Порекло презимена, село Коњино (Лебане)

28. маја 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Коњино, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Коњино или Коњина се налази на крајњем западу области Доња Јабланица или, ако рачунамо низводно,ово село је прво насеље на левој обали Јабланице, на речној тероси, коју је ова река измоделирала после изласка из своје клисуре.

Тип села.

Као и сва равничарска села која морају да економишу са земљом потребном за обрађивање, село је згуснутог типа.

Име села.

Легенда о овом селу говори како је овде била ергела царице из Царичиног Града. По тој легенди, када је царица са својим љубавником, пастиром из Свињарице, који је задобио љубав моћне жене не самом лепом свирком на фули, већ и изградњом водовода од Радана до Царичиног Града, бежала испред разјареног цара, који се тек из боја вратио, дошла је са својом златном кочијом до Коњина да замени уморне коње одморним, али, на ергели коња није било. И тако ово место доцније добије име Коњине или Коњино.

На страну ове легенде, село Коњино са овим именом настало је  у поствизантијском периоцу, у време када су наши словенски преци овде настанили. У то време, у току организованог феудалног друштва, на овом месту са тако богатом пашом до наших дана, за рачун неког поглавара, чувани су коњи. Људи задужани за овај посао, засновали су своје село које је добило име Коњино.

Воде.

Село се налази на реци Јабланици која, овде, ослобођена своје клисуре, а обогаћене водом плаховите планинске Шуманке, бива често хировита, прави меандре, односи плодну земљу и оставља пустош за собом. Коњино се морало временом помешатати и бежати од обале реке.

На месту званом Страна постојао је у брегу кладенац, сада је око 20 домаћинстава каптирало овај извор и своје домове довело здраву планинску воду.

Овде је притисак Јабланице јак, па издан није дубока па свако домаћинство има свој бунар.

Земље и шуме.

Атар села Коњина протеже се на 933 хектара, од које површине на њиве и баште зајватају 400 хектара док је под шумом 333 хектара.

Земља носи ове називе: Страна, Црквиште – култно место; посећују га болесници и стављају крстиће на оболеле делове тела, Росуља, Солина, Козарска, Бела Вода, Пржарска Долина, Ловачка Долина и Камен.

Останак села и прошлост.

Турци су у свом тфтеру из 1516. године пописали село Коњино као тимарско село нахије Прокупље. Под именом Коњино, села са 11 пореских глава помиње и Милан Ђ. Милићевић. Очигледно да се ради о старом српском селу насталом још у време немањићке државе. Локалитет Црквишште и грађевински матријал од некадашње цркве, говоре да је на овом месту да је овде постојало насеље пре доласка Словена и да је неко ромејско насеље ране Византије имало и своју цркву.

Порекло становништва.

После ослобођења од Турака Коњино је имало 25 кућа. Према попису из1948. године оно има 588 становништва, код последње пописа 1981. године 836 становника и 204 домаћинстава.

У селу живе ови родови:

-Меанџици су пореклом из Црне Траве.

-Тонићи-Цакићи су из лесковачког Прибоја.

-Димитреици су из лесковачког Прибоја.

-Ристини су непознатог порекла.

-Ивкови су непознатог порекла.

-Павловићи су непознатог порекла.

-Станковићи су непознатог порекла.

Занимање становништва.

Земљорадња је основно занимање у којој повртарство узима све више маха. На својим ораницама сеју пшеницу, кукуруз, кромпир, купус и пасуљ као подкултуру.

Некада су овде гајене козе. А било је и бивола. Име села сведочи о гајењу коња у далекој прошлости. Сада их у селу има око 50 грла. Говеда-краве чува свако домаћинство, по 2-3 грла. Свиње гаји свако домаћинство, за посек, приплод а прасад продају на пијаци у Лебану.

Омладина тражи запослење у индустријским и другим привредним организацијама у Лебану и Лесковцу. Има их и у иностранству на привременом  раду.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.