Порекло презимена, село Топлац (Врање)

Порекло становништва села Топлац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Топлац лежи по доловима и на косама око 2 километра десно од Јужне Мораве. Околна насеља су: Каталенац, Ћуковац, Кумарево и др.

Воде и име селу.

Скоро сви мештани користе воду за пиће са јаког извора Топлац, који избија у подножју одсека. По овом извору настало је име села. Други слабији извор избија изнад села на месту Црвени Брег. На том извору „највише се поји стока“.

Земље и шуме.

Њива, паша и шума налазе се на потесима, који носе ове називе: Завој, Тополе, Росуље, Брешљаци, Шупљи Камен, Страшљивац, Дедова Орница, Остра Чука, Чеврљуга, Локма, Петрова Глава (виногради), Пландиште, Меаниште, Бугарке, Агинка, Боринарка и Заимов Забел.

Тип села.

Топлац је село разбијеног типа. Дели се у онолико махала колико има већих сеоских родова.

Топлац је 1951. године имао укупно 92 домаћинства.

Постанак села и старине.

Не зна се када је основан данашњи Топлац. У њему су стари родови: Терзинци, Китарци, Николчинци, Ђорђинци, Јанковци, Шарковци и Цевнци. Од њих потичу многе сеоске породице. Села Топлац и Каталенац имају заједничку пашу, шуму и гробље.

Приликом ослобађања од Турака Топлац је затечен да лежи на вишем положају у близини суседног Каталенца. Данашње топлачко поље покрај Јужне Мораве тада је припадало неком Али Авмет Заиму из Врања. Становници из Топлаца повремено су силазили у поље да раде као момци, док су ноћу боравили у својим кућама. Године 1878. земља поменутог Турчина, куповином, прешла је у власништво мештана из Топлаца. Да би били ближе радној земљи, они су највећи део села преселили на данашњи положај.

У доњем делу села постоји црква Св. Петра. Црква је грађена одмах након ослобођења од Турака. Око цркве је гробље. Ту је било и за време турске владавине. Сви становници имају две заједничке славе; сеоску славу Спасовдан и црквену на Петровдан. За стоку „свете масло прве недеље после Крстовдана“.

Меаниште је потес на ранијем важном путу правца североисток-југозапад у равници поред Јужне Мораве. Пред крај турске владавине ту је држао хан неки „Грк“, звани Љота. Бугарке су њиве које се налазе поред Меаништа. У доњем делу села, тамо где је главна чесма, мештани су ископавали парчаде великих земљаних ћупова.

Порекло становништва.

Могуће је да су старинци ови сеоски родови:

-Терзинци, Аранђеловдан. Неки преци су имали терзијску радњу у Врању те су по томе добили презиме.

-Китарци, Николчинци или Деда Костини, Ђорђинци, Јанковци, Шарковци и Цевинци – сви славе Аранђеловдан. Деобом предњих старинаца постали су и ови родови:

-Пандурци, Накинци, Деда Станкови, Ђорђија, Ристићи, Чифчици и Стојчини – сви славе Аранђеловдан.

Досељеници:

-Трејаковци, Аранђеловдан, су досељени из Трејака у сливу Кленичке Реке.

-Шопови, Савиндан, потичу од домазета који је дошау у кућу рода Китарци. Старина им је из Бабине Пољане у Горњој Пчињи.

Исељеници:

-Пупунци живе у Сувом Долу.

-Костићи су се иселили у Јелашницу.

-Ђеранчани су у Јовцу.

-Ћошини су се иселили у Бели Брег.

-Ђелинци, Тасићи, Трајковићи и Габрика су у Врањској Бањи.

-Терзинци, две породице су се иселиле у Врањску Бању и Сурдул.

-Трејаковци, пет кућа се иселило у Врањску Бању (Топличанци).

-Китарци, једна кућа се иселила негде у Србију.

-Николичанци, пет кућа се иселило у Јелашницу, две у Ораховац код Прешева, три у Лесковац и једна у Београд.

-Ђоринци, једна кућа се иселила у Бојник код Лесковца.

-Стојчини, две куће живе у Куманову.

-Чифчици, три куће се иселило у Велики Трновац.

-Цивинци, једна кућа живи у Ђорђевцу код Грделице.

-Ђорђија, једна кућа је у Врањској Бањи и две у Ораховици код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.