Порекло презимена, село Ждеглово (Лебане)

28. маја 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Ждеглово, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ждеглово је подигнуто на тераси реке Јабланице и то на њеној десној страни у симбиози са селом Коњином. Удаљено је од Лесковца 18 а од Лебана 4 километра.

Тип села.

Жгеглово је село збијеног типа и равничрско.

Име села.

Насупрот селу Коњина, чији је називи зооним, назив села Ждеглова остаје необјашњив. Ждеглово је несумњиво словенска реч, али какав јој је значај тек треба да се установи. Међу мештанима не постоји било каква легенда о томе.

Воде.

Главна текућица је Јабланица. Њен притисак је тако јак да се издан висока и бунари се копају на дубини од 4 до 7 метара. Изданска вода је здрава и количински знатна, што омогућава успешно наводњавање свих усева, нарочито повртарских.

Постанак села и прошлост.

Ждеглово је старо српско село свакако настало у Немањино или предњеманино веме. Турци су га забележили у тефтеру 1516. године као тимарско село нахије Петруш. Каква је судбина села била после рефоорме турског царства од 1839. године не зна се ништа. Могуће је да је село задржало своју слободу, а можда га је неко од моћних Турака или Арбанаса из суседних арбанашких села у Горњој Јабланици подвластио. У топонији села није се сачувао никакв траг на турски период; ни на време спахијског система, нити на време након његовог укидања. Као да Турци нису у атару овога села нису имали директне својине на ма ком делу сеоског атара. Све би то говорило да је село после ђулханског хатишерифа остало слободно село. Ждеглово је после ослобођења од Турака имало 20 кућа и 36 пореских глава. Не зна се да су Ждеглово плаћали аграрни дуг или није. Све то остаје да се накнадно испита и обради.

Земље и шуме.

Ждеглово има атар величине 50о хектара, од чега на оранице и баште спада 258 хектара.

Земља носи ове називе: Јасење, Тетреб,  Козарска Долина, Клисура, Смуге, Јечменке. Каскавица, Рид, Куса Долина и Прогон.

Порекло становништва.

И поред тога што је село веома старо, Ждеглово не спада у велика села. У речној долини, густа сеоска насеља се нису могла развијати у велика села. По статистичкимподацима Ждеглово је 1948 године имало 408 становника; 1953 – 504; 1961 – 509; 1971 – 551 и 1981 године 576 становника у укупно 103 домаћинства.

У селу живе ови родови:

-Трноселци (Николићи) су староседеоци.

-Нисини су староседеоци.

-Смиљкови су староседеоци.

-Везелци су староседеоци.

-Терзици су староседеоци.

-Брдари су староседеоци.

-Мишини су староседеоци.

-Купусарови су староседеоци.

У Ждеглову живи велика ромска група:

-Дурмишивићи су непознатог порекла.

-Мацићи су непознатог порекла

-Асановићи су непознатог порекла.

-Сулејмановићи (Шевко и његова три сина) су досељени из Гргуровца.

Занимање становништва.

Главно занимање је замљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз. Иако има услова са повртарство, ова култура је у повоју. Уводи се и узгој јагода.

Некада је било много коза и оваца. Чували су и биволе. Сада коза и бивола нема, оваца врло мало. Пољопривреда је механизована. Нека домаћинства чувају коње за вучу. Волова нема али крава има разних врста. Млеко продају Задрузи а сир на пијаци у Лебану.

Омладина се не оредељује за земљорадњу, већ за школовање и разна занимања у привреди, трговини и индустрији. Сада око 75% домаћинстава има бар по једног члана ван пољопривреде. Имају раднике и у иностранству.

Роми су пољопривредни радници. „Да није њих, каже Лука Николић, не би имао ко да окопа поља ждегловска и обере кукуруз у јесен.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.