Poreklo stanovništva sela Čekmin, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Čekmin se nalazi pod Dobrom Glavom na najnižoj diluvijalnoj terasi, koju čine njeni istočni povijarci a delimočno u aluvijalnoj ravnici Južne Morave. Tako ovo selo ima ovaj idealan položaj; nad sobom bregove – „planinu“ Dobru Glavu sa šumom i pašom a pod sobom prostrano polje.
Tip sela.
Po tipu ovo selo je zbijeno i sve na jednoj gomili, sa tendencijom širenja u pravcu Pečenjevca i mogućnošću da se razvije u privredni centar ukoliko se spoje u jedno naselje.
Ime sela.
Za vreme Turaka u Dobroj Glavi je bilo mnogo hajduka. Na mestu gde je sada Čekmin, oni su sačekivali turske trgovce, koji su sa robom i novcem ovuda prolazili, tu ih ubijali i pljačkali. Jednoga dana krenu Turci i sa velikom vojskom opkole Dobru Glavu, pohvataju i pobiju sve hajduke na mestu zvanom Nunino, gde je sada groblje. Kada se selo na ovom mestu zaselilo dobilo jeime Čekmin, po čekanju.
Po drugoj legendi, Turci su iz Leskovca dolazili u Dobru Glavu da love raznu divljač kojom je ona bila puna. U Pečenjevcu su pekli i jeli pečenje a u Čekminu čekali divljač, lovili je, pa je po tome selo dobilo ime Čekmin.
Vode.
Kroz Čekmin protiče Čekminska Reka koja nastaje od Ševaraškog i Kućaškog Potoka, a spajaju se iznad sela. Do 1954 godine Čekminska Reka se ulivala u Šaranicu. Te godine Šaranica je potekla novim tokom, veštačkim koritom ali je Čekminska Reka nastavila starim koritom sve do ulaska u Južnu Moravu.
U ataru Čekminca postoje ovi kladenci: Ševariški, Kućiški, Blace i Hajdučki Kladenac. Sa prva dva izvora dovedena je voda u selo i uvedena u svako domaćinstvo.
U selu postoji oko 130 bunara dubine od 3 do 11 metara. Voda je različitog kvaliteta. Budući da je u selu izgrađen vodovod bunari nemaju onu važnost koju su ranije imali.
Zemlje i šume.
Atar sela Čekmina zahvata prostor od 1196 hektara, od čega na njive i bašte spada 682, voćnjake 3, vinograde 47, lovade 20, pašnjaci 29, šume 361 dok je neplodno 49 hektara.
Zemlja nosi ove nazive: Morvište, Jabuče, Kavgalija, Kaštavarke, Studenka, Turske Njive, Crno Trnje, Čivčište, Paraspur, Golemi Lug, Selište, Čekmingrad, Vujinske Njive, Gornje Livade, Dugačka Valoga, Livade, Nuninka, Odrovlje, Staro Lojze ili Rid, Jeleni Rogovi, Kućište, Gumnište, Šiljegarnik, Blace, Visoko Bilo, Stajkovača, Nišaljka, Mali Lipik, Gradiška Dolina, Lan’k, Veliki Lipik,Čibukovica, Crvena Bara, Šaćirište, Široka Arnica, Zmijarnik, Ostrikovica, Jezero, Dobra Glava, Slanište, Budžak i Golemi Lug.
Postanak sela i prošlost.
Čekmin je staro srpsko selo, nastalo pre dolaska Turaka pa su legende o nastanku imena sela u vezi sa Turcima plod narodne mašte. Prvi put se pominje u turskom sumarnom popisu sela u nahiji Dubočici u početku XVI veka kao timarsko selo.
Kroz mnogo vekova; Čekmin se mogao pomešati, kao što se pripoveda u narodu i pominju Selište i Gumnište. Sva ta mesta u kojima ima traga ljudskog prisustva govori o tome da je ovaj kraj bio oduvek naseljen. Verovatno su još stari Dardanci a za njima i Rimljani imali svoja naselja na ovom prostoru.
Posle Gilhanskog hatišerifa i ukidanja spahijskog sistema u turskoj imperiji, Čekmin nije sačuvao status slobodnog sela, već je počitlučen od strane dvojice turskih feudalaca od kojih je jedan bio od porodice Pašagića, verovatno Emin paša, grdanički gospodar. Drugi deo sela pripao nekom Avdilu.
Poreklo stanovništva.
Čekmin je odmah posle oslobođenja od Turaka imao 50 kuća. Danas u njemu ima preko 246 domaćinstava, a prema popisu iz 1971. godine, i 1207 stanovnika.
U Čekminu žive ovi rodovi:
Starosedeoci:
-Grabinci, Tutompirci, Lingurci, Jovančini, Gavčini (Stevanovići), Lazarovi, Mitkinci, Blagojinci,Kockinci (Tošići), Vujinčiki, Nastasovi (Conići), Saglamci, Vukovci.
Nepoznatog porekla:
-Baličkovci, Vojincičini, Večerkovi, Ničinci, Canjinci i Trskanovi (Ignjatovići).
-Micakovići su poreklom iz Dobriča.
-Jovanovići. U rodu Lingurci ima Kostadina, koji vodi poreklo iz Donjeg Barbeša. Prezivaju se Jovanovići.
-Koradaci vode poreklo iz Šumadije. Od njih su:
-Stojiljkovići, Stojanovići, Jankulovi, Bakalčine, Marinkovići ili Jankovi.
-Janjini. Po nekima su starosedeoci i živeli još dok je selo bilo na lokalitetu Selište. Po drugima vode poreklo iz Malošište.
-Vranjanci ili Gočobije su iz okoline Vranja.
-Lebanci su iz Lebana. Potiču od Cvetana, koji je bio sluga kod gospodara dela sela – Avdila.
-Ižini su iz Predejana.
Zanimanje stanovnika.
Čekninčani seju na svojim poljima pšenicu i kukuruz kao dve osnovne kulture u kojima se javlja tržišni višak. Bave se i povrtarstvom na znatnim površinama. I vinogradarstvom. Od povrća gaje papriku, kupus i krompir – u većim količinama. U poslednje vreme bave se uzgojem duvana.
Stočarstvo je stajsko. Čuvaju se u proseku po dve krave po domaćinstvu.
Čekmin ima novu školsku zgradu sa lepim školskim dvorištem zasađenim cvećem.
IZVOR: Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
27. septembar 2017. u 20:24
Zoran
Ne bih sire ulazio u komentar vecine proizvoljnih podataka!
Navescu samo dva:
Pogledajte literaturu(Leskovacke zbornike i monografiju sela iz biblioteke “hronike sela”, Borisava S. dinica,2009g. CEKMIN),pa cete videti sledece:
1.Naveli ste brojne familije kao starosedelacke,a nijedna od nijih nije,a izostavili ste familiju KORDACI,koja je ustvari osnivac sela i najstarija familija,koja je familijama,koje ste naveli,bez naknade davala imanja,kako bi se lakse branili od Turaka i sa kojima su se mogli zeniti i udavati,stara,tada kad sam citao 63,a sada vec bar 67 kolena i doseljena iz okoline Jagodine,kada je osnovala naselje.
2.Nabrajajuci nazive atara,naveli ste povrsinski mnogo manje i beznacajnije,a izostavili u oba pogleda znacajnije Jovanove padine,nazvane po Jovanu Tolicu(oko1820-1889),rodonacelniku grane Jovanovica, najbrojnije u familiji KORDACI.
Voleo bih da procitam validnije podatke,a ne ovakve falsifikate,da ih ne nazivam pravim imenom!
Pozdrav!
Zoran Jovanovic.
28. septembar 2017. u 00:27
Milodan
Samo jedna slovna greška. Čija? Piščeva ili Vaša, ne znam:
Citat:
-Koradaci vode poreklo iz Šumadije. Od njih su:
-Stojiljkovići, Stojanovići, Jankulovi, Bakalčine, Marinkovići ili Jankovi.
Pozdrav!
Milodan
28. septembar 2017. u 07:44
Joksim
Zorane, umesto što neosnovano kritikujete vrednog saradnika portala Milodana, koji je verno preneo tekst iz knjige Jovana V. Jovanovića, napišite prilog sa podacima. Navedite izvor gde ste našli da ima “63, a sada već bar 67. kolena…”
28. septembar 2017. u 07:47
Joksim
Ako se računa sa kolena na koleno, ispade da ste stari 2010.godina?
25. oktobar 2017. u 16:54
Zoran
Postovani MILODANE,
Od svih navedenih grana,samo su Marinkovici KORDACI.
Ovi ostali,za koje ste naveli da su KORDACI,prvi put bi culi da su tog porekla! A,mozda bi se i ljutili?!
Joksimu,za sad,ne bih nista odgovarao.
25. oktobar 2017. u 18:45
Milodan
Zoran!
Ja Tebi verno u prethodnom komentaru citirah šta u knjizi piše. Da li se pomenuti rodovi ljute ili ne, za mene je potpuno irelevantno. Ako slave istu slavu, što je lako proveriti, ne bi trebalo biti ništa sporno.
Dakle, kako u knjizi piše tako sam i preneo. Da li je to tačno? Ne bih znao reći.
Pozdravlja Te Milodan.
26. oktobar 2017. u 12:10
Zoran
Postovani Milodane,
Mnogo bi mi vremena i prostora bilo potrebno za sire citiranje,pa cu to uraditi vrlo kratko,a onda Vas uputiti na knjigu i stranice gde to,i mnogo vise,pa i o slavama, mozete procitati.
Citiram:
“1.KORDACI
Kordaci su najstarija doseljenicka familija. Njeni osnivaci nastanili su se u prvoj polovini 18. veka i ziveli su pod turskim ropstvom do kraja svog zivota. Nekoliko generacija njihovih potomaka nastavilo je zivot u ropstvu preko stotinu godina. Zbog toga se smatraju starosedeocima ovog sela….” 1*
“2.TUTUMPIRCI
Posle Kordacke, Tutumpirci su najstarija cekminska familija….rodni Krcimir su napustili u pretposlednjoj deceniji 18. veka.” 2*
“10.GRABINCI
Grabinci su druga cekminska familija,ciji su se preci doselili iz Krcimira na Suvoj planini…Osnivac familije, Pavle Grbic, napustio je staro ognjiste zbog turskih zlocina prilikom gusenja buna i otpora srpske raje u prvoj polovini 19.veka….” 3*
Kao sto vidite,prikazao sam Vam i kratku hronologiju njihovog doseljavanja!
Izvor: BIBLIOTEKA”HRONIKE SELA” br. 329, CEKMIN, autor Borisav S. Dinic.izd. Beograd, 2009.
1* str. 272
2* str. 285
3* str. 360
Rado bih prihvatio nova validna saznanja,ali jos radije odustao od besplodne polemike,pa nek svako ostane “sa svojim zabludama”.
Svako dobro!
Zoran.
26. oktobar 2017. u 19:27
Milodan
Zoran!
Ne sumnjam da su, sa Tvoje strane, navedeni podaci tačni. Ali! Ja sam koristio drugi izvor, samim tim moguće su razlike, koje nemam nameru da osporvam. Osim toga, nemam vremena (a ni volje) da tragam za podacima od hronike svakog pojedinačnog sela. Jer, ne zaboravi, od svih, od mene, oobjavljenih oko 1500 sela, varoši i gradova, svakog dana dobijem primedbe na objavljene tekstove, tako da nisam sam u fizičkoj mogućnosti da “razmatram” (verovatno) opravdane primedbe.
Zbog toga predlažem da korekcije dostavite uredništvu Porekla sa navodom izvora a na njima je da te korekcije ugrade u postojeći tekst. Ja za to nemam tehničke mogućnosti a ni ovlašćenja.
Nadam se da si me razumeo šta sam hteo reći.
Pozdrav!
Milodan
26. oktobar 2017. u 21:09
Zoran
Nazalost,nisam Te razumeo!
Jedna je stvar nekriticki se pozivati na neke izvore,a druga cvrsto stajati iza njih,pa zajedno sa drugim,jednako neobavestenim,osporavati necije validnije cinjenice! Kao,taj je pisao? Pa,sta ako je pisao? I,onamo je pisalo ono,pa…
Ja mogu da razumem da nemate ni vremena ni mogucnosti da sve to proverite: crkvene i skolske knjige,knjige rodjenih,vencanih,umrlih,price najstarijih,ali pre 50 i vise godina,da znate ko koju slavu slavi,zatim da nogom stupnete u te atare,koje tako proizvoljno navodite…ali,ako za to nemate vremena,niti nekog ko ce Vam u tome pomoci,nemojte ni da imate vremena da na sajtu,koji Vam je dostupan dezinformisete.
Zamislite,aprila 2017. pisete sta se sve,od poljoprivrednih proizvoda,gaji u Cekminu,”a u zadnje vreme sve vise i duvan”?
Molim Vas,puno je neistina,ali ovo je nebuloza!
Duvan se u Cekminu ne gaji,da ne pogresim,sigurno vec vise od 30 godina!
Pozdrav.
26. oktobar 2017. u 23:56
Milodan
Zorane!
Napisah ja Tebi u jednom od prethodnih komentara ovo, citat:
-Dakle, kako u knjizi piše tako sam i preneo. Da li je to tačno? Ne bih znao reći.
Za dobronamerne dovoljno.
Pozdrav!
Milodan.