Порекло презимена, село Винарце (Лесковац)

11. фебруара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Винарце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Винарце се налази на левој обали реке Јабланице на месту где ова река мења правац тока са југозапада – североисток и скреће ка северу у оном делу Лесковачког Поља код некадашњег ушћа Јабланице у Јужну Мораву. Отуда Винарце није јабланичко већ лесковачко село.

На десној обали реке налази се Чифлук Мира или Винарачка Мира, раније третирана као засебно насеље. Данас су Винарце и Чифлук Мира срасли у једно сеоско насеље под именом Винарце, чија је сада само једна махала.

Тип села.

По типу, то је згуснуто, збијено село, ради што рационалнијег коришћења земље у привредне сврхе.

Име села.

Сада је велико пространство неогених брежуљака изнада села Винарце захватила плантажа својим виноградима и воћњацима. На тим брежуљцима морала је и у далекој прошлости овог краја гајити винова лоза по чему је ово име добило своје име – Винарци.

Воде.

Већ је рећено да Винарце лежи на левој обали реке Јабланице а после припајања Ћифлук Мире Винарцу, ново насеље се нашло на обема обалама ове реке. На атару села винарца постоје ови кладенци: Чупарско Кладенче и Горње Трлине, сада воћњак „Плантаже“, Јелени Кладенац у винограду, Јордана кендре и Љубисаво кладенче. Дрндино Кладенче је на локалитету Зојкине Падине. У свим овим кладенцима вода је питка и људи је користе за пиће. Свака кућа има свој бунар. Дубина бунара износи  од 8 до 12 метара. Школски бунар дубок је 15 метара. Многа домаћинства поседују хидрофоре. Нека и пумпе.

Земље и шуме.

Атара села Винарце обухвата простор од 1315 хектара, њиве и баште захватају 861, воћњаци 4, виногради 82, ливаде 7, пашњаци 68, шуме 235 и неплодно је 61 хектар.

Потеси носе ове називе: Пашин Забел, Јелени Кладенац, Шопска Падина, Зојкина Падина, Гложане, Доње Баче, Трска, Пржине, Бануре, Тршевине, Бела Топола, Параспур, Банура и Селиште.

Постанак села и прошлост.

Први помен овог села је с краја XIV века у акту „благоверног кнеза Стефан“ – деспота Стефана Лазаревића издатог у Новом Брду 1395. године. Којим деспот Стефан потврђује поклон властелина Дуке манастиру у Светој Гори. Дука је био баштиник села Винарце за кога се претпоставља да је био Грк. Винарце се не помиње у турском попису 1516. године. Или је Винарце тада постојало под другим именом. А, могуће је да је у то време било расељено.

У доба реформе турског царства Винарце није сачувало своју слободу, већ је било потчињено село. Као његов последњи господар био је неки Ћаја-паша који је живео у Нишу. По одласку Турака њихова имања су куповали неки Лесковчани, међу којима је било и Јевреја, јер су они располагали готовином. Тако су дошли у посед земље неземљорадници, који су земљу изнајмљивали мештани и по тежим условима од Турака. Била је то наполица а сељак је једино могао да га поткрада, као што су то чинили и под Турцима.

Порекло становништва.

Данас је Винарце велико и напредно село. Оно је 1878. године имало 89 кућаа Чифлук Винарачки 14. а године 1910. Винарце је имало 185 кућа, 1921. године већ 220 са 2300 становника. Године 1948 имало је 356 домаћинстава али само 2179 становника. Демократски опоравак „стигао“ је 1953. године – 507 кућа и 2247 становника, 1961. године – 495 и становника 2451 да би 1971. године у Винарцу је било 628 домаћинстава и 2796 становника.

Данас у Винарцу живе ови родови:

Староседеоци:

-Терзипеткови, Цецини, Чарацавци, Крмаци, Стојковци, Ћупарци, Трланци или Трланлани, Дрндини, Шмикини, Баљозови, Агушови, Ђелини, Милићови, Ћиркини, Карадајкини, Петканићови, Ђикинови-Вуничкини, Ђуздини, Звискини, Љубисови, Вукови, Кендерци, Катарашкини, Џамеркаци, Крстинци, Јовини (Јовци), Зебини, Пацуркини, Баџини, Муртини (Говедарови), Череклинци (Чириклинци), Воденичарци, Чачкови, Накаламци, Главшини, Шебурини, Рушкини, Поповићи, Недини, Толини, Курчини, Шаркови, Лазарови, Дудини (Звездини), Кметини, Џивџави, Баћини, Бургици, Буцкини, Генгалови, Говеђинци, Гуштерови, Кељини, Мецкини, Мунцини, Ицкини, Пуркини, Марићови, Ћурини (Ћуртоманци), Топузанци, Пепекови, Чврганови, Керчини, Мацкови, Наћини, Оџини, Миткини, Паљкини, Прћкини, Рожнаци, Тирковци, Чокетанови, Филипови, Џамбушови, Џакерини и Дирдеманови.

-Шопци су из Црне Траве.

-Гложанци (Гложанчани) су из Гложана.

-Палојкини су досељени из Палојца.

-Брзанци су из Брзе.

-Ћајијни, призећен из Чифлук Мире.

-Станимиировићи су из Мачкатице.

-Мечкарови (Милкићови) су из Бериља.

-Пертаћани су из Пертата.

-Дакини су из Црне Траве.

-Бугини су из Каштавара.

-Шебурдини су из Каштавара.

-Врањанци су из околине Врања.

-Стојменови су из Босилеграда, досељени 1917. године.

Роми (Цигани)

Роми у Винарцу живе у две махале; једна је у средини села а друга поред Јабланице. Осим тога трећа махала је у Чифлик Мири.

Ови су родови:

Староседеоци:

-Куртићи, Ајдаровићи, Рамовићи, Бактеровићи, Алимановићи.

-Куртићи други су из Павловца – Врање.

-Камберовићи су из Лесковца.

-Бакићи су из Врањске Бање.

-Зекићи не знају за своје порекло

-Веселиновићи су из Турековца.

-Рамићи су из Врањске Бање.

-Речковићи су из Брестовца – Пуста Река.

-Ибрићи су из Бадњевца.

-Идићи су из Бујановца.

Чифлук Мира.

По легенди Чифлук Мира припадала је некој Мири па се тако насеље и назвало. Чифлук Мира нема свој атар.

У Чифлук Мири има данас око 100 домаћинстава.

Родови су:

-Ћајини су староседеоци.

-Славујци су из Славујеваца (Сушица).

-Каштаварчани су из Каштавара.

-Декинци су из Доњег Стопања.

-Бонини (Бунгарци) не знају за своје порекло.

У Чифлук Миру стално се досељавају нови становници из разних крајева. Тако их има из околине Скопља, Гњилана, Медвеђе и два арбанашка рода из Масурице.

Занимање становништва.

Основно занимање Винарчана је земљорадња и сточарство, које и сада иду једно уз друго. Гаје се стрна жита и кукуруз, од индустрисјког биља конопља. Узгој и прерада конопље је разлог доласка великог броја Рома који се баве конопљарством.

У последње време повртарство замењује узгој конопље, такода су данас Винарце и повртарско село. Посебно су познати по производњи парадајза и паприке. Виноградарство је некако по приоритету  у другом плану.

Осим земљорадње Винарчани се баве и сточарством. Некада су имали доста оваца и свиња које су „жирили“ на планини Кукавици. Нека домаћинства су имала по стотину брава.

Од крупне стоке Винарчали су узгајали краве и волове, а уз то и биволе. Бивола више нема.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.