Порекло становништва села Брзоходе, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, воде и брда.
Брзоходе се налазе на падинама двају брда, растављеним уздужном долином, којом протиче поток звани „Река“ или Врбак. У селу има само један извор – Бучина а у атару су извори: Смрдан, Захумчица, Студенац, Водице, Браничевски Извор, Јевац, Точак, Ружин Кладенац, Дражевац, Мајур, Јадов Кладенац, Преседна и Мачји Поток. Потоци су Велика Река, Дршморски Поток, Мајурски Поток, Дубоки Поток и Смрданска Река. Брда су: Гајчић, Дунегаћ, Над Пивницама, Бело Брдо, Бучина, Ђурешево и Преседна.
Земље и шуме.
Делови сеоског атара су: Тополе, Загумчица, Река, Јасик, Врело, Крајац, Браничево, Водица, Пивнице, Липарчић, Дрењар, Барица, Крстача, Точак, Слатина, Трновиште, Бобане, Шевар, Поља, Влашке Заграде, Трстова Бара, Бачиште, Међа, Селиште, Меоник, Турске Ливаде, Липова Гора и Коловоз.
Тип села.
Село је збијеног типа и чини средину између тимочког и јасеничког типа. Махале носе име по родовима који су их населили, као што су Богићска, Шашићска, Мајурска и др. У селу има 333 куће и 1927 становника.
Име селу.
Код мештана постоји једно, изгледа непоуздано, тумачење о постанку имена села. По овом предању име је дошло отуда, што су овдашњи мештани од старине „брзо ходили“ и стизали у бојеве почев од Косовске Битке па до боја код Каменице 1809. године. За време кнеза Милоша у харачком списку од 1822. године ово село се назива Брзоводе.
Старине у селу и историјат.
На Преседни, југозападно од села, мештани су налазили стари новац, српове и остале алатке, по чему се види да је ту било неко старије насеље. Једна врло стара и разборита баба прича да је ово село некада било Преседна, па да су их напали турски војници приликом заветине, побили их или растерали, те су се мештани преселили у „Селиште“ а из Селишта, после кратког времена, иселили су се на данашње место. Пре тога су, вели она, живели су још у старо време, на месту званом Загумчице (или Диван-Захумчица). То место је висораван одакле су морали побећи, опет због турског зулума. Побегли су у Преседну, где их је то исто снашло: на Преседни постоји „Јадов Кладенац“, где су Турци поубијали многе Србе, а на Загумчици пили су воде из кладенца, који се зове Топола. Ово је село под именом Захумчице постојало у почетку XVIII века. На аустријској карти из тог времена унето је село „Saconezica“ а то ће бити погрешно записана Загумчица.
Постанак села.
За најстарије родове у сели сматрају се Шашићи и Богићи. Колико се памти, они су се из неког околног села доселили у овај крај и ту је био њихов збег. Ово прво насеље није било на данашњем месту, већ 400 метара југозападно, близу извора и потока Смрдан. После ових почели су долазити досељеници из Источне Србије, Македоније и Косова, те се село умножавало прираштајем и новим насељавањима досељеника. То прво насеље зову данас Старо Селиште. Из њега су се најпре иселили Шашићи а последњи Станојевићи и прешли су на угоднија места, североисточно од старог места. У Старом Селишту бли су Брзохођани све до пре 100 година, када су се последње породице преселиле због мочварног земљишта.
Сеоска слава је Св. Никола пролећни а преслава Св. Арханђео – летњи.
Сви становници овог села су Срби изузимајући три куће Цигана-Рома.
Порекло становништва.
Родови су:
-Шашићи, Ђурђиц, су пореклом из неког околног села, одакле су се доселили, према мишљењу потомака, пре 300 година. Населили су се на западну страну села – махалу која је по њима добила име.
-Богићи, Ђурђиц, су пореклом из околине, одакле су се доселили у исто време кад и Шашићи. Већина их је насељена на западној страни села.
-Јанковићи, Јовањдан, су из Источне Србије..
-Злотани (Золутани, Зулутани), Ђурђиц. Си досељени из Злота, према мишљењу потомака, пре 150 година. Населили су се на источну страну села.
-Сврзићи, Мратиндан, су из Тетова у Македонији. Неко време су били насељени у околини Крушевца, одакле сусе овде наслили пре 150 година. Населили су се на источну страну села у махалу која је по њима добила име.
-Јаћимовци, Јовањдан, су са Косова, одакле су досељени пре 200 година и насељени на источној страни села.
-Станојловићи (Станојлаши), Јовањдан, су се доселили са Косова пре 150 година. Куће су им на источној страни села.
-Мутавџије, Никољдан, су из околине Ниша, одакле су досељени пре 150 година. Куће су им на источној страни села у махали која носи назив по њима.
-Мајурци, Јовањдан, су из Мајура – атар Брзоходски. Насељени су на западној страни села у махали која носи назив по њима.
-Панићи, Никољдан, су непознатог порекла.
-Бабићи, Никољдан, су из Источне Србије.
-Бранковићи, Никољдан, су досељени из околине.
-Станојевићи, Аранђеловдан, су непознатог порекла.
-Марковићи, Јовањдан, си из Источне Србије.
ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)