Порекло презимена, село Крупац (Бела Паланка)

16. априла 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Крупац, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Село Крупац, фото: Маша П. (Panoramio)
Село Крупац, фото: Маша П. (Panoramio)

Географско топографске прилике.

Село лежи у алувијалној равни Нишаве, између њеног корита и 290 метара виског одсека крашке заравни Ручистене (589 м). Та је зараван последњи обронак Гулијанских Планина, које се на северном ободу, стрмим одсецима завршавају према дну доњег – западног дела Белопаланачке Котлине. Насеље је локализовано поред истоименог, врло јаког, крашког врела које избија под Рчистеном на месту где долина периодског тока Канине Дувке улази у котлину.

Воде.

Мештани се водом служе са Крупачког Врела, бунара и извора. Воду за пиће са Врела узима пола села а цело насеље на Врелу напају стоку и пере рубље. Готово свака кућа има свој бунар; дубина бунара креће се од 2 до 12 метара. За време великих суша, када се издан спусти, неки бунари пресуше. Неколико кућа, уместо бунара, имају пумпе, које црпе изданску воду са дубине 3-4 метра. Куће измештене поред леве обале Нишаве служе се водома и са чесме на железничкој прузи. Главни извори атара су: Бањица и Кладенац.

Границе атара, земље и шуме.

Границе атара повучене су на местима: Караџина Међа, Божин Тор, Зелениште, Попова Рудина, Драга и Зелени Врх – са Долцем; Зелени Врх – са Гулијаном; Равниште и Бањин Дол – са Горњим Рињем; Голат, Врбица, Иждеглава у Пунче – са Вран Долом; Нишава, Чивлик и Диндарица – са Црвеним Брегом; Диндарица – са Тамњаницом.

Топографска имена за обрадиве површине су: Диндарица, Орничје, Аврамова Чука, Бучар, Градишко Поље, Спасов Крст, Крива Лука, Пунче, Иждеглава, Појатиште и Старо Село. Утрина је на местима: Ћитке, Мртвина, Матина Ливада, Осреци, Пажар, Лице, Пољане, Попова Рудина, Драга и Драшка Рудина. Шуме обухватају: Врбицу, Граничак и сеоску шуму.

Тип села.

Крупац је по типу збијено насеље правоугаоног облика. Неколико кућа се изместило из села на леву обалу  Нишаве. Разликују се неколико насељених крајева: Доња Мала, Горња Мала, Шпирдинска Мала, Вилиповска Мала и Вакарелска Мала.

Старине у селу.

На месту Мајмилов Град, на једној истакнутој чуки, налазе се „зидурине“ неког ранијег утврђења, које становништво зове „Латинско Градиште“. На месту Градац има трагова од неког старог моста, које становништво назива „Латински Мост“. У Старом Селу налазе се остаци неког старог црквишта познатог под називом „Латинско Црквиште“; које је посвећено Спасовдану а откривено је 1917. године. Ту је био оброк подигнут 1868. године. Нови оброк Св. Илије подигнут је 1921. године у Средселу на месту Илија, где је раније било неко „Латинско Црквиште“.

Порекло становништва.

Старинци су:

-Вакарелци (Пешићи, Милићи и Павловићи), Никољдан. Прешли су из Старог Села.

-Милошевци (Тричковићи, Ђорђевићи и Аранђеловићи), Алимпијевдан. Прешли су из Старог Села.

Досељеници су:

-Ранђеловци (Ћирићи, Филиповићи и Митровићи), Аранђеловдан, досељени су из Комрена у турско доба.

-Веселиновци (Веселиновићи), Митровдан, су из Оклишта код Сврљига, досељени у турско доба.

-Стевановци (Стевановићи и Спасићи), Аранђеловдан, су из Мирановца, досељени у турско доба. Има их одсељених у Лалинцима.

-Орљанци (Марковићи, Стевановићи и Стаменковићи), Аранђеловдан, су из Орље. Населили су се у Старо Село одакле су прешли у данашње насеље.

-Соколовци (Живадиновићи), Аранђеловдан, су из Горњег Риња, досељени у турско доба.

-Огорелци (Нешићи и Петковићи), Аранђеловдан, су из Горњег Риња, досељени у турско доба. Населили су се у Старо Село одакле су дошли у данашње насеље.

-Салићи, Јовањдан и Св. Васлије, су Цигани-Роми, досељени из Шљивовика.

Сеоска преслава је Спасовдан; заветина је Илиндан. „Воловска слава“ су Св. Власи. За „ситну стоку“ да се „одбрани од вукова“ светкује се Св.Мина.

Село има своје гробље.

„Латинско Гробље“ било је на месту данашњег насеља; од тог гробља откопавају се: кости, угљен, посуђе, накит и др.

ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.