Порекло презимена, село Маглич (Краљево) Reviewed by Momizat on . Порекло презимена села Маглич, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар - 1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Ми Порекло презимена села Маглич, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар - 1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Ми Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Маглич (Краљево)

Порекло презимена, село Маглич (Краљево)

Порекло презимена села Маглич, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар – 1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље се налази на стрмим падинама између реке Дубочице и Ибра, а гранична насеља су Бресник, Толишница, Богутовац и река Ибар.

Земље и шуме.

Укупна површина насеља износи 1.765 хектара од чега су: њиве 0,0017%, воћњаци 0.00З4%,  виногради 0,0017% , ливаде 6,57%,  пашњаци 14,3%, шуме 67.1% и неплодно земљиште 9,6%. Како из података видимо село је веома сиромашно и готово да нема пољопривредног земљишта па је у прошлости било оријентисано на сточарство и сечу шума.

Структура становништва.

Данас у Магличу живе готово само старачка домаћинства чији се број смањио на ниво из 1833.године, а тенденције су ка његовом потпуном напуштању.

Тип села.

У саставу села Маглич су и два заселка: Тршљича на левој срани Ибра и Подград на десној. Подград односно град по катастру данас припада Замчању али оно мало плодне земље на окућницама обрађују житељи Бресника и Маглича од давнина, па из тог разлога овај заселак фактички припада Магличу. Куће и помоћне зграде подигнуте под градом више служе као бачије него као стално боравиште, јер су у том пределу богати пашњаци на којима су све до половине овог века држана велика стада оваца.

Име и историјат села.

Маглич као назив насеља помиње се тек од Првог српског устанка док је град познат још из средњег века. У једном средњовековном запису који говори о делима архиепископа Данила II каже се Вћ МbГЛИЧИ ГРАД ћ* подиже прекрасне палате и ћелије. Време када је град подигнут није познато, али податак да је ариепископ Данило II умро 1337. године говори да је град већ раније био завршен или обновљен. Град Маглич као тврђава помиње се и у свим турским катастарским пописима од 1476. до 1572. године, а једно време је био и нахијско седиште. Исто тако се помиње и село Подград, Маглич као село у овим пописима не помиње, што значи да је име града пренето на насеље тек крајем ХVШ или почетком ХIХ века јер је и у старим аустријским

картама из 1718. уписан као Mahliz Schloz (замак).

Има индиција да се насеље раније звало РАШАНОВАЦ* и да је тај назив настао скраћивањем средњовековног имена села *, a под тим именом је забележено и у турским пописима.

*Написано на старословенском.

Постанак села.

Тек од првих пописа који су обављени 1822.године можемо успоставити континуитет Маглича као насеља. Из тефтера чибучког за 1823. годину видимо да је Маглич био насељен и да је имао 15 домаћинстава чији су домаћини поименично пописани. Ширењем насеља око градске тврђаве, име тврђаве је пренето на насеље.

Протокол прихода чибучких села Маглнча из 1823. године.

Редни број-име и презиме домаћина-број ситне стоке-порез (гроша+пара)

1 Мариа удовица    9 – 0+ 20

2 Никола Стругаровић    13- 0+ 28

3 Алемпие Ђоковић   9 – 0+20

4 Видосав Вулићевић    9 – 0+20

5 Вуко Гоиковић    80 – 4+2

6 Миаило Мутавџић    23 – 1+ 8

7 Радован Гоиковић 7- 0+ 16

8 Радосав Павловић    60 – 3+ 2

9 Јовић Лекић    24 – 1+ 10

10 Јаков Лекић    80 – 4+ 2

11 Павле Дугалић    60 – 3 +2

12 Милосав Гоиковић   4- 0+ 2 2

13 Радосав Гоиковнћ    60 – 3 +2

14 Вукаило Мареновић    50 -2+22

15 Марко Миатовић    50 – 2 +22

Из пописа из 1823. године види да је Маглич тада био једно од насеља у Надибру са највише стоке по домаћинству. Податак да је 53% домаћинстава располагало са 82.62% укупног сточног фонда, показује да су 4–7% домаћинстава били нови досељеници. Међу родовима који данас живе у Магличу препознајемо само три:

-Лекиће , Гојковиће и Мареновиће .

Топонимија.

Топонимија Маглича је обрађена у раду „Ономастика Богутовца“ па се о томе овде неће говорити.

Порекло становништва.

Редни број-назив рода-број кућа 1989-Крсна слава-порекло

1 Александрићи – 1 Никољдан, Добре Стране

2 Балтићи – 1 Андријевдан, Засад–Коцаоник

3 Бажалци – 1 Петковдан, Бажале – Мланча

4 Дражовићи – 2 Ћириловдан, Дражевиће–Брњица

5 Глогиње – 1 Аранђеловдан,  Босна

ИЗВОР: Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар – 1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top