Порекло презимена, село Доња Јајина (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Јајина (по књизи Доње Јајно), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио са Порекло становништва села Доња Јајина (по књизи Доње Јајно), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио са Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доња Јајина (Лесковац)

Порекло презимена, село Доња Јајина (Лесковац)

Порекло становништва села Доња Јајина (по књизи Доње Јајно), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доња Јајина се налази на око два километра јужно од Лесковца на такозваном „Горњем Путу“ који иде од Лесковца на југ за село Мирошевце. Својим већим делом село лежи на најнижој тераси језерског дна, другом делом у равни Ветернице а трећим на ивици Сушице на месту где она прелази у ветерничку равницу.

Тип села.

Куће овог села се налазе са обе стране поменутог пута све до корита реке Сушице. Уз овај пут село се протеже у дужини око два километра па одаје утисак друмског насеља.

Име села.

Постоје три варијанте постанка имена овог (и Горњег Јајина) села. Према првој легенди предео где је настало село био је пун бара са бистром водом. Оне су биле обрасле шеваром и другим барским биљкама и насељене многобројним врстама барских птица, које су се у шеваришту гнездиле, па је на свим странама било много птичјих јаја – па је по томе место добико име Јајно-Јајина. Према другој верзији село је добило име по дрвећу јови-јаји кога има доста на овом простору. По трећој легенди село ( и Доња и Горња) Јајина је названо по чувеном генералу Мехмеда II – Јаја паши чије је лено овај крај био у првом периоду турске власти.

Воде.

Поред села Доња Јајина тече река Ветерница, а на југу протиче Сушица, која се ту улива у Ветерницу. Може се рећи да се село налази између ових двеју река. На целој територији села су изданске воде близу тла, па свака кућа има бунар у свом дворишту из кога користе воду за своје потребе.

Постанак села и прошлост.

Село Доња Јајина се не помиње у српским средњовековним споменицима. Ако је тачна тврдња да је овај крај био лено Јаја-паше, онда је оно настало за време Турака, али не пре краја XV века. Локалитети Селиште говоре да је овде раније било и других насеља а можда и Доња Јајина које се из неких разлога преместило. Пред крај турске владавине ово село је било господарско, имало је три господара. Један се звао Асан, други Суља док се за трећег не зна како се звао. Сва тројица су живела у Лесковцу а у селу су имали своје чардаке. После ослобођења село је плаћало аграрни дуг.

Хан је забележио да је Доња Јајина 1858. године имала 10 кућа док је после ослобођења од Турака у селу било 38 пореских глава.

Земље и шуме.

Атар овог села обухвата простор од 690 хектара, од чага пада на обрадиву површину 532 хектара. Од њега само Стројковце има више обрадиве земље и то за 23 хектара. Доња Јајина нема шуму – то је једино село у Поречју без шуме.

Земљиште носи ове називе: Стара Река, Аниште, Шкретино, Церак, Мечкина Долина, Трнице, Пејино Браниште, Чардачиште, Асановица, Селиште, Големе Њиве, Кавгалије, Врцине Њиве, Дрчеваћко Поље, Сушичко Поље, Араповица, Црвени Брег, Мала Сушица, Горње Ливаде, Големе Ливаде и Кованлук.

Порекло становништва.

Према попису из 1959. године у Доњој Јајини је живело137 домаћинстава са 800 становника. Село је подељено у пет махала: Дрћевац, Доња Махала или Старо Село, Горња Махала или Кованлук, Божјаци и Сушица.

У овим махалама живе ови родови:

Махала Дрћевац:

-Сава Тричковић је староседелац.

-Алекса Цветановић је староседелац.

-Живојин Цветановић је староседелац.

-Благоје Цветановић је староседелац.

-Никола Димитријевић је староседелац.

-Ратко Здравковић је староседелац.

-Стојан Стојилковић је староседелац.

-Драгутин Крстић је староседелац.

-Цветковићи (Обрад и Тодор) су староседеоци.

-Милан Микић је староседелац.

-Глигорије Стефановић је староседелац.

Доња Махала – Старо Село:

-Јањићи су досељени из околине Битоља.

-Баба-Тачкини су староседеоци.

-Денчини су староседеоци.

-Ускови су староседеоци.

-Таћини су староседеоци.

-Баба-Васкини су староседеоци.

-Стајови су староседеоци.

-Чорбини (Дичкови) су староседеоци.

-Деда Ванкови су староседеоци.

-Наћини су староседеоци.

-Копчини су староседеоци.

-Дикитарци су староседеоци.

-Присјанци су из Доњег Присјана – Заплање.

-Добросав Стојановић је из Доњег Присјана.

Махала Божјаци:

-Младен Костић је староседелац.

-Петар Стефановић је староседелац.

-Живојин Стефановић је староседелац.

-Борко Стефановић је староседелац.

-Лазар Станковић је староседелац.

-Борко Станковић је староседелац.

-Јован Станковић је староседелац.

-Златко Цонић је староседелац.

-Живко Стефановић је староседелац.

-Војислав Стефановић је староседелац.

-Живојин Тонић је староседелац.

-Стојилковићи су староседеоци.

Горња Махала – Кованлук:

-Ерци су староседеоци.

-Савка Јовановић је из околине Врања.

-Недељковићи су из Буштрања код Врања.

-Јањићи су из околине Врања.

-Урош Ристић је из околине Врања.

-Борко Ивановић је из околине Врања.

-Душан Николић је из околине Врања.

-Илићи су из околине Врања.

-Михајловићи су из околине Врања.

-Алексићи су из околине Врања.

-Риста Стојиљковић је из околине Врања.

Сви досељеници из околине Врања зову се Врањанци. Почели су се досељавати 1904. године.

Махала Сушица.

У овој махали има шест кућа. Четири куће су „Пироћанци“ а две „Врањанци“.

-Пироћанци су, заправо, насељеници из села Вава у Лужници, четири километра од Бабушнице:

-Мирко Станковић.

-Живојин Станковић.

-Радисав Станковић.

-Илија (син Мирков) Станковић.

Занимање становника.

Главно занимање је земљорадња. Сеју све врсте жита. Чувају стоку, нарочито добре музне краве. Неки, поред крава чувају и овце. Бивола у селу има шест. Млеко продају у Лесковцу. Око 50 домаћинстава се бави ужарством. У фабрикама у Лесковцу ради око 50 радника из овог села. Неки од рода Пироћанаца се баве зидарством. Поред тога има и превозника, ковача, дрвостругача, грнчара, обућара, тракториста, поткивача, столара, опанчара, бојаџија и фарбара. Дакле, читава чаршија занатлија.

Село има четвороразредну основну шклу као истурено одељење основне школе „Светозар Марковић“ из Лесковца.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top