nikola, Jerolim). Oni su za vrijeme Kandijskog rata 1646g. iselili iz Podgorja na Velebitu na otok Pag u Novu Povljanu, a poslije kad su Mlećani oslobodili Novigrad od Turaka preselili su se tamo. Jedan dio plemena živi u Paljuvu i Posedarju. U 20 stoljeću najviše Bakića se preselilo u Zagreb. Znam pouzdano da smo iz Crne Gore došli u Podgorje, a onda su jedni otišli u Liku, a drugi u Dalmaciju. Moja prabaka je iz Arbanasa(prezime Vukić), a u rodu smo i sa Vlatkovićima iz Novigrada koji su prijeklom iz Rovaca. Prešli smo sa pravoslavne u katoličku vjeru kao i Paštrovići u Novigradu koji su iz Boke Kotorske. Puno Bakića ima i u Dubrovniku koji slave Sv. Srđa (Ti Bakići su prije živjeli na Humskoj zemlji).

    Unaprijed zahvaljujem na odgovoru.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштовани г. Бакићу,

      Једини начин да утврдите да ли Ваша породица потиче од Бакића из Црне Горе јесте да се тестирате. Како већ имамо два резултата Бакића из Црне Горе (једног из Доње Мораче и другог који наводно потиче из Васојевића), поређењем Вашег резултата са њиховим резултатима би недвосмислено разрешило дилему да ли и од којих Бакића из Црне Горе потичете.

      Одговори
  • Zoronjic

    Pozdrav. Prezime Zoronjic (Zoronic), Bijelo Polje, Usanovici Bistrica? Unapred hvala!

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      За Зороњиће је једино познато да припадају грани Е-V13, али не и којој тачно подграни јер немамо хаплотип тестираног.

      Милисав Лутовац је у свом раду о Бихору и Коритама записао следеће:
      Зоронићи (27. к), не знају своје порекло. Рано су примили ислам. Без сваке сумље спадају у старинце или раније досељенике.
      Јово Медојевић је у књизи о муслиманима Бјелопољске области записао следеће:
      Зороњићи, један од најстаријих муслиманских родова у бјелопољском крају. Раније су се презивали Џанбеговићи. Рано су примили ислам па их прозваше Зороњићима. Сматрају се старосједеоцима у Жиљку. Живе у Расову, Губавчу, Бистрици, Расаднику.
      На попису становништва из 1913. године су пописани свуда као Зороњићи, сем у Бијелом Пољу где је тада била једна кућа Зоронића.

      Одговори
  • Vojno Selo

    Pozdrav Ivane,
    Predanje da su pravoslavna bratstva Turkovic, Vukotic, Drakulovic, sa muslimanskim bratstvima Muratagic i Mehmedovic (svi iz Plava i Gusinja) jedno, odnosno da su svi potomci Nikezica iz Kuca, selo Bezjovo. Da li imate saznanja da je ovo predanje tacno?
    Na koji nacin je moguce testiranje?
    Pozdrav i hvala.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Дракуловићи према предању потичу од Никезића из Куча, а Арсовићи, Турковићи и Мемедовићи (чије је старо презиме Павловић) су огранци Дракуловића. Још увек није тестиран ниједан припаданик ових братстава, тако да то предање није ни потврђено, али ни побијено. На почетку следеће странице можете видети смернице за тестирање: http://dnk.poreklo.rs/Cesta-pitanja
      Уколико имате било каквих недоумица, можете ми се обратити и директно путем имејла.

      Поздрав!

      Одговори
  • RADE

    Postovani Ivane, da li mozete napisati stogod o prezimenu Jancic. U tabeli prezimena dnk projekta stoji da je jedini rezultat za Jancic L-m349. Koja je tano razlika izmedju L1b-M317 i gore naedenog rezultata? Hvala

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Поштовани Раде,
      M349 је млађа грана испод M317. Дакле, свако ко припада грани M349 уједно припада и грани M317, а то се односи и на Јанчиће из Убла. Они су према предању пореклом из Бјелица, али то по свему судећи није тачно јер су исти род са братствима која се у литератури заједно називају Доброгоранима чија је матица у Бјелопавлићима одакле су се преко Цуца доселили у Кривошије. Како су Убли у непосредном суседству Кривошија, вероватно су били део споменутих миграција.

      Одговори
  • Данило

    Поздрав Иване,
    Из досадашњих истраживања, за 7.Брђанских племена можемо ли са сигурношћу да узмемо да су су следеће хаплогрупе за сваки род и племе?
    1.род Кучи Е-V13 и апсолутна већина племена,
    2.род Васојевићи Е-V13, апсолутна већина племена,
    ако би рачунали и Србљаке у Васојевско племе онда је можда релативна већина?
    3.род Бјелопавлићи Е-V13, апсолутна већина, Лужани можда 1/4 племена али са више хаплогрупа?
    4.род Братоножића Q, апсолутна већина, Лутовци Р1Б 20%?
    5.род Пипера Р1Б, апсолутна већина племена
    6.род Морачани(Богићевци) Р1Б, релативна већина племена?
    7.род Ровчани И2,апсолутна већина племена
    За само једно Брђански племе је већинска ,,динарска И2 хаплогрупа“?
    Из свега наведеног ако би сабирали по бројности, можемо ли рећи да је код брђана Е-V13 већинска хаплогрупа са преко 50%?

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Све сте тачно написали, сем што Вам није добра рачуница за Васојевиће. Истоимени род у Горњим Васојевићима чини преко 90% становништва, а у Доњим Васојевићима око 40%. Самим тим, у целом племену сигурно има преко две трећине Васојевића. Може се рећи да Е-V13 чини апсолутну већину становништва у Брдима јер су Бјелопавлићи, Васојевићи и Кучи три убедљиво најбројнија брђанска племена.
      Поздрав!

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top