Порекло презимена, село Прибој (Лесковац)

 Порекло становништва села Прибој, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Прибој се налази на падинама најниже језерске терасе која се као језик увукла између токова Јабланице и Пусте Реке, чији је корен Кремен а завршница Добра Глава. Својом источном периферијом Прибој се спустио у алувијалну раван којом сада тече река Јабланица, допирући својим задњим кућама на овој страни, готово до саме обале ове реке. Прибој се, у низу села на левој обали Јабланице у лесковачком Пољу, нашао негде на средини. Изнад њега су Залужња и Винарце а испод њега Живково и Печењевце. Као село Прибој има онај идеални положај; на обали једне реке, у залеђини брежуљци а пред њим равно плодно поље.

Тип села.

По своме типу, он је збијен, готово сам на гомили. На јужној стране се тако приближило Залужњи, од које га заједничја основна школа раздваја, да са њим чини готово једно насеље подељену малим потоком у две огромне махале.

Име села.

Поставља се питање шта су то прибоји. То су сточарски зимовници у скутним местима, углавном у подножју планина на којима су летња пасишта. Село Прибој има у свом атару, непосредно изнад самог насеља, локалитет Колибине. То је траг негадашњег зимовника – прибоја, који је прерастао у село Прибој.

Воде.

Главна текућида је Јабланица, која прелази поред села са источне стране. Постоји и поток Беговица, чији се извор налази на локалитету Габрак. Изнад Прибоја у њега се са десне стране улива поточић, који долази из села Залужња, чије јеизвориште у шуми Мртвица. Овај поточић ојачава воду потока Боговице нарочито у доба већих падавина и топљења снега. Најзад постоји и трећа текућица. Зове се Долина. Она скупља површинску воду са вишег терена и сноси у равницу ка Јабланици, и то само у време кишних периода и код отапања снега.

У атару села Прибоја постоје ови кладенци: Било, Маџин Кладенац и Косача.

У селу готово свакакућа има свој бунар. Многи су изградили хидрофоре и пумпе. Дубина бунара се креће од 7 до 11 метара.

Водовод је до својих домова довело пет кућа каптирајући извориште на терену Плантаже испод локалитета Латинско Горунче.

Земље и шуме.

Атар села Прибоја је простран 661 хектар. Од ове површине на њиве и баште пада 345, воћњаке 4, винограде 37 у приватбном и 64 у друштвеном власништву, ливаде 5, пашњаци 41, шума 192 док је неплодно 37 хектара.

Земљиште носи ове називе: Ћелија, Бегова Долина, Горњи Пут, Каблиште, Сланиште, Ванура, Сланиште, Козарке, Крива Долина, Вишњата Падина, Попова Крушка, Шиљегарник, Чардакиња, Манастириште, Параспурке, Речице, Крш, Латинско Горунче, Дуњарник, Дубока Долина, Старо Лозје, Колибине, Косачи и Каменолом.

Постанак села и прошлост.

И поред тога што села Прибоја нема међу селима у нахији Дубочица сматра се да је ово село настало у доба српске средњовековне државе. Можда је првобитни  Прибој био на месту званом Косача које неки зову и Селиште где су се налазили одломци грнчарије и опеке а неки још и црепове.

Премештање села Прибоја на данашње место дошло је због тога, што на старом месту није било могуће копати бунаре а кладенац Косача није могао да задовољи потребе становништва које је нарастало. Село се преместило тамо где је издан ближе земљиној површини. Тако је настао данашњи Прибој.

После реформе турског царства 1839. године Прибој је почитлучио, вероватно, дотадашњи спахија. У селу се памти да је последњи господар села био неки Љама, вероватно Ишљам који је, врло могуће, био арбанашког порекла. Тај Љама се бавио у оно време шверцом барута, па су га турске власти ухватиле и оне се, осрамоћен, због тога убио.

Порекло становништва.

Код првог српскох пописа 1878. године Прибој је имао 30 кућа и припадао је општини Винарце. Порема попису из 1953. године у селу је било153 домаћинстава и 868 становника а 1971. године 183 домаћинства са 765 становника.

Данас у Прибоју живе ови родови:

Староседеоци:

–Тањини (Љубисављевићи и Стојановићи), Мечкини, Митровци, Димиленковци (Јовићи, Миленковићи и Стојановићи), Ганинци (Цветковићи, Цветановићи и Јоргаћевићи), Ђокинци, Кечаровци – потичу од исток претка од кога је род Маринковци, Ђоринци и Ценинци или Цејинци (Ценићи и Николићи).

Непознатог порекла:

–Денчини први, Ђокићи, Ђурђијанци, Мрминци, Шашићевци и Даниловићи.

–Пертаћани су досељени из Пертата.

–Смиљковићи воде порекло из Шишинца. Из овог рода је народни хероји Милутин и Чеда Шишко.

–Миленковци. По казивању Душана Чутурча, старог 86 година, његов прадед Мита за време Турака напустио село Каре и населио се у Прибоју. Имао је два сина – Стојанка и Миленка. Обојицу је овде довео али је Стојан отишао  у Србију и населио се у околини Параћина а Миленко остао у Прибоју. Имао је пет синова: Николу, Димитрија, Крсту, Петка и Станка.

–Станко Барски се призетио код Душана Смиљковића за кћер му Милицу, родом је из Барја.

–Ђокинци су староседеоци, живели су у Прибоју када се налазио на Косачи или Селишту.

–Врањанци су досељени из Несврте.

Роми:

–Сулејмановићи су непознатог порекла, ковачи, клепачи, бургијаши, сада пољопривредници и радници.

–Денић Синиша је досељени из Драшковца.

Занимање становништва.

Основно занимање становника је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз и имају тржишне вишкове. Баве се повртарством и добри су произвођачи паприке и купуса, које продају у Лесковцу и Нишу. И кромпир производе за тржиште.

Сточарство је стајку. Чувају у просеку по две краве.

Омладина се школује и опредељују за разне занате и друга занимања.

Млади напуштају ова села и одлазе у град а на селу је око 240 старачких домаћинстава – заједно са Загужанима, што је 80% свих домаћинстава.

По сокацима и у центру има лепих и савремено грађених кућа, што показује животни стандард Прибојчана.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.