Порекло презимена, село Паликућа (Лесковац)

28. априла 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Паликућа, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Паликућа се налази на пола километра јужно од Горње Јајине, па је удаљена 7 километара од Лесковца. Село лежи на левој обали Ветернице на месту где се у њу улива Ботуња.

Име села.

Село је добило име по томе што је паљено, и то у два наврата.

Воде.

Главна текућица је Ветерница. Око ње се село заселило и то на простору између реке на истоку и брега, који се благо уздиже према западу. Кроз атар овог села протиче и речица Ботуња, која се у самом селу улива у Ветрерницу.

У селу свака кућа има бунар.

Постанак села и прошлост.

Паликуће нема у споменицима српске средњовековне државе, па вероватно у то време није ни постојало. Међутим, за ово село везана су два историјска догађаја, две битке које су се, у два века, код њега догодиле.

Прва се десила вероватно у току 1789. године, у доба такозване Кочине Крајине, када је Аустрија, ратујући усавезу са Русима против Турске, освојила од Турака целу северну Србију, до Алексинца. Тада су се у Поречју дигли Срби на оружје, верујућида је дошао крај турском царству. Поречке устанике повео је против Турака Пеша-Петар Прчић из Накривањског Чифлука. У почетку су устаници имали успеха, ослободили су Јабланицу и Пусту Реку и допрли све до Малог Косова. У напону устанка, Пеша Прчић, да би добио на устанку већи значај и психолошки деловао на народне масе, прогласио себе за цара. Како аустријске војска није напредовала даље на југ, на усамљеног Пешу навале Турци великим снагама, сатерају у његово Поречје и код села Паликуће потуку а село спале.

Друга битка код села Паликуће десила се негде у априлу 1807. године – у доба Првог устанка. Карађорђе је радио на подизању народа лесковачког краја на Турке, и из тог краја имао своје буљубаше (више официре) Николу Стрељу и Цветка Врановачког Бузгунџију. Док је Стреља ратовао у власотиначком крају, Цветко је дигао на оружје села у Јабланици. Пошто је спалио хан у селу Бошњаку, кренуо је са својом восјком у правцу Грделичке Клисуре. Није могао ићи преко Лесковца, у коме је било турске војске, већ је ударио преко Сушице на Поречје. Продирући кроз Поречје, он се сукобио са Турцима, најпре код села Паликуће и други код Вучја. Покушај затварања грделичке Клисуре није успео. Турци су устанак угушили. По неким записима, Цветко је погинуо код Паликуће док је село од стране Турака спаљено.

Хан помиње Паликућу и надоди да је 1858. годинаимала 25 кућа. После ослобођења од Турака село је имало 28 пореских глава.

Под Турцима Паликућа је било господарско село. Пред крај турске власти имало је два госпдоара, који су од Паликућана убирали параспур. После ослобођења од Турака Паликућа је плаћала аграрни дуг.

Земље и шуме.

Атар села Паликуће заузима простор на 385 хектара, од чега на оранице спада 221, ливаде 24, пашњаке 43 и шуме 52 хектара.

Земља носи ове називе: Везино, Селиште, Бука, Преко Ботуњу, Љиљак, Параспур, Грудаш, Луке, Поље, Турске Њиве, Јасен, На Баче, Наћине Луке, Записаница, Општинска Ливада, Цакине Ливаде док су шуме на местима: Дрењар, Осредак и Бела Земља а виногради на мести Китке.

Порекло становништва.

Код пописа становника 1959 године у Паликући је 57 домаћинстава са 334 становника.

У селу су ови родови:

-Мишакови су досељени из села Врбова.

-Марјанови су староседеоци.

-Стојкови су староседеоци.

-Паљкини (по Павлу – Павол – Паљка) су староседеоци.

-Петковци су из Масурице, зову их и Масурички Цигани.

-Дичкинци су староседеоци.

-Ђокинци су староседеоци.

-Алексинци су староседеоци.

-Мијајловци-Каскуљци су староседеоци.

-Врањанци су из Стрешака.

-Вукадин Стојановић је из Шишинаца.

-Цветковићи су из Срнећег Дола – Пољаница.

-Димитрије Николић је из Кукуловца.

-Станко Станковић је из Горњег Јајина.

-Пешинци су староседеоци.

Занимање становника.

Земљорадња је основно и главно занимање Паликућана. Сеју све врсте жита а имају и своје баште у којима гаје поврће за сопствене потребе. Чувају добре краве. Имају и биволе. Становници овог села радо справљају сир који је на лесковачкој пијаци веома цењен.

Имају мало оваца. Гаје и свиње. Прасад продају а за своје потребе тове једну до две свиње годишње.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.