Poreklo prezimena, selo Babičko (Leskovac)

Poreklo stanovništva sela Babičko, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Babičko ja planinsko selo podignuto na strmim prisojnim padinama Babičke Gore odmah ispod najviše jezerske terase.

Vode.

Na prostoru ovog sela nalaze se mnogi izvori-kladenci sa različitim nazivima i kvalitetom vode –hladna, slatka, lepa, smrdljiva. Voda iz ovih izvora-kladenaca se ne sliva u Babički Potok, osim iz Studenog Kladenca. Babičku Reku (potok) obogaćuje voda iz više seokih česama: Kostina česma, Kostadinovska česma, česma donjomalci. U selu ima dosta bunara, koji nose svoje nazive (po vlasniku) i svi su oni pretvoreni u bunare od kladenaca.

Kao što se vidi, selo Babičko, iako locirano na strmoj planinskoj padini obiluje mnogobrojnim izvorima-kladencima-bunarima zdrave i pitke vode.

Zemlje i šume.

Atar sela Babičkog prostire se na 1798 hektara, od koje površine oranice i bašte zauzimaju 704 hektara, voćnjaci 60; vinogradi 139; livade 42, pašnjaci 65; šuma 719 i neplodno zemljište 69 hektara.

Tip sela.

Selo je gomilastog oblika, koje podseća na gomilasta i zgusnuta sela makedonskih cincarskih naselja. Osim centralnog dela sela, postoje mahale pojedinih rodova, koji su se, usled množenja naseljavali na svojim gumnima ili trlima. I ove mahale su gomilastog oblika.

Ime i postanak sela.

Po legenci na bregu „Babička Gora“ u neprohodnoj šumi, neka žena-baba u doba uzimanja danka u krvi da bi spasla dva muška deteta od odvođenja u janičare našla je skrovište za sebe i svoju decu Kada su deca poodrasla iskrčila su deo grbine, načinili njivu i posejali pšenicu. Kada je pšenica zarudela. Iz Morave se jasno videlo prisustvo ljudi na tom prostoru te se baba dosetila, napustila čuku i naselila se na nižem zemljištu pokraj bistrog kladenca. Od potomaka ove babe stvoreno je selo Babino da bi kasnije preimenovano u Babičko.

Pored ove legende kao osnivači sela i prvom naseljeniku ovog sela postoji predanje o prvom muškom naseljeniku, pretku sadašnjeg roda Jovinski. Izvesni daleki predak ovog roda Kosta živeo je u ćustendilskom kraju gde se sukobio sa Turčinom i ubio ga. Morao je da beži sa porodicom i stokom. Sa njim je bilo i njegova snaha, udovica, koja je bila u bremenitom stanju. Najpre je došao u Crkovnicu (Staro Selo) gde je već živeo jedan pastir sa svojim stadom i nije mu dozvolio da se tu naseli. Kosta je sa porodicom i stadom nastavio dalje i tako došao do mesta „ravnište“ gde je bio jak izvor zdrave vode a bilo je i dosta paše. Tu je Kosta podigao svoju busaru – u sredini današnjeg sela, ispod kafane. U putu mu se porodila snaha, rodilo muško dete od kojeg je nastao rod Cincari a Kostin rod danas nosi ime po njegovom unuku Jovi – Jovinci. Naseljavanje Kostono u babičkom je moglo biti pre 150 do 200 godina, početkom XVIII veka.

Po kazivanju Babičko je 1877. godine imalo 23 kuće dok je prema popisu iz 1879. godine imalo 88 kuća i 757 stanovnika.

Po popisu iz 1953. godine u selu je bio 291 domaćinstvo sa 1623 stanovnika.

Poreklo stanovništva.

Godine 1977. godine popisani su ovi rodovi u selu:

-Jovinski su poreklom iz  Ćustendil Banje.

-Đorinci, su istog porekla

-Živkovci su istog porekla.

-Baba-Gidinci (Stojanovci) su istog porekla.

Svi su oni potomci od istog pretka Koste, osnivača sela Babičkog

-Cincari su iz Ćustendil Banjem osnivač roda je bratanac Kostin.

-Deda-Ranjinci-Šopci su iz Crne Trave.

-Jankini su iz Crne Trave.

-Milinski su iz Crne Trave.

-Kostadinovci su iz Crne Trave.

-Ivanovci su iz Gornjeg Dušnika

-Vojinovci su iz Šopluka.

-Beljinci su iz Šopluka.

-Nininci su iz Šopluka, imaju iseljenike u Kovinu.

-Grkinci su iz Zaplanjskog sela Grkinja.

-Arabatovci-Šopovi su iz Šopluka.

-Grobljari, žive kod seoskog groblja, su iz Šopluka.

-Đorđinci su iz Šopluka, zovi ih Šopci.

-Grozdanovci su iz Šopluka.

-Deninci su iz Šopluka.

-Atanasovci su iz Šopluka.

-Staničkini su iz Malošišta.

-Đorđe Stojilković je iz Šopluka.

-Popo-Zdravkovi vode poreklo od Ćustandil Banje, Osnivač roda je Pop-Zdravko koga su ubili Bugari u Surdulici.

-Buljinci su iz Šopluka.

-Solarci su iz Šopluka.

-Katinci su iz Šopluka.

-Mišinci su iz Šopluka.

-Nevenkinci „Neje se venčaja, a oženija se“ iz Šopluka.

-Petraćkovci su iz Šoplika.

-Pešinci su iz Šopsko.

-Klisraci su iz Šopsko. Bili su stalno klisari. Popu Zdravku nosili bisage.

-Cevinci-Šopovi su iz Šopluka.

-Veselinovci su iz Šopluka.

-Kocini su iz Šopluka.

-Kitanovi-S’zrkinci su iz Šopci („Otkud Crnu Travu“).

-Kačarci su iz Šoplika.

-Ajtinci su iz Šopluka.

-Paljinci su iz Šopluka. U rodu su sa Kačarcima i Ajtincima.

-Cekini su iz Šopluka.

–Komesinci su nepoznatog porekla. Ovaj rod se iselio u razne gradove a jedna kuća im je u Donji Barbeš.

Zanimanje stanovništva.

Od najstarijeg vremena do najskorijeg vremena Babičani su bili stočari. Bavili su se i zemljoradnjom, uzgojem žitarica, vinogradarstvom i proizvodnjom vina, voćarstvom, malinarstvom i uzgojem duvana.

IZVOR: Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.