Порекло презимена, село Разгојна (Лесковац)

1. априла 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Разгојна, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Разгојна се налази под Бабичком Гором, на најнижој дилувијалној тераси, која се протеже до десне обале Јужне Мораве.

Тип села.

По типу, Разгојна је згуснуто сеоско насеље издуженог облика правца исток – запад.

Име селу.

На пропланку усред шуме радо су се скупљали Турци на разговор. Од тог места за разговор настало је име села Разгојна, када је исто настало.

По другој легенди, на том истом пропланку десио се бој, па је она била место разбојника. А када се разбојиште заселило село је добило назив Разгојна.

Воде.

Данашње село са новим кућама на западној периферији практично је уз десну обалу Јужне Мораве. Најпре је село било даље од ове реке и кроз њега је протицао поток, који сада тече кроз Горњу Махалу а који се звое Стара Река или Осојка. Осим овог потока на падинама Бабичке Горе извире поток Лештарка. Стара Река и Лештарка се спајају и теку као једна текућица у Јужну Мораву. Кладенаца  извора има три. Први се зове Нада Баче, око 100 метара источно од Јужне Мораве. Други кладенац се зове Кани Поток, има лепу воду и народ је радо пије. Трећи извор је чесма на месту прекопута бетонског моста не Јужној Морави, којим се долази у село.

Ретко која кућа у селу нема бунар. Дубоки су од 7 до 16 метара. Осим приватних у селу постоје још из доба Турака два сеоска бунара.

Са три изворишта у Бабичкој Гори каптирана је изворска вода и доведена у село. Ову воду из водовода користи скоро свака кућа у селу.

Земље и шуме.

Атар села Разгојна се простире на 951 хектару. Од тога на њиве и баште спада 403, воћњаци 27, виногради 191, ливаде један, пашњаци 55, шума 175 док је неплодно земљиште 101 хектар.

Земља носи ове називе: Кука, Церовац, Горња и Долња Арница, Широка Страна, Трков Рид, Голема Корија, Бачвиште, Бело Камење, Дајчевица, Лештар, Лепа Падина, Селиште, Дел, Лебанске Трле, Миливо, Стара Шума, Грданац, Црниче, Китка, Преко Мораве, Бук, Црквиште, Свети Спас, Старо Црквиште, Арница, Лепе Падине, Пуста Разгојна, Кален Чука, Осоје,  Сув Дол,  Коцине Трле, Коцина Чесма, Кијавац, Бели  Камен, Топлик и Глува Падина.

Постанак села и прошлост.

Разгојна је старо српско ело, засељено вероватно у доба Стевана Немање. Пре што су се Моравани овде населили и дали селу своје име, постојала су ромејска насеља о чему говоре трагови цркава, црквишта, остаци од кућа, одломци византијских тегула, трагови огњишта. Можда је Разгојна настала наког сукоба, разбојишта, у време када су се сукобљавали Словени са Ромејцима.

Сви се слажу да је Разгојна старија од Бабичког. Ње има и у турским документима из почетка XVI века, Била је тимарско село. Кроз дуги низ турске валдавине мењале су се спахије.

Вероватно је да је неко од породице Пашагића био спахија села Разгојна до реформе турског царства па се , после тога, наметнуоза „заштитника“ – господара. У Разгојни су Пашагићи имали своје гумно. Потчињени мештани су чували стоку. Пашаги је било тешко да прелази Јужну Мораву, па је због тога, на свом чифлуку, где је сада Чифлук Разгојнски, подигао кућу за ноћење када је овде долазио да недгледа радове у селима Разгојни и Грданици.

Када је дошла слобода Разгојна је имала 74 куће и постала седиште општине за овај крај.

Поекло становништва.

Према попису становништву 1971 године у селу Разгојни је живело 293 домаћинства са 1185 становника.

У селу живе ови родови:

Староседеоци:

Бојкинци, Павлови су сродни са Јованчинима – оба ова рода носе заједнички називе Деда-Јанковци, Коцини, Дешићеви и Стојановићи (Јовићи).

Непознатог порекла:

Самодојдини, Бузи, Јованчини, Маркови – оснивач рода Марко је живео 120 година, Цакинци су сродни Марковима – потичу од Цаке сина Марковог, Миљчинци, Дирини (Станојевићи), Лазарови- Лазаровци, Јанаћкови и Стаменковци.

Гребенарци су пореклом из Црне Горе.

Благојинци или Благојинчики су из Разгојнског Чифлука.

Младенови су из Разгојнског Чифлука.

Јанковци су досељени из Војводине.

Ђокинци су из Црне Траве.

Лебанчани или Лебанци воде поррекло из Црне Горе – Берана – Иванграда.

Марјанови су из Разгојнског Чифлука.

Џикини, Ђорђијанци и Стојкови су обухваћени именом Гребенарци. Сви потичу од једног претка Крсте, који је имао три сина – Жику (Џику), Ђорђа и Стојка.

Цекински род је из Јашуње.

Шопци су из Црне Траве, где имају и данас сроднике и кумове.

Бозачици, Ботаџиски род, су досељени из Јашуње.

Из Разгојне  које је здраво, напредно и село са добром земљом за све врсте пољопривредних култура, осетан је одлив становништва. Од Род Бојкинци, који у селу има 18 кућа, одселило се 13 домаћинстава – по једно у Француску и Аустралију. Таквих примера има још.

Занимање становника.

Разгојчани су земљорадници. Сеју пшеницу и кукуруз. Имају воћњаке на 27 хектара; разних врста брескви, трешње, вишње, орахе и друго воће. Чувени су посвојим виноградима. Највећи су виноградари у целој Области. Узгајају разне сорте грожђа, посебно хамбург. Грожђе је пуно шећера и даје вино са већим бројем малигана.

Разгојничани су познати и као повртари. Производе усвојим баштама паприку, зелену и индустријску. Ову другу суше, мељу и продају у разним потрошачким центрима у земљи. Осим тога производе рани и позну боранију и износе на пијацу у Лесковцу.

Од стоке чувају краве, као и у свим селима, у просеку по две у домаћинству.

Пољопривредне радове изводе механизацијом; орање, сетва, берба, вршидба…

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.