Порекло презимена, село Бабичко (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бабичко, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикуп Порекло становништва села Бабичко, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикуп Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бабичко (Лесковац)

Порекло презимена, село Бабичко (Лесковац)

Порекло становништва села Бабичко, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бабичко ја планинско село подигнуто на стрмим присојним падинама Бабичке Горе одмах испод највише језерске терасе.

Воде.

На простору овог села налазе се многи извори-кладенци са различитим називима и квалитетом воде –хладна, слатка, лепа, смрдљива. Вода из ових извора-кладенаца се не слива у Бабички Поток, осим из Студеног Кладенца. Бабичку Реку (поток) обогаћује вода из више сеоких чесама: Костина чесма, Костадиновска чесма, чесма доњомалци. У селу има доста бунара, који носе своје називе (по власнику) и сви су они претворени у бунаре од кладенаца.

Као што се види, село Бабичко, иако лоцирано на стрмој планинској падини обилује многобројним изворима-кладенцима-бунарима здраве и питке воде.

Земље и шуме.

Атар села Бабичког простире се на 1798 хектара, од које површине оранице и баште заузимају 704 хектара, воћњаци 60; виногради 139; ливаде 42, пашњаци 65; шума 719 и неплодно земљиште 69 хектара.

Тип села.

Село је гомиластог облика, које подсећа на гомиласта и згуснута села македонских цинцарских насеља. Осим централног дела села, постоје махале појединих родова, који су се, услед множења насељавали на својим гумнима или трлима. И ове махале су гомиластог облика.

Име и постанак села.

По легенци на брегу „Бабичка Гора“ у непроходној шуми, нека жена-баба у доба узимања данка у крви да би спасла два мушка детета од одвођења у јаничаре нашла је скровиште за себе и своју децу Када су деца поодрасла искрчила су део грбине, начинили њиву и посејали пшеницу. Када је пшеница зарудела. Из Мораве се јасно видело присуство људи на том простору те се баба досетила, напустила чуку и населила се на нижем земљишту покрај бистрог кладенца. Од потомака ове бабе створено је село Бабино да би касније преименовано у Бабичко.

Поред ове легенде као оснивачи села и првом насељенику овог села постоји предање о првом мушком насељенику, претку садашњег рода Јовински. Извесни далеки предак овог рода Коста живео је у ћустендилском крају где се сукобио са Турчином и убио га. Морао је да бежи са породицом и стоком. Са њим је било и његова снаха, удовица, која је била у бременитом стању. Најпре је дошао у Црковницу (Старо Село) где је већ живео један пастир са својим стадом и није му дозволио да се ту насели. Коста је са породицом и стадом наставио даље и тако дошао до места „равниште“ где је био јак извор здраве воде а било је и доста паше. Ту је Коста подигао своју бусару – у средини данашњег села, испод кафане. У путу му се породила снаха, родило мушко дете од којег је настао род Цинцари а Костин род данас носи име по његовом унуку Јови – Јовинци. Насељавање Костоно у бабичком је могло бити пре 150 до 200 година, почетком XVIII века.

По казивању Бабичко је 1877. године имало 23 куће док је према попису из 1879. године имало 88 кућа и 757 становника.

По попису из 1953. године у селу је био 291 домаћинство са 1623 становника.

Порекло становништва.

Године 1977. године пописани су ови родови у селу:

-Јовински су пореклом из  Ћустендил Бање.

-Ђоринци, су истог порекла

-Живковци су истог порекла.

-Баба-Гидинци (Стојановци) су истог порекла.

Сви су они потомци од истог претка Косте, оснивача села Бабичког

-Цинцари су из Ћустендил Бањем оснивач рода је братанац Костин.

-Деда-Рањинци-Шопци су из Црне Траве.

-Јанкини су из Црне Траве.

-Милински су из Црне Траве.

-Костадиновци су из Црне Траве.

-Ивановци су из Горњег Душника

-Војиновци су из Шоплука.

-Бељинци су из Шоплука.

-Нининци су из Шоплука, имају исељенике у Ковину.

-Гркинци су из Заплањског села Гркиња.

-Арабатовци-Шопови су из Шоплука.

-Гробљари, живе код сеоског гробља, су из Шоплука.

-Ђорђинци су из Шоплука, зови их Шопци.

-Гроздановци су из Шоплука.

-Денинци су из Шоплука.

-Атанасовци су из Шоплука.

-Станичкини су из Малошишта.

-Ђорђе Стојилковић је из Шоплука.

-Попо-Здравкови воде порекло од Ћустандил Бање, Оснивач рода је Поп-Здравко кога су убили Бугари у Сурдулици.

-Буљинци су из Шоплука.

-Соларци су из Шоплука.

-Катинци су из Шоплука.

-Мишинци су из Шоплука.

-Невенкинци „Неје се венчаја, а оженија се“ из Шоплука.

-Петраћковци су из Шоплика.

-Пешинци су из Шопско.

-Клисраци су из Шопско. Били су стално клисари. Попу Здравку носили бисаге.

-Цевинци-Шопови су из Шоплука.

-Веселиновци су из Шоплука.

-Коцини су из Шоплука.

-Китанови-С’зркинци су из Шопци („Откуд Црну Траву“).

-Качарци су из Шоплика.

-Ајтинци су из Шоплука.

-Паљинци су из Шоплука. У роду су са Качарцима и Ајтинцима.

-Цекини су из Шоплука.

Комесинци су непознатог порекла. Овај род се иселио у разне градове а једна кућа им је у Доњи Барбеш.

Занимање становништва.

Од најстаријег времена до најскоријег времена Бабичани су били сточари. Бавили су се и земљорадњом, узгојем житарица, виноградарством и производњом вина, воћарством, малинарством и узгојем дувана.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top