Порекло презимена, село Горња Ријека (Рудо)

15. октобра 2017.

коментара: 0

Порекло становиштва села Горња Ријека (по књизи Ријека штрбачка), општина Рудо – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи испод брда Циге, са северне стране пута Вишеград – Увац. Село је на присојној страни. Сеоске су куће по страни, која се зове Испаше, а неке по странама потока Буковице, које се зове Ријека.

Воде.

У селу нема довољно извора, те узимају воду за пиће са потока Буковице.

Земље и шуме.

Поред њива и ливада, које су груписане око кућа, мештани имају још њива и ливада изнад села у странама, које се зову Сјеножета. Ово место је далеко од села мало више од једног сата пешачког хода. Местимично је земља добре родности.

Испаше има довољно по селу, хуријама и шумама око села и по странама изнад села: Голешу, Бубрегу, Змајевцу, Циги, која су од села далеко око сат и по пешачког хода.

Шума је са Запада, са западне стране, непосредно до села.

Тип села.

Куће у селу су у двема групама: Ријеци и Испаши. Удаљене су једна од друге око 2 километра а између њих тече Ступчански Поток. Куће у Ријеци се неке сасвим ублизу док између неких има и до ¼ километра растојања. Између кућа теку Придворачки и Сјеножетски Поток, који се састају и чине Буковицу. Куће у Испаши су удаљене једна од друге од 120 до 500 метара.

У селу има 30 кућа, од којих су 22 у Ријеци а 8 их је у Испаши. Породице су: Ћировићи (11 кућа), Ћиковићи (8), Лаловићи (7). Ово су само три различита презимена а једна иста породица, затим Крунићи (2), Мирковићи (1) и Врањешевићи (1).

Име села.

Село је добило име од потока, који тече кроз село и испод села, а то је Буковица која се зове и Ријека. Испаше је добило име по испашама, које су те некада биле.

Старине у селу.

Као што је већ поменуто, постоје зидине од некога града а испод њега у једној равници на Околишту се прича да је била чаршија. По коси Кондовини пак има гробова са стећцима и праисторијских гробаља – громила. Прича се да је на том брду била црква. Ту је цркву, предање каже, изградила нека девојка Ђинђа, која је имала приглавак новаца, те јој се у сну јавило да на том месту сагради цркву што је она и учинила.

Постанак села и порекло становништва.

На месту села је било насеље, што се види из многих његови трагова, гробља и остаци грађевина. Предање још додаје да је био и град и то на Прибојини а чаршија на Околиштима. Али преци данашњих мештана, дошавши овде, по предању, пре 200 година нису никога нашли, него је земља била запуштена и у шуму обрасла.

-Ћировићи, Ћиковићи и Лаловићи су најстарији у селу. Они су од два брата – Ћире (прве две) и Лала, који су се овде доселили пре 200 година из Мораче. Славе Стевањдан.

-Крунићи су се доселили пре 150 година из Пиве. Славе Јовањдан.

-Мирковићи су старином из Ресића, где су се презивали Јаћимовићи. У Ријеку је мајка преудајом довела Мирку Лаловићу, где је и одрастао, те га с тога зову још и Лаловићем. Славе Никољдан.

-Врањеши (Врањешевићи) или Поповићи су се доселили пре 25 година из Вранеша код Бијелог Поља. Најпре се доселио Захарије Поповић. Ово презиме су добили од попа Јована, који се из Вранеша доселиоу Доброселицу. Славе Цвети.

Садашње сеоско гробље је код штрбачке цркве.

ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.