Порекло презимена, село Љутеж (Владичин Хан)

20. фебруара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Љутеж, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље је везано за десну падину долине реке Мутнице чија је средња висина око 900 метара. Падина се пружа у правцу североисток-југозапад и окренута је према југоистоку. Исти правац пружања има и ово село у дужини око 3 километра. Околна насеља су: Сушевље, Гариње, Мањак и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора. Познатији извори су: Стражин, Кладенац, Јаворовица, Раскрсје, Ивковска Ливада. Мештани кажу да су „то све букарске воде“.

Земље и шуме.

Називи потеса у атару су: Причје, Лозишки Чукар, Јабучински Чукар, Ратковац, Ливаде, Бојичина Долина, Крилата Орница, Тршевинска Долина, Лезиште, Пажар, Доброва Падина, Шиљи Камен, Големи Грот, Растоке, Градешки Чукар, Џепска Долина, Влајиница, Јаворовица, Милчин Рид, Догановица, Банков Чукар, Острило, Раскрсје, Јанковица, Копривна Падина, Селиште, Ивкове Ливаде, Петкова Чука и Буковица.

Тип села.

Љутеж је село разбијеног типа. Подељен је на махале: Буковица, Причје, Дрење, Бујински Чукар, Мала Падина, Голема Падина, Дојкина Чука, Мачуриште и Реповица. Те су међусобно махале оштро подељене. У Љутежу је 1961. године било 78 домова.

Старине и прошлост села.

На атару Љутежа постоје различите старине и карактеристични топографски називи. Они указују да је овде било становника у раније доба.
Место Градишку Чукар лежи покрај реке Мутнице близу махале Падина. На површини земље нема остатака прошлости. По имену и положају Чукара изгледа да је на њему некада била мања тврђава.
У јужном делу села, на потесу Влајница, у буковој шуми налазе се стари гробови са плочама, али без крстова. У народу се верује да су тамо сахрањивани становници звани Џидови, који су некада живели на овим просторима. На истом потесу један локалитет носи име Стрељин Гроб.
У сливу Мутница и Гаравнице, од којих постаје Џепска Река, за време Турака, била је развијена експлоатација гвоздене руде. Тада је на атару Љутежа постојао је један самоков близу Мутнице. Руда се вадила на потесу Селиште. Једна ковачница налазила се у махали Дрење. Рад у самокову је престао чим су Турци отерани, 1878. године.
Док је постојала поменута рударска делатност, у самокову су као ковачи и ћумурџије радили мушкарци овог села. Лазар, дед садашњег Велимира – стар 63 године, био је један од главних ковача. Прича се да су Турци, старешине самокова, ишли по кућама и тражили жене. Нека Марија од рода Миљковци „легала је при Турци“.

Постанак села.

Када је основано ово село – не зна се. По причању, у Љутежу су најпре постојале само две куће, Миљкова и Анђелкова, од који потичу данашњи највећи сеоски родови – Миљковци и Анђелковци. Једни од њих кажу „туј су били од пандивек“. Други веле да су и они однекуд досељени.
На дан већих верских празника старији мештани посећују цркву у варошици Предејану.
Сеоска слава је дан Св. Јована – 21. маја. Тада мештани са гостима посећују сабор код крста у махали Мачуриште.
Село има једно гробље у махали Вујински Чукар.

Порекло становништва.

Сви становници Љутежа потичу од шест родова.

У махалама Мала Падина, Дрење, Дајкина Чука и Мачуриште живе живе становници који припадају роду:

-Миљковци, Аранђеловдан. Изгледа да су досељеници непознатог порекла. Знају ово генеалогију: Велимир, 65 година-Васиљко-Лазар-Миљко, по коме носе родовско име.

У махали Голема Падина живи род:

-Анђелковци, Аранђеловдан. Сва је прилика да су и они досељени, али не знају одакле. Знају ово генеалогију: Симеон, 67 година-Глигорије-Коста-Анђелко, по коме носе родовско име.

У махали Буковици живи род:

-Ђокинци, Никољдан и Аранђеловдан. Досељени су али не знају одакле.

У махали Вујински Чукар живи род:

-Вујинци, Аранђеловдан. Не знају за своје даље порекло.

У махали Реповци живи род:

-Монинци, Никољдан. Ни они не знају за своје порекло.

У махали Пручје живи род:

-Гускини, Никољдан. Не зна се одакле су досељени.

Исељеници.

Из Љутежа до сада је исељено око 20 домаћинстава. Они живе у околини Прешева, Гњилана, Косовске Митровице и у Војводини. Већи део се иселио после Другог светског рата.

-Станчићи су се иселили у Предејане.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.