Poreklo stanovništva sela Donja Jajina (po knjizi Donje Jajno), Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana Jovanovića „Leskovačko Porečje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Donja Jajina se nalazi na oko dva kilometra južno od Leskovca na takozvanom „Gornjem Putu“ koji ide od Leskovca na jug za selo Miroševce. Svojim većim delom selo leži na najnižoj terasi jezerskog dna, drugom delom u ravni Veternice a trećim na ivici Sušice na mestu gde ona prelazi u veterničku ravnicu.
Tip sela.
Kuće ovog sela se nalaze sa obe strane pomenutog puta sve do korita reke Sušice. Uz ovaj put selo se proteže u dužini oko dva kilometra pa odaje utisak drumskog naselja.
Ime sela.
Postoje tri varijante postanka imena ovog (i Gornjeg Jajina) sela. Prema prvoj legendi predeo gde je nastalo selo bio je pun bara sa bistrom vodom. One su bile obrasle ševarom i drugim barskim biljkama i naseljene mnogobrojnim vrstama barskih ptica, koje su se u ševarištu gnezdile, pa je na svim stranama bilo mnogo ptičjih jaja – pa je po tome mesto dobiko ime Jajno-Jajina. Prema drugoj verziji selo je dobilo ime po drveću jovi-jaji koga ima dosta na ovom prostoru. Po trećoj legendi selo ( i Donja i Gornja) Jajina je nazvano po čuvenom generalu Mehmeda II – Jaja paši čije je leno ovaj kraj bio u prvom periodu turske vlasti.
Vode.
Pored sela Donja Jajina teče reka Veternica, a na jugu protiče Sušica, koja se tu uliva u Veternicu. Može se reći da se selo nalazi između ovih dveju reka. Na celoj teritoriji sela su izdanske vode blizu tla, pa svaka kuća ima bunar u svom dvorištu iz koga koriste vodu za svoje potrebe.
Postanak sela i prošlost.
Selo Donja Jajina se ne pominje u srpskim srednjovekovnim spomenicima. Ako je tačna tvrdnja da je ovaj kraj bio leno Jaja-paše, onda je ono nastalo za vreme Turaka, ali ne pre kraja XV veka. Lokaliteti Selište govore da je ovde ranije bilo i drugih naselja a možda i Donja Jajina koje se iz nekih razloga premestilo. Pred kraj turske vladavine ovo selo je bilo gospodarsko, imalo je tri gospodara. Jedan se zvao Asan, drugi Sulja dok se za trećeg ne zna kako se zvao. Sva trojica su živela u Leskovcu a u selu su imali svoje čardake. Posle oslobođenja selo je plaćalo agrarni dug.
Han je zabeležio da je Donja Jajina 1858. godine imala 10 kuća dok je posle oslobođenja od Turaka u selu bilo 38 poreskih glava.
Zemlje i šume.
Atar ovog sela obuhvata prostor od 690 hektara, od čaga pada na obradivu površinu 532 hektara. Od njega samo Strojkovce ima više obradive zemlje i to za 23 hektara. Donja Jajina nema šumu – to je jedino selo u Porečju bez šume.
Zemljište nosi ove nazive: Stara Reka, Anište, Škretino, Cerak, Mečkina Dolina, Trnice, Pejino Branište, Čardačište, Asanovica, Selište, Goleme Njive, Kavgalije, Vrcine Njive, Drčevaćko Polje, Sušičko Polje, Arapovica, Crveni Breg, Mala Sušica, Gornje Livade, Goleme Livade i Kovanluk.
Poreklo stanovništva.
Prema popisu iz 1959. godine u Donjoj Jajini je živelo137 domaćinstava sa 800 stanovnika. Selo je podeljeno u pet mahala: Drćevac, Donja Mahala ili Staro Selo, Gornja Mahala ili Kovanluk, Božjaci i Sušica.
U ovim mahalama žive ovi rodovi:
Mahala Drćevac:
-Sava Tričković je starosedelac.
-Aleksa Cvetanović je starosedelac.
-Živojin Cvetanović je starosedelac.
-Blagoje Cvetanović je starosedelac.
-Nikola Dimitrijević je starosedelac.
-Ratko Zdravković je starosedelac.
-Stojan Stojilković je starosedelac.
-Dragutin Krstić je starosedelac.
-Cvetkovići (Obrad i Todor) su starosedeoci.
-Milan Mikić je starosedelac.
-Gligorije Stefanović je starosedelac.
Donja Mahala – Staro Selo:
-Janjići su doseljeni iz okoline Bitolja.
-Baba-Tačkini su starosedeoci.
-Denčini su starosedeoci.
-Uskovi su starosedeoci.
-Taćini su starosedeoci.
-Baba-Vaskini su starosedeoci.
-Stajovi su starosedeoci.
-Čorbini (Dičkovi) su starosedeoci.
-Deda Vankovi su starosedeoci.
-Naćini su starosedeoci.
-Kopčini su starosedeoci.
-Dikitarci su starosedeoci.
-Prisjanci su iz Donjeg Prisjana – Zaplanje.
-Dobrosav Stojanović je iz Donjeg Prisjana.
Mahala Božjaci:
-Mladen Kostić je starosedelac.
-Petar Stefanović je starosedelac.
-Živojin Stefanović je starosedelac.
-Borko Stefanović je starosedelac.
-Lazar Stanković je starosedelac.
-Borko Stanković je starosedelac.
-Jovan Stanković je starosedelac.
-Zlatko Conić je starosedelac.
-Živko Stefanović je starosedelac.
-Vojislav Stefanović je starosedelac.
-Živojin Tonić je starosedelac.
-Stojilkovići su starosedeoci.
Gornja Mahala – Kovanluk:
-Erci su starosedeoci.
-Savka Jovanović je iz okoline Vranja.
-Nedeljkovići su iz Buštranja kod Vranja.
-Janjići su iz okoline Vranja.
-Uroš Ristić je iz okoline Vranja.
-Borko Ivanović je iz okoline Vranja.
-Dušan Nikolić je iz okoline Vranja.
-Ilići su iz okoline Vranja.
-Mihajlovići su iz okoline Vranja.
-Aleksići su iz okoline Vranja.
-Rista Stojiljković je iz okoline Vranja.
Svi doseljenici iz okoline Vranja zovu se Vranjanci. Počeli su se doseljavati 1904. godine.
Mahala Sušica.
U ovoj mahali ima šest kuća. Četiri kuće su „Piroćanci“ a dve „Vranjanci“.
-Piroćanci su, zapravo, naseljenici iz sela Vava u Lužnici, četiri kilometra od Babušnice:
-Mirko Stanković.
-Živojin Stanković.
-Radisav Stanković.
-Ilija (sin Mirkov) Stanković.
Zanimanje stanovnika.
Glavno zanimanje je zemljoradnja. Seju sve vrste žita. Čuvaju stoku, naročito dobre muzne krave. Neki, pored krava čuvaju i ovce. Bivola u selu ima šest. Mleko prodaju u Leskovcu. Oko 50 domaćinstava se bavi užarstvom. U fabrikama u Leskovcu radi oko 50 radnika iz ovog sela. Neki od roda Piroćanaca se bave zidarstvom. Pored toga ima i prevoznika, kovača, drvostrugača, grnčara, obućara, traktorista, potkivača, stolara, opančara, bojadžija i farbara. Dakle, čitava čaršija zanatlija.
Selo ima četvororazrednu osnovnu šklu kao istureno odeljenje osnovne škole „Svetozar Marković“ iz Leskovca.
IZVOR: Prema knjizi Jovana Jovanovića „Leskovačko Porečje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)