Poreklo stanovništva sela Barje, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je po kosi i njenim stranama sa leve strane Veternice i na obema stranama doline Barske Reke (Male Reke), leve pritočice Veterničine. Kuće su mahom po kosanicama i zgodnijim padinama, gde su njive, a ostalo je zemljište uglavnom pod šumom.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa kladenaca, kojih ima u blizini svake kuće. Poznati su: Veselov Kladenac, Kaurski Kladenac, Suljina Češma, Kladenac Beljurovo i dr.
Zemlje i šume.
Njive, šume i livade su na mestima zvanim: Beli Kamen, Nagranjski Rid, Bačevina, Beljurovo, Straža, Krčmar i još neka. Inače, imanje stanovnika je oko kuća. To su posedi kupljeni od Arnauta. Takva su imanja obično ograđena „proškama“ (vrljikama), od kojih je dalje šuma, državna ili svojina pojedinaca, ali za nju (šumu) još ne postoje imena.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa i zahvata veliki prostor. Deli se na ove male: Rekari ili Veterničani, Beštica, Veselovo, Beli Kamen i pravo Barje.
Ime selu.
Ime selu kao da dolazi od bara, mada se one ne viđaju u selu. Arnauti su ga zvali Barje i Bajre.
Starine u selu.
Sa desne strane Male Reke do 1878. godine postojala je džamija, gde je ranije bila crkva.
Kod Kovačeve Dunje, priča se, postoji Selište, gde su bile arnautske kuće.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Ne zna se kada je ovo selo prvi put zaseljeno. Pre Arnauta, koji su u njemu živeli do 1878. godine, bilo je naseljeno Srbima. Po tim Srbima Arnauti su dali imena: Kaurski Kladenac, Kaurska Jabuka, jer su bili svojina „kaura“, odnosno hrišćana (Srba), koji su pre njih živeli u selu. O zaseljavanju Arnauta priča se ovo: Vele da je prvi – „sefte“ – Arnautin došao čoveku – Srbinu – na konak i potom se nije hteo iz kuće udaljiti, te je ovaj morao napustiti kuću i selo. Ti Arnauti, koji su najpre selo držali, bili su od Dečana. Docnije ovi su prodali selo za 7 ovaca („dviske“) Arnautima, koji su posle njih došli. Tih Arnauta, koji su kupili selo, bilo je tri kuće. Za njih vele da su došli sa Golaka „od više Kopiljak“, gde je bio Sinanov posedak (Oruglica), a starina im je bila od Malesije, mada za njih vele da su bili Maljoci a neki Otnjani. Od te tri kuće docnije se selo razvilo do brojke od 60 kuća. Godine 1861. pominje ga Han pod imeno Banja (Banja) sa 60-70 arnautskih kuća, poslednje arnautsko selo u Veternici. Za vreme oslobođenja 1878. godine svi su se Arnauti iselili iz Barja i selo je ponovo naseljeno Srbima. Neki su se doselili pre 1878. godine, za vreme Arnauta, kod kojih su bili čivčije. To su:
-Đorđevići su iz Klisure (u Bugarskoj), odakle je dobegao njihov deda, pošto je ubio dva Turčina, zbog čega su ga čak u Barju tražili.
Ostali su doseljeni (Cvetko Jovanović, Mihajlo Dim. Jovanović i Stanko Stojković – jedna porodica), su iz Gradnje.
-Disić (Stevan), Aranđelovdan, je iz Mijakovca.
-Pešić (Pavol), Nikoljdan, je iz Srnećeg Dola.
-Mitić (Zdravko), Nikoljdan, je iz Gradnje.
-Novković (Stanko), Nikoljdan, je iz Gradnje od Šurumenske porodice.
-Jovanović (Milen), Sv. Đorđe, je iz Tumbe.
-Stojković (Stanko), Nikoljdan, je iz Urmanice.
-Ilići (Stevan i Jovan), Aranđelovdan, Aranđelovdan, su iz Gradnje a došli su iz Vučja, gde su neko vreme živeli.
-Somidžiski (Novko), Aranđelovdan, je iz Vlasa.
-Dibra (Jovan) je iz Pčinje.
-Smilovački (Rista) je iz Smilovića.
-Tasin (Rista) je iz Vlasa.
-Pešići (Mladen i Ilija) su iz Kruševe Glave.
-Mitić (Cvetko) je iz Pčinje.
-Dimitrijević (Pejko) je iz Smilovića.
-Kuzmanović (Gmitar) je iz Drenovca.
-Marković (Trajko) je iz Drenovca.
-Peškin (Bojko) je iz Pčinje.
-Tašin (Kosta-Baba) je iz Sikirja.
-Ilić (Mihailo) je iz Golemg Sela.
-Ivković (Miloš) je iz Golemog Sela.
-Novkovići (Zdravko i Janča) je iz Golemog Sela.
-Ramčinski (Stojko) je iz Gradnje.
-Kazaković (Ariton) je iz Koćure (Pčinja).
-Jovanovići (Arsa-terzija i Pera) su iz Urmanice.
-Panjin (Dimitrije) je iz Pčinje.
-Svakarov (Mita) je iz Vine (starosedelac).
-Marganski (Krsta) je iz Marganca.
-Pejkovići (Stojadin, Jovan i Milutin) su iz Drenovca.
-Nastić (Dragutin) je iz Smilovića.
-Cvetković (Mihajlo) je iz Drenovca.
-Solak (Ilija i Tasa) su iz Drenovca.
-Stanojkovići (Janko i Dimitrije) su iz Gradnje.
-Savić (Manasije) je iz Belišena.
-Stojković (Mladen), Aranđelovdan, je u Veselovoj Mali a došao je iz Drenovca.
-Filipovići (Gmitar i Jovan), Aranđelovdan, su iz Drenovca, odakle se doselio Filip Mihailović.
-Jovanović (Aleksa) je iz Drenovca.
-Bucini (Petar i Đorđe) su iz Drenovca, žive u Veselovoj Mali.
-Mihailović (Gmitar), Nikoljdan, je iz Obličke Sene. Za njega vele, da je prvi, od od doseljenika posle 1878. godine, udario kolac u Barju.
-Disić (Sava), Aranđelovdan, je iz Vlasa. Živi u Beštici.
-Stojanović ili Stojčin (Ariton) je iz Pčinje. Živi u Beštici.
-Jovanović ili Novković (Petar), Sv. Đorđe zimski, je iz Golemog Sela.
-Stojanovići (Antanas i Jovan) su iz Poljanice. Žive u Beštici.
-Todorovići (Manča, Stoilko i Cvetko) su iz Smilovića. Žive u Beštici.
-Dimić (Jovan), Nikoljdan, je iz Drenovca ili Sekirja. Živi u Beštici.
-Stojanović (Sava) je iz Smilovića. Živi u Beštici.
-Živković (Margita) je iz Smilovića. Živi u Beštici.
-Stojanovići (Manasije i Božil), su iz Pčinje. Žive u Beštici.
-Arsić (Janja) je iz Smilovića.
-Balča (Janja) je iz Smilovića. Živi u Beštici.
-Zajac (Dimitrije) je iz Vlasa. Živi u Beštici.
-Paunovići, Aranđelovdan, su iz Sobine kod Vranja. Žive u Beštici.
-Pešić (Živko), Jovanjdan, su iz Uševca. Živi u Beštici.
-Krstić (Veličko) je iz Belanovca. Žive u Beštici.
-Mitić (Anta) su iz Belanovca. Žive u Beštici.
-Mihailovići, Aranđelovdan i Nikoljdan, su iz Smilovića. Žive u mali Beli Kamen.
-Stevanovići, Aranđelovdan i Nikoljdan, su iz Smilovića. Žive u Belom Kamenu.
-Stojanović (Vasa), Nikoljdan, su iz Sekirja.
I još:
Iz Pčinje (Anta, Stojče, Krsta i Nedeljko). Ne kaže se prezime i Krsna slava.
Iz Vinogoša (Gmitar-slavi Nikoljdan i Stojan).
Iz Poljanice (Stojko i Dimitrije u Beštici iz Smilovića, Ljubisav iz Drenovca, Dimitrije iz Gradnje, Marko iz Kruševe Glave).
Iz Morave (Zafir).
Iz Vlasine (Jovan)
Stanovnici su se naseljavali na imanjima, koja su kupili od Arnautta, a bilo je naseljavanja i na utrini. Mnogi su se skoro naselili, te ni porez ne plaćaju.
U početku, po odlasku Arnauta, počeli su se prvi naseljavati Pčinjani i Šopovi, ali kako su ih Arnauti ubijali i pljačkali, to se oni nisu mogli održati, umesto njih su se naseljavali Poljaničani.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)